Књижевне новине

i” y |

| i

ee --__ WAZ =) |I og" w,k di a da_u 7 re. le |Z VOL" i NAPOR r zi PRSA NA 08 UŠLO OY SOTO OM e -10 fe, } ..{ + . 2 } - e yY đ i i jav \ |--

MI ;

O RIOVA i

e. Mai

OMR RUDNICIMA

Po mudnicima naše zemlje, odmah

| posle oslobođenja počeli su da rade

analfabetski tečajevi, a u sledećim godinama taj rad se odvijao sa više plana. Krajem prošle i početkom ove godine, na poziv rudnika Zvecan, počelo je „višemesečno takmičenje, koje su prihvatili radni kolektivi svih rudarskih preduzeća i u kome su postignuti značajni uspesi. Ovo takmičenje se još više proširilo i omaso“vilo u veliko svenarodno takmičenje u čast V kongresa KPJ i I kongresa JSJ. U tom pogledu treba istaći rezultate koje je postigap radni holektiv rudnika Trepča, gde je dosada opismenjeno više od 700/) nepismenog radništva. Slično je i sa radnicima Mostarskog rudnika uglja, gde je sa· mo u toku ove godine opismenjeno više od 50% nepismenih radnika, a de kraja godine biće opismenjeno oko 800.

| Uporedo s tim rađom na likvidaciji

| nepismenosti odvija se i rad na po=

pularizaciji knjiga i formiranju biblioteka, te je danas neznatan broj rudnika (uglavnom manjih) u kojima nisu već oformliene biblioteke. Ove biblioteke raspolažu sa oko ##40.000 · raznih stručnih knjiga, beletristike i dela iz marksističko-lenjinističke literature, a broj čitalaca penje se na nekoliko hiljada. Među ovim preduzećima radnici Zasavskog basena raspolažu sa oko 10.000 knjiga, rudnik Trepča sa oko 6.000 knjiga, a isto tako veliki broj knjiga imaju Borski rudnik. Majdanpek, Aleksinački rudnici itd. Po svim većim preduzećima otvorene su knjižare, te je na taj način omogućeno rudarima da dođu do onih knjiga, koje oni žele. Sama organizacija knjižara nije još uvek na dovoljnoi visini, nema dovoljno struč nog osoblja, ali ipak zahvaljujući pomoći partiiskih organizacija njihov rad se neprekidno poboljšava.

Sem toga otvoreno je nekoliko domova kulture, kojisu već postali kulturni centri žarišta kulturno-prosvetnog rada po preduzećima, U njima se odvija intenzivan kulturno-prosvetni rad i pružaju sve mogućnosti za kulturmo=prosvetno uzdizanje rudara. Tako je u toku ove godine. održano u njima preko 100 popularno-naučnih predavanja, na kojima su se rudari upoznavali sa osnovnim pojmovima iz prirodnih i drugih nauka, a broi političkih predavanja održanih samo u toku prvog polugodišta ove godine na saveznim ugljenokopima penje se na više od 300.

Rad na iđejno-političkom uzdizanju rudara iako je napredovao u znatnoj meri, još uvek je slab i odvija se ne=planski. Istina, po svim preduzećima posteje čitalačke grupe i marksistički kružoci, na čijim sastancima se prorađuju najaktuelniji članci iz dnevne štampe. izvodi iz dela naših i sovjetskih pisaca, kao i iz marksističko-lenjinističke literature, ali u tom radu ne postoji još dovolino sistema, čvrstine i upomosti. Svakako da je tu osnovna slabost što se idejno-politički rad ne povezuje sa borbom za proizvodnju i što se suviše sporo prilazi pravilnom objašnjenju političkih događaja u zemlji i u svetu i popularisanjiu svih'onih uredbi, koje donosi Savezna vlada za poboljšanje životnih uslova rudarskih radnika.

