Књижевне новине
STRANA 4
| ŽIVOT UDRUŽENJA K
. DISKUSIJA U DRUŠTVU SLOVENAČKIH | __KNJIŽEVNIKA O INGOLIČEVOM ROMANU »PUT PO NASIFU«
Na poslednjem ređovnom sastanku Društva slovenačkih književnika odr.
.čšana je diskusija o omladđinskom ro-
manu književnika Antona Ingoliča »Put po nasipu«, Ovaj »moman po za-
brigadđista Andreja«, kako je
u podnaslovu označio sam au– tor, prebstavlja prvi veći pokušaj (de. lo ima 304 stranice) da se u obliku romana prikaže rad naših omladinWkih brigada na omladinskoj pruzi Šamac-—KSarajevo,
Većinu književnih radova, objavljenih u Sloveniji, u kojima su opi. šane omladinske radne alkcije, napisa» li su mlađi slovenački književnici, u formi novela, crtica, a najviše pesama, Stariji književnici, osim Ingoliča koji je dao roman, prikazivali su omladinske alccije u reportaži ili zapisima s puta. Sem, toga izišao je i zbor. nik »Brčko—Banovići«, almanah radova mladih pisaca, pešnika i slikara (sa prilozima pisaca i ostalih jugo&lovenskih naroda), kao i pozorišni komadi D. Željeznova i H, Grina »Mladost pod suncem«,
U diskusiji o romanu »Put po nasi– pu« uzeli šu učešća slovenački knji. ževnici i kandidati, kao i urednici omladinskih časopisa i izdavačkih pre duzeća,
Milan Šega rekao je da je Ingoličeva knjiga na njega ostavila snažan ufisak i đa je ovaj roman dokaz da Ingolič može da napiše živu knjigu o našoj novoj stvarmmosti. Ingolič živo i plastično opisuje prirodu i proces rada, ftako da se jasno oseća kako raste nasip. Međutim, opis ljudskih li-
- kova je šablonski i jednostran; čim
susretneš čoveka, već znaš šta će biti s njim, To se naročito zapaža u Ingoličevom prikazivanju megativnih likova, na primer tamo gde ih on suprofstavlja zdravim i poštenim omladinci ma. Tako je saboter i neprijatelj omladine na Pruzi, reakcionar Jurij, ostao nedoživljena figura, kakvu često susrećemo u većem broju posleratnih dela kada se u njima opisuju reakcionari i štetočine u našoj zajednici, Sem toga, autor na prilično naivan način opisuje ljubav između brigadista i brigadđistkinje, Milan Šega je takođe konstatovao da se Ingoličev stil u knjizi često spušta na nivo &uhog novinarskog članka.
Zatim je govorio Miško MKranjec. On je istakao da novo Ingoličevo delo pretstavlja mali preokret, korak napred, uprkos nedostataka, koji šu bili naročito vidni u ranijim! delima pisca. Taj preokret ogleda se u odnosu prema čoveku, u čemu je Ingolič nov i topliji — nasuprot ranijim romani. ma »Matevž Visočnik« i »Vinski vrh« u kojima je Ingoličev odnos prema ljudima hladan, Roman »Put po naSsipu« ima mesta koja su napisana reporterski, Oseća se da se autor bori ·s materijalom, koji zahteva nova knji. ževna doživljavanja. Tu i tamo nje= 'govo pripovedanje skrene u reporierski opis i oseća se kako je obilje nagomilanog materijala pritislo autora, tako da su ljudi i njihova preživljavanja zamagljeni spoljnom ·vrevom, radom i borbom s prirođom,
»Svakako da je veliki uspeh Ingoličeve nove knjige ona ljudska toplina, sa kojom je data, — nastavio je Miško Kranjec. No čovek je u njoj premalo prikazan, za negativne ličnosti ne zna. mo otkudđa dolaze. Mi smo u literaturi — rekao je Miško Kranjec — stvorili tip reakcionara, koji se u neku ruku ustalio, a nije živ, ni organski dat«.
