Књижевне новине
L ~
3 i
3 _—, E O IS
iy x:
___panska ume
| UTRANA 1
OSVRTI NA KNJIGE
„Pred spomenikom“”
od Zvonim ira Šubića
Novo delo Zvonimira Šubića — išca knjiga »Pazlića potok«, »Heroii u papučama« i »Kaljuga« —,pod naslo„vom »Pred spomenikom«, sadrži dva· desetak pripovedaka, crtica i skica,
tematski vezanih za Bosnu, u kojima —
se prikazuju razna istoriska razdo| blja, razne društvene sredine, razni socijalni i psihološki problemi, čak razni pripovedački motivi, koji zahte· vaju posebne načine pristupanja i posebne načine obrade zahvaćenog gra” _ diva. Osećajući i sam unutrašnju nejedinstvenost svoga novog dela, pi-
_sać ga je, po nuždi, podelio u tri
odeljka: u prva dva okupio je svoje
razasute predratne pripovetke i crti_ ce, u trećem svoj pripoveđački rad iz
periođa rata i po oslobođenju.
'U svojim predratnim pripovetkama _ crticama i feljtonima Zvonimir SŠubić · tretira uglavnom konvencionalne dru· štvene motive i stereotipne folklorno, regionalne sižeje., Izvlačeći iz životne stvarnosti samo one činjenice i odnose koji omogućuju, u bilo kom vidu, stvaranje feljtonski žive i zanimljive fabule, pisac ostaje poglavito na površini stvari, dohvata većinom prividne socijalne probleme i rešava uglavnom izveštale psihološke zaplete. Čak i tamo gde. po izuzetku, uspe da se otme knjiškoj naraciji i da obuhvati stvarniju problematiku, kao u priči po kojoj je cela zbirka dobila ime, njemu ne polazi za rukom da za uočene i postavljene probleme nađe takve konkretno zamišljene ličnosti, situacije i zaplete, koji bi tu problematiku istinito obrazložili i reljefno osvetlili. I baš zato što čitav niz ži· votnih podataka, dobro uočenih u na'šoj stvarnosti, nije uklopljen u šire i složenije zahvaćene celine, što nije · dovoljno organski srastao S onim što pisac nastoji da razvije i obrazloži, da nametne kao svoju koncepciju, ti se istiniti detalji, i inače dati u rudimentarnom obliku, često osećaju kao naturalistički ili dekorativno-folklor= ni balast u pripoveđačkom tkivu.
Pisana živim i sočnim »narodskim« jezikom, elementarnim i po kvalitetu i po formi, i data u sugestivnoj narativnoj boji, po uzoru i šablonu »bosanskog regionalizma«, predratna pri-
čanja Zvonimira Šubića, ostvarena u
sitnorealističkom , književnom slogu, ·
kakav je nekad favorizirao i veštački stvarao Žika Miličević, daju nedo ·volinu, nevecnu, ponekad čak i izo=pačenu sliku naših naravi, naših pro'blema i naše stvarnosti između dva rata.
U trećem odeljku knjige Subić je sakupio svoje pripovetke i skice sa tematikom iz aoslobodilačkog Knjiškost pripovedačkog postupka Zvonimira SŠubića tu se, više još no u pripovetkama iz prvih odeljaka, obelodanila u svoj svojoj stvaralaškoj iluzornosti: ona se ispoljila i u stavu prema životu, u kome ima mnogo brižljivosti oko nevažnih pojedinosti a malo razumevanja za bitne, često teško uočljive tokove; i u izboru tema, koje se vrte oko stereotipno konstruisanih, otrcanih motiva; i u načinu psihološke analize junaka oslobodilačke epopeje, kojima se pripisuju i sasvim konvencionalna, ponekad prazna i lažna stremljenja.
Sem toga, kada se ove pripovetke i skice iz rata za oslobođenje pogledaju kao celina, iz njih se može steći nepravilan utisak kao da su okupatora u Bosni pomagali samo ustaše i da je skoro isključivo stradao srpski narod. O četničkoj saradnji s okupatorom, o njihovom bratimljenju s ustaškim koljačima, o njihovim zločinima nad nevinim narodom. o stradanju hrvatskih i muslimanskih sela” pisac uglavnom govori samo u opštim frazama, i to uzgred i kao protiv svoje volje.
