Књижевне новине

“

STRANA 4

Prenatrpane fasade velikih hotela u glavnoj ulici Opatije govore jasno da njihovi tvorci nisu shvatili suštinu jadranske prirode, nisu umeli da se u–

_ Žžive u specifičnost istarskog primorja. Preneli su ovamo stil secesije, epigon= skog klasicizma, degenerisanog baroka, ne osvrćući se na hiljadugodišnju trađiciju kamenih palata i kuća duž Jađrana. Oni su ova zdanja veštački dekorisali arnamentima, figurama, ma]lterisanim stubovima i vazama bez

proporcija, ne viđeći da se u velikom ”-

bleštavom „ogledalu mora „nemilosrdno ocrtava svaka đisharmonija, da karakter ove prirode ne podnosi arhikekturu Pešte i Beča epohe Franca Jozefa.

Ove »reprezentativne«. arhitekture nema po ulicama gde živi i radi opa tiski narod. Što više ulazimo u staru varoš, sve više susrećemo zgrade koje kao da su organski povezane sa prirodom i životom običnog čoveka u njoj. .

Strme ulice, prekidđane kamenim stepenicama, oivičene su drvećem i šbunjem iza kojih se vide jednostavne fasade ukrašene živim, raznobojnim cvećem. Prolazim takvom jednom uzanom ulicom kao kroz hladnjak i unapređ se rađujem susretu sa našim najstarijim živim književnikom, Vik=

-_ 'orom Car-Eminom, koji ovde živi i

radi decenijama, kao živi svedok duge i teške, ali pobedonosne borbe nekad podređenog slovenskog naroda proliv nacionalnih porobljivača i ekonomsko-političkih ugnjetača. I Car-Emin je stvarao neumorno, nepokolebljivo, tako da na njegovo stvaranje nije bino uticao ni zapadnjački simbolizam, ni razna formalistička i akademska etrujanja u smeni vekova. On je, blizak narodu, ostao veran težnji za realizmem. O toj težnji govore njegovi romani i novele: »Pusto ognjište«, »Usahlo vrelo«, »Nove borbe«, »Iza plime«, »Pod suncem, kao i drame »Zimslo sunce«, »Mrtva straža«, »Vincencica« itd. A njegovo najnovije delo »Denuncijađa« objavljeno 1946 BE., edaje pisca koji u dubokoj starosti (rođem je 1870) živo i borbeno žigoše iybezumljene neprijatelje čovečanstva, gkaredne »apostole« fašizma, imperija= lizam u svoj njegovoj zahuktalosti. Ovo možda najbolje delo Car-Eminovo nagrađeno je prošle godine drugom nagradom Komiteta za kulturu i umetnost, vlade FNRJ. . i Viktor Car-Emin drži korak s našim vremenom, i to mu je olakšano time što je učio kod realista (naročito Turgemjeva) što je u mladosti svojoj težio realizmu, stresajući sa sebe romantičar– stvo, i što je mogao zapaziti i opisati teške socijalne uslove u kojima je tada živeo njegov istarski narod, nacionalno porobljen i osuđen na kulturnu zaostalost. Opisujući sudbinu i borbu eksploatisanog istarskog seljaka, iznoseći, težak život istarskog ribara i mornara, dvaj mladji savremenik Glišića, Lazarevića, Matavulja, Kumičića, Kozarca i Sremca, prožeo je svoje motive jednim analitičkim kriticizmom ruskih realista, kriticizmom koji kroz samo uapisivanje života žigoše zlo u privilegisanim pojedincima i klasama. Zato je Car-Emin shvatio i osetio šta znače tekovine oslobodilačke borbe. Prolazim kroz baštu i već stojim u velikoj sobi. Kroz prozor i cveće u lepim negovanim saksijama vidim srebrnastu pučinu. Iznenada ulazi Viktor Car-Emin. Visok, krupan, nasmejan, prirođan, on osvaja na prvi pogled. Njegovo lice ođaje mislioca i radnika, dobrotu i disciplinu: on govori srdačno, lepo i jašs= me, pokazuje živo ođuševljenje ili negodovanje, kao da je mnogo mlađi. — Teška je istorija istarskog naTođa, — počinje Car-Emin. — Vekovima je Istra deljena između Austrije i Ve„necije, između Sinjoreta i austrijskih feudđalaca. A pretendenti na Iliriju bili su i Francuzi. Italijani su ovde bili gospoda, trgovci i lihvari, povlašćena klasa, A mi raja! Bili smo u tolikoj meri izrabljivani da se naš narod sredinem prošlog veka digao protiv Ita-

gospodara materijalnu pomoć za sprečavanje borbe crnačkih masa. »Haus-– ton informer« moljaka oglase kod žeJezničkih i vazduhoplovnih saobraćajnih kompanija,. autobuskih linija itd. Oni obećavaju najveću poslušnost u svima političkim pitanjima, a i ne misle da protestuju protivu diskrimina– ·eije onih crnaca koji se nalaze u službi tih preduzeća.