U daljoj điskusiji M. Šega kritikovao je autorov negativni, upravo šovinistički odnos prema zarobljenicima. On je dođao da Ingolič idealizuje svoje junake i smatra da je to pravil. no, Napomenuo je takođe da je autorov odnos prema omlađinki iz Zagre• ba, jednom licu romana, forsiran i
manje doživljen nego prema Slovenki, ·
I Lojze Krakar naglasio je u prvom ređu Ingoličevu toplinu prema čoveku, ma da su neke stramice pisane novinarski. Književniku Ingoliču, kao dobrom posmatraču i kao čoveku koji je pokušao da se na Pruzi uživi i uđubi u rađ i život brigade, uspelo je da štvori ubedljivo književno delo o brigađistima, Brigada (ili bolje rečeno desetina iz jedne brigade), koju au. tor opisuje u radu na nasipu, u Žživota omladinskog logora, u radosti i u kritičnim trenucima, jedna je od slovenačkih brigada koja je došla na Prugu u prvoj smeni, nastanila se ne. gde više Doboja i otpočela tamo rad na nasipu, koji raste u toku dva meseca iz njenih ruku i pored kojeg uporedđo raste i čeliči se i njena kolek-
tivna svest. Brigađa doživljava, kao
što su doživljavale ve brigade na
. Omladđinskoj pruzi, napor rada, radost
zbog uspeha, žilavu, upornost u borbi s prirodom, lepe i loše strane pojedinaca i na kraju zajedničku rađost pobede, kad pređ sobom ugleda dovr„Šem nasip, u koji šu ugrađeni njeni napori i znoj, mladalački polet i prekaljena svest o borbi za sutrašnjicu. U romanu, koji je napisan. u. prvom licu, i u kome pisac govori kroz usta
brigadista «Andreja, istupa u prvi red
jedna omladinska desetina i iz nje se izdvajaju pojedini brigadisti, raz ličiti po karakteru i ranijem životu, Tngolič je većinu njih naslikao živo i ubedljivo, opisao ih sa toplinom i ljubavlju. ; ;
Dušan Željeznov je istakao u diskusiji da je Ingolič toplinu sVOg dela postigao time što se ograničio na desetinu i zatim u tom užem okviru pri» kazao život Pruge; međutim, ono što
/ /
Jovan Popović Beograd, Francuska broj 7 = Gtamparija »Borba«, Beograd, Dečanska 31.
smeta, to je suviše dugo opišivanje događaja koji su se zbili u prošlosti,
Ivan Potrč podvukao je da Ingoličev roman pretstavlja vidan doprinos literaturi sa tematikom rada omladine na izgradnji, Kritikovao je, među–tim, uskost sižea Imgoličeva romana, utoliko što se pisac ograničio uglavnom samo na problematiku jedne slovenačke brigade. Pisac, istina, prikazuje susret slovenačke brigade i slovenačkih brigadista sa brigadama i brigadistima ostalih naših naroda, ali ipak šsvi ti susreti i svi ti likovi brigadista nisu opisani tako dđoživljeno kao likovi omlađinaca iz slovenačke brigađe. Koliko se autor u romanu trudio da prikaže rašst novog čoveka koji rađi na Pruzi, toliko je premalo mišlio na to đa je baš Pruga bila kovavnica bratstva i jeđinstva omladine jugošlovenskih marodđa, pa čak i bratstva i jedinstva demokratske omladi-
ne celog sveta. To bratstvo i jedinstvo dalo bi se prikazati prilikom zajedničkih napora čitave naše omladine, kao što je, na primer, bio proboj Vran dučkog funela, Svakako da bi pri opisivanju takvih „zajedničkih · akcija naše omladine naši pisci mogli da budu širi, A jasno je da u književnom delu ideju brafstva i jedinstva mora da izražava bilo koja brigada, ili pojedinac bilo koje narodnosti,
Ivan Potrč pobijao je mišljenje da naše ljude treba u književnosti idealizirati, Treba pisati istinu, jer je jedino istma ubedljiva i &tvaralačka. Stvarnost narodnooslobodilačke borbe, kao i stvarnost napora u izgradnji so. cijalizma, sama po sebi dovoljno je
veličanstvena da pisac ne treba ništa
da idealizuje.
Na kraju je govorio Anton Ingolič. On se zahvalio na drugarskoj kritici, na primedbama koje će mu pomoći u buđućem radu, a pre svega u radu na novom romanu, u kome će prikazati rad u tekstilnim fabrikama. On je rekao da ga još od detinjstva interesuje proces rađa, još od onda kada je kao dete posmatrao na radu oca stolara, Ingolič je na izgradnji pruga bio dva puta: 1946 i 1947. Već sa pruge Brčko—Banovići poneo je jake utiske, Delo i sađašnjem obliku zamislio je
vo.
Učesnici u diskusiji na kraju su se jednodđušno složili u mišljenju da bi o Ingoličevom romanu frebalo da progovori i kritika ostalih naših naroda, koja bi pomogla đa se najpravilnije oceni da li ovaj roman, koji je po svojoj tematici, u neku ruku pionirsko delo, treba prevođditi ili ne, Takva kritika bi mnogo doprinela zbliženju i raščišćavanju pogleda na našu zajedničku stvarnost i doprinela rešavanju problematike „prikazivanja naše stvarnosti u literaturi,
Za veću pažnju pošie prema našoj štampi
U 19 broju našeg lista ukazali smo na niz konkretnih slučajeva nemarno. sti nekih poštamskih ustanova i službenika prema našoj štampi, Očekivali smo da će i naš napis pomoći da se obrati veća pažnja dopremanju štampe čitaocima, kao na odgovoran i častan zadatak pošte u omasovljavanju kulture.
