Књижевне новине
STRANA 4
KNJIŽEVNE NOVINE
Posleratna omladinska književnost „UZETI OD PRIRODE = NAŠ, u Sloveniji i jenosirana kritika | |
O posleratnoj slovenačkoj omladinskoj književnosti napisano je u poslednje vreme nekoliko kritičkih osvrta, i to u »Novom svetu« (Pregeljeva kritika »Slovenačka omladinska Kknjiževnost posle oslobođenja«), u »Ljudskoj pravici« (članak j. p.-a »Jasnije«, kao odgovor na Pregeljevu ocenu, i na kraju članak K. E, Smaska u »Ljudskoj pravici« u kome autor odbacuje uplitanje motiva iz bajki u tekstove koji govore o narodnooslobodilačkoj borbi. Pojava ovih članaka svedoči 9 pozitivnoj činjenici da se pristupilo ocenjivanju dela iz književnosti za omladinu, Međutim, ni Pregeljev članak ni članak j. p.-a nisu otklonili uskost koja se još uvek ispoljava u tvrdnjama i načinu pisanja nekih od ocenjivača književnosti za omladinu.
Stvaraoca koji teži đa umetnički izrazi ono što je duboko doživeo i kome pedagoški i didaktički momenat nije jedino merilo u radu na omladinskoj književnosti, uvek pogađa kad neko tvrdi da je »omladinska književnošt pre svega utivitaristička i mora da bude vaspitna i tendenciozna« (Pregelj), a drugi hoće da tu misao izrazi još dublje i piše da je glavni zadatak omlađinske „književnosii »problem vaspitanja« (j.p.)., Tako pisali o značaju omladinske književnosti znači gledati na nju jednostrano i usko, zna či degradirati ie na književnost drugog reda, zapostavljajući njene specifično umetničke „kvalitete, Takvo mišljenje o omlađinskoj književnosti još uvek je rašireno, što pokazuje i činjenica da se, na primer, pri određivanju honorara za dela omlađinske književnosti određuju niže stope i da još uvek ponegde preovlađuje mišljenje da omladinskom književnošću treba da se bave samo književnici sa manjom stvaralačkom snagom, ili u prvom redu Kknjiževnici-didaktijari. S toga je o takvom gledanju potrebno ovde progovoriti.
Omlađinska književnost je isto toliko »utilitaristička, vaspitna i tendenciozna« kao i svaka druga umetnost, ali pritom ne smemo nikad zaboraviti da umetničko delo efikasno izražava pravilnu tendenciju i postiže pozitivan vaspilni uticaj jedino ako ima ume{fničkih kvaliteta, Visoka idejnost i visoka umetnička vrednost idu zajedno. A idejno-umelinički kvalitetna, i time vaspitlna dela mogu da pišu samo pisci koji su potpuno prožeti naprednim shvatanjima, kroz čija najintimnija osećanja i misli dolaze do izražaja težnje i osećanja radnog naroda, kroz čije se umetničke likove i slike odražava ono bitno u stvarnosti. Takav pisac neće biti zanatlija koji radi prema porudžbini, a ne prema naprednim idejama svoga doba. _
Sve to ostavljaju po strani takvi kritičari koji umeju da nabroje sve ono što treba da sadrži knjiga za omladinu, od »forme, jezika, sadržaja« do «osnovnih ideja koje vode i usme= ravaju socijalističku Kknjiževnost«, a ne gledaju na ono što je u književnosti organsko i razvojno,. i ne znaju da je kvalitetna omladinska knjiga plod štvaralačke koncepcije pisca i da se vaspitni značaj mora meriti prema umetničkom kvalitetu, Zato se moglo dogoditi da je jednostrani kritičar donekle s visine odbacio svu slovenačku posleratnu omladinsku kKnjiževnost, koja je, prema Pregelju, »po jizboru tematike uska, po obradi tematite i jezičkom izrazu većinom diletantska«. To, međutim, nije istina. Druga je stvar ako kritika odbaci takva formalno i idejno nekvalitetna i umetnički skroz iskonstruisana dela, kao što su Ribičičev »Crni muc vasuje« i Ribičičevi »Udarnici«, zatim ako odbaci počovečenje Cerkvenikovog junaka psa u »Silvijicć i ako osudi mešanje motiva iz bajki s motivima iz narodnooslobodilačke borbe u Ingoličevoj »Uđarnoj brigadi« — ali u pregledu posleratne slovenačke književnosti, u kojoj su izišla i kvalitetna dela takvih pisaca kao što su Bevk, Seliškar, Gruden, pa i Vinkler i Pahor, kritika ne bi smela da izriče takve opšte porazne sudove. Iz pregleda ne bi smeli otpasti ni Seliškarevi »Tovariši«,
Sva dela pomenutih pisaca odraz su razvitka, slovenačke posleratne omladinske književnosti, po izboru nisu uska i nisu diletanska po obradi i iz razvojnoj snazi, Sva ta, uščlavnom realistički napisana dela, uprkos nekih formalnih i idejnih slabosti, dokaz su da je naša omladinska književnost na pravom putu, da stoji na temeljima na kojima je moguće graditi, i da je ne možemo fako generalno i u celini odbaciti. 'U našoj omladinskoj književnosti imamo primera koji zaslužuju da ih sledimo. Knjige za omladinu pisali su naši najbolji književnici, Setimo se Levstika, Jenka, Siritara, Ketea i Mičimskog, Tu tradiciju nastavilj su iskušni i značajni pisci kao što su Oton Župančič, Mile Klopčič, France ĐBevk, Tone Seliškar, Igo Gruden, Pavel Golia, Bogomir Magajna i Prežinov Voranc. Takvu pozitivnu tradiciju potrebno je gajiti, jer ona svedoči koliko su kod nas povoljne mogućnosti za razvitak naše omladinske književnosti.
