Књижевне новине
BT FAŠIŽMU — SLOBODA NAR ODU!
GODINA I BROJ 30
Adresa uredništva i administracije:
Trancuska 7 — Telefon: 28-–098
O MATERIJALNOJ BAZI NAŠEG
KULTURNOG NAPRETKA
Boreći se za šlobodu, marodi Jugoslavije borili su se i za kulturu, — za slobodni razvitak nacionalnih kultura svakog pojedinog naroda maše zemlje i za lepši, prosvećeniji i kulturniji život svakog pojedinca. Posle izvojevane pobede naroda, stvaranjem narodne države uklonjene su sve glavne Prepreke koje su ometale slobodni kulturni razvitak, tako da je dalje izgrađivanje novog, istinski demokratskog državnog i društveno-ekonomskog poretka — zasnovanog na pravimom rešenju nacionalnog pitanja i na likvidaciji eksploatatorske svojine u industriskoj proizvodnji, u finansijskom i trgovačkom sistemu i u zem]ljoposedničRkim odnosima — praćeno i u kulturnom životu zemlje dubokim revolucionarnim promenama. Društveni preobražaj koji je nastao kao posledica narodne revolucije, zajedno sa #kultuvnom revolucijom koja ga je pratila, otvorio je našoji zemlji put ka socijalizmu. »Socijalizam počinje tamo — Pp! sao je Lenjin — gde se kulturi priključuju milioni«. Kultura je kod nas u velikoj meri postala svojina milionskih narodnih masa i naša zemlja doživljuje danas takav kulturni procvat kakav u prošlosti nijedan od naših naroda nije poznavao.
*
Kulturni preobražaj naše zemlie počiva na dvema osnovnim tekovinama norodnooslobodilačke borbe: na doslednoj primeni principa ravnopravnosti naroda Jugoslavije (što je dozvolilo pun i slobodan razvitak svih nacionalnih kultura i izazvalo snažni kulturni polet narodnih masa) i na postepenoi likvidaciji raznih oblika eksploatacije (što je omogućilo da sva kulturna do» bra pređu u ruke radnog naroda). Davanjem svih postojećih sredstava za širenje kulture (škola, naučnih ustanova, muzeja, pozorišta, radija, bioskopa, štamparija, knjižara, izdavačl\ih pređuzeća itd.). u svojinu naroda, i podizanjem novih kulturnih uštanova svih vrsta, stvorena je za kratko vreme posle rata početna materijalna baza za dalji razvitak naše narodne kulture. Ova materijalna baza kulture ostvarena je ne samo inicijativom narodnih vlasti, već i velikim naporima i sveBg koje radnih masa cele ze-
ioje su u novim uslovima Žživo-
4 Vrlo dobro shvatile da je za dalji na predak u izgradnji zemlje, u izgradnji naše socijalističke države, „potrebna brza likvidacija kulturne zaostalosti u kojoj se do rata nalazio veliki deo r.aroda. Samo za prve dve godine posle oslobođenja naši narodi uspeli su, i pored zalaganja svih svojih 6&ila na opštoj rekonstrukciji zemlje, da obnove ave prosvetne i kulturne ustanove unibene ili oštećene u ratu, tako da je za
kratko vreme na prosvetnomi i kulturmom polju naša zemlja dostigla i premašila predratni nivo. Posle toga prvog perioda obnove prešlo se brzim tempom na dalju izgradnju i proširivanje mreže kulturnih ustanova, U tome šu postignuti značajni rezultati. Danas mi imamo osnovnih škola skoro dva puta Više nego pre mata i preko dva puta više đaka u njima ( 1,6609.578 „đaka prema 782.189 u 1939 godini); imamo preko četiri puta više gimnazija sa četiri puta više đaka (281.803 prema 10.775); dva puta veći broj fakulteta i preko dva i po puta više studenata (46.423 prema 17.734), daleko veći broj naučnih ustanova nego pre rata; tri puta više raznih umetničkih škola sa četiri puta više đaka (13.044 prema 3.173); znatno veći broi muzeja, gale= rija, narodnih univerziteta, biblioteka
i čitaonica; skoro dva puta više stal-'
nih pozorišta (47 prema 24), znatno veći broj radio stanica dva puta jačeg kapaciteta nego što su bile predratne; znatno veći broj bioskopskih dvorana (576 prema 413); imamo novu domaću filmsku produkciju koje pre rata nije bilo; naša izdavačka preduzeća štampaju dva puta više raznih knjiga i brošura sa ukupnim godišnjim tiražom koji je sedam puta veći od tiraža u 19838 godini; čitava mreža domova kulfure prekriva danas celu zemlju, a hilj; de zadružnih domova koji se ove godine izgrađuju pretstavljaju takođe kulturna žarišta koja će doprineti uzdizanju našeg sela.