Knjiga pripovedaka »Pred spomenikom«, knjiga sa tako različitim temama i motivima a sa uvek istim stavom pisca prema različitim životnim i književnim materijama, jasno je pokazala da se naša nova stvarnost — prožeta herojskim pregalaštvom novih ljudi, koji se u toj stvarnošti kuju — ne može umetnički istinito i nadđahnuto odraziti po uzoru na stare i već izanđale klišeje, kakve je upotrebljavala i zloupotrebljavala naša sitno tj. pšeudo-realistička pripovetka u periođu između dva rata.
E. PF.
Zbirka nesavremene poezije
Zbirka stihova Radoja Radovano=vića »I vekovima faKo...t, objavljiva= nih većim delom u beogradskom dedeljnom listu »Republikas i štampanih krajem prošle godine u piščevom izdanju, duguje svoj naslov jednom stihu iz Bađovanovićeve pesme, u kojoj se vešala petorice ljudi, obešenih na Terazijama u leto 1941 godin, pretstavljaju kao simbol »pet šetalica ogromnog, večnog, rodnog časovBika«, koji »vekovima otkucava jade i koji nikad nije stao.« Ta vešala škripala su, »škripala tako, i vekovima tako« i Radovanović ih vidđi (u
_ jednoj drugoj pesmi), kako »odasvu:i
niču u zemlji«, kako »svuda i na Sve strane visoko stoje«. Taj lajtmotiv »petstogodđišajegB umiranja« jednog naroda, kako je Rađovanović nazvao čitav jeđan ciklus svojih pesama, provlači se kroz celu ovu zbirku, u kojoj su ljudi naših naroda pretstavljeni tako da liče na krotke i bezazlene ovce, koje bez roptanja izlažii svoje grlo nožu, kao stado koje ne zna drugo do da svojim telima 3u> proistavi »bedem živi« napadačima. I posle tolikih vekova »umiranja« i »golgote«, kroz koje je Radovanović u stihovima proveo tako čitav narod, on, u jednoj pesmi datiranoj oktobra 1946, znači u naše daae, kada se Sa usta naših ljudi svuda čuje britka
reč nadahnuta borbenim i stvaralačkim duhom, još uvek ponavlja svoj plačevni refren (inspirisan, valjda, 'Prstom i Juliskom Krajinom): »I opet nepravda nova ...I dokle? O, dokie tako? Kome smo naneli bcla?.. Da li smo ikome Krivi?«
Ovi bolećivi stihovi dobijaju svoju otužno sentimentalnu i starinsku, reklo bi se staračku intonaciju (što začuđava kad je reč o jednom mladom čoveku), još i stoga što su pisani, u formalnom pogledu, na kalup pesama Vojislava Ilića . (šesnaesterački stih), Šantića, i drugih starijih pesnika, ali bez njihovog nacionalnog patosa i pesničke sadržine. U tim stihovima, ispunjenim konvencionalnim obrtima, siromašnim slikama i neveštim rima– ma, poezije ima vrlo malo. Mi ih ovde spominjemo kao dosta neuobiča• jen anahronizam, kao primer u kniiževnosti, danas kod nas sasvim ređak malograđanskog pogleda na svet i reagovanja na događaje. To su jevtini izlivi, sračunati da izmame suzu »osetljivim« dušama, koje su tokom četiri godine rata »potresali« prizori strahota i patnji a da, sred revolucionarnih promena koje su se zbivale, nisu shvatali smisao zbivanja niti osećali herojski sadržaj „oslobodilačke borbe.
Z. M.
rata.
KNJIŽEVNE NOVINE ~
SA PRUGE
Skica Ivanke Lukić
Rad na rečniku savremenog . srpskohrvatskog književnog jezika
Među mnogim nasleđenim prazninama naše književnosti i kulture, nedostatak rečnika savremenog srpskohrvatskog književnog jezika svakako je jedna od veoma osetnih, Dobar naučni rečnik ne samo da sumira bogatstvo jednog jezika u ođređenom vremenu, već isto tako — što je još važnije — on živim primerimina reči i izraza na svoj način osvetljava dublju istorisku prošlost fe ljuske ”ajednice, fiksira nivo njenog društvenog i kulturnog razvitka, utvrđuje zakone po kojima se jezik dotad u njoj razvijao i ukazuje na pravac po kome se valja dalje upravljati. Uz to, što je od osobitog značaja za naše, narode, dobar rečnik potpomaže ujedinjavanje širokih narodnih masa izgradnjom zajedničkog sredstva Ssporazumevanja, omogućava prenošenje iskustava iz jednog kraja na celu zajednicu, olakšava manje. pismenim, a naročito u proizvodnji mnogo zaposlenim ljudima, da se brže kulturno izdignu i svestraniie izgrade.