Od navedenih pisaca izđao je Tone Seliškar posle oslobođenja dve knjige: »Tovariše« (povest o partizanskoj vernosti) i »Mule«. Sem toga objavio je i knjigu »Bratovščina sinjega galeba«, napisanu još pre rata, koja je, kao i »Tovariši«, prevedena na više jezika. Seliškarev roman »Tovarišić, objavljen odmah posle oslobođenja, pretstavlja prvi pokušaj u slovenačkoj posleratnoj književnosti da se na realistički način obradi. istorija o omla= dincu-partizanu. Uprkos tome što ima suhih i konstruisanih mesta, što u njoj nema većeg umeflničkog žara koji bi omogućio stvaranje živih junaka, ova povest urezala je brazdu u literaturu koja treba da prikaže lik omladinca iz vremena narodnooslobodilačke borbe. Seliškar je docnije napisao »Mule«, za koje Pregelj priznaje da je to nJegova najbolja knjiga. ma da na kraju
govori o diletantizmu. Oba Seliškarem redu »Mule«, zaslu-
va dela, u prvo
žuju da se o njima više kaže, naročito o njihovoj idejnoj vrednosti.
Preko Bevkovih omladinskih povesti Pregelj je prešao sa kratkim, jednostranim primedbama. Za »Pastirece« kaže da je u njima »prikazan problem bpubertetske ljubavi — običnim ljubavnim trokufom«, za »Jagodu« da je u njoj »prikazan konflikt između bogataša i siromaha, koji sam traži pravdu i zatim biva uništen«, a za »Pončeka« da prikazuje »otpor dece u porobljenoj Primorsloj«, i napominje da ta »povest ima i danas visoku vaspitnu vrednost«, Za kritičara koji ne posmatra delo jednostrano, samo s formalne ili sa pedagoške strane, Bevkove povesti, prestavljaju značajna umetnička dela, U njima je reljelno i na umetnički ubedljiv način prikazana istinita slika iz Života pastira u Primorskoj, koja potseća na pripovetku Prežihova Voranca, Zato Bevkove knjige, baš zbog svoje dovršene formalne strane, koja je kod ostalih pisaca često slaba, kao i zbog realističkog zahvatianja stvar» nosti, mogu da posluže kao primer za ugled. Bevkova dela zaslužuju više pažnje; trebalo bi više govoriti o njihovim formalnim odlikama, o njiho= voj građi jer su ta pitanja od neoce= njive važnosti za našeg književnika. Isto tako Vinklerova dela nisu samo »prijatno štivo« i Pahorova povest nije samo »eFzotičan motiv«, kako to ocenjuje Pregeij. To su đela u kojima bi idejno naoružan kritičar mogao da ukaže i na pozitivne strane, kao i na slabosti, čime bi pomogao piscima koji pišu za omladinu,
Konstruktivna kritika, koja pomaže razvitku naše omladinske književnosti, treba da uočava one klice iz kojih se, uz dobru negu, mogu razviti dobri plodovi. Kritika ne sme da se rukovodi samo apstraktnim principi-
ma, ne sme da posmatra delo samo s formalne ili pedagoške strane. „Kritika mora da anali-
zira delo, da utvrdi šta je pisac hteo da izrazi i kako je to izrazio, ona ne sme samo da zahteva fu i tu tematiku, već treba da obrati pažnju na umetničke kvalitete, koji su nerazdvojni od idejnosti. Bez pisca-stvaraoca nema dobre omladinske knjige. Nedostatak Pregeljeve kritike u tome je što nije stvaralačka nego usko pedagoška, što ne gleda na omladinsku književnost kao na stvaralački proces, ne razlikuje književnika od pedagoga i didaktičara, Ivan POTRČ
BIBLIOGRAFIJA
N. A. Dobroljubov: Književno-kritički članci. Izbor članaka velikog ruskog Kkritičara revolucionarnog demokrate. Izđanje »Kulture« Beograd—-Zagreb, 1948. Cena 56 dinara. a
M. M. Rozental: Marksistički dijalektičk metod, Izdanje »Kulture«, Beograd — Zagreb, 1948. Cena 40 dinara.
Alber Matjez: Francuska revolucija. Istorija francuske buržoaske revolucije od 1789 godine. Izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena 90 dinara.