To je približna slika đanašnje materijalne baze na kojoj naši narodi izgrađuju svoj kulturni život i kulturni napredak. Činjenica da nju čine prosvetne, naučne i kulturne ustanove kokoje su sve svojina države, odnosno svojina naroda, od osnovnog je značaja za naš dalji kulturni napredak. Međutim, jasno je da problem kulturnog razvitka nije rešen samo prostim prelazom tih ustanova u vlasništvo drža• ve. Sve kulturne ustanove moraju pored toga biti i tako organizovane da služe opšti narodnim interesima, da budu pristupačne narodu, da ih narod može koristiti. Samo ako je to postignuto, — za prosvetu i kulturu može su tvrditi da su u punoj meri postale narodna svojina. U takvom organizovanju kulturnih ustanova koje ih čini pristupačnim narodu kod nas je učinjen veliki napređak, kakav — sem u Sovjetskom Savezu — nije postignut ni u jednoj drugoj zemlji, uzevši u ob. zir i sve zemlje narodne demokratije.
*
Da kultura postane uistini svojina.
masa, tojest da je narod mo=
Vladislav RIBNIKAR
že u punoj meri koristiti, pored osnovnih društveno-ekonomskih pretpostavki (narodna vlast, izgradnja socijalizma itd.), moraju se ispuniti i ova dva uslova: 1) da kulturne ustanove odgovaraju potrebama i težniama naroda, ti. da svoju funkciju ostvaruju koristeći se naučnim tekovinama i Osnovnim „postavkama marksizma-lenjinizma u pitanjima nauke, prosvete, književnosti ili umetnosti i 2) da takvih ustanova (škola, naučnih instituta, biblioteka, muzeja, pozorišta, bioskopa, domova kulture, horova, Orkestara itd.) kao i drugih sredstava za širenje kulture (učila, filmova, radi) aparata, muzičkih instrumenata) bude u dovolinom broju, da mogu da zadovolje potrebe radnih masa na svakom stupnju njihovog kulturnog razvitka.
Šta se kod nas dosad učinilo za ispunjenje prvoga od ova dva uslova? Odmah posle rata pristupilo se izgrađivanju državnog aparata prosvete, nauke i kulture na novoj osnovi. Pre svega, stvoren je nov školski sistem iz koga su uklonjene sve smetnje oje je reakcionarni sistem škola u staroj Jugoslaviji postavljao da bi onemogućio redovno školovanje, naročito srednje i više obrazovanje, radnim i siromašnim slojevima narođa. Stvoren je niz novih tipova škola, izrađen nov je dinstveni plan i program školskog Obrazovanja (opšteg, stručnog, umetničkog) i uvedena nastava na marksističkim ideološkim osnovama (borba pro» tiv misticizma, šovinizma, nenaučnog tumačenja životnih pojava i tumačenja istorije, književnosti itd.) Reorga=nizovane su naučne ustanove i osnova-– ni novi instituti sa ciljem đa se naučni rad što tešnje poveže sa životom i sa potrebama izgradnje socijalizma. Na polju narodnog prosvećivanja, štampe, književnosti i umetnosti, vođena. je i vodi se stalna borba za zdravu ideološku marksističko-lenjinističku osnovu kulture i umetnosti, protiv ideoloških neprijateljskih shvatanja i dekadeninih {iežnji u umetničkom stvaranju. Pod rukovodstvom Komunističke partije, ova borba protiv uticaja buržoaske reakcije na našu kulturu, borba za socijalističku idejnost naše kulture, razvija se uspešno, ali je jasno da se ona ne može završiti sve dok postoje zaoštrena klasna borba u zemlji i uticaj neprijateliske ideologije spolja.