Što se tiče kulturno-umetničkog života i on se neprekidno razvija, U preduzećima postoji 20 kulturno-umetničkih društava i grupa (u Trepči 3 kulturno-umetnička ·društva), a broj njihovih članova penje se na nekoliko hiljada. U toku ove godine ova

Stari

| jem uz jednu od strmih obala Boke Kotorske, imao je ovih jednu 'rijetku svečanost: prosla "ij

950 godina došli su prvi Rusi na šle Boke da uče »morski nauk i vladanje« u kući poznatog pomorca MarTa Martinovića iz Perasta. (O brat-

skim vezama naših naroda i Rusa iz

ale su »Književne

vremena pis e S od svojih ranijih

lovine u jednom ojeva). fe novoptvorenom muzeju nalazi se alna slika nepoznatog slikara,

gradić porast hoki leži pripi-

društva su dala preko 50 priredbi, a broj posetilaca iznosi oko 10.000. Kvalitativno njihov rad još uvek ne zado voljava i zato bi radi poboljšanja tog rada bilo potrebno pomoći im potrebnim stručnim kadrovima, a njihovu delatnost usmeriti ka idejnom i političkom uzdizanju. Utoliko je to potwebnije što postoje svi uslovi i mogućnosti za njihov rad. Među ovim društvima i grupama posebno mesto zauzima hor »Titovih čmih pionira« iz Trbovlja, koji je svojim uspesima postao poznat širom čitave naše zemlje. Znatan doprinos razvitku kulturnoumetničkog života po našim rudnicima pretstavljaju gostovanja naših naj poznatijih umetničkih društava i grupa poznatih književnika i umetnika.

Tako je prošle godine umetničko društvo hrvatskih seliaka »Seljačka sloga« gostovalo po našim ruđnicima u Bosni i Srbiji, dok je omladinsko društvo »Ivo-Lola Ribar« u toku ove godine gostovalo u najvećim rudarskim cenirima po Sloveniji i Srbiji. U čast V kongresa KPJ deset najboliih sindikalnih umetničkih društava iz Beograda gostovalo je po većim rudnicima širom čitave zemlje, a pre izvesnog vremena grupa beogradskog balefa mostovala ie u Trepšži. Ova gostovanja su utoliko značajnija što su pored svoga umetničkog karaktera, doprinosila produbljivanju i učvršćenju bratstva i jedinstva naših naroda·

Vidno mesto u kulturnom uzdizanju naših rudara igraju bioskopi, koji postoje po svim većim preduzećima. Tako već dosad u rudarskim preduzećima „postoji oko 30 bioskopskih dvorana, 25 kinoaparatura, broj sedišta penje se do 19.000, a filmovi dolaze redovno 1—92 puta nedeljno. Naročito je važno naglasiti da se broj posetilaca neprestano penje, kao i da se vodi računa o ideinoj sadržini filmova koji dolaze. Najveći uspeh imaju sovjetski filmovi, koji prikazuju život i procvat u otadžbini socijalizma· ji

Jedna od velikih slabosti na tom poliu leži u malom broju filmova sa tematikom iz rudarskog života, oskudici populamih stručnih ruđarskih filmova i zato bi naša filmska preduzeća trebala što ozbiljnije da se pozabave tim pitanjima.

Što se tiče izdavačke delatnosti ona se snažno razvila baš u toku ove godine. Pored stručnog časopisa »Rudarstvo«, koji izdaje Ministarstvo rudarstva FNRJ, osam većih radnih koleltiva izdaju svoje listove, sa ukup= nim tiražom preko 15.000 primeraka. Širi razmah na ovom polju u znatnoj meri ometa nedostatak „štamparija. tebničkih sredstava i potrebnog struč nog kadra. Ministarstvo rudarstva PNRJ u toku ove godine izdalo je veći broji stručnih knjiga i publikacıiia a iste se u velikom broju prođaju po našim rudnicima. Svakako da bi taj broj bio još i veći, da je bilo više apitacije od strane uprava preduzeća i sindikalnih organizacija.

Početkom decembra izlazi iz štampe »Bilten udarnika, racionalizatora i novatora rudarske industrije«, koji iz daie Ministarstvo rudarstva PNRJ, a čije će izlaženje doprineti u znatnoj meri omasovljenju i uzdizanju udar– nika, racionalizatora i novatora Po mašim rudnicima·.

Naši rudđari koji se nalaze u prvim redovima borbe za ispumjenje Plana, vrše svakog dana nove napore za podizanje svog kulturnog i opšteg nivoa, a tim ujedno i za razvoj kulturnog života u našoj zemlji.