Džek London: Meksikanač i druge pripovetke. Devet novela velikog američkog pisca. Preveo Mihallo S. Đorđević. Izdanje »Novog pokolenja«, Beograd, 1948. Cena? Egon E. Kiš: Reportaže. Sedamnaest reportaža pisanih između 1921 i 1931 godine. Izdanje »Matice srpske« u Novom Sadu, 1948. Cena 90 dinara.
A. Gončar: Stegonoše, Roman poznatog ukrajinskog pisca o Velikom otadžbinskom ratu. Preveo Nikola Nikolić. Izđanje »Novo pokolenje«, Beograd. 1948.
Pjer Križanić: Protiv fašizma. Karikature iz perioda 1937 — 1947. Izdanje Novinskog i izdavačkog preduzeća Saveza udruženja novinara FNRJ, Beograd, 1948. Cena 200 dinara.
Vjenceslav Novak: Odabrane pripovijetke Izbor pripovedaka hrvatskog realiste XIX veka. Predgovor Marijana Jurkovića. Biblioteka »Jugoslovenski klasici«. Izđanje »Novog pokolenja«, Beograd, 1948. Cena ?
Branko Ćopić: Surova škola. Devet pripoveđaka sa tematikom iz narodnooslobodilačke borbe. Izdanje »Novo pokolenje«, Beograd, 1048.
Dušan Kostić: Zemlji voljenoj, Pesme posvećene Sovjetskom Savezu, Izdanje »Novog pokolenja«, Beograd, 1948. Cena?
Gojko Banović:Neviđene snage. Pripovetke. Izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena 32 dinara.
Mitia Vošnjak: Naša velika matura. Hronika iz omladinskog života. Izdanie »NoVog pokolenja« Beograd, 1948. Cena?
Proza mlađih. Zbornik pripoveđaka i fragmenata mladih jugoslovenskih pisaca. Izdanje »Novog pokolenja« Beograd, 1948. Cena?
Blažo Jovanović: Izveštaj O radu Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Crnu Goru. Referat održan na osnivačkom kongresu KP Cme Gore. Izdanje „»Pobjede«, Cetinje, 1948. Cena 10 dinara. e
Andvija Mugoša: Izveštaji o organizacionom rađu Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Crnu Goru. Referat održan na osnivačkom kongresu KP Crne Gore. Izdanje »Pobjede«, Cetinje, 1948. Cena 6 dinara.
političkom
JE ZADATAK“
U pozivu učesnika Prvog sleta mladih prirodnjaka pionirima i deci Jugoslavije, koji je održan 15 i 16 ovog meseca u Beogradu pored ostaloga, kaže se: »Učimo se od svoje starije braće i roditelja, ponosnih graditelja socijalizma da ni od koga ne treba čekati milost, pa ni od prirode. »Uzeti od prirode — naš ice zadatak«. učio je slavni Mičurin.«
Ovaj slet, prizor okupljenih pionira prirodnjaka, njihovo oduševljenje, ponos zbog posla koji su izvršili, gotovost da ga nastave šireći broj saradnika i broj obaveza koje na sebe uzimaju, bio je kao u Živoj. pesmi pretstavljen, polet cele naše zemlje, Oči se nisu mogle odvojiti od oduševljenih lica te dece, od sjaja njihovih očiju, osmeha, od stola u pročelju gde su sedeli pretstavn:ci najboljih, nagrađenih odreda, pioniri, kraj svojih odraslih drugova is Centralnog komiteta Narodne omladine koja i rukovodi njihovim radom. Osećao si da ta deca nikad ne mogu skrenuti S puta, nikad izneveriti. Bio si uveren da ie to jedini način na koii ih treba gajiti. Bio si ponosit slušajući iz usta učenika osnovne škole, koji možda uče da računaju još samo do sto, kako izgovaraju stohiliadite i milionske cifre koje izražavaju njihov uspeh u radu, kako bolje znaju sadržaj reči: odgovornost, dužnost, rukovodilac, organizacija i sličnih, nego što mogu da ih pročitaju i glatko izgovore — kako njihova sociialna zrelost prethodi intelekfualnoji zrelosti.
— Zasadili smo preko pet i po miliona šumskih sadnica. Sakupili smo preko sto hiljada kilograma lekovitog bilja, oko sedamdeset. hiljada kilograma semena šumskog drveća. Od rasutog klasja po žitnim njivama, samo u Vojvodini, spasli smo od propasti preko osamdeset hiljada kilograma pšenice. Mi i učimo tako, da uspeh u školama bude ponos naše organizacije. Ovaj rad i rad u Konkursu mladih prirodnjaka, naš je doprinos u izgradnji i premašenju Petogodišnjeg plana.
Pokušala sam da zamislim koliko je to pet i po miliona stabala, Bi li se od toga, da se skupi sve na jedno
"mesto, mogla imati planina? Meni se
činilo da bi to bila čitava, recimo, Avala, Znači, pioniri su svojoj otadžbini poklonili celu planinu — a to nije manje nego da su izgradili sami Tabriku. Koliko je šuma i livađa obigrano da se nabere preko sto kilograma lista i cveta? A koliko tek vrednosti, veće od svih planina i tona spacene pšenice, leže u znanju koje su deca stekla u dodiru sa prirodom. Koliko je fu stvoreno miliona novih vijuga u mozgu. Koliko pojmova raščišćeno. Koliko sklopljeno prijateljstava na ceo život.