Za zadovoljenje drugog uslova, da kultura bude pristupačna narođu (dovoljan broj kulturnih ustanova i svakovrsnih sredstava za širenje kulture), u nas se mnogo uradilo i radi, ali smo još daleko od rezultata koji bi odgovarao svim potrebama koje proističu iz naglog razvitka prosvetnog i kulturnog života. Matferijalna baza kulturnog napretka, iako znatno proširena, ne zadovoljava zasad fe povećane potrebs; ona tek stvara prve materijalne pretpostavke naše kulture revolucije. Ona je zavisna, između ostalog, i od izgradnje industrije u zemlji, — od proizvodnje građevinskog materijala, raz. nih mašina (za štampu, za film za radio), raznih školskih potreba i učila, sli karskog materijala, muzičkih instrumenata itd. Tek posle ostvarene industrijalizacije i elektrifikacije zemlje, a to znači na kraju prvog PetogodišnieP plana, mi ćemo raspolagati dovoljnim brojem sredstava za podizanja kulturnog nivoa naroda. Rečeno Je negde dn kultura, savremena kultura, — dolaz zajedno sa elektrikom- Ima jedan deo istine u tome, bar što se tiče modernih mehanjzovanih sredstava za širenje kulture. Ta sredstva naša kultura O-
čekuje od Petogodišnjeg plana industrijalizacije i elektrifikaciie zemije.
*
Petogodišnji plan postavio je našoj prosveti sledeće zadatke: 1) potpuno likvidirati nepismenost; 2) obuhvatiti osnovnom školom svu školski obaveznu decu; 3) obuhvatiti sedmogodišnjim školovanjem 60% školski obavezne de ce; 4) investirati za prosvetu 5,900.000.000 dinara 'i time izgraditi milion kubnih metara školske površine; 5) broj učeničkih mesta povećati za 320.000; 6) proširiti mrežu ustanova Za opšte obrazovanje. — U oblasti kulture ij umetnosti Plan postavlja isto tako krupne zađatke: 1) proširiti mrežu kulturnih ustanova; 2) sprovesti likvidaciju kulturne zaostalosti pojedinih marodnih republika, 3) izgraditi nova pozorišta, muzeje, galerije i ostale kulturne „ustanove u vrednosti od 1.300,000.000 dinara; 4) izvesti određene radove u vrednosti od 1.500,000.000 dinara na području kinematografije; 5) izgraditi snažne radioemisione stanice sa potrebnim brojem relejnih stanica, postići ukupnu svotu od 850
„ kilovata (35 puta prema 1939 godini) i izgraditi centralni radio-laboratori jum i prijemni centar•· 6) organizovati zvučne stanice za potrebe preduzeća, škola, trgova i ustanova.
Ispunjenje ovih krupnih zadataka za hteva snažno povećanje materijalne ba ze kulture, ogromno povećanje škola i kulturnih ustanova, pojačanje državnog prosveinog, naučnog i kulturnog aparata, osposobljavanje velikog DrOia novih kadrova. Proširena munteriialna baza kulturnog napretka na kra ju Petoletke omogućiće đa kultura u punoj meri bude narodna svojina, što je jedna od najglavnijih tekovina na rodne revolucije.
Petogodišnji plan ispunjava se kako na ekonomskom tako i na kulturnom polju. U ovoj, drugoj godini Petoletke izgrađuju se i organizuju mnoge no= ve prosvetne i kulturne ustanove u svim narodnim republikama — škole, fakulteti, muzeji, galerije, domovi kulture, slikarske i vajarske muajstlorske radionice itd. U Beogradu se osniva novinarski fakulteb i Akademija arhitekture. Već sad milionske narodne mase široko stupaju u dodir sa kulturnim „životom, a desetine hiljada liudi iz naroda aktivno učestvuju u njemu kroz naše masovne narodne OYganizacije. Naša pozorišta posećuju o ko dva i po miliona gledalaca za gođinu dana, a bioskope preko četrđeset miliona. Naše štamparije izbacuju mesečno oko dva miliona primeraka knjiga i brošura, koje se sve rasture u narodu. Iduća godina doneće još veći broi prosvetnih i kulturnih ustanova i novo pojačanje sredstava za širenje kulture. Izemđu ostalih građiće se nekoliko zgrada za fakultete, nekoliko velikih pozorišta, muzeja. izložbenih panviliona. honcerinih dvorana u sre dištima narodnih republika. IU samom Beogradu. poćeće se sa građenjiem velike jugoslowenske opere, moderne galevije, novog iz1ožbenog paviljonn, muzičke akandemiie a velikom koncertnom dvoranom, akademije likovne umetnosti itd.