A jednog tako moćnog sredstva naši narodi su zasad lišeni. Mi smo prinuđeni da se i danas služimo rečnikom iz 1818 (odnosno njegovim drugim izdanjem iz 1852), kada je u poluslobodnoj Srbiji nepismenost bila nešto niža ispod stoprocenine i kada se u porobljenoj Hrvatskoj moglo učiti samo na .tuđem jeziku (latinskom, nemačkom, mađarskom). Razume se, ovim ni najmanje ne želimo umanjiti istoriski značai i. epohalnu vrednost Vukovog dela, Njegov »Srpski rječnik« je temeli našeg književnog jezika, a u svom rodu, po mnogim osobenostima, on je jedinstveno delo svetske literature.
Pa ipak, po zakonu razvitka jednog jezika, Vukov rečnik iz 1818 davno je već zastareo. Njegove nedovoljnosti bio je svestan i sam Vuk, koji je više puta izjavljivao da bi mogao, ponavljajući isti posao pod povoljnijim uslovima, sastaviti dvaput opsežnije delo. A posle Vuka potrebu za bogatijim, savremenijim i svestranijim rečnikom neprekidno su isticali svi naši naučni i književni radnici.
Pitanje daljeg razrađivanja i sumiranja našeg jezičnog bogatstva ozbiljmo je počeo da rešava još 1880 Đura Daničić, kada je, te godine, u izdanju Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti u Zagrebu počeo da priprema i objavljuje »Rječnik hrvatskog ili srpskog jezika«. Ali, ovo široko zasnovano, monumentalno delo, Daničić je zamislio samo kao zbornik celokupnog jezičkog nasleđa, kao rečnik istoriskog srpskohrvatskog jezika, i to »onoga koji je književnom jeziku kao osnovica ili još najviše kao početak služio«. Dakle, pitanju se prišlo iz osnova, ali se ono rešavalo upola. Drugi deo problema primila je na sebe Srpska akademija nauka. kada je 1888, na predlog Stojana Novakovića, rešila da izda rečnik tadašnjeg »savremenog književnog, prosvetnog i poslovnog jezika«. Tu nameru beogradska Akademija je počela.i da ostvaruje 1893. poverivši posao odbotu u koji su ušli: Stojan Novaković, M. Đ. Milićević, P. P. Đorđević, Sv. Vulović, Li, Kovačević,
Lj. Jovanović, —
Lj. Stojanović i filolo=
najođabranija grupa slavista, ga i istoričara.
Hrvatski naučnici, pod voćstvom Daničića, Budmana i Maretića, dugo su, iz godine u godinu. uspešno obavliali svoi zadatak, objavivši do 1914 deset svezaka rečnika (6544 stranice).
Srpski akademici za dvađeset godina upornog rađa bili su prikupili, ispisali i uazbučili 1.381.944 listića. U odnosu na Vukov rečnik, koji ima oko 45.000 reči u oba dijalekta zajedno, ovo je nesumnjivo izvanredno veliki napredak. Uređivački odbor je name= ravao da odmah pristupi i objavljivanju prvih svezaka, te je, toga radi, otštampao decembra 1913 ogledni tabak i razaslao ga ustanovama i javnim radnicima na mišljenje. Prvi svetski rat je, međutim, omeo ostvarenje i ovog dragocenog dela, a u toku njegovog trajanja nestalo je vrednih pre> galaca na sastavljanju novog rečnika.
Za vreme kraljevine Jugoslavije rad na rečniku, kao uostalom i po mno> gim „drugim „naučnim i književnim granama, omaknuo je stranputicom. Posle smrti Maretićeve u zagrebačkoj Akademiji rad na rečniku onemogu> ćili su frankovačko-šovinistički elementi, koji su bili zavladali ovom naj> višom hrvatskom ustanovom, a u beogradskoj se, sudeći bar po njenim izveštajima i državnim budžetima, sve od 1920 do 1941 neprestano tobož radilo, ponešto i obećavalo, ali rezultati su iz godine u godinu omanjivali...