Među nagrađenim određima najbolji primer dobrog rađa i takmičenja dao je odred u Melencima, koji i inače spada u najbolje. ođrede u zemlji,
________________________________________________ ____ _______ ___ __________Č_Č_- -_--— ---—-—-o——-----—zxđ3-–—1a8u— i ——1·HKK—
Slovenačka izdavačka preduzeća sa čuvala su u prošloj godini podelu rada, koju su izabrala u samom početku u prvim mesecima posle oslobođenja: težište rada Državnog izdavačkog pre duzeća Slovenije je izdavanje knjiga i izabranih dela domaćih pesnika i pisaca i izbor svetskih klasika; Slovenački kniižni zavod izdaje najviše domaće noviftete, a od dela iz svetske literature pre svega važnija savremena dela. Glavni zadatak Cankarjeve založbe je izdavanje klasika marksizma-lenjinizma, savremene političke literature i značajnijih dela naprednih, naročito sovjetskih autora; publikacıije »Omladinske knjige« su namenjene pionirima i omladincima; delatnost ostalih slovenačkih izdavačkih preduzeća imala je ove godine samo spored niji značaj.
Državno izdavačko preduzeće Slovenije
U prvoj zbirci »Sabrana dela slovenačkih pesnika i pisaca« Državno izdavačko preduzeće Slovenije štampalo je četiri sveske: produžetak Jurčičevih i Gregorčičevih spisa i prvu svesku Levstika i Kersnika. Taj bi re= zultat bio iako skroman ako u to ne bi ubrojili i tri knjig Cankarevih pisama koja su izašla u vezi sa 930-godišnjicom Camkareve smrti. Druga zbirka »Svetski klasici« dala je ove godine fri knjige: čuveni roman Šarla de Kostera »Til Ulenšpigele u novom prevodu, Balzakove »Izgubljene iluzije« i drugu svesku Šekspirovih odabra nih dela, U toji svesci je »Mletački trgovac«, komedija »Kako vam drago« i »Julije Cezar«, tri dela u Župančičevom prevodu, i novoj ređakciji.
Uporedo sa »Sabranim delima« izlazi i narodno izdanje domaćih klasič- ”
nih dela, »Klasje«, U toj zbirci koja je namenjena pre svega omladini, zastupljeni su u ovogodišnjim sveskama Cankar sa »Slugom Jemejom«, Stritar sa »Kritičkim spisima«, šurčič sa »Razbojnicima« i Tavčar sa »Visočkom hronikom«. Za Župančičevu 70godišnjicu izašao je, pored drugih pu
blikacija. izbor njegovog pesničkog .
rađa u »Klasju« a u jednoj od poslednjih svezaka u 1948 štampane su »Priče o Lenjinu«.
Od zbirki ovog preduzeća treba pomenuti i Prirodnohaučnu biblioteku. Ona nam ie dala ove godine, sem nekih manjih dela, i Melikovu »Jugoslaviju« prvi geografski opis Jugoslavije, koji je izašao posle rata.
Beletristiku zastupa Župančičeva knjiga »Znaš, pesniče, svoj dug?« jubilarno izdanje u vezi sa pesnikovom 70-godišnjicom. prvi deo »Drvene kašike« Juša Kozaka i Andrićeva »Travnička hronjka«, Tim knjigama se Dpridružuje Tarleov »Napoleonov pohod«, »Istorija muzike« koju su napisali V, 'Ukmar, D. Cvetko i R. Hrovatin; treća sveska »Istorije diplomatije«, i neke druge.
Državno izdavačko pređuzeće Slovenije izdaje i veći deo slovenačkih
Rad njihove stanice mladih prirodnjaka odvijao se u okviru sekcija za gajenje povrća, voća, cveća, za sabiranje lekovitog bilia, kroz sekcije za gajenje živine, zečeva, golubova i ptica pevačica. U stanici su se vršila i razna posmatranja i optiti. Upozna– valo se sa naučnim radovima poznatih prirodnjaka, Stanica se dopisivala sa upravom Zoološkog vrta u Beogradu, sa kojom je vršila razmenu raznih ptica i životinja, a i sama Je stvorila svoj Zoološki vrtić gde je
'imala, naprimer, i dva ielena i dve
lisice, zatim gmizavaca i ptica, Bilo je odreda koji su gajili pamuk, Odred »Ivo Lola Ribar« iz Nakova odgajio je 45.000 čaura svilene bube. Jedan od oblika radova mladih prirodnjaka bio je i angažovanje u radnim zadrugama, gde su pioniri okopavali kukuruz, pomagali oko vršalica, i radili druge poslove.
