Култ Петра Великог међу Русима, Србима и Хрватима у XVIII веку

94 Мита Костић

утолико, уколико је одговарала насталим историским потребама и опирала се на саосећања широких друштвених слојева.

Величанствене победе Петра Великог над Шведима и Турцима, његове прогресивне, често безобзирно спровођене реформе, при којима се често није устручавао да „варварзким средствима искорењује варварство"; његова лична многострука делатност, иницијатива и енергија, као и особине његове личности, оригиналне и чудновајте, веома су заинтересовале и западни свет, који их је при путовањима Петровим по Европи могао и непосредно посматрати.

Као резултат тога свеошштет европског интересовања за необичну, херојску и реформаторску личност цара Петра, који је сјајном победом над Шведима код Полтаве (8 јула 1709) Русију уздигао у ред европских велесила, јављају се на страним језицима више или мање похвалне монографије о Петру Великом: Рабенера 1725 на немачком језику, Нестесураноја 1725 на француском, Грка Катифора на талијанском 1736 и грчком језику, Мотлеја 1749 на енглеском, Волтера 1761 на француском језику, Захарије Орфелина 1772 на српском језику,“ фрањевца Александра Томиковића превод за Хрвате с трећег издања Катифорове талијанске монографије о Петру Великом 1794 године.=

Петра „Великог' значај у свести Европе његова доба лежи у томе, што је он као владар и као личност ванредног формата био кадар да сам задобије признање Европе и Русију уврсти у европски систем држава.5

Тим јаче је ратна слава Петра Великог одјекнула међу православним Србима, који су с Русијом на основу исте вере и језика

» Папинђ А. Н. Испорга русскомш литературе, ЈУ, (С. Петербургљ 1902), 171—181, 327—342 Историн русскон литературњ Академви наук СССР Том Ш (литература ХУШ в) Москва — Ленинград 1941, 25—157.

Благо Д. Д. Исторџа русског литератури ХУШ в. Москва 1945. Културни переворот петровского времени, 18—25.

2 Остојић Тих. Захариша Орфелин. Живот и рад му. Београд 1923, 141.

8 Историл о жити и славнехђ дЂлахђ великаго Государа Императора Петра Перваго самодержца всеросеиского. Котору:го с предложенјемђ краткоћ географ!ческои и политическомн исторји о рассјискомђ царствђ и с многими медалђами, чертежемђ и другими разними принадлежаштвами собственого рукого грифорованим фигурами и генерално сил великил имперји картојо; ни ње первеје на славенскомђ азвкћ сочиниле Захарја Орфелинб, ц. кр. вбнск!а ака!демји художествњ членљ. Част первал вђ Венеши вњ типографји Димитра Теодосил 1772.

4 0.Т. Тот!Ккоујесћ А!. Хгог Рета Уепкода схага Киззје 12р5ап од агитапатје Апгопца Капјога 1 Тгесћ! ри! па зушо аап и јегк таПапзк!. А зада рпшаезћепи и штек! зјауепзк! 5 ташт падодапјет. Оз 1794. 89 376.

5 РПоеггјез Н., Киззмапазг Етпаппреп !п Епгора !п дег Еросће Рејег= дез Отоззеп. Кбтрзђегр и. Вегпп 1939, 3.