Narodnooslobodilačka/borba i iz osnova izmenjeni društveni odnosi u našoj zemlji osvetljavaju danas i ovaj problem fražeći hitno njegovo rešenje. Od Vuka i Daničića pa do današ naš jezik se silno obogatio, stvorio nove izraze za nove pojmove i silne mogućnosti za dalji i širi i dublji razvoj. Milioni poljoprivrednika, fabričkih radnika, đaka, umetnika i naučnika naše zemlje ne samo da se upoznavaju sa svetskim kulturnim fekovinama, već opštečovečanskoj kulturi daju i svoj doprinos. Naša zemlja, kao moćna kompaktna zajednica staje, s naiodabranijim. na branik. opšteg napretka i ljudskog dostojanstva. Zbog svega toga, za procvat naše kulture, za dublju sadržajnost našeg života i jačanje „borbene stvaralačke sposobnosti naših naroda mora Se Obezbediti svako potrebno sredstvo. Jedno od tih je i rečnik savremenog književnog jezika. TEN
Kako je izdavanje istoriskog rečni= ka Jugoslovenske akademije prekinu= to davno pre rata (na 5l svesci), pa ni do danas nije, na žalost, nastavljeno, to se poređ njegovog dovršenja kao neophodna potreba postavlja pokretanje i rečnika savremenog srpskohrvatskog jezika.
Srpska akademija nauka dala je obećanje i obavezu da će u toku prvog Petogodišnjeg plana okončati delo zasnovano još 1893. Za taj posao njoj su date sve materijalne mogućnosti, a među svojim kadrovima ona ima dovoljan broj stručnih i tehničkih radnika. Uspešnim obavljanjem OVOB poduhvata, Srpska akademija nauka daće svoj prvi krupan doprinos pobedonosnoj borbi naših naroda.
M. PANIĆ-SUREP
- amuu:uuupr zema runumuramuIIII au ruz umu ruza ri rer=anuruuruuuumı emmuune nur auILIIAAIi
17, SUSEDNIH ZEMALJA
KULTURVMI PREPOROD MOVE MLBAVIJE
Posle tri godine razvitka u slobodnoj i nezavisnoj zemlji, albanski na____rod je u 1948 godinu stupio s pozitiv-
| nim kulturnim bilansom i sa izvan= rednim perspektivama za dalji razvi. tak. Pre narodnooslobodilačke borbe kultura i umetnost bili su nepristupačni ogromnoj većini naroda. Narod je imao svoju patrijarhalnu kulturu. a manjina intelektualaca ulagala je | napore•da, i pored najvećih teškoća, stvori nacionalnu kulturu. Posle rata stvoreni su uslovi za razvitak narodne kulture. Širom Albanije, čak i po besputnim selima, otvarani su ana]fabettečajevi, čitaonice, biblioteke... većim i manjim građovima osnivaju se amaterska pozorišta, domovi kulture, razne umetničke ustanove. biblioteke i čitaonice. Kroz te ustanove uzdiže se albanski narod i izgrađuje svoju kulturu. U 1947 godini bilo je u Albaniji deset većih biblioteka i "2 pokretne, kojima su še naiviše služili radnici po preduzećima. Ali interesovanje narodnih masa za knjigu, kako za đomaću tako i za prevedenu, još je u velikoj nesrazmeri prema broju biblioteka.
RAD NA MUZICI
Preko prvih analfabetskih tečajeva., preko knjige, preko kulturne delatnosti narodnih vlasti, široki sloievi albanskog naroda došli &u do svesti o postojanju svoje kulture, SVOJC umetnosti. “ |
Pored knjiga, u narod sve više prodire umetnički obrađena muzika, inspirisana motivima iz narodne DprOšlosti, motivima iz narodnooslobodiJačke borbe i velikih radnih akcija na obnovi i izgradnji zemlje. Nova alitnička muzika postaje sve
razumljivija širokim masama, jer nosi elemente života tih masa, daleke i bliske prošlosti, narodnih predania. U toku narodnooslobodilačke borbe, kao i za vreme ove tri posleratne godine, komponovan je izvestan broj narodnih pesama iz južnih i severnih krajeva Albanije, zatim veći broi pesama iz narodnooslobodilačke borbe 1 sa motivima rada i obnove. Priređivanjem uspelih i dobro posećenih koncerata, folklornih priredbi i festivala, muzika postaje sve omiljenija. Osnivaju se horovi, horske i instrumentalne grupe, preko kojih se narod neposredno uvodi u muzičku umetnost.
