Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Beh неповређен кроз врата онога света прође. Овако учити вила на растанку витеза пође. „Пођи са срећом, побро, и пази на савете моје. Са собой носи штит и сабљу и копље своје. Јаши и добра Шарйна и сабље не пуштај из шаке. Нек ти се нађе оружје и коњиц до потребе сваке. 370 Узми и неман страшну, али се главой не шали, Очију убилачких грозно] да сагледаш хали. Чаробни вео са штата само у нево.ъи скини, Али без највећег јада никада то не чини. „Тегоба доста на путу дугоме имаш да свладаш. Али по највише на три места ћеш моћи да страдаш. То су ти џина три, од којих je Лйкомир први. Он je до колена, Марко, огрезо делцат у крви. НЬему сумпоровит пламен из устију паклених дува, Улазак он у пако на ономе свету чува. 380 Причу о њему чуј и чудно] судбйни се диви. „Страхота она међ људма осуђена беше да живи. Небу и земљи и видним и невидним силама свима Пркосан беше и грубо увек се ругаше шима. Лак као мир се прозва и ђоја јачи од света Уждит васйону хтеде, самовласти да му не смета. Али и силу своју прославит’ најпре хтеде. Мироча странама жупним градити дворове седе. Пространи град и куле високе зупчаста крова, Сводове горостасне подиже неман ова. 390 Дворове облак надвршне са тушта и тма вајата Сазда из стене сам без длета и друга халата. Лош преко свода и зида, куд joj се тећи неће, Наврати воду Лабучу, да му с’ под облаком креће. Те да му чаробне баште залива тамо и роси, С висине којих осион земљи и небу пркоси. Вратна, тајанствено дивна сада се место зове, Где но у сймограду подиже дворове ове. Летет’ у неба висине крилат могаше ко змаје, Ил’ се у воде дубине спуштат’ у лику аждй]е. * 400 Страхота напастан беше и с његова беса и страха Дрхташе земља а небо саблазнише недела плаха. 4*

51

Косово in. Скаска о џину Јакомиру.