Međutim, svakodnevna praksa naših ipzdavačkih preduzeća i listova poka. zuje da još uvek ima mnogo nemarnosti i propusta u. poslovanju nekih poštanskih ustamova i službenika. A to znatno otežava ogromne napore koje čine naša narodna vlast i naše ustanove da kroz našu štampu, kao jeđan od prvorazrednih faktora, mobilišu i va. spitavaju naše radne mase za savlađivanje velikih zadataka na putu u socijalizam i učine kulturu stvarno svojinom nažjširih naših masa:
Mi ćemo se zasada osvrnuti samo na otpremu našeg lista. »Književne novi. ne« šalju se redovno svakog ponedeljka uveče u unutrašnjost. A skoro sva. kodnevno administraciji stižu „reklamacije da list dolazi sa velikim zakašnjenjem ili da ne dolazi uopšte,
Nekoliko primera to će dovoljno ilustrovati. Desetog januara poslata su u Prilep 244 primerka »K. N.«. Tri dana docni. je dobili smo iz Niša paket »K. N.« sa nešto manje „primeraka, bez omota, bez ikakve oznake, Revizor iz Prilepa reklamirao je brojeve,
Pretplatnik »K. N.« Branislav Jovanović iz Aranđelovca piše nam:
Dragi drugovi urednici,
Ovom prilikom želim da vam napišem nekoliko reči o jednom pitanju koje bi trebalo rešiti: rađi se o jednoj stvari u čiji bi trag trebalo ući i ispitati ga.
Ja sam od pre pola gođine pretplatnik vašeg lista. U prvo vreme novine su stizale uredno, možda sa zakašnjenjem od dandva, no to ipak nije bilo mnogo. Znajući đa na putu i na pošti moraju da se zadrže makar dan, ja sam se sa ovim mirio i zadovoljavao. Dešavalo se da mi novine stignu istog dana kada i izlaze. Razume se, to je bilo malo ređe.
Ali, u poslednje vreme to se sve obrnulo. Umesto da dođe na dan-dva posle izlaženja „list je dolazio posle pet-šest dama, pa i docnije. Neospormo je da nešto ima što utiče na normalan put novina. Da li sve ovo dolazi od vas, ili od nečeg drugog — meni je nepoznato. Po neki put kilo je i ovakvih slučajeva: jedan broj izađe danas, i on sačeka dok izađe i naredni broj, pa stigne na tri-četiri dana posle izlaženja drugog broja, dakle, desetak dana posle svog izlaska. Ovoliko vremena list ne bi trebalo da putuje ni negde u Sloveniju ili Makeđoniiu, a kamo li u Aranđelovac, koji je udaljen od Beograđa nepunu stotinu kilometara. · : 7
Dva-tri broja »Književnih novina« koje sam dobio posle nedelju dana putovala su u Lazarevac, odakle su upućena u Aranđelovac. Naravno, posle ovolikog putešestvija, posle premetanja po raznim poštama, list ne može da bude onakav Nakav bi bio kad bi išao uredno svojim putem, I novine su stizale uprljane, izmašćene, čak i iscepane, tako da ih nisam mogao ni pročikati.
A učenik osmog razreda gimnazije i poverenik »K, N.« iz Sombora, N. Majer, kaže u svom dopisu:
»Hroj 46 od prošle gođine primio sam sa 9 dana zakašnjenja. Od tog broja ostalo mi je nekoliko neprođatih primeraka. Danas ije petak, a ja još nisam primio broj od utorka, zato bih vas molio da poveđete malo računa da mi list na vremc stiže«,
Ovi primeri, iz dugog niza sličnih, govore da je pitanje još bolje organizacije rada, oštrije kontrole nađ poslovanjem svakog službenika i još upornijeg rada ma razvijanju osećanja odgovomosti i svesti službenika u a-– paratu pošte, jedno od pitanja o kojima bi trebalo da vode svakodnevnu sistematsku brigu odgovori organi naše pošte.
| KRJIŽEVNEINOVINF
NJIŽEVNIKA
kad se vratio s pruge Šamac—Saraje-
Lice i nali Za koga i kako se
· piše o muzici?
