Књижевне новине
e |
Or PM L- 1 wi
| STRANA 4
460
„ delatnost
· snažni i moćni. Ako
vi 6ead preživljujete, savladano, đa se Što 8
-Sa aa SPORO, MOM JA aj Sv VOS jea :
NDR SOME k
| r
POZORIŠTB | Pio
MARGINALIJA UZ JEDNU
_ Bilo je to petog maja, u sređu. Ra-
| diostanice saopštile su da su fašisti u _ Grčkoj izvršili smrtnu kaznu nad sto
pedeset i dva borća koji su se borili
za slobodu svoga narođa Radio Lon-
don sem toga je dođao da je britanSki ministar spoljnih poslova uputio atinskoj vladi »protestnu notu« zbog njene nehumanosti.
Čovek nema, niti može imati bilo kakve iluzije u pogledu cinizma ame-
___ričkih imperijalista i njihovih laburiaa stičkih službenika — ali ima prava da | __ pomisli da ipak postoji neka granica
bestidnosti. Bolje rečeno: čovek zna đa ne postoji takva granica, ali mu je nekako mučno kada vidi da zaista nema granice u bestidnosti laburističkog morala, koji se sastoji u čitanju molitve nad žrtvama «koje su pobili
plaćenici tih istih »humanista«. Nama je teško i da zamislimo život u jed-
nom društvu gde vlada takav čudovišan moral.
"Pe večeri prisustvovao sam premijeri drame Konstantina Simonova »Ruski ljudi« u zagrebačkom Malom kazalištu.Pretstava je bila priređena u okviru Majskog festivala Narodne studđenske omladine Zagrebačkog sveučilišta. Reditelj je bio Bogđan Jerković, student filozolije. Scenografski posao obavili su studenti Akademije likovnih umetnosli, a glumci i glumice bili su isto tako studenti Filozofskog Prirodoslovnog — Matematičkog, Medicinskog fakulteta, studenti ekonomije, agronomije, tehnike. Dakle: obična diletantska pretstava. Jedna od onih mnogobrojnih kakve priređuju, iz dana u dan, naša radnička kulturno-umetnička društva.
Još pod utiskom vesti o poubijanim
borcima za slobođu u Grčkoj, dok '
sam sedeo u dvorani Malog kazališta, video sam iz još jedne perspektive potresnu veličinu svega onoga što je za nas, kod nas već obična svakidašnjica. Imao sam osećanje da bi trebalo uvek ponovno svakog potsećati i nikad ne zaboravljati ono čega kod nas više nema, da bismo što bolje mogli oceniti ono što već imamo. Majski festival Narodne studentske omladine Zagrebačkog sveučilišta samo je nastavak prvomajskog festivala svih radničko-kulturno – umetni. čkih društava u Zagrebu. U toku
meseca aprila ove godine održavana .
je smotra dvadeset tri kulturno-umetnička društva i grupa sa oko 3.000 izvođača. Članovi tih društava i gru. pa — to su ljudi čija je osnovna neposredno ili posredno vezana za materijalnu proizvodnju. To su radnici, seljaci, nameštenici, Umetnost nije njihov životni zadatak, oni nisu umetnici po zanatu. Oni su diletanti.
Diletantizam sam po sebi nije ništa novo. Ali diletantstvo je kod nas dobilo nov značaj, karakter i sadržaj to je jedna forma kulturnog stvaralaštva masa.
Glavna je karakteristika amaterstva kod nas što su njegovi nosioci — radni ljudi, sam narod.
Amaterski ili diletantski rađ na umetnosti kod nas — to je jedna od živih veza između narodnih masa i prave umetnosti. O tome govori činjenica što je ove gođine na Majskom festivalu samo u Zagrebu stupilo 15 dramskih družina uglavnom sa pretstavama koje su ispunjavale celo veče. Ova činjenica govori da znatan. broj zagrebačkih radnika i nameštenika alttivno učestvuje u rešavanju problema scenske umetnosti i đa desetine hiljada radnih ljudi prate te napore kao gledaoci.