Otvaranju sleta je prisustvovao i potpreisednik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ Moša Pijade, ministar poljoprivrede Savezne vlade Mijalko Todorović kao i profesori univerziteta, i kad su se oni u svojim govorima obraćali pionirima sa: »Drugovi i drugarice!« ovde je to imalo svoj puni smisao. Svaki od tih pionira bio je saradnik naiviših rukovodilaca u zemlji bavio se pored učenja i ozbiljnim poslom u državi — sađenjem novih šuma ili spasavanjem krompira od zlatice dakle drug na zajedničkom poslu unapređivanja otadžbine. Sa mesta 8& koga je govorio Moša Pijade. ili profesor univerzite= ta Sima Grozdanić, govorili su i pioniri i raspravljali o brizi koju imaju i oni što upravljaju državom.
Posle onoga što doživite na ovom savetovanju sa mnogo više poštovanja čitate reči koje mladi prirodnjaci upute u Svojim felegramima drugu Titu vladi ili Narodnoj omladini, Vi znate da će oni svakako ispuniti ovakva obećanja: »Pokret nas mladih prirodnjaka biće još širi, rezultati još bogatiji, pomoć Petogođišnjem planu veća. Još više ćemo učiti. Nauka će nam i u ovom našem poslu pomoći da uspešnije odgajamo poljoprivredne kulture. U stanicama mladih prirodnjaka, uz pomoć nastavnika i stručnjaka, proučavaćemo život prirode; a stečeno znanje primenićemo ı našim voćnjacima, njivama, baštama i tako pomagati borbu za veći prinos.« Najzad, kad čovek čuje šta su sve u toku godine radili naši pioniri i sa kakvim uspehom, najednom «shvati njihovo slobodno, odrešito držanje. Shvati vedrinu niihovih lica. Shvati otkud ta prirodnost u njihovom opštenju sa odraslima, otkud im vera đa će doista biti urađeno ono što reknu da će uraditi. Shvati njihovu bezgraničnu ljubav prema otadžbini i društvu. I bude mu jasno da oni više vole svoju otadžbinu zbog onoga što joi pružaju nego zbog onoga što od nie primaju.
Desanka MARSIMOVIĆ
70 ai ri _• | id bh
lista od,5 oktobra 1948
recenzija Dušana“ Berića na
LN OMR IR O II 'amske i Kaži
Va adyulu JUgOBlAVORea BORE ;EBa-
nosti i umjetnosti u :. en
na to da u nizu zamerki Dušana Pal
nisu opravdane. neke od glavnih iti Je navedene DO-
i šeg lista pri ap = daiko Meap Zamia ao oštru Rrhiku na osnovu kojih 36. GBČiĆa Gee VE \H0S tog bibliografskog izdanja, k OR, tačne u materijalnom smislu a neke sp bzirt zbog toga Što Tecenzent nije ia u OSa objašnjenja koja je autor knjige dao u UVO du o principima priređivanja te ogra: fije. a
Nije tačna Berićeva tvrdnja da je Badalić N svojoj knjizi ispustio Kostelićevu dramu »Poslednji čin«, jer je ta drama navedena u »Bibliografiji« pod br. 851, i to pod pravim piščevim imenom Huga Sedlačeka. U Kazalu »Bibliografije« upućeno je kod piščevog pseudonima na pravo ime autora. I Matrjanovićeva drama »Svagdašnjos« za koju je Berić tvrdio da se ne nalazi u »Bibliografiji«, navedena je pod br. 8080. Netačno je tvrđenje Beričevo da je ispušteno Fotezovo izdanje »Dunda Maroja«, jer je ono navedeno pod br. 1.793 sa svim podacima. Berić navodi da »Bibliografija« nec sadrži Vetranovićevu »Rajsku goru«, međutim OVO delo uvršteno je zajedno s »Abrahamovim posvetilištem« istoga pisca, a jednom i posebno.
Sem ovih materijalno nmetačnih navoda Berićevih u njegovoj recenziji ima i tvrdnji koje se zasnivaju na njegovoj nepažnji ili na njegovim zahtevima sastavljaču bibliografije, a sastavljač je u uvodu knjige izneo svoje principe pri sastavljanju »Bibliografije«.
CAMĆOPS Ode ENO što u »Bibliografiji« nije spomenuto prvo izdanje »Tirene«, medutim je to izdanje sadržano u prvom izdanju Držićevih dela »Pjesni ljuvene«, koje je u »Bibliografiji« citirano prema Kukuljeviću (pod br. 37). Ostala izdanja »Tirene« zabeležena su bibliografski tačno, pa tako i osporavano četvrto izdanje, koje je samo »verovatno, jer ga Kukuljević beleži u svojoj »Bibliogratiji hrvatskoj«, a dosad nije dokazano da ono nije postojalo. | i
Berić je u svojoj recenziji prigovorio što »Bibliografija« nije obuhvatila i sve .kritičke radove i osvrte na dramska i pozorišna pitanja, međutim u Uvodu »Bibliografije« rečeno je da će se dati samo izbor takvih rađova a ne potpuna bibliografija. To isto važi za prigovor što nisu navedeni svi Kolendićevi radovi, od kojih je zabeleženo dvanaest potrebnih za poznavanje originalne hrvatske drame. Sporan je prigovor Berićev Što nije pomenut Kolendićev rad o »Ači i Galateji« Džona Palmotića, jer se radi o »maloj baletskoj· sceni... potpuno u tehnici lirike sredine XVII veka, i to po Ovidijue« kako to sam Kolendić kaže u »Glasniku skopskog naučnog društva«, 1929.