Izdavač »Aflant Worlda« (»Svet Ašlante«), jedinih crnačkih novina u owoj državi, Kornelius A. Skot izjavljuje da crnci stoje između dveju opasnosti: južne reakcije i severme Valasove politike. Jedno veliko preduzeće iz Nju Džersija primilo je nedavno pismo od izdavača crnačkih novina »Detroit tribjun«, Ulisa V. Bojkina, u kojem traži pomoć da bi mogao do krajnjih granica da proširi svoju kampanju protivu crnaca–komunista. Zašto mora=ju izdavači crnačkih listova, štampe najprezrenijih i najpotlačenijih parija, da spasavaju Ameriku i čovečanstvo od komunizma? Biznis i teror, to su dva sredstva američkog kapitalizma · koja đdiriguju javnim mišljenjem. Kontrola banaka i trustova nad najvećim delom „intelektualne produkcije štampom, rađiom, filmom i svima gra”

nama nauke i umetnosti —. i sve jača”

zavisnost intelektualnih radnika, a i-

stovremeno i metodi zastrašivanja i ' proganjanja, odražavaju se na sličan”

mačin kod crnačkih umetnika i knjiševnika kao i kod njihovih belih ko- lega· = Posle početnih pobuna, realističkih i soeijalnih ostvarenja, zahvatila je i cr– mačke književnike izvesna kriza poverenja u nauku, napređak i humanizam, koja je već postojala u američkoj kulturi, i verevanje da su društvene pri"like u kapitalističkoj Americi nepokolebljive. Mnog: su pobegli u maglovi-

__tost simbolizma, jeđan nihilistički i

_ šmdividualistički svet, umesto stvarnosti slikaju mistične i nezdrave falsifikate života. Ovaj razvoj još: je očigledniji u romanu poslednjeg perioda, nego u lirici. Posle Klod Mak Keja

_ Kod Viktora Cara -Emina u

| dk, “ i V i . lijana sa parolom: »Dole gospoda!« Ali to nije bilo sve, Mi smo se borili dalje za naše Slovenstvo, Morali smo se boriti za svaku školicu, a protiv agitacije za taljanske škole koju je sa velikim kapitalom vodila »Lega nacionale,« Italijani su silom prodirali u naša sela, kao što su to nekad čimili Mađari u Hrvatskoj, Ali mi smo se opirali. Osnovali smo Ćirilometodsko društvo, koje je imalo zadatak da osniva škole i uopće da prosvećuje narod u slovenskom duhu.

Car-Emin bio je kroz punih dvadesetpet godina upravnik toga društva.

—Narod je davao priloge koliko je mogao — nastavlja Car-Emin. — Ali, mi smo imali na hiljade dece, i sve je to bilo premalo. Onda smo se setili da tražimo kroz Sabor od vlađe pokrajine Istre da ona pokrije izvesne troškove, Naravno, — Car-Emin se smeši .la bih ga bolje razumela, — ta vlada nije ustvari imala nikakvog interesa jar ona nije htela da se Slovenstvo Širi Mi smo još od 1853 godine imali svoj istarski pokrajinski Sabor u Poreču, i u njemu četiri mesta. Pokrajina je odbila da nam pruži pomoć. Tada su naši pretstavnici zapretili da će izići iz Sabora. To bi naravno, bilo vrlo nezgodno za vladu, zbog naših, mornara koji su bili potrebni austriskoj {loti, I tako je ona morala pristati. Davali su nam po 60 — 70.000 kruna. ;

— To je bio mali ustupak, zar ne? A kako ste sačuvali svest, kako ste održali vezu sa narodom?

— Da, mi smo budno pazili đa se ne ugasi svest istarskog naroda, Izdavali smo »Istarsku reč«; nas neko-

licima radili smo istrajno, uprkos Ve~ ,

likim smetnjama, na prosveti naroda. Centar toga rada bila je Opatija. Osnovali smo i Žensko udruženje, i sloro sve stavili pod okrilje žena: staranje o deci, propagandu, prosvetu, rasturanje naših knjiga. Pomogli smo se i našim običajima: sazivali narod o praznicima, na svečanosti i proslave. Radili smo tako godinama, onako kako smo mogli i umeli.

A 19923, — vedro lice Car-Emima se uozbiljilo, on se za trenutak zamislio, pa nastavio — fašisti su ukinuli naš

jezik, zabranili naše novine i mi smo se našli između tri vatre. U teror {ašista umešao se i naš najveći neprijatelj: Vatikan. Ovđe treba da napomenem da naši sveštenici nisu bili kao oni ustaški. Naši su bili protiv pape, držali se uglavnom uz svoj narod. Istra je nekada dala velikog reformatora Vlačića (Flaciusa), koji je imao uticaja na Lutera. A naš episkop Dobrila nalazio se na čelu narodnog pokreta. Ali, razume se, mnogi sveštenici nisu bili sa narodom, i nije čudo što mnogi naši veliki ljudi nisu imali dobro mišljenje o popovima. To se vidiiiz korespondencije Račkog i Štrosmajera. Međutim, narod se nije dao otuđiti, U nama ima mnogo otporne snage, i mi umemo da se borimo za svoju pravdu i svoju samostalnost. Ovde se narod stolećima borio, pored ostalog i za goli život, za hranu. Naša je zemlja kao rešeto: ona ne drži ni vodu, i u našim krajevima oduvek je vladala glad... Mi danas vidimo velike perspektive socijalističke budućnosti. Ne može se zaboraviti šta je već nova Jugoslavija učinila za nas,

Car-Emin izgovara ove reči sa oduševljenjem iz kojeg se oseća ljubav prema svima narodima, a pogotovu narodu ove napaćene Istre.