Narodna studđeniska omladina Zagrebačkog sveučilišta pokazala je svojim prikazom drame »Ruski ljudi«
DILETANTSKU PRETSTAVU
da jedna dobra diletantska pretstava može imati svoju osobenu čar. Diletantski prikaz, čak i kada je srednjeg kvaliteta, može često da odiše autent'čnom svežinom koju i dobri profesionalni glumci teško postižu. i
Odmah u početku prijatno je iznenadilo što su se glumci kretali na pozornici prirodno, bez ikakve ukočenosti. Možda se ne varam što to ne pripisujem samo njihovoj glumačkoj obdarenosti. Predđduslov za takvu sigurnost je svest što su oni svuda, svoji na svome. Glumcima je idejni sadržaj komada bio tako blizak da su se oni lako uživeli u radnju i likove. Bilo mi je jasno, gledajući ovu pretstavu, šta je to što tako često nedostaje i sasvim dobrim pretstavama po našim pn–zorištima: to je ljubav kojom su studenti — diletanti ostvarili svoje uloge, to je taj oduševljeni i ozbilini odnos prema ideji komada koji isključuje svaku afektaciju i želju glumaca da se pojedinačno, na račun drugih istaknu, »Ruske ljude prikazao je ansambl u kojem je svaki pojedinac podređio svoju igru ideji drame, celini. To svedoči da nikakva rutina nije u stanju da nadoknadi izvomu ljubav prema delu, ma da je jasno da ta ljubav mora da buđe potkrepljena talentom i znanjem.
Samo se po sebi razume da je takva ljubav samo preduslov za ozbiljan, predan i p'odan rad. U igri zagrebačkih studenata svaka je scena bila savesno obrađena. Počevši od scenografa, studenata profesora Babića, do reditelja Bogdana Jerkovića, koji je i sam igrao u komadu, i do najmanjih uloga, pojava svakog pojedinca bila je sugestivna,
Naročito treba istaći glumu Bogdana Jerkovića'i Liljane Generi, Oni su uspeli da ostvare likove sovjetskih boraca kod kojih se sve što je lično, individualno, podređuje opštem zadatku, a taj opšti zadatak je borba na život i smrt, borba za sovietsku domovinu. Sa istim poletom ostvarili su svoje uloge Ljerka Kuntić kao mati komandanta, Milivoj Pilja kao vojni hirurg, a za njima mogla bi se nabrajati i imena svih ostalih glumaca — diletanata.
Neosporno je da je ova pretsštava nosila elemente amaterstva i diletantizma i da je imala nedostataka usled nedovoljnog majstorstva. Prema amaterskoj pretstavi moramo imati drukčiji kriterij nego prema pretstavi jednog stalnog umetničkog ansambla, Ali gledajući »Ruske ljude« u prikazivanju studenata — amatera, gledalac je imao utisak đa nestaje rampe između onog pravog herojizma koji se prikazuje na pozornici i publike koja shvata taj pravi herojizam, i zbivanja na sceni doživljuje kao svoja sopstvena. >
Ervin ŠINKO con oe er eruuuum uuu ue se anairarzmanu Juan znane Irana e
Odjek književnih novina u prijateliskim zemljama
»Literaturen front« organ Saveza knjiševnika Bugarske, u jednom od svojih poslednjih brojeva premeo je iz »Književnih novina« uvodmik Jovana Popovića »O delima, merilu i kritici«.
Varšavski neđeljni list »Ođrađzenje« preneo je članak Miroslava Krleže »Upućuju nas u Aziju«, kao i srednjovekovni crtež za fresku iz XIT stoleća, objavljen u »Književnim novinama«.
Isti Krležin članak prenela Je u svom drugom broju »Današnja Jugoslavija«, organ Saveza prijatelja Titove Jugoslavije u Pragu.
UHU MU_____________________ČČ_Č________Č-_R__ _____——I
opšteljudske muzičke kulture, isto onako kao što je u svakom drugom pogledu oslonac ljudske civilizacije i kulture, koji se suprotstavlja buržoaskom raspađanju i dezorganizovanju kulture. Treba imati u vidu da tuđi buržoaski uticaji s one strane granice nalaze i nalaziće odjeka kod ostataka kapitalizma u svesti nekih pretstavnika sovjetske inteligencije, ostataka koji se izražavaiu u neozbiljnim i glupavim težnjama da riznicu sovjetske muzičke kulture zamene bednim dronjcima današnje buržoaske umetnosti. Zbog toga ne samo muzičko, nego i političko uvo sovjetskih kompozitora treba da bude vrlo osetljivo. Povezanost stvaralačkih radnika soVjetske muzičke umetnosti sa narodom freba đa bude prisnija nego ikad ranije. Muzički »osluh na kritiku« treba Rkod njih da bude veoma razvijen.