»Poema ekstaze«, komponovana 19051907 godine, svojim filozofsko poetskim Badržajem ne izlazi iz reda ostalih Skrjabinovih simfonija i brojnih klaVvirskih sonata, etidđda i preludiuma. Osnovna ideja celokupnog Skrjabinovog dela — ideja nastajanja, razvitka, borbe, kolebanja, savlađivanja kriza i pobede stvaralačke ličnosti — dobija u ovom simfoniskom delu osoben izražajni vid: koncentraciju visoko apstraktnog iđejnog gradiva u jedan jedini simfoniski stav, obeležavanje oprečnih emocionalnih stanja odgovarajućim muzičkim temama, »vodećim motivima«, prikazivanje unutarnjeg »istorijata« stvaralačkog duha postavljanjem psihološkog redosleđa od pasivncsti i čamotinje
· duševnog života, do postepenog buđenja stvaralačke volje, od lakih čČarki sa mračnim silama sumnje do burnih okršaja poletne svesti i konačne triumfalne pobede oslobođenih snaga ličnosti,
Muzička epopeja o procesu razvitka ličnosti, u osnovi bliska čuvenoj formuli Gorkog »Čovek — to zvuči gordđo«, pretrpela je u Skrjabinovom himničnom simfonizmu fatalni zaokret ka filozofsko-poetskom jindiviđualističkom narcisizmu i pogrešnom, idđealističkom mislilačkom samoljublju, svođeći se, ideološki, na poziv ekstatičkog priklonjenja pred umetnošću, u čiju je isključivu preobražajinu moć Skriabin verovao, No, iako nije uviđao da je ogromna snaga umetnosti u njenoj moći odražavanja zakona borbe u samoj objektivnoj stvarnosti sveta, Skrjabin je, uprkos svim filozofskim koncepcijama i zaključcima, snagom svojih muzičkih misli 1 raskošnim bogatstvom svog simfoniskog jezika, opevao baš lepotu i uzvišenost čovekovog neugasivog strem ljenja ka istini, pravdi, slobodi.
Gornji tekst objavljen je u listu »Radio-Beograd«, broj 49, od 16 januara ove godine, sa ciljem da slušaoci. ma Radio Beograđa pruži komentar i objašnjenje Skrjabinove »Poeme ekstraze« u vezi sa njenim izvođenjem. Nesumnjivo, gore citiranim rečima nije potreban nikakav komentar, jer one govore rečito same o sebi, Taj i takav
hijeroglifski jezik, ponegde potkrep-. ljen izrazima kao »konačna triumfalna pobeđa oslobođenih snaga ličnosti, i slično, pokazuje sa kolikom savesnošću i brigom trebalo pisati komentare i objašnjenja sa područja muzike, ako želimo da našem čoveku pomognemo da usvaja dela muzičke ume{nosti i da se na njima izgrađuje i pravilno vaspitava, Naravno, ta briga ne može se nikako ispoljavati frazom, ovako za-
·pletenom i idejno konfuznom, gde čo-
vek mora da uloži mnogo napora pa da ustanovi šta je uopšte hteo autor đa kaže. Nema sumnje đa je ovaj komentar potpuno dezorijentisao svakoga ko ga je čitao, Ako se u »Radđio Beogradđu« pišu komentari, a pravilno je da se pišu, onda treba mnogo više paziti na njihovu pravilnost i jasnoću, brižljivo izbegavajući svaku mvulgarizaciju ili, idejnu zbrku, Ta briga ne sme da bude ništa manja od brige za sam izbor muzičkog programa. Takav komentar biće onda zaista dragocena pomoć, nje ga će tražiti slušaoci, i on će im pomoći da se upoznaju 8a velikim muzičkim vrednostima iz prošlosti, kao i & onima koje se stvaraju u sadašnjosti. ~.
Završen kurs za reditelje amaterskih pozorišta u Novom Sadu
Ovih dana završen je u Novom Sadu jednomesečni kurs za ređitelje amaterskih pozorišta, koji je organizovao Savez kulturmo-prosvetnih društava Vojvodine. Slušaoci kursa bili su Srbi, Slovaci i Rusini, radnici, seljaci i intelektualci, koji su na ispitu pokazali đobar uspeh. Kurs sU Dpoložila 24 slušaocam.
Na kursu, držana su pređavanja iz dđdramske književnosti, teorije glume, tehnike govora, režije, inscenacije i maskiranja, a poređ toga održano je i nekoliko pređava» nja o idejno-političkom. uzdđizanju pozo> rišnih kadrova. Istovremeno kursisti su se usavršavali i u praktičnoj glumi.