— Da li pratite i marksističku literaturu? i

— Da, još u mladosti proučavao sam »Kapital« i mnoga druoa dela. Na žalost „sada ne mogu da pročitam sve što me interesuje, jer mi je vid popustio i samo danju mogu umereno da čitam. .

— A šta vas je najviše potreslo u novije dane?

— Najviše me je potresao slom stare Jugoslavije 1491 godine, Onakav slom, posle svih sramota! Otada sam

– počeo sasvim drukčije gledati na ono

m. a —_AA——&III.- ID» —.>zZLOrMFI]--- | DD R>—m SV SIVm—maı ——

najpoznatiji crnački romansijer Ričard Rajt, koji se pročuo svojim autobio-

· grafskim pričama »Black boy« (»Crni

dečak«) i svojim revolucionarnim stihovima, u zaoštrenim klasnim prilikama, a da bi izbegao pritisak kapitalizma, odrekao se svoje revolucionarne mladosti, u kojoj je pisao ovakve stihove: Ja sam crn i crne sam ruke viđeo

stisnute u pesnice hunta

u stroju sa belim pesnicama belih radnika.

A jednog dana — i samo zato mogu istrajati —

jednog dana Miće s nama milioni i milioni jednog crvenog dana kad pesnice provale nove horizonte.

U svom romanu »The Native Son« (»Urođenički sin«), koji ima jako i negativno dejstvo na današnju generaciju crnačkih književnika, Rajt se odrekao iđeje o mog:ićnosti borbenog saveza crnih i belih proletera, napustio tle samouverenja i samopouzdanja crnačkih masa, tako da njegov .junak, izolovan do patologije, oseća i radi isto kao što rasistička štampa reakcije prikazuje crnca: on davi svoju belu ljubaznicu, uništava trag ubistva time što sagoreva njen leš, i stvara atmosferu jezivosti, straha i bezizlaznosti. Pod uticajem Kaldwela, Hemingveja, a naročito Štajnbeka (koji je prošao sličan put izmirenja sa buržoazijom), Rajt je fatalno dejstvovao na mlade crnačke književnike. Revolueionarni kritičar i pesnik Tiodor Uard, koji še odavna bavi sudbinom crnaca u Americi, osvetlio je u naprednom časopisu »Mejnstrim« ovaj razvitak najnovije crnačke proze. Uard uglavnom posmatra ove romane sa gledišta svetske politike i dokazuje na junacima i tematici njihovoj zbunjenost i povlačenje autora pred agresijom kapitalizma. U romanu »Blood on the forge (»Krv u kovačnici«), koji je objavljen 1941, Viljem Atevej obrađuje iz istoriske perspektive život crmačkib radnika livnicama čelika, njihovu izolovanost, njihovu tragičnu sudbinu ocrtanu, u slučaju trojice braće Mos. I ova tri brata, Melođi, Čajnafaun i Big Met

Opatiji

što se, in povera lingua, zove država. Postalo mi je jasno da ima u našoj zemlji možda 100.000, možda najviše 200,000 zadovoljnih ljudi prema 15 miliona onih koji su bili na ulici, izloženi svim mogućim i nemogućim Uudarcima. Pitao sem se: »Šta ćeš učiniti sa ovim milionima?« Osećao sam tada kako je »lepo biti čovek, ali teško«...

Car-Emin se priseća rata, najtežeg perioda u njegovom životu:

— U to vreme živeo sam već godi-

nama na Sušaku. Stamovao sam u kući između dve ceste. Svi su znali za moje simpatije. Ali za mene samog ostala je do danas velika tajna zašto me nisu dirali. Možda zbog mojih godina? Za vreme rafa pisao sam »Danuncijadu«, koju smatram za SsVOje najbolje delo. Gestapo je bio svega trinaest metana daleko od mene, a ja sam po ceo dan kucao na mašini... Nisam odmah znao kako ću razviti iđeju, ali je ispalo dobro. Prikazao sam u toj knjizi nakaznosti šovinizma i narugao sam mu se... Kasnije sam počeo voditi dnevnik, a pisao sam na uskim razmacima, na marginama knjiga, pisao sam svakodnevno svoja zapažanja. To su bili sudbonosni dani. Želeo bih da pišem o fim damima onako za »svoju dužu«. Četrdđeset treće prvi put sam video partizane, oni su ostavili veliki utisak na mene .

Lice starog književnika odjednom se ozari:

— Tito! Ja sam ga video kad je došao ovamo. Držao sam zdravicu i prišao sam da se kucnem sa njim. Eh, da sam mlađi! sa njim bih išao svuda. Vidite, to je čovel iz naroda koji razume narod, koji neće nikađa zaboraviti šta je upravo narod. Zalo njega narod tako neobično voli...