; NOOB se sastoji ne samo u tome | _da se sprečava prodiranje buržoaskih
uticaia u sovjetsku muziku Zadatak se
- sastoji i u tome da se učvrsti nad| moćnost sovjetske muzike, da se stVO-
ri moćna sovjetska muzika, koja će obuhvatati sve što je najbolje iz prošlošti u oblasti razvitka muzike, da
__se stvori muzika koja će odražavati
đanašnjicu sovjetskog društva i moći još više uzdići kulturu našeg naroda i njegovu 'komunističku svest,
Drug Ždanov završio je svoj govor vatrenim pozivom, upućenim sovjetskim kompozitorima: ;
»Drugovi, mi hoćemo, mi vatreno „želimo da steknemo svoju »moćnu šačicu«, mi želimo da ona budđe mno= gobrojnija i jača nego ona koja je nekad zadivljavala svet svojim talentima i proslavila naš narod. Da biste postali jači, treba da odbacite sa svoga puta sve što vas može ošlabiti, i da odaberete SB ona ORG in će vam pomoći da postanete ra n do kraja iskoristite genijalno klasično muzičko nasleđe i istovremeno ga razvijete u duhu novih potreba naše velike epohe, vi ćete POROD OKO PrEje «. Mi želimo da zaostajanje, &0, OE IMA buđe čim pre korije preinačite
i pretvorite u slavnu kohortu sovjet-
skih kompozitora — u ponos čitavog sovjetskog naroda (str. 147–148). »
• *
U odluci o Muradđelijevoj operi »Veliko prijateljstvo« CK. SKP(b) poziva sovjetske kompozitore na polet u njihovom stvaralačkom rađu, na stvara= nje dela visokog kvaliteta i velike vrednosti u svima oblastima muzičkog delanja, dela koja će biti dostojna sovjetskog naroda. Ta odluka oduševljava radnike sovjetske muzike i svih oblasti sovjetske umetnosti za stvaralačke napore u ime procvata sovjetske kulture.
Dubko usvajanje odluke CK. SKP(b) i njeno pretvaranje u život-dužnost je i obaveza svih stvaralačkih radnika sovjetske umetnosti.
Veliku pomoć u ostvarivanju toga veoma važnog zadatka pružiće materijal sa savetovanja sovjetskih mu-– zičara, koje je održano u CK. SKP(b).
Taj materijal pretstavlja dragocenu · vrednost za radnike svih oblasti sovjetske kulture. Bogata teoretska sadržina u izlaganjima druga Ždanova baca jasnu svetlost na korenite probleme razvitka sovjetske umetnosti. Pretstavljajući sjajnu primenu marksistič= ke dijalektike na analiziranje problema jedne od oblasti umetničkog stvaranja, izlaganja druga Ždanova sadrže važna uputstva za razrađivanje sovjetske estetike.
Teoretske postavke koje je razvio drug Ždanov imaju ogroman značaj za sve oblasti iđeološkog rađa. Njegovi govori na savetovanju sovjetskih muzičara su obrazac za šprovođenje principa partijnosti u analiziranju i rešavanju složenih pitanja umetnič-
kog stvaranja. ) } Proučavanje materijala sa ovog ša-
· vetovanja pomoći će radnicima sov-
jetske muzike da uspešno izvrše odluku CK SKP(b), donesenu povođom opere »Veliko prijateljstvo« od V. Murađelija, đa sovjetska muzička kultura krene napred. NH
KNJIŽEVNE NOVINE OSVRTI NA KNJIGE
__Erih Koš: „U vatri“
IZDANJE »PROSVETE« — BEOGRAD
Brih Koš je počeo objavljivati pripovetke posle oslobođenja. Njegova prva objavljena pripovetka ukazivala je na pisca koji ima zrelosti u stilu, u kr. jiževnoj izražajnosti. Ukazivala je i
· na to da je proces njegovog književnog
stvaranja prošao kroz bogatu literaturu, Već prve objavljene pripovetke Eri- i
ha Koša pobuđivale su da se o njima kritički govori i diskutuje. I to da se govori odmah, dok je ovaj mladi pisac u prvim fazama književnog stvaranja i dok primedbe na njegov rad mogu biti od efikasne koristi. Zbirka prvih njegovih proznih radova koja je objavljena u »Prosveti« daje prilike za to, ·
Ova zbirka sadrži motive iz narodno” oslobodilačkog rata ispričane i opisane najviše na anegdotski način, Pisac je sabirao momente i doživljaje iz rata prema svojim ličnim impresijama, ne uzimajući iz događaja i doživljaja ono što je tipsko, ono što bi u krupnijim crtama \karakterisalo narodnoošlobodilačku borbu i čoveka u.njoj.