Drugi rediteljski kurs koji je organizovao Savez kulturmo-prosvetnih društava održava se u Pančevu. Sličan kurs otvoriće se uskoro u Subotici za reditelje ma đarskih amaterskih pozorišta.
KULTURNI ZIVOT U REPUBLIKAMA
NAGRAĐEN JE VEĆI BROJ KULTURNIH I PROSVETNIH RADNIKA CRNE GORE
Vlada Narodne Republike Crne Gore nagradila je veći broj pozorišnih umetnika. muzičara i rukovodilaca analfabetskih tečajeva za njihov rad u protekloj godini. i
Nagrade pozorišnim truđbenicima i muzičarima iznose 169.000 dinara.
Najbolji rukovodioci i organizatori analfabetskih tečajeva dobili su na” grade u ukupnom iznosu od 75.000 dinara. Veći broj nagrađenih rukovodili 8šu borbom protiv nepismenosti u krajevima naseljenim „nacionalnim, ma” njinama,
Savetovanje bibliotekara Vojvodine u Novom Sadu
Ovih dana održano je u Novom Sadu, u biblioteci Matice srpske, četvrto savetovanje bibliotekara Vojvodine. Na savetovanju su učestvovali pretstavnici biblioteka Matice srpske, gradskih biblioteka Subotice, Sente, Sombora, Sremske Mitrovice, Zrenjanina, Kikinde, Vršca kao i devet mlađih bibliotekara koji su prošle godine završili bibljotekarski tečaj.
Celokupna bibliotekarska „delatnost u Vojvodini pdvijala se prošle godine uglavnom u pravcu omasovljenja kulturnog rađa, organizovanjem izložbi knjiga i pokretnih biblioteka. obuhvatanjem što većeg broja čitalaca uzdizanjem kadrova i izgradnjom mreže biblioteka, povećanjem broja knjiga itd. ;
U toku 1940 godine održane šu 203 prođajne izložbe knjiga. U tome se najviše istakao Zemunski srez, gde je organizovano 17 ovakvih izložbi. 8
Pokretnih biblioteka ima 58, Od toga je
Odgovorni wnređnjik: .
28 organizovano po srezovima a 30 u gradovima. U njihovom organizovanju najviše su se istakli srezovi Senćanski i Novosadski i građovi Senta i Vršac,
Broj poseta povećao se za 46.090 ili za 16,50/, u poređenju sa 1947 godinom.
Porast je naročito vidan bio u građskim bibliotekama (380/)), dok je u seoskim bibliotekama taj porast bio mnogo manji (80/.). To pokazuje slabost u radu seoskih knjižnica i nedostatke u agitaciji masovnih organizacija, koje tom problemu još ne posvećuju potrebnu pažnju. Knjižni fond u seoskim bibliotekama povećao se za "3.610 knjiga, a broj posetilaca porastao je samo za 14.686. Ova nesrazmera rezultat je nedovoljnog rađa sa čitaocima i nedovoljnog popularisanja knjige: u širokim slojevima stanovništva. Pored toga, u mnopim mestima rad je otežan zbag nedostataka podesnih prostorija.
U toku prošle godine biblioteke u Vojvodini koristilo je &6,250/., stanovništva. Ovde su uzete u obzir i knjižnice i čitaonice. U poređenju sa 1947 gođinom, broj pročitanih knjiga u prošloj godini povećan e za 60.47, odnosno 12,50/.. Povećanje je
ilo najveće u gradskim bibliotekama.
U svim gradskim bibliotekama zapažen
je porast broja knjiga. kao i broja proči-
tanih knjiga i čitalaca. Značajne uspehe u svome omasovljenju postigle su građske biblioteke u Subotici, Senti i Kikindi. Biblioteka u Somboru ima najbolje uređeno pionirsko odeljenje. Ovo odeljenje ima oko 3.000) članova i raspolaže sa 300 knjiga, koje se često skoro sve nalaze kođ članova koji su jih uzeli na čitanje, Među rejonskim „gradskim bibliotekama najbolja je biblioteka II rejona u Novom POZM aaa SK nargjne knjižnica u ološinovu, a među sres bibl
u Bačkoj Topoli. iotaarna
Savetovanje pretfstavnika sindikalnih Rkulturno-umetničkih društava u Zagrebu Nadaypo je u Zagrebu održano saveto-
vanje pretstavnika omladinskih kulturnoumetničkih društava Hrvatske i rukovodi-
| izgrađeni
laca omladinskih „sekcija pri radničkim kulturno-umetničkim društvima. Na savetovanju se raspravljalo o mogućnostima pojačanja rađa omlađine na kulturnoumetničkom polju, naročito o mogućnostiman pojačanja i proširenja kulturnog rada na selu. O ulozi 1 zađacima omladinskih kulturno-umetničkih društava održao je referat Ivo Bojanić, rukovodilac odeljenja za agitaciju i propaganđu Centralnog komiteta Narodne omladine Hrvatske. On je istakao da je Narodna omladina Hrvatske imala velikih uspeha u kulturnom razvitku omlađine. Najveći uspeh je opismenjavanje 18.493 omlađinaca, formiranje preko 50 omladinskih „kulturno-umetničkih društava, 26 omladinskih sekcija unutar radničkih kulturno-umetničkih društava i ni-
za pozorišnih, folklornih i drugih grupa, ·
u kojima je obuhvaćeno više hiljađa omla. dinaca.