Preda mnom nije više Viktor CarTBimin, stari književnik, već podmlađeni, oduševljeni drug koji danas, kao kroz tolike prošle decenije, gleda na=pred. On, koji je ceo čovečji vek proveo na ovoj oskudnoj zemlji danas zna izvesno da se njegova divna Istra podiže, da se u novoj državi stvaraju sve bolji i bolji životni uslovi napaćenom narodu Istre.

Julija NAJMAN

BIBLIOGRAFIJA

N. Voznesenski: Ratna ekonomika SSSR u periođu Otađžbinskog rata. Izdanje »Kulture«, Beograd, 1948. Cena 18 din.

Dr. Ivan Ribar: Politički zapisi. Izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena 38 din.

S. I. Vavilov: Isak Njutn. Život i rad. a »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena 46

in.

Maksim Gorki: Dela. Knjiga XIV (Bajke o Italiji, Ruske bajke, Priče, Balađa o grofici Elen de Kursi). Izdanje »Kulture«, Beograd, 1948. Cena 50 din.

V. G. Koroljenko: Pripovetke 1 crtice iz Sibira. Izdanje »Prosvjete«, Zagreb, 1948. Cena 86 din.

V. Veresajev: Aleksanđar Sergejević Puškin, Izdanje »Prosvjete« Zagreb, 1948. Cena 90 din.

Stevan Sremac: Ivkova slava. »Srpski pisci«, knjiga V, izđanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena 28 din.

Narodne junačke pesme hajdučke i uskočke. »Knjiga za omladinu« izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena 35 din.

Mihailo Lazić: Staze slobode. Pjesme. Izdanje »Narodne knjige«, Cetinje, 1948.

Branko Ćopić: Sunčana republika. »Pionirska biblioteka«, izdanje »NOVOg pokolenja«, Beograd-Zagreb, 1948.

Gvido Tartalja: Priče o radnim brigađama. Poema za pionire. Izđanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena 19 din.

Jan Drdđa: Barikađa ćuti, Izdanje »Prosvjete«, Zagreb, 1948. Cena 34 din.

J. N. Vodovozova: Istorija jednog detinjstva. Izdanje »Prosvjete«, Zagreb, 1948. Cena 80 din.

E. Katerli: Kula gromovnica, Izdanje »Prosvjete«, Zagreb, 1948. Cena 48 din.

B. Boronina: Neobičan zalog. Izdanje »Prosvjete«, Zagreb, 1948. Cena 421 din.

B. Bianki: Šumske kućice. Izdanje »ProsVete«, Beograd, 1948. Cena M din.

A. Gajdar: Dimka. Izdanje »Prosqvete«, Beograd, 1948. Cena 13 din.

(Melodija, Kineski kvart i Veliko Jedro), putuju u tuđi svet severnih industriskih centara sa stotinama hiljada crnaca koji dolaze sa Juga namamljeni od agenata koji ih vrbuju. Deca belih radnika rugaju se pridošlicama. Beli radnici odnose se prema njima sa prezrenjem i nepoverenjem. Ni radničko voćstvo ne truđi se da ih svrsta u zajednički front. Tako oni nesvesno postaju štrajkbreheri + oruđe poslodavaca. Možda je Rajt hteo da ova tri brata Mos da prikaže kao simbole neznanja i neorijentisanosti crnačkih masa. Savladani i apatični, oni su usred velikih događaja, štrajkova i klasne borbe sputani svojim intimnim strastima, snovima i frageđijama. Samo Melodi čini bojažljive korake, ka saznanju.

Čajnataun je oslepeo prilikom jedne eksplozije, a Big Met, pošto·je saznao da ga njegova žena više ne voli, postaje pomoćni radnik uprave preduzeća i sadistički se sveti zbog svoje sudbine, On ubija svoju ženu, a njega ubijaju prilikom pokušaja razaranja kancelarije sindikata. S

Atavej opisuje u ovom romanu preobražaj radnika sa plantaže u industriskog radnika, ali izgleda kao da je hteo reći da taj crnački radnik, još klasno nesvestan, ne nalazi put ka saznanju o svom položaju i Ostaje još uvek ugrožen od strane belih radnika. Međutim, istorija je poslednjih godina pokazala da crnci nisu uvek štrajkbreheri. To je roman poraza, bez nade i perspektiva.

Drugi crnački romansijer. Kar] Rateven Oford objavio je 1943 godine

„The white face« (»Belo lice«). U ovoj

'knjizi pisac želi da ukaže na opasnost od Koglinovog pokreta, koji predvodi fašista Otac Koglin,

Oford ulazi toliko u detalje ove teme da se u njoj više ne razaznaju stvarna pozadina i potsticaji.

On prikazuje male jevrejske trgovce kao tlačitelje i ekploatatore crnaca u Harlemu .tako da se iz ovoga može gotovo izvući anfisemitski zakliučak,

KROZ, ČASOPISE I IA Prvi broj casopisa „MUZEJI.