U svojoj recenziji Berić dalje prigovara što nisu uvrštena prevodna izdanja drama Kuripidovih, Sofoklovih, 'asovih, Molijerovih i drugih, međutim u Uvodu »Bibliografije« rečeno je đa se prevodima iz tuđih književnosti — ma koliko neki od njih imali uticaja na stariju hrvatsku književnost — neće davati paritetno mesto u bibliografskim pregledima originalnog dramskog stvaralaštva, sem nekoliko najznačajnijih prevodnih izdanja u najstarijem periodu. hrvatske dramatike, kada su zbog male originalne produkcije prevodi bili značajniji. Neopravđano je recenzentovo tvrđenje da je u »Bibliografiji« nastala Orao između Dominika i Šimuna Zlatarića. Otpađaju izvesne zamerke Berićeve što u »Bibliografiji« nisu naveđeni neki listovi koji su izlazili u Dalmaciji i neki recenzenti iz tih listova, pošto »Glas Matice dalmatinske« u svoje tri sveske ne sadrži priloge od značaja za pregled hrvatske dramske književnosti, a »Narodni list« i »Novo doba« kao dnevni listovi, nisu morali uči u »Bibliografiju«.
Nije opravdana Berićeva zamerka što »Bibliografija« nije označila autorstvo komedija »Pijero Muzuvijer«, »Beno Poplesija«, »Jerko Škripalo«, »Vučistrah« i »Ljubovnici«, zato što imena pisaca ovih komeđija nisu još utvrđena u književnoj nauci, nego se autori samo pretpostavljaju, te se ta dela u bibliografijama navođe kao dela nepoznatih dalmatinskih pisaca.
t U 34 broju naše,
Slovenačka izdanja u 1948 godini
časopisa. U 1948 godini izišlo je 12 brojeva »Novog sveta«, koji je postao redovna mesečna revija i povećao tiraž. Počele su izlaziti i dve manje periodične publikacije »Slavistička revija« i »Istoriski časopis«. Isto preduzeće izdaje ı »Slovenačko književno tržištee koje ima pre svega informativni i propagandni cilj.
Slovenački knjižni zavod
izdao je pesničku zbirku Antona Vodnika »Srebrni rog«, a od pripovedačkih dela Potrčevu priču »Svet na Kajžarju« i knjigu novela Maksa Šnu derla. Od starijih izišle su Tavčarove satire »4000«, priče i crtice Ivana Can kara (prilikom 30-godišnjice pesnikove smrti), izabrane novele Milana Pug lja, humorske Frana Milčinskog pod naslovom »Cveće i trnje«. Taj niz domaćih dela upotpunjuju i dva jugoslovenska autora: Andrić sa romanom »Most na Drini« i A, Cesarec sa knjigom »Pankrac i njegove žrtve«. Ovamo spada i izbor makedonske poezije, u prevodu najznačajnijih pesnika Slo venije. Sovjetske autore zastupaju Jurezanski sa romanom »Ukroćena reka« i Serafimović sa »Gvozdenom bujicom«. Zapad zastupa Stendal sa svojim »Luciemom Levenom« i napred ni danski pisac Martin Andreson Nekse sa romanom »U božjoj zemlji«.
Sem toga Slovenski knjižni zavod štampao je i knjigu Oskara Daviča »Među Markosovim partizanima« i De dijerov »Dnevnik«.
U »Maloj biblioteci« koju izđaje ovo preduzeće štampana je Kalanova novela »Dete«, niz kraćih novela i priča jugoslovenskih autora Ive Andrića, Branka Ćopića. Mirošlava Krleže i bugarskog pisca Elina Pelina. Svetsku literaturu zastupaju Puškin sa »Belkinovim pričama«, „Amerikanac Džek London i Francuz Lui Aragon svaki sa po dve novele, Osim umetničkih, susrećemo u »Maloj biblioteci« i nekoliko naučnih dela: Pesisovu raspravu O “eksistencializmu, tri eseja o francuskoj literaturi i članak PFadejeva o savremenoj sovjetskoj književnosti, U naročitoj zbirci »Biblioteka slovenačkog pozorišta« pa i izvan nje, izdaje ovo preduzeće i pozorišna dela. Tako je objavilo: Kreftove »Kreature«. Simonovljevo »Rusko pitanje« i Gogoljevu »Ženidbu«.
Širokim krugovima je namenjena narodna zbirka »Prešernova knjižnica« Osim kalendara i nove sveske »Uspomena na partizanske godine« izdane su još tri knjige: roman M. Kranjca »Osovina života«, roman M. Šolohova, »Uzorana ledina« i spise A. Polemca »Kako su postala živa bića«.
Još neke zbirke upotpunjuju delat= nost ovog preduzeća. »Majstori i uzorie „upoznaju naš sa #biografijama Hajnea i Černiševskoga, a
odgovore ma neka aktuelna pitanja sa područja zemljopisa, prirodopisa i tehnike nalazimo u »Naučnoj«, u »Maloj političkoj«, i u »Zdravstvenoj knjižnici«. Neka dela su bila štampana i van zbirki kao zbornik »Vuk Karadžić«, ili Novakova disertacija »Narodna prehrana u Prekomur ju«. Treba pomenuti da Slovenski knjižni zavod izdaje i dve periodične publikacije »Ruski žurnal« i mariborski časopis »Nova obzorja«.
