Култ Петра Великог међу Русима, Србима и Хрватима у XVIII веку

Култ Петра Великог 99

обраћа се цару Петру: „Премилостивејши Господару, царју непобедими наш христијанехи, восточанго сијанија монархо, призри милостивно на прошение наше... ради благочестија и свјатее православние церкви и славнаго... имени во благочестии сијајушчаго В. Ц. Величества, котораго и ниње и впред наша православнаја церков и православнии наш народ не имеем себје инаго архитектона милостиваго, кромје В. Ц. Величество, о чем твердо и веројатно В. Ц. В. доношу".

А у молби из 1721 каже: „Тебе имами и Тебе познаем по Бозје помошчника и утјешитеља в скорбех наших. Бог нас шаље милости В. Ц. Величества да као наследник његов на земљи ослободиш душе наше од толикога неученија. Не молим телесне него душевне помоћи, да подигнем школе два учитеља из латинског и славенског језика и кните за цркве, пошто типографије немам. Не остави нас... буди други апостол Христов к нама, просвети и нас као и своје људе, да не рекну непријатељи наши где је Бог њиховг и да им не помаже... Не иштем богатства, него само помоћи за просвећивање учењам, и оружја душама нашим да се одупремо онима који војују на нас. На многе стране стиже милост Твоја, нека приђе и на наш народ. Буди други Мојсеји избави нас од Египта неученија.2'"

Култ Петра Великог одржавале су међу Србима у хХМШш веку и његове слике и портрети, које је он у знатном броју слао првацима српске милиције у Угарској 110 и 14 а Црногорцима преко владике Данила 1714. Идеализовани лик Петра Великог приложио је Захарије Орфелин уз своју велику илустровану монографију о њему 1772, а портрет Петра Великог у оквиру с бриљантима украшен, висио је и у сали митрополискот двора у Карловцима за време митрополита Вићентија Јовановића Видака (--1780);28 један савремени портрет висио је у фрушкогорском манастиру Ремети а један у манастиру Савини у Боци.29

Међу народом у Боци Которској популарност Петра Великог подржавала је у Перасту чувана велика уљана слика из г. 1698, која претставља поморског капетана Марка Мартиновића, како предаје наутику двадесеторици руских ученика, кнезова и племића, које је цар Петар послао у Млетке да уче наутику, и којима је Мартиновић неко време предавао тај предмет и у своме дому у Перасту. Поред самог Мартиновића и руских ученика са

њиховим именима на тој слици исписана је и велика титула цара Петра,30 |

2 Руварац Д., Мојсије Петровић, митрополит београдски. — Споменик ХХХТУ, 97, 147.

8 Ћоровић Вл. Лицитација оставине Вићентија Јовановића Видака 29 фефруара 1780. — Прилози ХМ, 195.

:8 Суб Наше поморске везе с Русијом. — Република бр. 155 од 19-Х-1948.

5 Злоковић Иг. Поморске школе у Боки Кошорској — Истор. записи Цетиње 1948, св. 1—6.