Za poslednjih nekoliko meseci u našoj zemlji, u većim republičkim centrima, pa i u manjim gradovima,

pokrenut je znatan broj novih časo-

pisa. Ovi časopisi, različitog. karaktera i namene (omladiski, književni, stručni itd.), znače već danas znatan doprinos razvitku našeg kulturnog života, Među njima poseban „značaj, imaju nekoliko nedavno pokrenutih mesečnih ili tromesečnih publikacija, časopisa i zbornika, čiji je zadatak da obuhvate, stručno obrađuju i pra= te p?}oblemaftiku sa jednog određenog područja kulturne delatnosti. Tako ie u Beogradu početkom ove godine počeo da izlazi časopis »Pozorište«, a ovih . dana pokrenuta su i dva nova časopisa »Muzika«, koji izdaje UdruŽenja kompozitora Srbije, i »Muzeji« časopis za muzeološko-konzervatorska pitanja. Uskoro će se u Beogradu pnkrenuti još jedan novi časopis, posVećen problemima radija. Pokretanje ovih časopisa omogućiće dalje prođubljivanje · postoječih iskustava i znanja iz pojedinih područja kulturne i društvene delatnosti, doprineće stručnom izgrađivanju novih i postojećih kadrova kulturnih i naučnih radnika i pravilnom rešavanju mnogih teoretskih i praktičnih pitanja od značaja.

Časopis »Muzeji«, kao tromesečni zbomik za muzeološko-konzervatorska pitanja, treba da na svome području ispuni značajan i odgovoran zadatak. U našem kulturom životu: muji nisu samo čuvari dragocenih nasleđa naše kulturno-istoriske prošlosti, veći

uticajan činilac u vaspitanju i kultur- ,

nom uzdizanju narodnih masa. Naši muzeji, kojih danas ima preko stotinu u celoj zemlji, zahvaljujući punoj podršci i staranju narodnih vlasti, pretstavljaju značajne kulturne, centre, gde se svakodnevno okuplja veliki broj posetilaca, ne samo iz redova stručnjaka i ljubitelja —_ amatera, već radnih ljudi iz najširih slojeva grada i sela. U uvodnom članku o zadacima muzeja u našoj zemlji, obja-

wwljenom u prvom broju časopisa, na-

glašeno je između ostalog:

»Naši muzeji ne mogu više da služe samo i jedino kao naučni kabineti malog broja stručnjaka, niti da budu sabirališta retkih predmeta od interesa za uzan krug ljubitelja, ili pak objekata, koje ie iz praktične upotrebe potisnula savremena tehnika, te su kao starine našli svoje mesto u muze= jmma. Muzeji treba da postanu tumači naše kulturne i društvene istorije kako u prošlosti, tako i u sadašnjem jistoriskom zbivanju. Oni treba da postanu škole za masovno vaspitavanje, jer raspolažu specijalnim mogućnostima i sredstvima za široku kulturnu pro pagandu, za omasovljenje i popularizaciju nacionalne kulture -i njenih monumentalnih dela. To znači da muzeji treba da se razvijaju kao aktivni naučni jkolektivi koji prikupljaju, proučavaju i čuvaju podatke i dokumenta iz naše kulturne i političke istorije, da bi pomoću njih rasvetlili i rekonstruisali pojeđine epohe ili događaje radi upoznavanja šliirokih &lojeva naroda sa kulturnim tradicijama i društveno-ekonomskim promenama koje su se zbivale u našoj zemlji.

U prvom broju časopisa »Muzeji«

objavljeni su članci o problemu zašti“.

te i proučavanja spomenika naše kulture, o stanju naših srednjovekovnih manastira i rađovima na njihovoj zaštiti, o rezultatima iskopavanja arheoloških nalazišta, o delatnosti naših muzeja i pitanju stručnog i ideološkog uzdizanja muzejskih radnika i dr. Iako u pojedinim člancima ima ponegde površnih mišljenja i konvencionalnih ocena, u celini zbornik obuhvata ozbiljan savesno redigovan materijal koristan ne samo za stručnjake, već i za šire slojeve čitalaca.

pri čemu ostaju nevidljivi veliki ka- .

pitalisti. To je apstraktna ideja mržnje prema »belom licu«, ·koja rukovodi glavnog junaka Krisa. Radi se o belom čoveku kao takvom, koga Kris mrzi, a ne shvata da su milioni belaca, proletera, progonjeni od istih tlačitelja i eksploatatora kao i sam Kris, Rasna mržnja je ono što njega potstiče, On bi upravo hteo da se bori za slobodu crnaca, ali ga individualizam i anarhija vode u zamke fašizma, te on završava kao žrtva svoje, slepe mržnje. Ma dđa je Ofordđu poznata opasnost fašizma „koji nalazi pristalice među masama neizgrađenih belih i crnih nezadovoljnika, kakav je i sam Kris, ipak tragičan završetak junaka 'dejstvuje đestruktivno i ne pomaže crnačkim masama da se nađu na zajedničkom putu sa belim proleterima. Čester B. Hajms objavio je 1945 roman »If he hollers let him go« (Ako urliče, pusti ga«, On posmatra život i sudbinu crnaca kroz cinične poglede svoga junaka Boba, za koga su crnačke žene ograničene ili čak lakomislene a muškarci »sinovi veštica« koji bele ljude utoliko više vole ukoliko im ovi više zla čine. I njegov junak Bob teži za slobodom, ali u jednom užem egoističnom smislu, samoživo i bez veze sa sftremljenjima njegova naroda, te završava na putu koji vodi ka katastrofi.

