Књижевне новине

. BROJ ti

·- PRIPREME 7A PROSLAVU

STOGODIŠNJICE PRESERNOVE SMRTI

France Prešern

Trađicije Prešernove proslave potlču još iz vremema narodnooslobodilačke borbe, kad je slovenačko narod noošlobodilačko veće (SNOS) na oslobođenoj teritoriji izdalo uredbu da se svaka godišnjica Prešernove smrti smatra kulturnim praznikom, Slove. nija slavi svake godine od 2 do 8 februara Prešernovu nedelju, a tom kul ffurmom prazniku slovenačkog naroda pridružuju se i svi narođi Jugoslavije, Ove godine, povodom stogodišnjice Prešernove smrti, vrše se naročite velike pripreme za proslavu.

· Najvažnija publikacija svakako je izdanje Prešernovih pesama. Predgovor je napisao Josip Vidmar. Drugo mačajno izdanje je Prešerov album, koji je uredio dobar poznavalac Prešerna, akademik dr France Kidrič. U Prešemovom albumu biće sakupljen sav fotografski i slikarski materijal o Prešernu svi portreti največeg slovenačkog pesnika, fotografije Prešernovih savremenika, fotografije krajeva u kojima je naš pesnik živeo itd. Prešernov album pretstavlja ujedno uvod u Kidričevo opsežno delo o Prešemu, koje je zamislio kao izdanje u pet ftomova. Sem toga izići će malo narodno izdanje »Poezija«. Državno izdavačko preduzeće Slovenije izdaće izbor Prešernovih pesama za mešovite, muške i Omlađinske horove, Anton Lajovic i Dragutin Cvetko uredđiće izbor kompo zicija za 8olo pevanje na Prešernove tekstove.

»Ljudska prosveta« Slovenije pripremila je potreban materijal za Prešernovu proslavu, Časopisi će tom prilikom posvetiti svoje brojeve velikom kulturnom prazniku. Slovenački centralni časopis »Novi svet« doneće u 8&vom februarskom broju govor Borisa Ziherla, koji će on održati na sve čamoj proslavi, kaoiođiomak iz Speransove (Karđeljeve) knjige »Razvoj slovenačkog maciomalnog pitanja«, u kome Speranš govori o Prešernovom vremenu. U tom broju prvi put će biti objavljena i sva Prešernova pisma, Dr Anton Slodnjak objaviće nekoliko novih podataka o Prešernovom, životu i rađu. Muzički časopis »Naši zbori« posvetiće ceo broj pesama na Prešernov tekst. U prvom redu objaviće se nove kompozicije, Prešernova neđelja, počinje „drugog februara izložbom Prešemovih rulkopisa u Univerzitetskoj biblioteci, Isto. ga dana održaće · se velika narodno-prosvetna priredba u dvorani bioškopa »Union«, Trećeg četvrtog i petog februara održaće se proslave na nhrodnim univerzitetima i DO reonima. Kako se 6a

· Prešernovom „proslavom „podudara i

triđesetogođišnjica osnivanja slovenačke Drame, šestog februara · ujutmu biće u Drami otkrivena poprsja majznačajnijih „slovenačkih. glumaca i otvorena dramska izložba.

Rađ vajara Frančišeka Smerđu Šestog februara biće otvorena i Modema galerija u Ljubljani. Savez likovnih umetnika Jugoslavije otvoriće istog dana veliku izložbu savremene jugoslovenske likovne umetnosti. Tog dana uveče odžaće se šsvečana Droslava »Tugomera« od Leosštika i Krefta. U Ljubljanskoj drami u toku proslave igraće Se šamo slovenačka dela, među kojima i dva nova slovenačka pozorišna komađa: »Oganj i pepeo« od Mire Pucove i »Lacko i Krefli« od Ivana Poltrča, U Kranju će tokom leta biti otkriven spomenik Prešernu. Spomenik je zamišljen kao reljef i pretstavljaće Prešerna, Čopa i Smolea, : o Sedmog februars ujutro biće otkrivena spomen-ploča na kući u Rožnoj ulici, gđe je Prešern napisao »Gazele« i »Sonetni venec«. Nacrt za ploču izradio je arbitekt Plečnik. Istog dana uveče održaće se svečana akademija, na kojoj će govoriti Boris Ziherl. Na kraju akademije izvodiće se nekoliko delova iz Škrjančeve kantate »Sonetni venec«. Osmog februara, na dan Prešernove smrfi, održaće se velika masovna komemoracija na Pre šernovom grobu u MKranju, na kojoj će govoriti dr Anton Slodnjak,. Istovremeno će u Kranju biti otvoren i muzej u kući,u kojoj je Prešem umro. Istog dana održaće se svečanost

"u Vrbi, Prešernovom rodnom mestu,

a posle podne će u Ljubliani biti položeni venci na Prešernov spomenik. Za tu priliku kompozitor Škrjanec na_ pisao je kompoziciju za fanfare, Uve. če istog dana hor i orkestar slovenačke filharmonije izvođiće ı celosti

Škrjančevu kantatu »Soneini venec«.

Ministarstvo prosvete Slovenije raspisalo je specijalne nagrade za jubilarnu gođinu. Tom prilikom i pošta će izdati naročite marke,

Odbor za Prešernovu proslavu pozvao je na proslavu delegafe i kulturne radnike iz svih naših republika, kao i delegata iz Trsta i Slovenačke Koruške.