U okviru Petogodišnjeg plana. na sektoru prosvete. nauke, kulture. i u metnosti ispunjavaju se pojedinačni sodišnji planovi investicija i nema nihakve sumnie da će maš petogodišnji kulturni plan biti u potpunosti ostva– ren, Materijalna osnova našeg kulture" nog napretka, koja se štalno proširuTe i učvršćuie, ubrzavn proees kulturnog uzdizania narodmih masa — DroO ces koji je jedan od bitnih uslova za izgradnju socijalizma.
BEOGRAD, UTORAK, 7? SEPTEMBAR, 1948 |
Svetski kongres infelektuclaca | za odbranu mira |
Krajem avgusta, u Vroclavu u Poljskoj, delegacija naših intelektualaca učestvovala je u radu Svetskog kongresa intelektualaca za odbranu mira. Na tom značajnom kongresu, na kome su bili zastupljeni SSSR, Poljska, Francuska, SAD, Engleska, Čehoslovačka, Bugarska, Rumunija, Albanija, Austrija, Belgija, Argentina, Brazilija, Kina, Danska, Finska, Francuska, Afrika. Alžir, Madagaskar. Matinik. Vijetnam, Črčka, Španija, Indija, Irak, Izrael, Meksiko, Nemačka. Norveška, Portugalija, Švajcarska, Urugvaj, Mađarska, Cejlon i Italija, u ime inteligencije, u ime naroda nove. Jugoslavije naša delegacija pridružila je svoj glas. odbrani mira ugroženog bezobzirnim, otvorenim pripremama novim pokolja od strane međunarodne reakcije sa imperijalistima Volstrita na čelu. Na Kongresu u Vroclavu jož jednom, pred licem čitavog čovečanstva, čuo se glas naše otadžbine za učvršće= nje međunarodne solidarnosti, za je= dinstvo demokratskih vlada i naroda čitavog sveta u beskompromisnoj borbi za pravedan mir, slobodu i kulturu, koju predvodi moćna otadžbina Lenjina i Staljina, bratski Sovjetski Savez. Glasajući jednođušno sa ogromnom većinom delegata za Manifest kongresa i ostale organizacione odluke, naša delegacija je izrazila najplemenitije težnje inteligencije i naroda nove Jugoslavije — težnje čijem ostvarivanju i našu inteligenciju i naše narode vodi Vlada nove Jugoslavije, naša Partija i njen Centralni komitet, sa drugom Titom na čelu, Svetski kongres intelektualaca u Vroclavu potvrdio je to u punoj meri. Glas .nove Jugoslavije u jedinstvenoj odluci Kongresa za odbranu mira čuli su pretstavnici narođa svih kontinenata. Glas naše otadžbine čulo je čitavo slobodoljubivo čovečanstvo. Naša narodna inteligencija, kulturni radnici Jugoslavije, naučnici, književnici i umetnici, u velikoj većini stupili su u surovim ratnim godinama na stranu naroda, ne podležući, zajedno sa narodom, u neravnoj, nepoštednoj borbi protiv. fašističko-hillerovskih okupatora i domaćih izroda-najamnika. Na položajima borbe za nacionalno i socijalno oslobođenje evropskih naroda, koju je predvođila herojska Crvena armija — armija velike socijalističke porodice naroda bratskog Sovjetskog Saveza, narodi Jugoslavije su u svojoj inteligenciji imali snažnu podršku. I kulturni radnici, inteligen= cija Jugoslavije odazvala se pozivu koji je narodima Jugoslavije uputio Centralni komitet naše Komunističke partije jula 1941 godine:
».. Već preko tri nedjelje bije se
·najveća i najkrvavija bitka u istoriji
svijeta. S jedne strane nasrću divlji fašistički čopori Hitlera koji kao izgladneli psi krvavih gubica i ispla.ženih jezika čine očajne napore da se dočepaju onih ogromnih bogatstava koja su sebi stvorili u znoju lica svoga miroljubivi narodi Sovjetskog Saveza. S druge strane bori se sa*-dosađa neviđenim junaštvom i samopožrtvovanjem herojska Crvena armija, digao se čitav sovjetski narod na poziv svoga velikog i genijalnog vođa, druga Staljina, da odbrani svoju zemlju, da uništi krvave fašističke hijene koje se usudiše da napadnu na miroljubivu cvatuću zemlju, na njegov miran rad, na njegovu kulturu, na njegovo blagostanje... Postavimo sebi pitanje đa li se na rodi Sovjetskog Saveza bore samo za sebe? Da li se ta njihova džinovska borba protiv fašističkih zavojevača tiče samo njih? Ne, ona se tiče i nas, ona se tiče svih porobljenih naroda, ona se
MANIFEST SVETSKOG KONGRESA INTELEKTUALACA
Mi, radnigi na polju kulture, nauke i umetnosti, koji smo došli iz 45 zemalja u poljski grad Vroclav, obra» ćamo se intelegenciji sveta.