Koša privlači kao pisca specifičnost, a ponegde i bizarnost događaja i doživvljaja. On voli da priča o onom što je ostalo nerazjašnjeno i zagonetno u svesti onih koji su nešto izuzetno i neočekivano doživeli. On u ođabiranju motiva ima izvesnu intelektualnu i artističku slađokusnost. Njemu se, na primer, dopadne alegorična slika »Kao vuci«. I stavljajući tu alegoriju u naslov izaziva idejnu nejasnost u obradi motiva. Ili motiv priče » U snegu«, gde jedna baba sa neobjašnjivom mržnjom zavodi borce, voda ih krivim putem, da na kraju ostane u snegu sama, pusta, kao nerešljiva zagonetka.
U zbirci su motivi iz narodnooslobodilačke borbe, ali nema u njihovoj obrađi vatre, one poletnosti za podvi” gom koje su pokazale naše narodne mase u sukobu sa neprijateljem. Ne pokazuje se izrazito oma pokretačka snaga visokog rodoljublja i svesti o ciljevima narodnooslobodilačke borbe koja je živela u svakom bercu. Otsustvo te pokretačke snage najjasnije je pokazano u pripovetci »Kraj pete čete«, u kojoj je prepričano opisan jedan herojski podvig boraca iz redova narodnooslobodilačkog pokreta. Četa se baca na Italijane nekako ·stihiski, vučena plamenom paljenih kuća, vođena neodoljivošću sukoba, bujicom osvete, Pokretačka snaga te herojske čete objašnjena je refleksijom komandanta koji je opisao podvig time da »ljudi imaju često snage da se tako žrtvuju svesno idući u vatru« a da se dešava da »zaista u neku jedinicu uđe đavo te joj niko ništa ne može i ona se po vrednosti daleko odvoji od drugih«. Otsustvo prikaza masovnih nnpora i onih velikih motiva koji su pokretali narodne mase u borbu, zatim ž:ve, Organizovane spone masu sa komandantima, rukovodstvom čine da su
fragmentarni opisi pojed.nih mumena”
ta iz narodnooslobodilačkog rta sl!ični opisima onih klasičnih pisaca koji su ilustrovali epizode iz napoleonovskih ratova. Narodne mase su u'zbirci Eriha Koša isuviše date u po:ožaju nesvesnog učesnika u rafu. Rat se 1u sručio kao tuča koja uništava imovi-
'nu seljaka, a seljak se naša) u ćuuu
kako odoleti nepogodi. Ne javlja se iz naroda nijedan svestan lik u kome je ccrtana borba naroda sa okupatorom, borba izražena u najuzvišenijem i najpožrtvovanijem samoodricanju, u ne= pomirenosti sa ropstvom, u mržnji prema fašizmu, narodnim izdajnicima, dželatima i slugama imperijalizma.