Hajms smatra saradnju sa radničkim pokretom belih ljudi problematičnom. On se odnosi prema sindikalnom pokretu negativno, skoro neprijatelj-

· ski. Nesumnjivo je da mnogi sindikati

zauzimaju nazadnjačko gledište po pitanju crnaca, U izvesnom pogledu oni se drže skuta buržoazije, i nisu se u svojim redovima pozabavili pitaniem diskriminacije crnaca. Međutim, postoji pokret koji raste odozdo i svrstava crnačke mase u klasnu sindikalnu borbu, ier samo tai put omogućuje jedinstvenu i uspešnu borbu. Nepoverenje. koje Hajms širi protiv sindikata belih radnika. samo pomaže kapi~

Odgovorni urednik: Jovan Popović, B eograd, Francuska broj Y? — Štampari ja »Borba«, Beograd, Dečanska 31.

· KNJIŽEVNEINOVINE __ | __—————————— _ | · KULTURNI ŽIVOT

SRBIJA ' | Letnja pozornica u :, Topčideru .

-Na inicijativu Prosvetnog Odeljenja Izvršnog Odbora NO-a građa Beograda i Odeljenja za kulturu i umetnost INO-a grada Beograda, a takođe po njihovoj ideji, sagrađena je Letnja pozornica u Topčideru kod Beograda. Subvenciju za Letnju pozornicu daje narodna vlast odnosno Izvršni odbor NO grada Beograda.

Od otvaranja pozornice do danas date su 3 operske priredbe, 6 baletskih priređaba, 3 simfoniska i 1 vokalni koncert, 2 operske priredbe i 2 koncerta folklornih grupa,

• Otvaranje Letnje pozornice u “Top-

čideru izvršeno je 23 jula baletskom pretstavom »Ohridska legenda« od Stevana Hristića, koja je održana za delegate V Kongresa KPJ.

U nizu gostovanja no Letnjoj pozornici, Državni simfoniski orkestar iz Zagreba pod upravom Milana Horvata dao je 26 jula koncert za delegate V kongresa. |

Operom »Knez Igor«, koja je data 98 jula za delegate V Kongresa, završene su pretstave, za delegate, tako da je izvođenjem baleta »Kopelija« 30 jula, đata na Letnjoj pozornici prva pretstava za građanstvo.

Slovenska filharmoniia pod upravom Sama Hubada gostovala je u Beogradu 2 avgusta i dala koncerat na Letnjoj pozornici. Zatim je, 5 jula, održan koncerat hora Radio-Beograda., ı Naša poznata umetnica Zinka Kunc dala je koncerat 7 avgusta, uz sudelovanje Beogradske filharmonije pod upravom Oskara Danona, a prvakinja Zagrebačke opere Marijana Radev go= stovala je 9 augusta u operi »Karmen«. Već 10 avgusta nastupila je ponovo Zinka Kunc kao gost u operi »Toska«,

I folklome grupe Sindikalnih kulturno-umetničkih društava dale su, 11 augusta, svoju priredbu.

Prvakinje Zagrebačke opere Marijana Rađev i Nađa Tončić, uz pratnju Andriie Pregera, održale su 13 augusta veče pesama, a 14 i 15 avgusta gostovala je folklorna grupa iz Makedonije. .

HRVATSKA Rad pozorišnih družina

Tokom 1945/46,, đakle prve godine posle oslobođenja, delovalo je u Hrvatskoj preko 400 povremenih pozorišnih družina, me= đu kojima je bio i znatan broj stalnih. Već

tokom 1946/47 godine taj se broj popeo na”

preko 800 družina, od kojih 55 stalnih. Pozorišna umetnost sve je dublje prodirala u narođne mase i otada đo danas broj pozorišnih družina i grupa povećao se za 50", tako da na celom području Hrvatske danas postoji i deluje oko 1.500 povremenih pozorišnih družina, koje rade uglavnom kao sekcije masovnih organizacija sindikata, Narodne omladine, Narodnog fronta, APŽ-a, ili kao ogranci „Seljačke Sloge«, »Prosvjete«, Tako isto i broj stalnih družina od 55 narastao je na 125, od kojih desetak veoma dobrih, za koje se predviđa u Petogodišnjem planu da će prerasti u gradska profesionalna pozorišta.

% U Narodnoj Republici Hrvatskoj postoje 184 stalna bioskopa, koje posećuje sve veći broj gledalaca. U prvom +tromesečju 1947 celokupna poseta u bioskopima Hrvatske iznosila je 2,969.008 posetilaca. U istom razdoblju u godini 1948 posetilo je bioskopske pretfstave 3,805.627 osoba, dakle skoro jedan milion posetilaca više.

Statistički podaci o poseti pretstava domaćih, sovjetskih i ostalih filmova pokazuju vrlo veliki porast poseta za domaće i sovjetske filmove, a opadanje poseta zapadnog filma. Tako je u prvom tromesečju 1947, kada je {filmska prođukcija domačeg filma bila neznatna, domaće filmove gledao 47.451 posetilac, sovjetske filmove 1,690.397 posetilaca, a ostale inostrane filmove 1,146.127 posetilaca. U istom razdobiju 1948 godine, poseta domaćih filmova iznosila je 338.131, sovjetskih 2,360.230 posetilaca, a sve ostale filmove gledalo je 1,107.966 osoba. Iz ovog se vidi ogroman porast poseta đomaćeg i sovjetskog filma. Saat poseta sovjetskih filmova iznosi 80%/a.