Mi potsećamo na smrtnu opasnost koja tek. što je prestala da preti kulturi čovečanstva. Bili smo svedoci fašističkog varvarstva — uništenja istoriskih i kulturnih spomenika, progona i uništavanja intelektualaca, potpunog gaženja svih duhovnih vrednosti — varvarstva koje je dovelo u opasnošt i sam pojam savesti, razuma i napretka. .
Kultura čovečanstva bila je spasena, po cenu nečuvenih žrtava i patnji, uz ogromne napore svih demokrat skih snaga — Sovjetskog Saveza, naroda Velike Britanije i SAD, herojskom borbom otpora u zemljama koje je fašizam bio porobio.
Međutim, usprkos želje i volje naroda svih zemalja, klika gramžljivih ljudi u Americi i Evropi — koja je od fašizma preuzela u nasleđe ideje rasne diskriminacije i poricanie progresa. i usvojila njegovu težnju da sva pitanja rešava silom oružja — ponovo je naEI na duhovna dobra sviju naroda. Kulturi evropskih zemalja, koje su dale najveći prilog riznici čovečan= stva, preti opasnost, da izgube nacio= nalni lik.
U nizu zemalja – u Španiii. u Grčkoj u zemljama Latinske Amerike — sile,
neprijatelji progresa, ne samo što štite fašizam nego stvaraju i njegova žarišta,
Boja kože postaje razlog da se, naSuprof razumu i Savoesli nastavlja, čak i pojačava tlačenje čovekove ličnosti i čitavih naroda.
U svojim zemljama, ljudi koji su preuzeli fašističke metode, sprovode rasnu diskriminaciju, vrše progone naprednih naučnika i umetnika.
Naučna otkrića, koja bi mogla da služe na dobro čovečanstva, pretvaraju se u tajnu \proizvodnju sredstaVa za uništenje, čime se diskredituje i unakažuje doboka namena nauke,
„Ljudska reč, umetnošt u vlasti tih ljudi, upravljena je ne u korist prosvečivania, ne u korist zbliženja naroda, nego za rasplamsavanje niskih strasti mržnje prema čoveku, za pripremanje rafa.
Čvrsto verujući u neophodnost slo-
bodnog razvitka i širenja tekovina na-
predne kulture, u ime mira, progresa i budućnosti čovečanstva, mi protestu jemo protiv svakog ograničavanja te slobode i ističemo nužnost međusob-
nog razumevanja raznih kultura ina ~. roda u interesu civilizacije celog sve=
ta.
Shvatajući da je savremena nauka dala maha velikim novim snagama, ko
je će čovečanstvo neizbežno da upo~
trebi ili na svoju korist ili na svoju
štetu, Kongres protestuje protiv iskorišćavanja nauke u svrhu rušenja i poziva da se ulože svi napori na svestrano širenje znanja u celom svetu i u primeni nauke za što brže smanjenje bede, neznanja, bolesti i nema-” štine, od kojih strada većina čovečanštva, a takođe i da se pomogne slabljenju svih ograničenja u oblasti slobodnog kretanja javnih radnika, koji služe stvari mira i progresa, kao i u oblasti slobodnog publikovanja i rasturanja . knjiga, rezultata naučnog rada, kao i svih naučnih i kulturnih ostvarenja koja služe tim istim ciljevima. Narodi celoga sveta neće rat i imaju dovoljno snaga da odbrane mir i kulturu od pokušaja novog fašizma.