Otsustvo patosa i sadizžine nuo inooslobodilačltog rata iz ove zbirk5 imalo je posledica na ozradu i mo\.ve Još nekih pripovedaka Eriha Koša koje sadrže događaje od krupnijeg značenja za karakteristiku fašističke okupacije ı okupatora. Izvesni takvi događaji iz rata izgubili su u opisu od oštrine, brutalnosti, surovosti i tragičnosti, Tako j» znatno oslabljena impresija o koncentracionom logoru u pripovetci »Na osinjaku« time što je ličnost upravnika logora prikazana hroničarski, sa jsticanjem crta dosade i pasivnog psihološkog meditativn-g učestvovanja u vlasti kod čoveka koji je i po svome položaju i svome učešću u fašističkom #eroru svirepi zločinac. Sliku »osinjaka« vidimo samo iz njegovog unutrašnjeg doživljavanja logora kao takvog. Tako i u događaju sa streljanjem Jevreja na Taš Majdanu pr:ka– zanim u pripovetci »Na Taš Majdanu« poenta nije stavljena na samo izvršenje zločina, na fašistički bezdušni metođ istrebljivanja Jevreja, Koša kao pisca opet povela zanimljivost misli da čovek nekiput ide u smrt kao mušica u plamen zaslepljena svetlošću. fiz
Koš je upotrebio dva metođa 'pripovedanja: jedan kada se opis nekog događaja dobije posredno putem kazi-
\wanja očevidca koji je impresioniran
tim događajem i drugi kada se događaj priča neposredno, u toku svoga zbivanja. Onaj prvi je nesumnšiivo slabiji, a taj je u zbirci upotrebljen najviše kada se-ticalo borbi i boraca, U pripovetci »U vatri« smrt Ilije kuvara ne potresa, ne daje uzbudljivosti pro
·življavanju njegove odluke, jer ona
nema svoje rašćenje, vidimo je samo u dalekim konturama. Takođe i pripo= vetka »Prvi Rus« koja je i feljšonski napisana ne vezuje nas za junaka pripovetke, jer ga ne vidimo u živoj, neposrednoj pretstavi, u akciji, u odno. sima sa našim borcima. | Erih Koš je pokazao više pripovedačkog uspeha kada je priču razvijao sa direktnim opisivanjem dugađaja. Pripovetka »U zlom selu« na:više se ističe živom pretstavom događaja, uzbudljivim situacijama, živopisnom
· slikom radnje i ljudi. Bahatost četni-
ka, pir, gozba i zulum pljačkaša, dati su u jakoj, istinskoj ilustraciji. Ubistva,
|
du je
premlaćivanje seljaka kao, dodatale
gozbi koja je pravo životinjsko žderanje, imaju svoje živolne altcente u promenama situacija koje daje selo uzmućčeno naglim, bučnim i divljim upadom četnika,
Toš ima kao pripovedač jednu osobinu koju književno neguje. On u svo» joj pripovetci drži lik čoveka pod projektorom prirode. Osvetljava ga sa svih strana, stvara oko njega senke i polusenke, teži da ga potpuno uskladi sa svetlosnim i atmosferskim prilikama u prirodi. Priroda koju Koš raškošno prikazuje u slikovitim literarnim impresijama, pokoji put ne aopušta da se doživi čovek, ili da se jasnije, ubedljivije upije istina o *“vo{u koji izbija iz nekog događaja. Okvir je toliko nadjačao motiv u pripovetci »Na osinjaku« da je atmosfera OkD koncentracionog logora postala elegična, a lik šefa logora. koji je i inače ocrtan nostalgijom i bojama usamljenosti, dobio je u tom okviru i izvesnu romantičnost. Zbog ove velike naklonosti pisca prema slikanju prirode i boja u prirodi ušla je u ovu zbirku i priča »Lovac« koja je pretežno u doživljavanju dramatičnosti ambijenta prirođe koju pruža lovačka borba sa divljom zveri u kritičnim situacijama, u opasnostima za život. U priči »Suha« došlo je do izraza putopisno raspoloženje Eriha Koša u prirodi, nje= gove naklonosti prema molivu izgubljenosti u prašumi u kojoj su osenčeni ostaci misteriozno popaljene kuće sa dva zagonetna leša. Podneblje suše zajedno sa rečnim koritom obojeno je štimungom smrti, :
TBrrih Koš stoji u ovim svojim prvim pripovetkama pred problemom obrađe tema. Još ne pokazuje vičnosti u raz” vijanju radnje, a naročito ne u motiviranju postupaka svojih ličnosti. U pripovetci »Na rubu šume« ličnost starice ostaje ocrtana kroz akciju i događaje u jednom potezu koji je izveden jednoliniski, bez unutrašnjih psihičkih osvetljavanja. Ona je nema, bezglasna na svome životnom putu. U pričama Eriha Koša ne vidi se dovoljno živ čovek, njegova realna, aktivna ličČmost. On je u pričama ocrtan nagoveštavano, negde i kao senka i kao silueta, a gotovo uvek prikazan u drugori planu pod dominirajućom slikom
prirode. Zbog toga u velikim delovima ·
efekt priče Eriha Koša je knjiški i artistički.