Branko N. ĐUKIĆ

OTVARANJE MUZEJA U PERASTU

Marrko: Marinović na času sa ruskim đacima

koja pretstavlja Marka Martinovića na času Sa ruskim đacima, Iznad slike na istom platnu ispisana šsu imena ovih đaka i sve titule Petra Velikog. Slika ima veličinu 140X%180 cm. U jednoj velikoj vitrini muzeja na-

lazi se ruska zastava koju je Petar

Veliki poklonio ruskom admiralu Matu Zmajeviću, rodom iz Perasta, zbog - pobjede nad švedskom flotom, U muzeju :

vića i Petra Velikog. Tu su izložene i slike nekih lađa na kojima su se istakli Bokelji prilikom odbrane Sevastopolja u Krimskom ratu, kao i drugi istoriski dokumenfi koji svje-

doče o vjekovnim bratskim vezama.

· nalaze i portreti Mata Zmaje- .

v } ·

oslobodjenja Hrvatske

Muzej Narodnog oslobođenja Hr-

' vatske osnovan je septembra 1945 go-

dine. Od prvog dana vrši se sakupljanje materijala iz narodnooslobodilačke borbe. Zbirke retkih izdanja prvih listova, propagandnih letaka iz prvih dana borbe 1941 godine, plakata pisanih rukom, kucanih na mašini, šapirografiranih, litografiranih, karikatura, crteža, partizanskih početnica, prvih zidnih novina i zidnih čitanki, članaka druga Tita umnožavanih rukom, narodnih „pesmarica, prvih štampanih knjiga i dnevnika, raznih odluka AVNOJA i ZAVNOHA, matsrijala iz partizanskih škola, primeraka omladinske štampe i pionirskih izdanja na oslobođenoj teritoriji, raznih biltena, propagandnih izdanja, izdanja štampe na manjinskim jezicima, osobito italijanskih itd,

U muzeju se nalazi oružje koje su borci pravili u prvim danima borbe, prve ustaničke puške, koje su borci tokom: borbe ukrašavali rezbarijama. Nalaze se i četnički i ustaški koljačli noževi, kojima su klane žrtve fašisličkog terora, zaplenjeno neprijateljsko oružje svih vrsta i neprijateljske uniforme. .

Sem toga u muzeju se nalazi zbirka partizanskih pečata, isprava, objava, partizanskih činova u odredima, vojničkih džepnih novina, zatim materijala iz partizanskih bolnica.

Postoji i zbirka mašina, tehnike šapirografa, pisaćih mašina, cinkografija i delovi prvih partizanskih štamparija, štamparija »Ubogi Lazar« itd. Ima i zbirka pozorišnih kostima, koje su partizanski glumci upotrebljavali za vreme borbe, razna dramska dela, pozorišni rekviziti i komadi primitivnih kulisa. U muzeju se nalaze i originalni rukopisi naših književnika boraca i rukovodilaca, ma primer zbirka pesama Vladimira Nazora u njegovom vlastitom rukopisu, koja je štampana još za vreme rata.

U muzeju je sakupljena i neprijateljska propagandna štampa protiv partizana, dokumenti o merama koje je neprijatelj preduzimao protiv boraca NOP-a, i njihovih porodica, kao: protiv Jevreja, predmeti i sprave za mučenje iz ustaških i četničkih tamnica, verige, pendreci, klešta iz Jasenovca, Lepoglave itd.

U muzeju se nalazi zborka grafike iz narodnooslobodilačke borbe, koja je pravljena tokom borbe na oslobođenoj feritoriji, kao i čitava zbirka raznih partizanskih umetnina.

Muzej Narodnog oslobođenja Hrvatske preuzeo je jedan deo materijala sa partizanske izložbe u El Satu. U muzeju se nalaze zbirke prikupljene u Samoboru, Rabu, Čabru, Sušaku, te primerci iz Like, Korduna, Banije, Slavonije, Dalmacije, Gorskog Kotara, Moslavine, Hrvatskog Zagorja i Međumurja. Sakupljanje materijala vrši se neprekidno. .

Muzej narodnog oslobođenja u Otočcu

Ovo je prvi muzej u Lici, koji će se u idućim godinama proširiti i obuhvatiti arheološki i etnografski materijal Like, kao i materijal vezan uz istorijat Otočca.