Podizanju muzičke kulture doprineće svakako i umetnička škola, u ko= ioj se vaspitavaju mladi muzičari; tome koriste i gostovanja muzičara iž prijateljskih zemalja.
OSNIVANJE NARODNOG POZORIŠTA
Naročito poglavlje u stvaranju SVOje kulture i njenom prodiranju u narodne mase pretstavlja osnivanje prvog Narodnog pozorišta S profesionalnim glumcima, Pre toga, u Albaniii “postojalo je samo nekoliko diletantskih pozorišnih grupa, čije su pretstave uvek bile dobro posećivane, što je mnajbolji dokaz koliko albanski narod voli živu reč na sceni. Po oslobođenju broj ovih pozorišnih grupa znatno je porastao i kvalitet niihovih pretstava mnogo se popravig. Sada u Albaniji ima osamdeset stalnih amaterskih „pozorišnih „grupa.
U prošloj godini one su priredile 190.
pretstava, koje su posetila 85.995 lica Repertoar ovih pozorišnih grupa sa-
· stoji se uglavnom iz prevedenih dela
sovjetske i jugoslovenske pozorišne
literature. Od jedne od ovih dile= tantskih grupa organizovano je pra-= vo pozorište s profesionalnim glumcima, sa stalnom zgradom, garderobom, inventarom. To je Narodno pozorište u Tirani. U prošloj godini ono je dalo deset premijera. Na repertoaru zastupljeni su većinom sovjetski, jugoslovenski i francuski · pisci. Narodno pozorište znači polstrek mladim albanskim kKnjiževnicima da se late pisanja pozorišnih komada iz narodne stvarnosti.
ALBANSKA KNJIŽEVNOST
Književnost u Albaniji pre rata i za vreme fašističke okupacije nije imala uslove za pravilan razvoj. Dok su napredni kulturni radnici proganjani, a često morali i emigrirati, rad jie omogućavan samo onima koji su izneveravali svoj narod i služili ino= stranstvu i begovima. Dela takvih pisaca štampana su i proturana u narod, ali ih narod nije ni mogao ni hteo da prihvati. Kroz svoja dela takvi pisci raspirivali su šovinizam, religiozni antagonizam i idealizirali život na selu i u gradu pod uslovima okupacije.
Ali s pojavom radničkog pokreta rađaju se i elementi nove literature, mlade. poletne, bliske narodu. Tai pokret naročito jača, iako pod teškim uslovima, u toku narodnooslobođilačke borbe. Pojavljuju se novi pisci koji oštro napadaju i demaskiraiu one
koji su svojim perom služili okupa-
torima i eksploatatorima radnog naroda. Ti novi ljudi stvaraju novu literaturu, stvarniju, istinitiju i bližu
narodu.
Po oslobođenju pisci su obrazovali ·
'svoju organizaciju i počeli da ·izđaiu književni časopis, koji se ranije zvao »Bota e re« (Novi svet), a kasnije ie dobio ime »Literatura jon« (Naša književnost«). Napredni albanski književnici uložili su odmah Dpo oslobođeniu
· Odgovorni urednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska, broj 7? — Štamparija
Vud
najveće napore da književnost postave na zdrave osnove, da je učine zaista. narodnom i da otkriju širokim narodnim slojevima nepresušiva blaga koja su vekovima ležala zaboravljena u mraku ropskog života. Pored rada
na domaćoj literaturi, albanski knii-
ževnici posvetili su veliki deo svoie alttivnosti prevodilačkoj literaturi, na ročito radu na prevodima iz sovjetske, jugoslovenske i francuske kniiževnosti. Za vreme narodnooslobodilačke borbe najveći deo dela albanskih književnika štampan je u podliscima organa Komunističke partije i organa Narodne omladine.
Posle rata učinjeni su napori kako bi se narodu pružila knjiga u što većem tiražu. Međutim, izdavačka delatnost, iako je premašila predratni nivo, ni izdaleka još nije u stanju da zadovolji potrebe velikog broja čitalaca, a jedna od smetnji je nedovolian broj štamparija.