Cankareva založba
dala je pre svega relativno dobre prevode onih osnovnih dela marksizma-lenjinizma kojih do sada nismo imali na slovenačkom jeziku. Central. ne publikacije Cankareve založbe u 1948 godini jesu: Staljinova »Pitanja lenjinizma«, Engelsov »Anfti Diring« i »Položaji radničke klase u Engleskoj«, Marks-Engelsov »Uvod u kritiku političke ekonomije«, biografiju J. V. Staliina i niz kraćih rasprava, koje su izašle u »Maloj knjižnici mark &izma-lenjinizma«. Drugo težište rada Cankareve založbe bilo je ove godine izdavanje domaće političke literature i teoretskih dela. Tako je izišla knjiga Peti kongres KPJ. Osim toga izašao je i prvi deo Titove knjige »Izgradnja nove Jugoslavije«, Kardeljevi »Govori na pariskoj konferenciji«, Đilasovi članci iz godine 1941—46 i niz drugih brošura.
Cankareva založba izdala je i mnogo literarnih dela. Tako smo dobili dela Maksima Gorkog — »Makar Čudra«. »Trojica« i novo izdanje »Maj ke« dalje „Fadjejevljev »Poraz«, »Saputnike« Vere Panove i »Vetar s juga« od Elmara Grina. Među periodične publikačije Cankareve založbe u 1948 spada freća sveska »Komunista« i dva broja organa CK. KP Slove nije »Delo« koji sada redovno izlazi,
Omladinska knjiga
izdala je ove godine 5 jiga i bo g 58 Knjiga i . U političko-organizacionoj biblioteci izašle „su brošure Stepanjanova »Od socijalizma ka komunizmu« i Aljte= Trova »O uzrocima privrednih kriza u kapitalizmu«. Popularna biblioteka izdala je 11 knjiga među kojima 6 originalnih dela. To su dve Slokanove priče o stvaranju novog sveta i staroj pravdi kao i zapisi Katje Špurove o herojima rada, koji rastu kraj naših traktora i u seljačkim zadrugama. U toj knjižici je izašla i prva slovenačka o fotografiji knjiga »Put u foa koju je napisao Karlo Koc~
U »Cicibanovoi knjižnici« izašao je jedini izvomi tekst priča Adama Milkoviča »Prognanici«, Bevkov »Tonček« i Seliškarov »Moazge«. Za omladi nu napisao je Anton Ingolič priču sa
Odgovorni urednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska broj ? — Štamparija +Borba«, Beograd, Dečanska 31.
} eee = a: BROJ 3
PARIM JTNMG MMMNSRARTHM; HMM,
U slučaju »Ljubovnika«, koje je »Bibliografija« svrstala u XVIi vek po sredi je noviji podatak za koji autor bibliografije
nije znao. Prigovor recenzentu što u »Bibliografiju« nisu ušla neka izdanja provinciskih
dramskih pisaca ostaje kao pitanje izmedu Berića i Badalića, koji se obojica bave bibliografijom. Mi u ovom slučaju nećemo ulaziti u razmatranje da li je u »Bibliografiju« trebalo uvnstiti dramske radove srpskih pisaca kao što su Jovan Šarić, Luka Zore, Svetozar Ćorović, Marko Car, Dum Jvan Stojanović, Simo Matavulj, Ivo Ćipiko i drugi, čija je književna delatnost vezana za Hrvatsku. To je pitanje za sebe, koje nema neposredne veze s ovim sluča: jem koji hoćemo da raščistimo. i
Objavljujemo ove rezultate proveravanja zato Što treba konstatovati da je re- bibliotekarskog ——
e Ba
cenzija Dušana „Berića, stručnjaka iz Splita, delimično netačna a delimično sporna, što kritika jedne knjige ne sme biti. Ističemo da je .rađd na bibliografiji važan, da su dobre bibliografije neophodne za kulturni rad u svim oblastima, da su potpuno tačne i iscerpne bibliografije kod nas retkost, ukoliko ih uopšte ima jer taj rad nailazi na velike teškoće zbog oisustva centralnih biblioteka i sistematski sakupljenogz gradiva. Ranije su se bibliografije popravljale i dopunjavale na osnovu kritičkih primedbi (Kukuljević, Novaković i drugi). Smatrali smo da će i Berićeva recenzija tome poslužiti.
|___NOVI BROJ ČASOPISA »KOMUNIST«
Izašao je iz štampe prvi broj časopisa »Komunist«, organa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, u trećoj godini izlaženja. Sa-
” držaj broja: Peti kongres Komunistič.
ke partije Jugoslavije i problem teoretskog podizanja partiskih kadrova: Moša Pijade: O petogodišnjici narodne države: Boris Kidrič: Karakter rob nonovčanih odnosa u FNRJ: Milovan Đilas: O nacionalnoj istoriji kao vaspitnom predmetu, Vlajko Begović: Naša poljoprivreda i pitanje njenog socijalističkog preobražaja; Moma Marković: Sprovođenje u život Statuta KPJ je neposredan zadatak partiskih organizacija; Veljko Vlahović: O nekim pitanjima morala u radničkom pokretu; Kritika i prikazi: Rodoljub Čolaković: Povodom našeg izdanja »Kapitala«; Boris Ziherl: Povođom izlaženja na srpskohrvatskom Lenjinovog dela »Materijalizam i empiriokriticizam«; M, Piper, M. Goranović, R. Glavinić: Nova etapa razvitka materijalističke biologije.