Izvršni ođbor GNO u Zagrebu odobrio je kređit za podizanje letnje pozornice, Za vreme Zagrebačkog velesajma u parku

talistima i sprečava mobilizaciju crnačkih masa.

. En Petri, koja je 1946 objavila: roman »The street« (»Ulica«) pretstavlja jednu od najzanimljivijih pojava crnačke literature.

I ova osećajna spisateljica puna je gorčine i rezignacije. Ovakav život američkih crnaca, upregnutih u jaram predrasuda belih ljudi i prignječenih ekonomskom nepravdom,a progonjenih mržnjom, njoj izgleda bezizlazan Njena junakinja ide osamljena tražeći sreću i sadržaj života. Spisateljica u stvari iznosi realističkom snagom bedu i potištenost crnačkih masa, ali tu nigde nema osećanja zajednice, niti glavna {junakinja nalazi pravac na put kolektiva. Atmosfera je puna tame i tragike, bez ikakvog optimizma, bez požrtvovanja koje odlikuie baš crnačke majke i žene.

Peti po redu je roman ?The foxes of Harrow« (»Harovske lisice«) od Frank Jerbija, koji je objavljen 1946 godine. To je vešto napisana knjiga koja na filmski način prikazuje vesele utakmice brodova, dramatične epidemije kuge i ratove, sve u brzom smenjiivanju. Lepe. rasne mulatkinje, otmeni kavaljieri i beslovesni robovi — to su ličnosti koje su pomogle ovoj knjizi da postigne veliku prođu. Jerbi opisuje Stefena Foksa, posednika iz Luizijane, To je oštro ocrtana despotska figura koju »konji. psi, crnci i žene« slepo slušaju. Istina, pisac ne opisuje ovu ličnost bez izvesne ironije. i prikazuie nadđmenost i dekadenciju gospodske klase u prividnoi objektivnosti. ali on pokazuje i njihovu nadđmoćnost nad neupućenim, tupim ji zavisnim robovima. Umesto da čitaocu na kraju knjige bude jasno da uspesi gospodara iđu preko leđa robova. njegovi uspesi prikazani su kao Dlođ hrabrosti i preduzimlijivosti. te skoro izgleda đa ie eksploatator i tlašifeli dobronameran.. čovečan i valian

Jerbi ustvari podgreva staru priču: romantična legenda o aristokratskoj nadmoćnosti Juga, koju je kreirao

Po. FM vr : | \

PS: a

BROJ 28

U REPUBLIKAMA

»Maksimir« bilo je podignuto nekoliko po» dijuma, na kojima su nastupale kulturno"metničke grupe. Za nedelju dana ove priredbe posetilo je oko 60.000 ljudi. Zasadđa će- se letnja pozornica podići u parku »Maksimir«, dok se ne nađe pogodnije mesto za izgradnju amfiteatra. Hrvatsko narodno kazalište izvršiće na toj pozornici nekoliko opera tokom avgusta. Nastupiće i niz kulturno-umetničkih grupa.

SLOVENIJA

Pripreme za kulturni festival

Ovih dana održaće se u T'ržiću, Železniki, Gornjoj Vasi, Škofjoj Loki i Kranju kulturni festival i narorine omladine KranjskoBa sreza. Ovi festivali biće priprema za okružni kulturni festival i savezni omladinski festival koji će se održati sledećih meseci u Beograđu.

#*Omladina Tibovljanskog sreza masovno učestvuje u pripremama za veliki omladinski festival u Beogradu. U okviru priprema osnovano je kulturno-umetničko

Na ; Va i

društvo »Mladi rudđar«. Isto tako pojačan ·

je rad po svim sekcijama društva. Omladina Trbovljanskog sreza masovno Učestvuje u pevačkom horu, omladinskom orkestru, pozorištu i foklornoj grupi. U junu i julu ove godine omladina je organizovala · više uspelih priredbi. Kulturno-umetničko društvo »Mladi rudar« pre festivala u Be. ogradu uzeće učešća na republikanskom

festivalu. 1

BOSNA I HERCBGOVINA

Pokretni bioskopi obišli 318 sela

Preduzeće za raspodelu filmcva Posne i Hercegovine postiglo je u ov)j gođini značajne uspehe na polju kultucno-prcstvetnog uzđizanja širokih narodnin slojeva u ovoj republici. Za relativno kratko vreme, od januara do jula meseca ove go“line, pokretni bioskopi ovoga pređ:'z'ća ocbišli su 318 sela ove republike i dali 45) prefstave,

kojima je prisustvovalo reko 111.000 lica, , Isto tako, u ovom periodu tri bicskopske

ekipe obišle su veliki broi rađilišta ı dzle 315 pretstava kojima je prisusx:cvalo 53.284 radnika. U garnizonima i jejinicamo Jugoslovenske armije dve vojne ekipe dale su 106' pretstava koje je gleđslo 45.659 boraca Jugoslovenske armije.