TBrih Koš pokazujs u ovim prvim pričama jednu osobinu koja je vrlo istakmuta. Niegov stil ie pun slikarsk'h elemenata. Slike kao što je na primer ova: »Kao strela, poletela je odnekud ptica ka glogovom grmu, ali je ugle= dala nas i prnula natrag: u vazduh. Tako je veselo i drsko cijuknula i mimo nas strmoglavila se i zaronila u more vazduha i svetlosti pod nama«, čine njegov stil vrlo plastičnim. On ima vrlo razvijeno umetničko osećanje gvetlosti. On daje impresivne pretstave prelamanja svetlosti u prirodi, tada kada ih ne režira u cilju pojačavanja stilskih artističkih efekata. On daje i slikovite opise atmosfere, na primsr primorske žege u priči »Stari Grbić«, pejsaže usijanog kamenjara sa čempres:ma, kao i u drugim pričama te-
· rena kojim su borci prolazili. Stil u
ovoj zbirci prikazuje pisca koji ima ukusa i razvijenog osećanja lepote. Taj stil je uvek modeliran, literaran i nije bledo apstraktan. U njegovoj slici ima i sažetosti kompozicije. Jedna rečenica kadra je da ilustruje atmosferu do-
'gađanja. »U šljivaku zašušta lišće, ot-
kidoše se i tiho udariše o zemlju nekoliko sasušenih šljiva, a ođozdo, od škole, gde je već počeo demek čuje se pesma i bljesnuše crveni ognjevi«. ' Zbirka Eriha Koša je u motivima fragmentarna i nema jake unutrašnje povezanosti. A celina je zbog značaja tema i događaja iz narodnooslobodilačke borbe krupan činilac za impresiju čitaoca. Koš je kao pripoveđač u prvom razvitku, Od njega se mogu očekivati i književni radovi većeg obima. Da bi došao do frajnijih, uticajnijih i značajnijih književnih ostvarenja morao bi osnovu procesa svoga književnog stvaranja staviti više i dublje
u život naroda, Velibor GLIGORIC
|N
'vreme
100
OE O OM SV 107, OOUR VJ ala U u lu O UN
|. SJEĆANJE NA SLIKARA |. IVA NOVAKOVICA
Prvi put sreli smo se jednog jesenjeg jutra 1925 godine u tamnom vlažnom hodniku stare zgrade Umjetničke škole u. Beogradu. Vitak, visok" mladić, slabo odeven, sa kačketom na
' glavi, povijen u plećima i bled. Na
čitavoj njegovoi pojavi isticala su se
naročito dva velika tamna oka, du-.
boka i topla, iz kojih su meko zračili prigušena čežnja i bol — i nešto vrlo blisko i milo — nešto čisto, što je na prvi pogled osvajalo — i rušilo sve konvencionalne pregrade između njega i okoline. Postali smo odmah dobri drugovi i takvi smo ostali sve do nje= gove smrti.
Ivo Novaković rodio se u malom
selu Mišići, kođ Sutomora, u šsiroma–
šnoj pečalbarskoj porodici. Otac mu je stalno radio i boravio u Carigradu, odakle je slao novčanu pnmoć. AI četvorogodišnjeg školovanja u Beogradu, živio je Ivo Novaković vrlo oskudno. Stanovao po vlažnim udžericama periferije, a hranio se po čokadžinicama, vječito u društvu sa testerašima, nosačima, Rkočijašima i sirotinjom., O tim ljudima govorio je s mnogo saučešća i topline. Nekoliko puta prekiđao je čškolovanie zbog bolesti. Jednoga dana pao je na vrhu strme ulice Marka Kraljevića, propljuvao krv i morao da napusti Beograd na duže vrijeme. Školu je ipak završio za četiri godine. Ljetnji odmor provodio je u svom siromašnom kraju na Jadranu, zauzet najviše radom na kulturno-političkom podizanju sela. U Mišićima je osnovao prvu biblioteku i čitaonicu koju je nazvao »Iskra«. Od prvog:đdana svoje nastavničke službe Ivo čvrsto se povezuje & naprednom omladinom i radničkim Dpokretom, Aktivno pomaže sve poduhvate omladinaca, učestvuje Živo u svim akcijama protiv starog Sistema Glavnjače, zalažući se uvijek sav bez ostatka onako kako je to samo on znao i mogao, za pravednu stvar. U borbi s direktovrimn gimnazija, ekspomentima nenarodnih režima i nazadnim profesorima\ s gazdinskim čaršijama i policijom, on je sagorijevao. Progonili su ga iz mjesta u mjesto, ali to ga ni za tren nije zbunilo, niti zadržalo na njegovom putu, putu pravog borca. ' Nikada neću zaboraviti jedan momenat iz našeg života u Umjetničkoj školi, koji živo ocrtava lik Iva Novakovića. U školu je, ko zna kakvim kanalom, bio dospio kao đak i neki Martin Džavić, po godinama mnogo stariji od nas, kolos od čovjeka, moralno vrlo problematičan tip. Jedno= ga dana, taj Martin podmuklo je ubo nožem u plećku jednog od naših dru-
PIMI Ia a ZOO aaa JIM Jer PM
\ 1 TP WTA
|
w
gova, sada poznatog slikara. Svi mi bili smo preneraženi i protestovali bučno. Jedini Ivo, mršav, slab i goloruk, ne razmišljajući ni trenutka, jurnuo je na kolosa. I — kolos je pred razgnjevljenim čovjekom počeo da uzmiče prema. vratima. RBto, takav je bio Ivo Novaković, Vječito spreman ·da za druga da i krv, vječito gotov da i život položi za pravednu stvar.
