Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Девичко њено тело витко израсло и смело, 490 Гиздава поносна слика њенога заносног стаса, ТЬезине косе златне, бујне и дуге до паса: Све се то сплело у склад у вилинском чаробном лику, Све се то скупило ту на занос, на понос, на дику. Тако je величанствена тако je прелепа она, Здравога да оболести а чаром да предигне бона. Тако je мила и дивна када je само девбјка. Ну када гњевом и срџбом чудна ми плане лепбјка: Jao томе, ко јој тада очију муње згледа, Срце му с’ место огња напуни страха и л еда. 500 Jao томе, ко јој чује претње громовита гласа: Само у нога брзини себи нек тражи спаса. Ко се избёзуми пак да Hà њу оружјем замане: Земаљске тај одавна изброја часе и дане. Промашит’ никада неће ударад деснице њене: Кући ce Hè враћа ко ce противу Војсаве крене. С дванаест срчаних младих убојних дбвојака У чету иде она гневом и осветом јака. Гордана посестрима, очију ватру што лију Пред четом заставу носи, милија Војси од свију. 510 Дивна лепотица снагом најјачем момку je равна. Сродница блиска рода и Косовца дома славна. Без оца и без мајке с Војсавом одрасте млада Научи уз њу копљем и сабљом оштром да влада. Највиша стасом и руке челично тешке и јаке. Та на мегдану обара Мурату прве јунаке. Злаћани оклоп јој скрива на девичким грудима дражи: Jao томе, ко се усуди и последом да их потражи. Коњица јаше од свију боље и поносно језди. Стегом осёнчена равна преодници она je звезди. ,520 Војсави само првнчје даје у чину и власти; Зојси незазорно само слава пред њезином расти. Војсава с њима и сада Лазару спремна поНи„ Слазивши рањена старца, не мога мимо проНи, Па кад јој своје старина исприча ваје и јаде, Какому изгибе војска, какому Бранибор паде, Како му душман и Нерку зароби Прехвалу милу.

22

Косово I. ВОЈСАВА И ЊЕНА ЧЕТА.