Култ Петра Великог међу Русима, Србима и Хрватима у XVIII веку

92 Мита Костић

мије фелдмаршала Шереметева те завршио с позивом пуковницима да одмах јаве шта мисле чинити.

Међутим је тосподар Влашке Бранкован, разишавши се с царем Петром, цару Леополду 1 издао план српске милиције да пређе на руску „страну и замолио га да то спречи. Услед те издаје цео покрет је откривен, пуковници Текелија и Вулин стављени су под истрагу а главни курир, капетан Богдан Поповић, бачен је у тамницу те је тако онемогућен прелаз Срба к Русима,6

О узроцима неуспеха српске милиције у Угарској да пређе на руску страну и да с царем Петром учествује у прутском походу у српској и руској историографији има више мишљења.“ Но да је тај покрет био Заиста стваран и велик сведочи поред писма Томе Кантакузина цару Петру, у ком окривљује господара Влашке «кнеза Константина Бранкована да је спречио прелаз 19.000 Срба из Мађарске на руску страну, и чињеница: да је савремени румунски хроничар Никуљчез забележио да је 20.000 Срба било

да је издајством једног Србина цео покрет да 15.000 српске милиције пређе на Руску страну откривен, коловође похватане и тако покрет угушен. Аркулеј није могао тачно сазнати ко је тај покрет издао, јер су његово кретање војне власти пратиле и нису му, на-

8 О српско-руским односима за Петра Великог употребљена литература: Кочубинскји А. Мар и они (1711—1878) Одесса 1878: ЕОужнвге славане, румвтнвг и Петрђ Великји, вб ихђ взанмимтхе сношенјихв. Стр. 1—185. Чкш ичђ Д. Изђ церковноћ исторјги православнњхњ Сербовњ конца ХУП в. Прага 1912. 134—168. Џеђегђег вег Н,, Риззјапа5 Опептрошик тт Феп [ејћеп 2гте! Јаћгћипдегвећ, 1 (5итваг 1913), 42—48, 51—65, 106, 120. И вић А,, Историја Срба У Војводини, Нови Сад 1929, 279—291. Костић Мита, Гроф Колер као кулшурно-политички реформатор код Срба у ХУШ в. Београд 1932, 17—93. Костић Мита, Српска насеља У Русији Нова Србија џ Славеносрбија, Београд 1923, 6—16. Боголавле нскин С. Свази между русскими и Сербами в ХУП и ХУШ в. Славланскин сборник. Огиз 1947, 241—962, Боголв ленскин С., Из русско-сербских отношенић при Петре Первом. — Вопросвг историм, 8—9, Москва, 1946, 19—49. Димитријевић Ст. Одношаји Пећских патријарха с Русијом У ХУП в. 4. За време патријарха Арсенија 111. Чарнојевића. — Глас 1Х, 1901, 153—203. Димит ријевин Ст. Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, Споменик ИП, (1922), Веселиновић Ва Арсеније 11 Чарнојевић у историји и књижевности, Београд 1949, прва и друга глава.

У Боголвленски ћ, Из русско-сербских ошношенигл, 29.

“Перовић Р., Вести о Србима у румунским летописима. Братство ХХХИ, 1941, 10.