U borbi za slobodu i nezavisnost svoga naroda, on ga je i položio prvih dana ustanka 1941 godine. Ne vodeći nimalo računa o sebi, zaokupljen jeđino dubokom mržnjom prema nepri=
· jatelju, koji je krvnički upao u našu zemlju, jurnuo je na čelu svoga malog. odreda protiv uperenih cijevi italjanskih fašista i herojski pao pogođen metkom u stomak. .
O Ivu Novakoviću kao umjetniku teško je govoriti, On ne pretstavlia
'završenu umjetničku fizionomiju. Po prevashodstvu borac on je na umjetnost gledao kao na sredstvo u borbi za ostvarenje majuzyišenijih opštečovječanskih ideala. Kao čovjeku akcije, umjetnost mu je u ono vrijeme izgle= dala neđovoljno efikasno oružje, za čije sistematsko oštrenje i Uusavrša= vanje on nije imao vremena, i
Vidio sam nekoliko njegovih kom-= pozicija koje prikazuju demonstracije u Podgorici. Vrlo hrabro, kao što je i sve pređuzimao, Ivo Se uhvatio u koštac sa složenim problemom kom-= pozicije masa u pokretu. Neđostaci su očigledni, ali — motiv je neposredno doživljen, i osnovni utisak neođoljivo se prenosi na gledaoca. Iz čitave slike osjeća se čovjek, čovjek živoga temperamenta, koji još ne vlada dovoljino svojim zanatom, ali — umjetnik neosporan. Iz nekoliko drugih njegovih konipozicija, koje ilustruju bijedu i neimaštinu sirotinje, zrači kao i sa njegovog lica široka ljubav prema čovjeku koji pati.
Našoj javnosti malo šu poznate slike Iva Novakovića. I koliko ih ima sačuvanih kod njegovih drugova one malo mogu reći o Ivu. O njemu kaa slikaru može se sa sigurnošću tvrditi da je bio nesumnjiv slikarski tale=nat, koji u uslovima života u bivšoj Jugoslaviji, tamnici svega poštenog i naprednog, nije mogao doći do svog punog izražaja. Protiv tih uslova mo= Talo se buniti čitavo biće svakog poštenog i mnesebičnog čovjeka. Protiv tih uslova, protiv neprijatelja naših naroda unutarnjih i spolinih, za punu slobodu čovjeka, za bolji, šunčaniji i srećniji život dao je IVO Novaković sve što je imao. ı
' Branko ŠOTRA
av te e
ČITAJUĆI STRANE LISTOVE I ČASOPISE
„MASSES AND MAINSTREAM”
Tz ekonomskih razloga i kao praktična posiedica američke demokratije i njenog principa »jednakih mogućno= stić«, u nemogućnosti da izdrži borbu sa vlasnicima štamparije, industrijom papira i monopolističkom organizacijom koja rastura štampu, morao je pre nekoliko meseci da obustavi dalje izlaženje jedan,od najstarijih američkih književno-političkih časopisa »New ma3ses« koji je, u toku trideset i sedam godina od svOS osnivanja, uspeo da okupi sve što je u intelektualnom i političkom svetu Amorike bilo nainaproednije. najtaleniovanije i najp”štenije. Još pred prvi svetski rat, u doba besomučnih napada na radn:čku klasu i za vreme divljačke hyjke n organizacije, — Što U Americi nije novost niti izum Renkinovog komiteta — »New masses« je preko svojih stubaca hrabro napadao američku reak-= ciju. Sarađujući na ovome listu, vaspitali su se i stekli popularnost najbolji američki, književnici.