Inteligencijo sveta!
Na nama leži velika odgovornost pred našim narodima, pred čovečanstvom i pred istorijom,
Podižemo glas za mir, za slobodan kulturni razvitak naroda, za njihovu
· nacionalnu nezavisnost i prisnu Ssa-
radnju. | Pozivamo sve intelektualce u svim zemljama da razmotre naše predloge. ·Održati u svim zemljama nacionalne kongrese kulturnih radnika za odbranu mira. Osnovati Svuda nacionalne komitete za odbranu. mira, · Jačati međunarodne veze kulturnih radnika svih zemalja u interesu mira.
Holandija, -
|
POŠTARINA PLAĆENA U GOTOVU —
ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE
LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO UTORKOM
Čedomir MINDEROVIĆ
'tiče svih onih kojima prijeti opasnost porobljivanja, ona se tiče čitavog kulturnog svijeta...
U boj! U boj protiv fašističke oku-" patorske bande koja teži da istrijebi ne samo najbolje borce narođa, već i Slovene na Balkanu, koja teži da pod-. jarmi čitav svijet, koja teži da zavede najstrašniju vladavinu nad narodima koju pamti istorija...
TI u toj borbi, kulturni radnici, inteligencija Jugoslavije svesno je dala potresno velike žrtve. Ognjen Prica, Božidar Adžija, Otokar Keršovani, August Cesarec, Veselin Masleša, Ivan Goran-Kovačać, hiljade i hiljade društvenih radnika, naučnika, književnika, novinara, likovnih umetnika, muzičara, lekara, profesora, učitelja palo je u herojskoj borbi naših naroda za oslobođenje. Istovremeno sa njihovim životima okupator je uništava o ili pljačkao i osnovna kulturna dobra naših naroda. Prema nepotpunim podacima, od 10 hiljada srednjih i osnovnih škola uništeno je oko 40 od sto, a oštećeno 30 od sto. Kabineta, laboratorija i kolekcija u tim školama uni=> šteno je oko 3 hiljade. Školskih biblioteka uništeno je oko 6.500, a oštećeno oko 2.000. Isto tako teško su pogođeni univerziteti. U Beogradu je izgorela zgrada Novog univerziteta sa 42 instituta, Tehnički fakultet sa 13 seminara, građevinskim i mašinskim muzejom i bibliotekom, dok je na Medicinskom fakultetu uništeno 6 instituta. U Zagrebu i Ljubljani teško su oštećeni Politehnički i Medicinski fakultet, a u Skoplju i Subotici potpuno su opljačkani i razneseni Pravni i Filozofski fakultet. U Narodnoj biblicteci u Beogradu spaljeno je 500.000 knjiga, 1.450 starih srednjevekovnih rukopisa, 430 istorijskih dokumenata, 2.000 pisama istorijskih ličnosti, 4.000 časopisa i listova, pored ostalih velikih i malih uništenih biblioteka. Sličnu sudbinu doživele su ij mnarodnme biblioteke u Kragujevcu, Nišu, Ljubljani i Mariboru. Iz Srpske akademije nauka Opljačkano je 1.855 istorijskih dokumenataćunikata, Državni arhiv je opljačkan, Vojno-geografski institut takođe. Iz Trogirskog arhiva opljačkani su istoriski dokumenti od 1336 godine do 19 veka. Opljačkani su i splitski, kotorski, ninski i drugi arhivi, dok se na isti način postupilo i sa velikim brojem muzeja u zemlji. Okupator je godinama pljačkao Jugoslaviju, uništa-– vajući ognjem čitave oblasti.
