Косово : епопеја о боју на Косовом пољу

Из двора сјајна у Вратни излёташе на све стране, _ Људе убијаше грозни и ждераше момке избрйне. Жене и девојке чедне развратом срамотијаше, Само крвожедан тих у животу још остављаше. Многе умрёти вољаху нет трпети силу му трубу. Докле у харању томе уграби себи за љубу Нај после дивну Русйну лепо Бесйрабе чедо, Коју на далекбм Пруту несити беше згледо, 410Када на несрећу своју без мајкине дозволе оде. Младо да тело купа у валима хлађане воде. Беше то дивна жена; лепша од свију на свету: Злаћане косе а тела љиљана боје у цвету; Под грлом повише груди cjâiue лепота јој бајна, Над челом Даница звезда трепташе злаћано сјајна. Таку je смотри он и када je уграби дивну, Одлете с њоме у Вратну, да похоту засити кивну. Тамо у ложницу њој у човекд прилици слази, А као огњени змај и аждаја од ње одлази. 420 Беше предсказано пак и судба му назначи тако, (Њеноме суду још нико није се до сад измако), Да he га када буде у највећој власти и сили, Сринути с власти и царства срца му пород мили, Да he га златне руке његове деце свладат’, Да he му човечуљак дохакат’ мален и брадат’, За то он, кад му жена започе децу да рађа, Пророштву кобноме смисла залуду да не нагађа: Свакоме сину којих једанаест беше на броју, Руке одсёцаше обе, да главу сачува тек своју. 430 Али у лепе Русйне дојкиња верна бејаше, Мађије која чини и свакоје траве имаше; Она се јадној деци низ бедем баченој слепо Нађе у нужди и живот сачува њима лепо. А место обичних руку, златне им, чинима сазда: Како he да се изврши над оцем дечија мазда. Ну кад и дванести пород ропкињу жену снађе: Малени брадат човёчак у место бебе се нађе. Очима жмирну на џииа, који већ чекаше с ножем,

52

Косово ш. Скаска о џину Јакомиру.