Izložbena prostorija muzeja je ukusno uređena. Izložene su fotografije, štampa, koja je izlazila za, vrenie oslobodilačkog rata, oružje, razni proglasi, leci i isprave izdavane od strane narodnih vlasti (među kojima i školske svedodžbe izdane đacima prve gimnazije na oslobođenom području), te slikarski radovi Vanje Radauša, rađeni u Otočcu 1943,

(Rad. nepoznatog slikara)

Boke sa Rusijom. Muzej je smješten u obnovljenoj zgradi u kojoj su nekad učili ruski đaci, a koju narod još i danas zove »nautika«. ; Na dan otvaranja muzeja izveden je na malom trgu prigodan umietnički program uz, učešće nekoliko horova i muzičkih orkestara iz Boke. ; Ovom prilikom izdata je i brošura Jagoša Jovanovića »Dvjestapedesetogodišnjica veza Boke sa Rusijom«. Na zgradi »Nautike« otkrivena je spomen-ploča na kojoj piše da je »1698 godine Marko Martinović Peraštanin učio u ovoj zgradi pomorce Petra Velikog pomorskoj vještini«. ala A. Brajević

RAZVOJ KULTURNO-PROSVETNE • Muzej narodnog TT UMETNIČKE DELATNOSTI PO NAŠIM

PRAVO JE

Prilično težak zadatak dobili su Vi-

ta i Sava oa batlaijona koji Je 5pre-

man cekao da protera četinike-pijačkase iz Jeanog siromašnog sela negde u ORLUDrUu iU&i BOume., aio, seVajuci oćima Vila Je poanosio izveštaj štapu bataljona, Govorio Je Smirknulo i oziojedeno:

— bišto!je su za minut našl]i i predali, za narednika Lekića kazu aa Još nije k njima aošao, patrole ce pišcaijkom povući: kad se udalje pola kijometra od škole, sve što su skupili nrane ostaće u dvorištu, za deset minuta će evakuisati ceo logor, Sava je ostao da kontroliše kako ispunjavaju data obečanja. Položare su to i kukavice.

Pištolje su oduzeli našim partizanskim kuririma negde po noci četnici koji su se »zabunuli«. Lekić Je ubio našeg četnog iekara, pljačkali su po šelu u koje je stigao partizanski bataljon.

Kad se bataljon okupio u školskom dvorištu, Sava mu je nezadovoO1Jno goVOTiO: — Pogledajte, drugovi, ovo je čitav, da kažem, maunistarski banket! Najveća seoska moba da se sita nahrani. Eto, kako oni ratuju, gadovi prljavi i vašljivi.

Smrknuti komesar bataljona, Mikica, prišao je kazanu sa nedokuvanom vrucom rakijom, pljunuo u njega kao da na njih same pljuje:

— Gadovi smrdljivi! — i tresnuo nogom u vrh kazana.

Prevalio se kazan a iz njega je pojurio potok rakije, niz ugaženu i sasušenu travu, iz koje je potekla para kao sa tek zadimljene vatre. ;

— Neka patrole skupe narod, da mu vratimo ovo što je popljačkano, — rekao je, kao da na nekome iskaljuje bes komesar Mikica. Neka patrola i tragom za njima pođe, Mogu se predomisliti pa nas ovako sakupljene iznenadili... Pairole su objašnjavale narodu zašto ga 29ozivaju, ali ipak je on, uglavnom žene, dolazio ćutljivo i preplašeno i stajao kao onemeo sve dok komesar bataljona nije počeo da govori. A on je govorio teško, zagrcavaJući še svaki čas, od mržnje i prezira Zbog onoga Što su četnički komandanti i vojvode učinili narodu,

— Vi izgledate preplašeni, zbunjeni i prosto nepoverljivi u ovom trenutku. Treba da verujete drugovima koji su vas pozivalii objašnjavali zašto vas zovu. To su Vaši borci, narodni borci, vaša braća, sinovi i zaštita od pljačke i nasilja nad vama. Istinu su vam govorili i sada kao što su vam i uvek govorili. Mi pred vašim očima, u vašim selima, zajedno sa vama Živimo. Svaki dan možete da kontrolišete podudaraju li se naše reči i dela. Od nas nemate zašto da strahujete. Neki od vas su i danas videli da smo mi oružjem razgonili pljačkaše ispred vaših kuća.

Zanemelost i tišinu u narodu prekinula je nekakva mršava žena, visoka, ogorela od sunca, sva u nekakvim sivim poderanim haljinama.