Ž%U pređuzećima Tuzlanskog basena rad na kulturmno-prosvetnom polju za poslednja tri meseca znatno je poboljšan. Sinđikalne podružnice Tuzlanskog basena učinile su za poslednja tri meseca oko 800 poseta obližnjim selima.

Preduzeća Tuzlanskog basena raspolažu sa 33 sindikalne biblioteke koje raspolažu obilnom literaturom. Na području basena” uređeno je 38 crvenih Mutića, tri radnička kluba i preko 10 čitaonica. Društvene prostorije sinđikalnih podružnica Tuzlanskog basena raspolažu sa 67 rađio aparata i većim Hrojem zvučnika. Na ovom terenu rade četiri stalna bioskopa, čije pretstave rađnici brojno posećuju.

MAKEDONIJA

Rad Makedonskog narodno pozorišta . u 1947-48

U toku sezone 1947/—48 Makeđonsko marodno pozorište u Skoplju dalo je sledeće premijere: »Dohodno mesto« od A. Ostrovskog, »Rusko pitanje: ođ K. Simenova, »Begalku« od domaćeg autora Vasila Iljoskog i »Ženidbu« od N. Gogolja. Sve ove. premijere prikazane su ukupno 101 put sa 57.398 posetilaca. Sem toga obnovljena je i Nušićeva komeđija »Sumnjivo lice« koja je prikazana četiri puta sa 1.230 posetilaca.

Drama Makedonskog narodnog pozorišta u Skopliu u vremenu od 25 marta do 3 maja ove gođine posetila je veća mesta druBih bratskih republika, među kojima: Niš,

ovi Sad, Zagreb, Ljubljanu, Sarajevo, Dubrovnik i Cetinje. U svim ovim gradovima date su po tri pretstave, osim u Zagrebu gđe je dato pet pretstava. Prikazani su komadi: »Sumnjivo lice« od B. Nušića, »Do= hodno mesto« ođ A. Ostrovskog i »Ženidba« od N. Gogolja.

Preko leta pozorište je pošlo na turneju po NR Makedoniji i posetilo veći broj mesta. % Državna Makedonska opera dala ji u to” · ku sezone 1947—48 tri premijere: »Pajace« od Leonkavala, »Tosku« ođ Pučinija i »Orfeja« od Gluka, kao i režijski obnovljenu »Kavaleriju Rustikanu« od Maskaniija. Opera je u toku prošle sezone đala 24 pretstave sa 10.174 posetioca.

Usled neđovoljnog broja solista i neđostatka posebnog operskog orkestra i baletskog ansambla repertoar opere kretao se dosađa u dosta uskim granicama. Uprava pozorišta još u toku prošle sezone pređuzela je potrebne mere, kako bi se što pre otstranile ove teškoće. Organizovan je dvomesečni pripremni baletski kurs, koji su posećivali 50 redovnih kursista. Iduće sezone predviđeno je đa se otvori baletska škola. Već su angažovani novi solisti, a u toku je formiranje operskog orkestra, koji će zameniti orkestar Radio-Skoplja.

Grifit u filmu »Rađanje jedne nacije«; zatim Mihael Kurtis u filmu »Kape-= tan Blađ« o ozloglašenim trgovcima robljem sa Karipskog Mora, da bi najzad postigla vrhunac u romanu i filmu »Gone with the wind« (»Prohu= jalo sa vihorom«), koji je režirao Viktor Fleming. Samo 1944 godine 64 miliona posetilaca bjoskopa u SAD i Kanadi gledalo je ovaj film, gde je prikazano kao da šu u građanskom ratu, koji je doneo formalno ukidanje ropstva, južne države ideološki pobedile pošto su »crnci zanavek ostali politički, socijalno i ekonomski inferiorni robovi«. .

U svom pismu američkoj radničkoj klasi (1918 g.) Lenjin ie rekao da ame=rički narod. koji ie nekada poveo revolucionarni rat protiv feudalnog ropstva. sada živi kao plaćeni rob u rukama američkih milijardera. Postoje crni i beli naiamni robovi, i dok buržoazija pokušava da rasno podeli jeđinstveni front radnika i iskoristi predrasude vasne nadmenosti, čak i neki napredni crnački književnici nisu shvatili da put ka slobodi crnaca u SAD može da vodi samo kroz pobedu celokupnog” proletarijata nad eksploatatorskim kapitalističkim sistemom.

Jedan pozorišni komad kritičara i pesnika Tiodora Uarđa zove se »Gusta bela magla« («Big white fog«); to je magla predrasuda belih ljudi, koja je zbunila crnačke mase i sakrila im jedini put. Pa ipak oni počinju, i to u sve većoj meri. đa nalaze svetlost marksizma i lenjinizma.

o ——— a ————

UREDNICI: Jovan Popović i Milan Deđinac arenu anije nela nanio o app ppigp e puealeni PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE Za našu zemliu na 3 meseca 35 dinara,

na 6 meseci 70 dinara i ma godinu dana 140 dinara.

Za inostranstvo ma 3 meseca 50 đinara, na 6 meseci 100 đinara i na gođinu dana 200 dinara. j Brej čekovnog računa 1-9060048 Poštanski fah 617. – . ar —__—_ —–— TT