Кроз сјај и сенке рата

Maјka ме је обишла нa фронту.

Наше наступање било је моћно. Протерали смо их преко Дрине. Озлојеђени смо били због посту пака према нашој деци и женама. Сељачке куће и школе пуне рањеника. Јече рањеници и мирише атмосфера на етар. Батаљон је био у резерви код Крста, где се одваја пут за липничку цркву, Гучево и Лозницу. Било је лепо августовско јутро. Седео сам пред шатором. Путем из Ваљева приметио сам жену која долази ка нашем логору. Мајка, сину ми мисао. Кроз двоглед сам се уверио да је то, заиста, она жена која ми је ушила амајлију у шајкачу уочи турског рата. Послао сам посилног да је дочека. Јеси ли жив? упита ме. Загрлио сам је као никада до тада. Пошто је преноћила једну ноћ код мене, отпратио сам је. Изјутра сам кренуо као командир предњег оделења. Аустријанци су извршили прелаз код Зворника и било је потребно спречити њихово надирање. Успели смо. Почетком септембра нашао сам се на Биљегу код Костајника. Батаљон је био у резерви. Аустријанци су потисли наше предње делове и заузели прве ровове. Извршио сам јуриш са својим људима. Убио сам непријатељског команданта батаљсиа. Наста метеж међу Аустријанцима. Њихови официри, видим, како бију своје људе сабљама. То поподне убио сам лично још четири непријатељ-