Govoreći o zađacima koje pređ omladl]nu postavlja naša Partija, drug Bojanič je naročito istakao ulogu omlađine u borbi za kulturni preobražaj sela. On je naglasio da radi jačeg razvitka kulturnog rađa omladinskih „organizacija na selu, kao i pođizanja njegovog kvaliteta na viši stepen, treba stvarati omlađinska kulturno-prosvetna društva. Njih treba formirati u svim većim mestima i selima a u onim mestima gde rade ogranci Seljačke sloge treba društvo vezati uz ogranke, Društva treba organizovati tako, da ona imaju svoj pravilnik, svoje sekcije, upravu, svoje prostorije itd. Komiteti Narodne omlađine treba da osiguraju rukovodstvo u tim društvima. Tom zađatku treba prići odmah, jer u mnogim našim selima, a naročito u većim, već danas postoje mogućnosti za formiranje „kulturmo-prosvetnih društava, naročito u onim selima gde su zadružni domovi.
Omlađinska kujturno-prosvetna društva po selima vođiće brigu o opismenjavanju omladine, ošsnivaće pozorišne sekcije, pevačke horove, tamburaške orkestre i folklorme grupe. U okviru društava organlzovaće se i politički rad, čitanje dnevne štampe održavanje pređavanja itd. Na taj način organizacije Narodne omlađine po selima daće znatan „doprinos kulturmoprosvetnom uzdizanju seoske omladine, kulturnom preobražaju našeg sela.
Uredba o dodeljivanju nagrada Vlade FNRJ zaslužnim naučnim radnicima
književnicima
Uredbom Savezne vlade. kao znak narodnog priznanja, ustanovljeno je dodđeljivanje novčanih nagrada zaslužnim naučnim radnicima, kniževni cima i umetnicma za dela i rad na području nauke i kulture. Ove nagrade nosiće naziv »Nagnade Vlade PNRJ-«., l
»Nagrađe Vlade FPNRJ« dodeljivaće se kako pojedincima tako i grupama radnika na području nauke i kulture. Nagrade će se dodeljivati svake godine, ako po oceni Komsije za nagrađivanje radnika na području nau“ ke i kulture postoje za to uslovi,
Naučnim radnicima »Nagrade Vlade FNRJ« dodeliivaće Be: za naučna dela, za istraživačku delainost i istraživačke rezultate važne za narodni život; za podizanje, unapređenje i
· organizaciju naučnog rada i naučnih
ustanova; za unapređenje metoda u proizvodnji; za najbolji univerzitetski udžbenik i priručnik, originalan ili kompilativan; za najbolje delo na području popularisanja nauke, origina]no ili kompilativno.
Radđnicima na polju kulturne delatnosti »Nagrade Vlade FNRJ« dodeljivaće se za sve grane književnosti, likovnih umetnosti (kao i za primenjenu umefnošt i arhitekturu), muzičke umetnosti, pozorišne umetnosti, kao i za sve grane filmske umetnosti.
Visina pojedinih nagrada koje se dodđeljuiu naučnim radnicima iznose: za maučno delo. kao i za istraživačku delatnost i istraživačke rezulta te ođ 80.000 do 120.000 dinara; za po” dizanje, unapređenje i organizaciju
ı umetnicima
naučnog rada i naučnih ustanova od 60.000 do 100.000 dinara; za unapre'đenje metoda rađa u Proizvodnji od 50.000 do 80.000 dinara; za najbolji univerzitetski udžbenik i priručnik od 430.000 do 60,000 dinara i za najbolje delo na području popularisas nja nauke od 30.000 do 50.000 dinara,
Nagrade radnicima na području kul turnme delatnosti dodeljivaće se kao prva ili kao druga nagrada. Vi.
sina prve nagrade je od 80,000 de 120.000 dinara, a druge od 30.000 do )
80.000 dinara, Za jednu istu granu književnosti i umetnosti može se dodeliti više prvih i više drugih nagra–da. Rešenja o dodeljivanju nagrada donosi Vlada FNRJ, na predlog komisije za nagrađivanje radnika na području nauke i kulture pri Vladi FNRJ. U sastav ove komisije ulaze ministar za nauku i kulturu FNRJ, jedan pretstavnik Akademskog saveta PNRJ i dva člana koja određi Savezna vlada.