— Jstina je to, braćo moja. Čekajte, sad ću ja da vam kažem. Pustite me napred. a

Progurala se ona kroz uskomešanu gomilu, koja se podizala na prste da je vidi, otvarala joj put i pribijala se uz nju.

— Pred mojom kućom je to bilo. Evo... ovaj visoki je planuo i viknuo im: »Lopuže jedne, vi kao ustaše po Bosni pljačkate«. I skinuo ih dvojicu puškom, dok si okom trenuo. Stajala sam pred kućom, obeznanjena od stra– ha, a sve mi suza suzu stizala, Poslednje dve kokoške su mi oteli. I ko zna šta bi još uzeli da ovih ljudi ne bi. A ovaj mali, evo ovo dijete, prišlo mi lepo pa veli kao matorac: »Ne boj se, majko, ne plači, priđi i uzmi što je tvoje. A što nije tvoje, vrati onome čije je, ne damo mi da vas razbojnici pljačkaju«. Dece mi moje, tako mi je rekao. A on prišao, skinuo sa onoga pušku i municiju, i onako mrtvomu veli: »IZrode jedan, zar narod pljačkaš«. I još mu je istrgao iz ruku moje dve vezane kokoške i punu torbu sa leđa, pa mi dao.

Komesar je mirno prekinuo njsno dalje pričanje.

— Sve što imam još da vam kažem, drugarice i drugovi, rekao vam je naš najmlađi drug u bataljonu, Perica priđite i uzmite što je čije, što nije vaše predajte onome čije je.

Gomila se sva pribijala i pođizala na prste, oslanjajući se jedno drugom na ramena i želeći da vidi toga Pericu. Komesar je pogledao u gomilu pa: u bataljon i dosetio se zašto se masa pribija. .

— A, želite da vidite našeg najmlađeg druga i da znate ko je on? Sad ću ja da vam ispričam, Drug je abadžiski šegrt iz Konjuše, Došao u odred pre nekoliko dana, traži komandanta, i kad mu je prišao veli: »Došao sam k vama, daj mi pušku, hoću i ja da se borim«. Pogledao ga komandant pa Sa pita: »A Roliko, druže, imaš godina?« A on mu sasvim ozbiljno i pomalo nezado= voljno odgovara: »Što se vi za moje godine brinete? Nisam ja došao na. venčanje pa da mi godine smetaju. Došao sam da se borim i dajte mi pušku«. Posle ga komandat pita, koga ima kod kuće i da li je kome rekao kuda ide, »A što da im kažem! Ja mislim da sada roditelji treba deci da kažu kuda će da idu, a ne deca njima« — odgovorio je on, gledajući pravo u oči komandanta.

Pogledali smo se ja i komanđant u nedoumici šta da učinimo. »Sinko moj, — veli mu komandant, — naša je borba zaista borba čitavog naroda, od detefa do starca, svakog čoveka i svake žene, ali je ona teška, Treba biti spreman i na gladovanje, na nespavanje, putovanje i danju i noću, konačenje na otvorenom polju, a kiši, pa uskoro i ria snegu, na borbu po kiši, mrazu i vejavici — kako ćeš ti to da izdržiš, kad si još nejačak, slabača':, dete koje ,

Štek treba da raste, razvija se i ojača?

Ti još nemaš ni petnaest godina čini mi se. za HL

A on opet gleda komanđanta pravo u oči: »Što vi mene, veli, plašite ki-

šom, snegom i koječim drugim? Što ako imam tek četrnaest godina, pa da ne mogu sa vama da idem? A kako će svi ovi drugovi i drugarice da izdrže?

-I oni su od krvi i mesa kao i ja. Dajte vi meni lepo pušku, pa da više ne

pričamo. / :

Pogledali smo se opet ja i komandant, klimnuli glavom i slegli ramenima i komandant mu dao 5VoJu pušku. Pogledajte, puška je skoro veća od njega, a on stalno hoće da ide u patrolu. Eto, kod nas i deca znaju šta je pravo i šta treba da rade. A juče, došla njegova majka, donela u šarenoj torbici parče pogače, dve jabuke i zastružić kajmaka.