Američka reakcionarna štampa neRkulturnim i sarkastičnim komentarima prepratila. je bila. ovu vest i more žuči sasšsula na jedini američki napredni i kulturni časopis za koji je računala da je smrino ranjen i da više neće moći da se brani.
Međutim, » New masšes« javio se po--
mova — OVOF puta kao mesečnik, bolje uređivan i bolje opremljen no ranije, ujedinjen sa časopisom »Mainstream« koji je izlazio povremeno.
U uvodnoj reči ređakcije — koju, pored ostalih, sačinjavaju književnici Hovard Fast, Ben Fild, i Barbara Džilgs — kaže se da su radosni i zlobni komentari reakcionarnih i profašističkih američkih pisaca bili preuranjeni. Časopis se opet pojavio ali ne kao utvara. On će izlaziti kao mesečni časopis, razvijajući tradiciju »New massesa« i sjedinjujući je 8 novim Književnim postignućima »Mainstreama«. »Mi ni-
aa
|-
RJ ||
Do
na radničke i napredne ·
smo pregrupisali snage da bismo se povukli iz borbe, nego da bismo je VOdili sa još većom odlučnošću i pouzdanjem-« »Mi se pojavljujemo u teškom času — kaže se dalje u uvodnoj reči. Pripreme za rat protiv Sov'utskog Sa” veza i novih narodnih demokratija prešle su fazu hipokritskog prikriva= nja. Graditelji ove očajničke strategije, upravljači kapitalizma koji propada, pretvaraju zemlju slobode u ze mlju hajki na veštice u kojoj FBI (Federal biro of investigejšn) nasleđuie funkcije Gestapo-a, a komitet za ispitivanje protivameričke delatnosti ispituje naše mišljenje na antikomu= nističkim stavovima »Majn kamfa«.
U vreme ogorčene haike koju Volstrit vođi protiv američkog. naroda i miroljubivih naroda ostalih zemaljay urednici časopisa, svesni svoje dužnosti da se odupru i da se bore, kao svoj specifični zadatak označuju borbu na frontu kulture, na idejnom planu. To nije periferiski front kažu oni. Kontrola mišljenja koju zavodi američka reakcija po ugledu na nemačke spaljivače knjiga ima za cilj da glajšaltuje um»tn:x2 i da uništava njihovu stvaralačku snagu. Poštenje i slobođa već su prokaženi u sređini koju kontrolišu monopoli i treba da
buđu prognani iz američkog života, a.
napadi na napredne filmske umetnike
u Holivudu, na Hovarda PFasta, na
velikog crnačkog glumca i pevača Paula Robsona, već pretstavljaju pri= preme za uspostavljanje koncentracionog logora za istinsku američku umetnost.
»Mi ne smatramo da su naše pozicije samo u defanzivi — zaključuju urednici. — Pokret narodnog otpora mora da afirmira i progresivna kul> tuma postignuća. Mi moramo da pe= vamo naše vlastite pesme i da pri-
čamo naše pripovetke, Umetnost, čiji
su koreni u američkoj stvarnosti, tre= ba da se suprostavi banalnosti i izo pačenosti kasa-kulture, Naučnici treba ponovo da preuzmu laboratorije od militarista i inđustrijalaca. Kultu brutalnosti i besmisla želimo da Suprostavimo ljubav prema narođu i istini. Varvarstvu »Džim Kroa« (ne=pisanom zakonu rasne diskriminacije) i antisemitizmu suprotstavićemo ljubav prema pravdi«. E. K.
UREDNICI: Jovan Popović i Milan Dedđinac
PRETPLATA NA »RNJIŽEVNE NOVINE« Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara,
na 6 meseci "0 dinara i ba godinu dana 140 dinara.,
Za inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara,
na 6 meseci 100 đinara i na godinu dana.
200 dinara.
Broj čekovnog računa 1-9060049 Poštanski fah 617.
- ano 142.
VO