Zadatak komisije za nagrađivanje radnika na području nauke i kulture pri Vladi PNRJ sastoji se u tome što ona treba da imenuje žirije, da im daje smemice za rad i da na osnovu njihovog predloga „stavlja konačan predlog za nagrađivanje, Dužnosti žirija su da rasmatraju materijale za nagrađivanje, da vrše konsultacije i da svoj rad koordiniraju sa odgovarajućim ustanovama narođnih republika. umotničkim udruženiima,. akademijama komitetima i ministarstvima prosvete i da posle toga stavljaju obrazležene predloge za nagrađivanje,
PRVI BROJ ORGANA CK KP MAKEDONIJE ·-
„PAPTISKI ŽIVOT“
Izašao je iz štampe prvi broj lista »Partiski život«, organa CK KP Makedonije. List će izlaziti 1 i 15 u mesecu, a tretiraće sve probleme i rad partiskih orgamizacija u NR. Makedoniji, »Partiski život« ima zađatak da jača vezu između CK i partiskih organizacija na terenu. da razjašnjava liniju CK. u svim osnovnim pitanjima i da prenosi iskustva partiskih organizacija, On će pomoći partiskim organizacijama u pravilnom orijemtisanju po osnovnim i bitnim problemima i doprineće uspešnoi mobilizaciji masa za izvršenie zadataka. Sem unutrašnjih partiskih problema, »Partiski život« postavljaće i probleme iz oblasti društvenog života. razrađivaće političke privredne i kulturne probleme i probleme ideološke izgradnje.
Prvi broi lista donosi razne članke, koji razrađuju partiske privredne probleme. Na uvodnom mestu je članak o 925-godišnjici smrti Lenjina. List objavljuie izveštaj CK. KP Makedonije o stanju intemata pri srednjim i stručnim školama i domovima učenika u privređi, zatim izveštaje o radu partiske organizacije u rudniku »Zletovo«, o uspesima „zemljoradničke zadruge sela Teore u Titoveleškom srezu, članak o nastavi istorije u školama i druge članke.
–—cS—q1Rq——-—
Proizvodnja dokumentar= nih filmova u 1948 godini premašila plan
Naša filmska industrija premašila je plan proizvodnje dokumentarnih filmova za 1948 godinu, Umesto če-
trideset ijednog dokumentarnog filma, koliko je bilo predviđeno planom, republička preduzeća za proizvodnju filmova i savezno filmsko
ı BROJ „
pređuzeće »Zvezda« izrađili su do pe-
tnaestog prošlog meseca pedeset i jedan dokumentarni film. Takođe je premašena i proizvodnja filmskih mesečnika. Umesto 36 snimljeno je 55 filmških mesečnika,
Filmska preduzeća izradiće prema planu za 1949 godinu četrđesef, dokumentarnih filmova, Savezno filmsko preduzeće »Zvezda film« snimiće u
ovoj godini devet dokumentarnih
. filmova, a republičko filmsko predu=
zeće Srbije »Avala-film« „sedam novih dokumentarnih filmova, Devet dokumentarnih filmova izrađiće u 1949 godini republičko fimsko 'preduzeće Hrvatske »Jadran film«, slovenačko filmsko preduzeće »Triglavfilm« jedan, dok će »Vardar-film«, preduzeće NR &«Makedonije, 8 iti šest filmova, Isto tako snimiće prve dokumentarne filmove i preduzeće narodnih republika Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Plan proizvodnje za 1949 godinu predviđa nekoliko većih dokumentar–
nih filmova. koji će prikazati napore. "3
trudbenika Jugoslavije u ostvarenju zadataka Petogodišnjeg plana, istaknute borce izgradnje socijalizma, lepote naše domovine i njena prirodna bogatstva, kultumi život u republika ma, rad omladine itd.
BIBLIOGRAFIJA
Izdanja »Mlađinske Mknjige« , Ljubljana, 948:
48:
J. V. Stalin: O malogah mlađine. Govor na VIII Svesavezmom kongresu Komso=mola 16 majia 1928
Poročilo centralnega komiteta Zveze Kkomunistične mlađine Jugoslavije na IV. kongresu. Referat Miljjana Neoričića.
Petar Stambolić: Zadružni „pokret im
kmečka mladđina, Prevedeno iz lista »Narođna omlađina«.