Borba naroda Jugoslavije, borba inteligencije Jugoslavije za nacionalno i socijalno oslobođenje uključivala je u sebi i borbu za kutluru, za spas preostalih kulturnih tekovina, za punu demokratizaciju kulture i svestran razvoj svih stvaralačkih mogućnosti u najširim slojevima naših naroda. Sle- · deći u borbi najnaprednije kulturne radnike — članove Komunističke partije — inteligencija Jugoslavije žrtvovala se nesebično, svesna činjenice da potčinjavanje okupatorsko-izdajničkom »novom poretku« znači smrt svih stvaralačkih kulturnih snaga, unište= nje kulture uopšte,
Na Kongresu u Vroclavu, zajedno sa ostalim pretstavnicima progresivnih snaga u svetu, za pojačanu borbu protiv imperijalističkih potpaljivača novog rata, za ostvarenje pravednog, čvrstog mira među narodima odlučno su istupili i pretstavnici inteligencije nove, demokratske Jugoslavije, mlade porodice oslobođenih naroda koja, ostvarujući Prvi petogodišnji plan socijalističkog. ekonomskog razvitka sa herojizmom dostojnim herojizma šurovih godina oslobodilačkog rata, još trpi od dubokih, teških rana koje joj je zadao fašistički okupator. U taboru demokratije protiv međunarodne imperijalističke reakcije, izgrađujući 50cijalizam, narodi Jugoslavije ni jednog trenutka ne zaboravljaju Svoje borbene obaveze — činjenicu da je njihova borba za ostvarenje socijalizma neraskidivo povezana sa borbom svih naroda za pravedan, čvrst mi, sa produbljivanjem i učvršćivanjem međunarodne borbene soliđarnosti protiv volstritskih i dragih provokatora rata. Surove godine borbe naših naroda za oslobođenje i naporne godine ekonomske, političke i kulturne izgradnje nove Jugoslavije, i na unutrašnjem i na međunarodnom planu, istakli su našu otadžbinu na isturene pozicije antiimperijalističko8, demokratskog ftabcra, i sa bezbroj primera potvrdile i naše težnje, formulisane, pored ostalog, i rečima u dokumentovanom referatu druga A. Fadejeva:
»Demokratski tabor sa Sovjetskim Savezom na čelu vidi svoj glavni zadatak u tome, da obezbedi čovečanstvu čvrsti pravedni mir. On teži da učvrsti pobedu nad fašizmom, izvojevanu.po cenu velikih žrtava i da stvori mogućnost slobodnog razvoja demo kratije, da sačuva nezavisnost velikih i malih naroda i njihova suverena prava«.
I baš zato, navodeći i karakterišući u svom referatu zemlje nove demokratije a prešazeći ćutke preko žrtava i napoara nowe Jugoslavije i njenog učešća u borbi za oSsevarenje tih težnji, drug A. Fadejev neopeavdano je dao povoda da malobrojni pretstavnici reakcionarnih koncepcija na Kongresu u Vroclavu, u licu' oksfordskog profesora A. J. Taylora, postave pitanje: jedin-
PRIMERAK 3 DINARA
stva demokratskih snaga u odbranu ~
mira kao sporno, da se ustreme na međunarodnu borbenu solidarnost zemalja nove demokratije, da poture i pokušaju da plasiraju u tako aulioritativnom forumu kao što je Svetski kongres intelektualaca u Vroclavu svoj. nemoćni, slobodoljubivom čovečanstvu tuđi i neprijateljski stav – stav zagovornika »atlantske kulture« eksploatacije čoveka po čoveku i naroda po narodu.
Put Jugoslavije — to je put međunarodne solidarnosti i bratske saradnje u odbrani mira i kuliure na čelu sa Sovjetskim Savezom. Darodi nove Jugoslavije, intelektualci nove Jugoslavije, preko svojih delegata na Vroc- , lavskom kongresu izrazili su veru u pobedu ideja pune saradnje među naTrTodima za odbranu mira i kulture protiv imperijalističkih potpaljivača rata, i odlučnost da u toj borbi budu na mestu dostojnom heroja naše oslobodilačke borbe i naše socijalističke izgradnje. Tačno dve godine pre Kongresa intelektualaca u Vroclavu, krajem avgusta 1946, radnicima Željezare u Jesenicama drug Tito je rekao:
»..Ovaj oslobodilački rat bio je te-
žak. On je stajao milione žrtava. Među ~
zemljama koje su dale najviše žrtava bili su Sovjetski Savez, Jugoslavija i Poljska. I eto, tim zemljama se danas ne priznaju njihove ogromne žrtve i ogromne zasluge u nošenju glavnog tereta u ratu.
