Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Да му се негде на Пеку спомен међ људима гаси. Тамо се дертан и гњеван ломио вазда и врз’о, Веле и сабљу да je на неку халётину трз’о. 290 За тим га нестало као у земљу да je проп’о Љутих je јада са своје смелости, чуло се, доп’о. Тако се чуло тада, ал ће се чути и ново, Ако ће само бити вере у причање ово. Jep има тамо кажу крај жуборна хитлена Пека Испод обрасле љиљком горе од веки века Шпиља Пот§јница нека и истога имена хала, Која кад широм разглави трогуба своја зјала: Попије делу реку преко дан дванаест пути, Ал je и избљује одмах и гадом од себе мути. 300 Све живо тиме у страху онамо та oдpжâвa, Човек и дивља зверка једнако с’ гье ужасйва. Joui и то кажу да чува врата од онога света, Како да Усуду нико посетом својом не смета. Једино ту се може у његово царство продрёти, Али га ето брани ужас од оне авёти. Најгоре пак je што нико не може видети хале, Нити се бранит’ од њене страшне и троглаве жвале. Невидна напада сваког, који се до гье усуди : За то ни Усуда тражит’ не марише никада људи. зю Али за другога што je препрека снаге и страха, Зар би то уставит’ могло Марка и силна и плаха? Не! ни до века! и гььеван он на судбйну се диг’о, Не би ли најзад пред престо судије старога стиг’о, Да се упита, за грехе очеве што да он пашта? Зашто га очеве клетве судба већ не опрйшта? Зашто са браћом у бој на Косово ићи не смије? Зашто са Турчином да се до истраге саме не бије? Страшан и киван и срдит Краљевић, кадар свему, У очи тешку неправду казаће слободно њему. 320 Тражиће, да га разрёши од такога суда непрйвде, Стигне ли само пред престо судије вечног одйвде. И што je главно, и нико нё може ни да наслути: Марко ће стићи мети, витез незадржни, љути. Тамо где смртник жив join никада допр’о није, Он he допрети, где сунде, и месец и звезда не грије. Косово 4

49

Косово ni. Потајница.