Nova albanska književnost još nema mnogo imena, ali njihov broj stalno raste. To su, među ostalim, pe= snici Alek Ćaći, novelista Fatmir Ćata, Šefket Musaraj i drugi. Oni su izrasli kroz narodnooslobodilačku borbu, a sada se zalažu da upute albansku Književnost pravim putem.
Veliko interesovanje, kako kod albanskih književnika tako i kod najširih čitalačkih slojeva vlada za dela jugoslovenske književnosti, od kojih, međutim, dosad još nije mnogo prevođeno zbog nedostatka dobrih prevodilaca. Prevedene su kraće stvari (pesme, priče ili eseji) poznatih jugoslovenskih književnika, ali sve to nije dovolino. Sada se ozbiljno radi na tome da se prevođenju dela iz jugoslovenske književnosti pristupi planski.
IJ. 8.
ia. i
EURA O pok MT S Mao i. O Ma en Aa ai, ".
Dimitriie Šuterići, ~
»Borba«,. Beograd, Dečanska 31,
,
MRBI ČA&50BI
Ivo Andrić o zadacima književnika
Treći broj zagrebačke »Republike« objavio je pjesmu »Pobjeda života« mlade pjesnikinje Vesne Parun, koja je prošle godine bila oštro kritikova– na zbog dekadentnih, ftmurnih i mutnih stihova koji su dali osnovnu boju njenoj prvoj knjizi. Nova pjesma Vesne Parun svjedoči, kako se čini, da mlada pjesnikinja snagom SVOg nesumnjivog talenta želi da nadvlada svoje griješke i da pruži proosJecanu realističku sliku naše stvarnosti:
Mirno svanu jutro na obali plavoj, odmor zavičaja nakon marša, kruta. I skide zemlja svoj krvavi zavoj:
prostirku trave ište rana ljuta.
Pozdrav kovačnici mudroj i velikom kovaču
što noću i đanju bdi nad teškim dielom.
Pozdrav rudaru, tkalji i oraču;
drav rodu cijelom!
ZŽAvot je razvio jedra: leprša u tišini
barjake ljepote i snage, i ptice vidikom
PŠ e. _ o fi [e Aj 9 8 _ S e |. o s
lijeću. Vitki dimnjaci strasni pjevaju u dolini. procvat budućih dana, i mir, i SO i
sreću.
Pred starijim pjesničkim drugovima Vesne Parun i pred kritikom postavlja. se zadatak da pjesnikiniu potpuno izvuku iz atmosfere nekritičnosti i uzajamnog površnog hvaljenja, čiji je rezultat, nesumnjivo, bilo i objavljivanie njene prve knjige stihova.
Časopis donosi u istom broju tekst koji je IVO Andrić održao na
govora Ć i glavnoj godišnjoj skupštini Društva književnika Hrvatske, u Za grebu.
Govoreći o zađacima književnika u ovom vremenu, Ivo Andrić Je rekao: »Mi nismo oni koji načelno delimo svet na Istok i Zapad, kao što ne delimo ni ljude po rasama ı verovanjima. Ali u velikom antagonizmu između onih koji hoće da rađe u slobodi i bratstvu svih radnih i časnih ljudi i onih koji žele ds eksrloatišu i konsumiraju u kurjačkom neredu i izolaciji, jugoslovenski književnik bez dvoumljenja zna da Je na onoj prvoj strani. , Iz toga proizlaze takođe naše Oobaveze i naše odgovornosti. Naša dru-
Najnoviji dvobroj časopisa
„Novi
Najnoviji dvobroj slovenačkog časopisa »Novi svet« posvećen je dobrim „delom “„seđamdesetogodišnjici Otona Župančića. O životu i delu velikog pesnika objavljeni 6eu prilozi Borisa Ziherla, Miška Kranjca, Juša Kozaka, Ivana Bratka i Mirka Rupela. Časopis donosi i nekoliko Župančićevih prevoda Šeli-a, Gete-a i Hajnme-a kao primere Župančićevog Ogromnog prevodilačkog rada, koji je, uz njegovo pesničko delo, obogatio i dalje razvio savremeni slovenački književni jezik.
