Култ Петра Великог међу Русима, Србима и Хрватима у XVIII веку

Култ Петра Великог 97

еми „Ребго Ајехјомјећ Магпо Еиззе Ппрегавол/...' у далматинском диалекту после свечаног панегирика цару Петру обраћа се Словенима да пођу за њим и помогну му. Геније Словенства у виду младе девојке претсказује му ту да ће се њему повратити власт цара Константина и да ће он заузети османлиско царство, и упозорује га да све наде на ослобођење своје Словени полажу у њега. Песма се завршује алегоријом како „мајка Слава" крунише цара Петра круном скинутом с главе цара отоманског и на својим огњеним коњима вози га „пут бијелога Цариграда", где га „брже ветра и магновења ока поставља за господара свег Истока":

„ рогргевстје уеЏе од м1ефта

Т од Егепша Рата ока

Рогћје (5јауа) зфаућ Дага Регга Ма гозрозфуо зуева 15ђока".

И савремени сплитски властелин Јероним Кавањин (1714) у свом великом спеву „Вовајзфуо 1 џроуо" узда се и слави Петра Великог као стренитеља турске силе и пун је наде у блиски крај Турске у Европи па у бој против Турчина позива и цара немачког Леополда 1, краља Француске Лудвика ХЛУ, а Цариград (Константинов град) и његову круну намењује Петру Великом „златном орлу од сивера, који лети сунца више".21

Павле Ритер Витезовић (+ 1713) у свом рукописном саставу „Сепећсоп з1уе габшт ех попа из... Реч Ајехјемјећ, Мозсогшт шпрегагћотв, Мавпае Вмазае тлопагећае ...' позива цара Петра нека скрши турску силу: Ехћ, ћегоз, гштпре Рогфат..., нека освоји Цариград: „,, о таг, ас Татасштп тегорошт м зиретез"'.22

На почетку тога рата обратио се неки наш непознати свештеник-русофил Богу с молитвом да помогне православном цару овим речима: „Того же лета воздвиже се благочестиви и христољубиви кнез московски, цар и самодржац васем православним, по свуду обретајушчим, Петар Алексиевич, со васеју силоју своеју на Из-

» 238

маители. Пособи Господи цару нашему .

Али, нажалост, Господ овај пут цару Петру није помогао. Прутски поход цара Петра, који је толико узвитлао наде Јужних Словена на ослобођење и популарност његову код народа узвисио до култа, свршио се рђаво. Руси нису пре Турака стигли до Дуна-

га Лесковац Мл. Око једне песме Орфелинове. Годишњак _ филозоф. факултета у Новом Саду. 1 (1956), 174—192.

мл Заболотскји А. П. Очерки русскаго влјанји вњ славан. Литературахњ новаго времени. 1 (Варшава 1908), 31—41. |

Модпјк ВгапкКо, Рорјез! ћгуаћзке Кпјеупозн ] (2адгеђ 1913), 266 Маге Т. Нгошзи Кпјгеутсј пиетаске Ратасје 1 21701 путоуа доба. Каа 231, 1925, 246—250.

22 Кјате М]., Хус 1 ајеја Рауђја КШ ега Упехоугса. Гаргеђ 1914, 266. 2 Стојановић Љ., Стари српски записи и написи, бр. 2225.

7. Историски часопис