Teško će biti postići pravedan mir, ali mi ćemo se i dalje boriti da on bude ostvaren. Naš narod je slobodoljubiv i miroljubiv. Neka vam niko ne kaže da mi želimo neki novi rat, neke nove provokacije! Jedna mala zemlja, kao što je bila Jugoslavija, sa 16 miliona stanovnika, dala.je u ovom ratu 1,700.000 svojih sinova i kćeri, Šta to znači? To znači — više nego svakog desetog građanina. Danas toj maloj Jugoslaviji niko ne može reći da ona želi rat poslije tako strašnih iskušenja, poslije ogromnih krvavih žrtava i požara, poslije neizmjernih gubitaka i stradanja. Naš narod.neće ništa drugo nego mir, da bi se u miru mogao podizati. Međutim, neke imperijalističke velike sile žele da nas optuže da ne» ćemo mir, isto onako kao što hoće da okrive Sovjetski Savez da neće mir Sovjetski Savez kojije dao milione i mi lione svojih najboljih sinova i ncizmjerne žrtve u materijalnim sretstvima. Šta to znači? To znači da oni hoće krivnju za neuspjeh prebaciti na naš, na one koji najviše teže za mirom. Da, mi hoćemo mir, pravedni mir, a ne mir po svaku cijenu, onakav kakav žele oni koji bi htjeli postići imperijalističke ciljeve na račun naroda koji su za opću stvar žrtvovali sve što su mogli«.
Tim rečima, kao i nizom izjava pre i posle toga susreta sa jeseničkim trudbenicima, drug Tito je jasno obeležio plemeniti put naših naroda, kojim korača i nove, slobodna, stvaralačka inteligencija nove Jugoslavije. "Tim putem ona će ići oduševljeno + nepokolebljivo, i odlučno će i časno izvršavati sve obaveze koje je preko svojih pretstavnika dala na Kongresu za odbranu mira u· Vroclavu.
Izjava jugoslovenske . delegacije
“
Svetski kongres intelekiualaca za odbranu mira u Vroclavu završio je svoj rad 28 avgusta donošenjem ma– nifesta, Sve delegacije glasale su jednodušno za manifest, osim delegacije SAD — u kojoj su od 32 delegata 23 glasala za, 7 protiv, a dva se uzdr-
žala od glasanja — i delegacije Veli- |"
ke Britanije — u kojoj je od 42 dele= gata 35 glasalo za, 4 protiv, a tri se uzdržalo od glasanja, Od glasanja se uzdržao i jedan delegat Brazilije, Osim manifesta, Kongres je, na predlog nemačkog pisca Fridriha Volfa, doneo rezoluciju, u kojoj se zahteva da se pusti na slobodu u Americi
uhapšeni nemački antifašistički pisac
Gerhard Ajzler,
Na predlog italijanske delegacije, usvojena je rezolucija, u kojoj Kongres izražava uverenje da PFrankov režim pretstavlja opasnost za kulturu i kojom se pozivaju sve države da pre kinu ekonomske i diplomatske veze sa –
Frankovom Španijom. Na predlog Roge-a, upućeno je pismo Hauardu Fastu s molbom da uzme učešća u Međunarodnom komitetu za vezu.
Na konferenciji u ime jugosloven= ske delegacije, govorio je akademik Aleksandar Bolić, koji je, između osšta= log, rekao: ı "i
»Jugoslovenska delegacija sa Kongresa za odbranu i učvršćenje mira
odnosi čvrsto uverenje da cilj, koji je
Kongres sebi postavio, nije nepostižan, pod uslovom da se borba započe= ta na njemu živo nastavi, ;
| Inteligencija, naučnici, književnici · i umetnici svih zemalja ne samo da”
moraju stalno potsećati nato svoj narode, već. svaki u svom delokrugu
mora ostvarivati ono što vodi jedin- ~.
stvu duha i mišljenja.. Ovaj Kongres je, isf
američkog delegata
| a ' _ ı
–