Култ Петра Великог међу Русима, Србима и Хрватима у XVIII веку

Култ Петра Великог 93

Поред српске милиције из Угарске изгубио је цар Петар и помоћ мађарских устаника под Ракоцијем,) с којим је био склопио савез (10 дец. 1707). У мају 1710 аустриска војска заузела је Ракоциев главни стан у северној Угарској, Кошице, и њега истерала из земље. 8 јуна прешла је турска војска Дунав пре него што су Руси дотле могли да стигну, чиме је и главни услов за устанак турских хришћана отпао.

Од свих балканских хришћана које је цар Петар својим манифестом позвао на устанак, остали су једини Црногорци, и они су му се својски одазвали.

На предлог Сава Владиславића Рагузинског послат је капетан Иван Лукашевић Албанез и пуковник Михаило Милорадовић на Балкан са задатком да хришћане под Турцима дигну на устанак. У договору с црногорским митрополитом Данилом и тадањим сердаром Савом Петровићем објавио је Милорадовић на Цетињу манифест цара Петра од 3 марта 1711 (у народу названи „царево писмо"):: о објави рата Турској и позвао Црногорце у име царево да. и они заједно с Русијом ударе на Турке.12 Штампани манифест цара Петра, у народу названи „царево писмо", разаслат са тога збора на све стране по Црној Гори, Албанији, Босни и Херцеговини и Македонији, свугде је у народу изазвао највеће одушевљење. Није било весеља у Црној Гори, на ком се високо име цара Петра не би спомињало, пише Захарије Орфелин у својој монографији о Петру Великом 1772, за коју је и од савременика добијао података.

Сасвим природно да су у тим класичним крајевима наше народне поезије у народу убрзо почеле ницати песме и о Петру Великом.

То ошштенародно одушевљење за цара Петра, вера у њега и у ослобођење целога Балкана од Турака заједно са Цариградом, дошло је до усхићеног израза нарочито у пригодној народној песми која је настала поводом објаве манифеста Петра Великог на Цетињу и убрзо раширила по целој Црној Гори и далеко ван њених граница чак до Срба у Угарској и до Хрвата — кајкаваца.

Због толике њене популарности током целог ХУШ па и ИХ века, која уједно претставља и кулминацију култа Петра Великог у најширим народним слојевима, изнећемо ту народну песму о Петру Великом онако како ју је Орфелин, можда нешто и дотераву; 1776 штампао, у целини,:3 садашњим правописом.

з О мађарско-руским односима за време Ракопија: Кочубинскикћ, о. г. р. 99—118, 123—126. — Флоровскин Ант. Русско-австриское отношение в епоху Петра Великога. Аста Џтуег5. СагоЏпае 2. Ргаг 1955, 17—19.

10 У целини га штампао Сима Милутиновић Сарајлија, Исшорпл Церне Горе, БЂоград 1835, 46—49.

1 Казмванђ Стари Трббешана, Београд 1842, 113—117.

12 Милаковић Д. Исшорил Црне Горе, Задар 1856, 113—114.

18 Житјее и славнма дљла государа и императора Петра Великаго самодержцак всеросесаго, П, Ве Венеши 1772, 81—84.