Književni konkurs za piscepočetnike Vojvodine
Savez kulturno-prosvetnih društava Vojvodine i Letopis Matice srpske raspisali su književni konkurs za pesme, pripovetke i eseje, rasprave ili kritike pisaca — početnika iz Vojvodine.
Pesme će se nagraditi: prvom nagrađom od 4.000 dinara, drugom od 3.000 i trećom od 2.000 dinara.
Pripovetke: prvom nagradom od 8.000 dinara, drugom od «#{.000 i trećom od 4.000 dinara. XP?
Eseji, rasprave ili kritike nagradiće se: prvom nagradom od 8.000 dinara, drugom ođ 6.000 i trećom od 4.000 dinara.
Svi radovi treba da obrađuju život naših naroda: u prošlosti, sađašnjosti, narodnooslobođilačku borbu, obnovu zemlje i izgradnju socijalizma. Uslov je da pisac učesnik konkursa, nije član Saveza kKnjiževnika Jugoslavije, đa rad dosađa nigde nije objavljen i da je pisan na srpsko-hrvatskom književnom jeziku, pošto su konmkursi za pisce-početnike Mađare, Rumune i Slovake u Vojvodini objavljeni ranije.
omladinske pruge »Put po nasipu« a Kosmač »Partizanske zgode«. Knjižnica »Mladi putevi« izdala je pesme Vide Brestove i roman Mitje Vošnjaka »Naša velika matura«. Među najznačajnija dela u izdanjima 1948 spada dokumentarna knjiga koju je napisala naša omladina sama, uspomene na godine oslobodilačke bor be »Sećate li se još, drugovi?« Sem toga Omladinska knjiga izdala je ilustrovane Župančičeve »Zagonetke« i
Levstikove dečje pesme, kao i priče.
Frana Milčinskog. Za 10 dana bio je rasprodan zbornik priča naroda SSSR koji je izišao pod naslovom »Čarobni bunar«. Pri kraiu 1948 izašla je u Cicibanovoj knjižniciizbirka od "72 pesme poznatog Jovana Jovanovića Zma ja, Žil Verneovo »Tajanstveno ostrvo« i Mark Tvenove »Pustolovine Hakleberi Fina«. Prošlogodišnjem izdanju Gajdarove knjige »Timur i njegova
četa« sledila je ove godine priča »Ko-
mandant snežne tvrđave«. Omladinska knjiga izdala je Fadjejevljevu »Mladu gardu« u prevodu Jožeta Župančiča, sa opširnom studijom M. Čarnija o piscu. Vladimir Levstik preveo je »Taras Buljbu« od Nikolaja Gogolja i »Beli se usamljeno jedro« od Valentina Katajeva. Obe knjige je ilostrovao i ukusno oprenio Riko Debeniak. \ Krajem 1948 izašla je i knjiga ruske klasične proze u kojoj su sakupljeni odlomci iz dela 16 ruskih klasika, od Puškina do A. I. Kuprina, koji je umro pre 10 godina. Prvom delu trilo-
gije »Detinistvo« od M. Gorkoga sle-
dio je u 1948 treći deo »Moji univerziteti«. Preduzeće duguje čitaocima još drugi deo: »Među ljudima«.
Ostala izdavačka preduzeća
Dok se u katalogu poblikacija Mohorjeve družbe pojavljuje samo 8 knjiga među kojima i jedna Ingoličeva i jedna Meškova, dotle je rad Slovenačke Matice u 1948 godini potpuno zamro.
Od slovenačkih izdavačkih pređuzeća koja rađe izvan naših granica treba pomenuti Gregorčičevo izdavačko preduzeće u Trstu. Boreći se sa mnogim feškočama ovo preduzeće izdalo je knjigu crtica Borisa Pahora »Moja tršćanska adresa« i »Kalendar Osvobodilne fronte slovenačkog naroda za tršćansku teritorijuk namenjen za ovu godinu 1949. ieZauanunrunauamu zeme cira rirarrseGemuzaiL:Zremar uni a azure ae
UREDNICI: Jovan Popović, Čedomir Minđerović i Marjjan Jurković
PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara, ma 6 meseci 70 dinara i ma godinu dana | 140 dinara, _ inostranstvo: na 3 meseca 50 đinara, 5 meseci 100 dinara 1 na godinu đana 200 đinara, . Rukopisi se ne vraćaju. Broj čekovnog računa '-9060378 Poštanski fah 617,
Za nan
„____ ____________ ___ ___ LK {——
_H
ati ara