— A što im to pričate, druže komesare, šta će im to? — prekinuo ga Je Perica, koji je sve dole nepomično i ozbiljno stajao, kao svaki drugi borac u stroju, i kao da se to o nekome drugome govori, a ne o njemu.

— Čekajte, braćo moja, dai ja jednu kažem, — ., čuo se neki promukli ženski glas. Iz mase se probila suva žena u crnini, sa ispijenim licem, dugačkim povijenim nosem, zasuzelim očima i rukama stisnutim na opuštene, skoro presahle grudi, Na njoj je visila rekla i suknja kao na posavijenom dugačkom štapu. — Cekajte, ja da vama moje jade i čudo Š}o me jutros snašlo, ispričam. Da čujete šta sam ja, kukavica sinja, doživela i kakvu sam stravu prepatila. Ovo je moje prase, poslednja sirotinja što sam za decu čuvala da se za kukavni Božić omrse, Čovek mi je proletos od proklete jektike umro, meni kukavici jadnoj. Vi mi ne date lagati. Znate da sam kuću ispraznila, stoku prodala da ga kao čoveka saranim. Decu sam gelu i bosu ostavila, a evo kakve Ja tralje na nogama nosim, nije me sramota da vam pokažem, sve sam sirota kunatorila da ovo mačence deci kupim, da i ona neke radosti osete, A četvoro ih imam, sve jedno drugom do ušiju, i sami znate, a ovi ljudi to ne znaju i otkuda bi mogli znati. Postavila sam sofru, iznela deci po parčence proje i praziluka, sela u kraj pa moje jade jadim, gle. dam kako kao samrčad teško aveljaju i mislim kako ću ih na tome održati i othraniti. Nisam ni videla kad su u kuću upala dvojica bradatih, naoru= žanih, i kao strašilo mnarogušenih..a.. neljudi. Odjedanput, viđim deca prestadoše da jedu i potrčaše k meni, a jedan će od tih bradonja, — za srce me je ujeo —: »A zar ti, veštice zarozana, ne vidiš da su ti ljudi u kuću ušli, nego si obesila tu njušku kao kantarski teg? Ustani, — veli, — i iziđider ovamo napolje da malo porazgovara=– mo«. Izašla sam a deca se uhvatila za suknju pa samo jecaju. »Došli smo, veli on, — da nam daš prase«. Steglo mi se srce od jada. Kakvo prase, velim, u mojoj sirotinji i jadu tražite. Otkuda meni prase? »Ka?žuj ti, kopilane, gde je prase?« -- izbrecnu se on na moga mališana i podnese mu pušku pod grlo. — »Ako slažeš, ubiću te kao štene«. Dete se zaceni i zajeca: »Nemoj ubiti, u... u trapu...« A o otvori trap, izvuče prase, steže ga za njušku da ne skiči, obali na zemlju, izvadi nož i zakla. Gledam ga, a suze mi briznule kao da sam ovom traljom na pištoljinu zgazila. + on me krvnič-

KAKO NAROD KAŽE.

· god hoćete.

La ki pogleda, briše nož o prase i veli mi: »šta si se zarozala, matora veštice! Slagala si me u oči, a ja sam fi prase zaklao, a ne ovo tvoje bubavo kopile«. Nisam mogla da trpim i rekla sam mu: »Sve četiri si mi moje sirote zaklao. Iz usta si im zalogaj uzeo. Ali bqg će pi. tati«. A on dokopa prase, zabaci ga preko ramena, ceri se i arluče kao pas: »Čekaj ti toga tvoga boga, a koman dant i vojvode će da jedu prasetinu«., I evoO, spremili su se da ga pojedu, krv ih izela dabogda!... A sad, da vam drugu kažem. Dok su ovaj drug i SoBPO Lenka govorili, ja sam se sve mislila i ovako sam rešila. Ja od ovih ljudi i devojaka skoro nikoga ne poznam Ne znam ni čiji su mi odakle su. A od, njih niko mene ne poznaje ine zna mo,e jade. A eto, vidite, oni su došli da i moju 'sirotinju brane. Da njih nije bilo, oni bi zlokućnici i kosti mome prasetu pokrcali. A da su oni napasnici počeli da pucaju, možda bi neko za moju sirotinju bio i ranjen i poginuo. Neću da nosim prase. Dajem ga ovim ljudima od svega Srca, kao da ga deci mojoj dajem. A vi činite 'šta-

— Pravo veli Darinka, ni ja neću da uzmem ništa sem sudova.