U ovom dvobroju izišao je i prvi deo studije Filipa Kalana »Konture istorije slovenačkog pozorišta.« Ne ulazeći u ocenu izvesnih piščevih zaključaka, smatramo da ova studija po svojim podacima i dokumentima pretstavlja značajan i ozbiljan pokušaj da se prikaže razvitak pozorišne umetnosti kod Slovenaca, od samih početaka u sedamnaestom stoleću, kada su se prvi domaći glumci, recitatori i plesači, većinom odbegli studenti i pitomci jezuitskih seminara obratili narodu na slovenačkom jeziku. Među književnim prilozima štampana je i pripovetka Vitomila Zupama »Tomaž«. Oko lajtmotiva »Daljina proždire ljude — more ih pokopava«, koji ponavljaju stari tršćanski radnici očekujući sinove-mornare sa dalekih putovanja na tuđim brodovima, autor preko nekoliko maglovitih slika pokušava da izrazi psihologiju tih staraca i sudbinu njihove dece.
Tako jedan otac, u ovoj Zupanovoj pripoveci, na vest o smrti svoga sina kaže: »Moj (sin) mi je obećao cipele, onakve amerikanske, a sad je otišao na dno.« 1 posle toga otac se »ušmrknuo i pljunuo «
Zupanovo fjorširano
traženje da
grubo naturalistički »osve+li« reakcije slovenačkih ljudi na tragičnu sudbinu njihove dece, ne spasava ni pošled-
· Ruska balerina Crtež Ljubice Sokić
a _--—-——-—-—--—_———_-____-·ž—
FC- NR RK S M NA RA OR M VR ZC d Kruh a) fY kai A) i” _ DEO - POSO. + i MAH X 420 151 YE
aa :
E! MSTOVE
|
štvena shvatanja i naše težnje odre al đuju i naš stav i naš način delanja, | Ni objasniti se ne može, a kami pravdati, danas, u našim Pprilik pisac koji voljno i svesno, tem obradom stoji po strani od ŽiVOB vota, daleko od naše ili svetske stva? nosti, koji od književnosti hoće 1 napravi pusto polje i vežbalište za svoje lične parade i megdane, za bi + zarne turnire srca i jalove podvige usamljeničke misli. Nikad takvi pisci nisu ostajali u književnosti, danas oni ne mogu ni postojati, i 'to ne po nekim propisima i nečijim zabranama, nego prosto po logici i stvarno= sti, iz koje bi se sami brisaii, po sklonostima i Shvataniima današnjeg jugoslovenskog čitaoca. Iz prostog Ta” zloga Što njihova pojava nema oSnova i opravdanja, er 80 daltvi nega“ * tivni fenomeni javljaju na kraju društvenih procesa, kao simptomi dotra- · javanja i degeneracije,. a mikad na početku, kad se gradi i stvara, na pragu novoS života.« N |
U kritičkom dijelu »Republike« o. knjizi A. R. Boglića »Deset godina« piše V. Popović. V. Popović ponajpri> je, izlaže neka objektivistička i kruta gledanja na teoriju književne kritike. »Kritik — a to znači umjetnik= kritik — kad sudi, nije i ne može biti ni oštar ni blag: on je pravedan, NR ·On utvrđuje istinu o ljepoti djelae TI dalje: »Kritik, ustvari, jednim dijee lom konstatira — uz vršenje i drugih funkcija pri ocjenjiivanju djela — e” lemente heterogene i nepomirljive: } umjetnički život i ono što nije umjetf~, ničko u djelu«. Razumljivo je da, PO lazeći sa takvih pozicija, Popović ne uspjeva da čitaocu objasni i približi dielo Boglićevo, da ukaže na njegoO~ i ve pozitivne i negativne strane i por” red toga što su citati obilni, što po“ navlja da je Boglić »darovit« i »bez ; sumnje darovit«. db _20Ia
Bilješke su i u ovom broju »Repu- n blike« oskudne i sive, kao i kod svih ostalih naših književnih časopisa, iako realnost našeg kulturmog života pruža piscima raznolik i obilan ma«-' terijal.