Pesmi za otroke, Zmajeve pesme za decu. Preveo dr Aloji Gradnik Ilustrovao Marij Pregelj.
e pomnite, tovariši? U ovom zborniku prikupljeni su sastavi i crteži u kojima su slovenačka deca zabeležila svoje uspomene na dane narodnooslobodilačke borbe. Redaktor Josip Ribičič,
France Kosmač: Partizanske zgodbe. Priče iz narodnooslobodilačke borbe. Ilustrovao Vladimir Lakovič,
Ađam Milković:Pregnanci. Priče za decu o borbi protiv Nemaca. Ilustrovao Ra> do Krošeli.
Mitja Vošnjak: Naša velika matura, Hronika iz omladinskog života,
ton Ingolič: Pot po. nasipu. Roman o izgradnji &mladđinske pruge,
Tone Seliškar: Bratovščina sinjega galeba. Roman. »Pionirska knjižnica«. Ilustro= vao Albert Sirk. i ı
Mato Lovrak; Vlak v metežu. Omladinski roman, Preveo Josip Ribičič. Tlustrovao
Jovan Jovanović Zmaj:
· Vilko Gliha.
Nikolaj V. Gogolj: Taras Bulba, U ovoj pripovesti o borbama kozaka protiv stranih porobljivača veliki ruski klasik dao je poemu o ljubavi prema domovini i apote-
ozu narodne snage i heroizma. Preveo Vladimir Levstik. Ilustrovao i opremio Riko Debenjak.
Maksim Gorki: Moje univerze Treći deo autobiografske trilogije Gorkoga. Preveo Severin Šali Ilustrovao Maksim Sedei.
Ruska Klasična proza. „Odlomci iz dela velikih ruskih pisaca XIX veka. Ređaktor Stanko Janež.
N. Veretennikov: Volođa Uljanov. Uspo• mene na godine detinjstva V, I. Lenjina. Preveo Janko Moder,. »Pionirska Kknjižnica«. \
Valentin Katajev: Blešči se jadro mi samotno. U ovom romanu poznatog sovjet-
kog književnika opisani su, kroz život jeđ- ~
nog dečaka iz naroda, događaji iz revolucionarne 1905 godine. Preveo Vlađimir Lev stik Ilustrovao Riko MBedđenjak.
Arkadđij Gajđar: Komandant snežene tvrđ njave.. Nastavak popularnog omladinskog romana A. Gajdara »Timur i njegova četa«. Prevela Marija Kmetova. Ilustrovao i opemio Ivan Seljak-Čopič. :
Čarobni vodnjak. Odabrane basne narođa Sovjetskog Saveza. Prevela „Marija Kmetova. Ilustrovao A. Jakobsom.
*
M. J. Saltikov-Ščedrin: Povijest jednoga
grada. Satira velikog ruskog pisca — reVvoO-
lucionamog demokrate na carski režim i kmetski sistem u Rusiji druge polovine XIX veka Preveo Roman Šovari. »SvjetSki klasici«, izdanje Nakladđnog zavoda Hrvatske, Zagreb, 1948. Cena 66 dinara (bro= širano) i 80 dinara (uvezano).
M. Muratov: Lomonosoyv. Knjiga o životu i radu velikog ruskog naučnika i književnika, »Oca ruske nauke«. Prevela Nataliia Lukić. Izdanje »Prosvete«, Cena 87 dinara.
Petar Pavlenko: Sreća, Roman nagrađen Staljinovom nagradom. Preveo Živko Ko stić. »Sovjetska književnost«, izdanje »Prosvete«, Beograd, 1948. Cena 44 dinara,
Petar Kočić: Kroz mećavu, Pripovetka. »Narodna Kknjižnica« izdanje Nakladnog zavoda Hrvatske, Zagreb, 1948. Cena 86,50 aSaGOn e .
ranko Copić: U sjeni suđbime, PripoVetka. »Narodna knjižnica«, izdanje Nakladnog zavoda Hrvatske, Zagreb, 1948, Cena 9 dinara.
daaa aan adui e ao apOGapa ura Us, UREDNICI:
Beograđ, 1948, i al
Jovan Popović, Čeđomir Minderović
i Marijan Jurković
PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE
Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara,
ma 6 meseci 70 dinara i na gođinou dana 140 dinara,
Za inostranstvo: pa 3 meseca 50 dinara, na 6 meseci I00 đinara | na godinu dans 200 dinara.
Rukopisi se ne. vraćaju.
Broj čekovnog računa -9060378
| Poštanski fah 61%,
_——-———--_—_——_—_———--— -—— | —_-———- —- _—-— O —- —_— —--—%—_ ————