— Ni ja.

—K Ni ja.

— A ni ja, vala. Oni su nam silom oteli, a ovima ćemo milom da damo,

U narodu se raspravljalo šta će da učine sa hranom koju nisu hteli da nose, a za koju su znali da je i bataljon neće primiti.

— Čekajte žene da vam ja kažem kako mislim da je pravo i da valja, prekinuo je niihove razgovore pretsednik narodnog odbora. Zvaćemo i onoga druga političkog komesara, pa neka i on kaže, je li tako pošteno, a niko ti od njega neće pravije reći. Svi mi znamo da se ovi ljudi ne hrane ni kajganama ni kokoškama, ni pečenjem od prasića i debelih jagnjića. A niko im ni zato ne bi mogao ništa prigovoriti. Nigde i nikome oni nisu ništa silom oduzeli. T ja velim da je pravo da oOvako učinimo. Sir, hleb, poneki zalogaj sianine i po kašiku kajmaka i ovo voće, sem oraha, njima ćemo da ostavimo, da damo drugu komesaru pa neka im podeli, Ova jaja, sem pelbnaestak, kokoške, jedan deo kajmaka i prase ćemo da pošaljemo u bolnicu ovih drugova pa neka se ranjeni i bolesni oporave. A ove brave da osušimo pa da damo Darinki neka i njena deca imaju čime da se omrse o blagđanima, a i pre njih. Slaninu, 6uvo meso, ostatak kajmaka i onih petnaestak jaja da podelimo Darinki i onima drugima koji su najsiromašniji, pa koliko kome dođe. Veliš li i ti, druže komesare, da je ovako pravo?

— Drugarice i drugovi, pravo je onako kako narod kaže da je pravo, Mi nećemo da vređamo vaša osećanja. Imate svoju narodnu vlast, svoi odbor, pa kako se sa njim Tlogovorite onako i učinite. A za ono što bataljonu od-.

on „Yeđite dn date i našim. bolesnim i ra-

njenim drugovima, hvala vam kao braći i roditeljima. (Iz knjige: »Mi smo se zakleli«) Dragi MILENKOVIĆ

Za čistotu jezika na filmu

Naši prevodioci tekstova za film i redaktori tih pisanih tekstova imaju mnogo teškoća u svom radu, Treba dugačke govorne dijaloge skratiti, sažeti u jednostavnije, izrazitije oblike, u kojima mora ostati ono što je tipično itd. Pritom se mora održati literarni stil, sačuvati impresija, dati pravi smisao tekstu, Prvi zadatak: sažimanje teksta i svođenje na m:nimum a da se ne umanji njegova vređnost težak je, a i drugi: da tekst bude književan i pravilan, u duhu našeg književnog jezika, nije manje težak i odgovoran.

Ali ovaj zadatak naši prevodioci i ređaktori ne izvršavaju uvek kako treba. Često su to slabi prevodi, o čemu treba posebno govoriti a osim toga vrlo slabe stilizacije. Redaktorima teksta promiče mnoštvo

„stilskih i gramatičkih grešaka, gali-

cizama, germanizama i drugih varvarizama. Kao primer rđave stilizacije mogu poslužiti dialozi u nemačkom filmu »Brak u senci«. Tu se glagol »trebati« menja u svim licima, pa se kaže »ne trebate se izvinjavati« itd.; »što« se zamenjuje sa »da«, pa se kaže »dobro je da vam je otac umro u inostranstvu«, ili »zahvaljujem sudbini da te je dovela ovamo« (nemačko dass) Dijalozi su puni germanizama: »to ne ide«, »kroz pet godina«, (ume– sto posle pet godina, ili za pet godina), mnogobrojnih pasiva, mesto kojih se u

. našem jeziku upotrebljuje isključivo

aktiv: — »poljubac nije mišljen ozbiljno«, »organizacija od države nadgledana«,( umesto: koju nadgleda država), zatim bukvalnih prevoda nemačkih neprelaznih glagola, koji su u našem jeziku prelazni (»ti pakuješ«, umesto »ti se pakuješe — u značenju 8premaš se za but) itd.