M. J.
svet“
nja g&lika Toja govori o Tomažu: on je pobegao u Dalmaciju i docnije postao partizan. Međutim, slari tršćan= ski radnici, koji su ostlai bez dece, nastavljaju i u toku rata da ponavljaju svoj pesimistički lajtmotiv še= deći pod maslinom Dobija se utisak | kao da oslobodilačke snage, Sinovi | tih radnika pa i oni sami, na svom | tlu, u toj velikoj borbi nisu uzeli ni<. kakvog ućešća. \
U ovom dvobroju »Novog sveta«, kao i u većini naših časopisa, nema književne kritike ni beležaka, tako da' čitalac ne može dobiti sliku o napo= rima i ostvarenjima slovenačkih književnika u toku određenog perioda. To · treba istaknuti utoliko više što čita oci iz ostalih naših republika, koji nc mogu da prate čitavu slovenačku Književnost, opravdano očekuju da u glavnom „slovenačkom Kknjiževnom časopisu nađu mnajpofrebnija obaveštenja i osvrte.
R. Ni.
BIBLIOGRAFIJA.
G. V. Plehanov (N. Beljtov): Prilog pitanju o razvitku monističkog pogleđa na isto= riju. Izdanje »Kulture«, Beograd, 1948.
Aleksandar Belić: »Vuk i Daničiće. Članci i rasprave. U ovoj knjizi sakuplje= ni su članci, pređavanja i govori o Vuku i Daničiću, publikovani ođ 1933 do 1947 godine. Izđanje »Prosvete« „Beograđ 1947.
Cvito Fisković: »Naši graditelji i Ki« pari XV i XVI stoljeća u Dubrovniku«. Knjiga o postanku dubrovačkog graditelistva i rađu maših graditelja i klesara na javljenih podataka i prađe nađeme u Državnom arhivu u Dubrovniku. Izđanje Ma= tice Hrvatske, Zagreb, 1947. ..5
Tvan Canka »Ralica kave« »Narodna knji~ ž žnica«, izdanje Nakladnog zavođa Hrvat= ske, Zagreb, 1948. : E :-
V. G. Koroljenko: »Suma šumi«. Narodna knjižnica, izđanje Nakladnog zavođa Hr vatske, Zagreb, 1948. - Yi
N. V. Gogolj: »Kabanica«, Narodna knjižnica, izdanje Nakladnog zavođa Hrvatske Zagreb, 1948. |
1, S. Turgenjev: »Pjevači« Narodna knji= žnica, izdanje Nakladnog zavođa Hrvatske, A Zagreb, 1948, .
Slavko Kolar: Služba za čast. Narodna knjižnica, izđanje Nakladnog zavoda Hr=- i vatske, Zagreb 1948. 7
Ođabrane narodne pripovetke. Ođabrao M. Panić — Surep. Izdanje »Novo pokole=- | nje«, Beograd, 1948.
Radu Flora: »Drum prin naopte si prin zie zbirka pesama, izdanje Rumunskog kulturnog saveza, Vršac, 1947. ·
Jon Balan: »Contecul satuluf men«, zbir- | ka pesama, izdanjio Rumunskog kulturnog saveza, Vršac, 1941. \
Mihael Avramenscu: »iIn zori«, zbirka pesama, izdanje Rumunskog kulturnog saveza, Vršac, 1947.
M. N. Skatkin: »Metođika prirodnih naukac Preveo s ruskog Radovan Teodđo= sić. Knjiga je namenjena učiteljima osnovnih škola i učenicima učiteljskih škola, a napisana je prema novom sovjetskom programu iz metodike prirodnih nauka. Izdanje »Prosvete, Beograd, 1948.
MOKRANJAC STEVAN: Peta rukovet (Iz moje domovine). Redakcija Muzikološkog instituta Muzičke akademije u Beo> gradu. Pripremio za štampu Kosta P.Manojlović. Izdanje i štampa »Prosveta«,' Izdavačko preduzeće Srbije, Beograd 1947
FAKIN ALBIN: Škola za klavirsku harTRON Ti a; Izdanje i štampa »Pro-
a«, izdavVačko preduz, x e Pig 4907. preduzeće Srbije, Beo
– LL er Aa a aaiWAtIEkOEkE UREDNICI: Jovan Popović i Milan Deđinao
_ — — —r — ––– YT _—_—
PRETPLATA NA »KNJIZEVNE NOVINE« Za našu zemlju: na 3 mesech 325 dinara, na 6 meseci 70 đinara i na godinu dana 140 đinara, Za inostranstvot na 3 meseca 50 dinar: na 6 meseci 100 dinara i na godinu G&BB 200 dinara, j Broj čekovnog računa 1-9060048 Poštanski fah 617. '