Pogrešno se prevode i upitne rečenice, pa se kaže: »ne može li on?« umesto »zar on ne može?«. Ima i germanizama kao: »on ie više nego samo običan lekar« (ovo »samo« — nur ne treba u ovom slučaju prevesti). O-

sim toga ima i netačno prevedenih re-

či: »Festrede« se prevodi sa »gOVO?«, iako to znači zdravica, kaže se »nepojmljiva« vrućina, umesto nepodnoŠljiva itd, Tu se mogu naći i ovakvi izrazi: »želim biti sam« (pogrešna upotreba dopunskog glagola sa infinitivom), „ili umesto »đobrim glumcima potreban je dobar reditelje — bukvalan prevod »dobrim glumcima pripada dobar reditelj>., Nemački tekst »Sie haben sich einschlafen lassen« preveden je bukvalno »oni su se dali POBBYaii \uMiSi|D »oni su se uspava-– i«.

Ali najružnije deluju rđavo prevedeni Geteovi stihovi, sa obaveznim gla-

— ~ — eter? esaikaa — a --—_—__-- — — _-__— -—— —_ –__—_-— _____ ___ ___ ____ —”_ | OQdgovovni uređnik: Jovan Popović, Beograd, Francuska broj |? — Štamparija »Borba«, Beograd, Dečanska 31. : . 7

golima na kraju; jedan stih završava se, na primer, »da čovek si«, iako se inače nije vodilo računa o rimovanju. U tekstu se kaže: »Mnoge ljude su dali uhapsiti«; nemački izraz »das gehort hier nicht«e prevodi se »fto ne spada ovamo«, umesto slobodmo »{fo nije naša stvar«; kaže se »ne trebate se izvinjavati«, umesto »nije potrebno da se izvinjavate«, »smem da. opet nastupam« (pored nesrećnog »nastupati« još i nepravilan red reči), I tako” dalje... | Nepravilna interpumkcija, mnogobrojni varvarizmi, rđav jezik — sve su to dosta česte pojave na našem {filmu, te ih moramo temeljno iskoreniti. Film deluje na stotine hiljada gledalaca i ne bismo smeli dozvoliti da umesto dobrog prevoda i književnog stila naša publika, a naročito omladina. čita na ekranu rđave, neknjiževne i jezički nepravilne tekstove.

M. GLUŠČEVIĆ

BIBLIOGRAFIJA. 7

Karl Marks—Pridrih Engels: Manifest Komunističke partije. Biblioteka ma:rlsizma-lenjinizma, izdanje »Kulture« Beograd—Zagreb, 1948 (latinicom). Cena 50 dinara. Lenjin i Staljin o omlađini. Zbornik članaka, govora i pisama. Biblioteka ma)ksizma-lenjinizma, izdanje »Kulture«, Beo grad—Zagreb, 1948 (latinicom). Cena 38 dinara (poluplatno) i 42 dinara (celo platno),

Sto godina »Manjfesta Romunističke par= tije«. Članci Borisa Ziherla, V. Kružkovay P. Pospjelova, J. Kandelja, E. Pavlova, & Aleksandrova, G. Gaka i A. Leontjeva. Izdanje »Glas rada«, Zagreb, 1948. Cena 45. dinara.

Lazar Mojsov: Bugarska rađnička partija (komunista) i makeđonsko nacionalno pita», nje. Izdanje »Borbe« Beograd, 1948, Cena” 23 dinara. AD

Petar Bezruč: Šleske pjesme. Izbor pesama velikog češkog pesnika. Preveo Gustav Krklec. »Mala biblioteka«, sveska 18, izdanje Nakladnog zavoda Hrvatske, Zagreb, 1948. Cena 27 dinara.

Stendal: Talijanske Kkronike. Pet pozna= tih novela velikog francuskog realiste. Izdanje »Matice hrvatske«, Zagreb, 1948. Cena 72 dinara.

Lu ona GI pe a UREDNICI:

Jovan Popović, Čedomir Minderović

i Marijan Jurković ;

PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINM

Za našu zemlju na 3 Mneseca 35 dinara,

na 6 meseci 70 dinara i na godinu dana 140 dinara,

Za inostranstvo: na 3 megeca 50 dinara,

na 6 meseci 100 dinara i na gođinu đama 200 dinara. Š

Rukopisi se ne vraćaju. Broj čekovnog računa 1-9060049 Poštanski fah 617.