U Vrbi, Prešernovom rodnom selu, biće ovog leta izvedeni opšežni rađovi. Arhitekt Mušić zamislio je preuređenje Vrbe, tako da se na mestu pojata iza Prešernove rodne kuće podigne mauzolej po nacrtu arhitekta

Plečnika. Prešernovo telo biće prene. .

to 8 groblja u Kranju u Vrbi, a groblje u Kranju biće preuređeno u park, u kome će ostati Prešermov nađgrobni spomenik i grob pesnika Simona Jenka. ;

Na taj način Slovenija će dostojno proslaviti stogođišnjicu sm/iti največeg SVOg pesnika Franca Prešerna.

D. Ž.

Kulturne vesti iz Maribora

Mu Mariboru neđavno je osnovan kul-

| - ki klub, u kome su učlanjeBo SU Te rEyIporaki kulturni radnici, novinari i umetnici. Klub ima pozorišnu, slikarsku, muzičku, novinarsku i literarnu sekciju. Cilj kluba je okupljanje svih javnih i kulturnih radnika, kao i iidejno i stručno uzdizanje radnika Maribora i okoe na kulturno-umetničkom polju,

* u

U anuara održana je u Marl-" orLO DR O BOEOPIStu premijera KODIRA »Ostrvo mira« od Petrova. Ovo je već ieseta premijera sovjetske drame “~ ar Oorskom pozorištu. Od oslobođenja do. a. nis u Mariborskom pozorištu prikazan

sledeći sovjetski komadi: »Najiezđa« od Leonova, »Novi đom« od Bulgakova, »Milion muka« od Katajeva, »Veliko. putova~

nje« od Šestakova, »Mačkin dom« od Maršaka, »Grad majstora« od TT. Ga be-a, »Oklopni voz« ođ Ivanova, »Ži-

vot zove« od Bil-Belocerkovškoga, »Ruska itanje« odđ Simonova, Ove sezone u planu e izvođenje komada »Gimnagzisti« od Trenjeva i »Bez miraza« od Ostrovskoga Ako se tome dodđađu još dva klasična dela, e »Ženidba« od Gogolja i »Šuma« ođ Ostrov-

skog, — Mariborsko pozorište prikazalo je

ukupno četrnaest dramskih dela ruske i sovjetske literature.

| DL.M.

Jugoslovenski doseljenici obično se smatraju kao deo nove migracije, koja je dostigla neverovatne razmere u toku dve decenije neposredno pre prvog svetskog rata. Svakako većina Srba, Hrvata i Slovenaca došla je ovamo između 1885·'i 1914 — pre nego što su bili poznati pod zajedničkim imenom Jugosloveni, ili južni Sloveni; kada je Jugoslavija bila samo politički ideal, koji se ostvario tek posle sloma stare Austrougarske monarhije 1918.

U ovom kritičnom periodu velike seobe preko Okeana, stotine hiljada Jugoslovena, koji su došli iz južne Austrije i Ugarske smatrani su Austrijancima sa drugim podanicima cara Franca Jozefa, koji su ne žaleći mapuštali njegovu nesređenu i nesrećnu Dvojnu Monarhiju. To su bili Slovemci iz Kranjske, Koruške, Štajerske, Hrvati i Srbi iz Hrvatske i Slavonije, iz Istre i sa dalmatimske obale, iz Bosne i Hercegovine. Istovremeno, došao je i neznatan broj Srba iz malih balkanskih kraljevina Srbije i Crne Gore, koje su 1918 godine uključene u novu jugoslovensku državu,

Ali jugoslovenska stranica u američkoj istoriji verovatno datira od samog početka istorije Amerike, Ima mnogo verovatnoće da su se u Kolumbovim lađama nalazili kosmopolitski Hrvati iz slavnog dalmatinskog grada-repu=blike Raguze (Dubrovnika), Dubrovački momrari i brodograditelji toga vremena ubrajali su se u najbolje na svetu, sa dugogodišnjom tradicijom. Godine 1924. Udruženje moreplovaca iz Dalmacije proslavilo je hiljadugodišnjicu svog postojanja. U petnaestom i šesnmaestom veku njegovi članovi plovili su na brodovima svih pomor=skih naroda, naročito, kako izgleda na brodovima iznajmljenim za trgovinu začinima iz Indije. Ima mnogo verovatnoće da su neki od njih došli prilikom velikog, smoelog poduhvata 1492 godine, Ima takođe mnogo verovatnoće da su dubrovački brodovi nazvani »Argosši« (reč dolazi od Raguza) plovili za Ameriku u toku prve polovine

šesnaestog veka, Postoji jedna dalma=

tinska legenda potvrđena izvesnim očiglednim dokazima da su jugoslovenski moreplovci dolazili oko četiri decenije pre meuspelih pokušaja Ser Valtera Relija da osnuje anglosakson= sku koloniju u granicama sadašnjih Sjedinjenih Američkih Država.

Skoro je sigurno. da je godine 1540, ili nešto ranije ili docnije, jedna flota brodova napustila Dubrovnik na putu za Ameriku, u nadi da nađe predeo, koji bi odgovarao izbeglicama, koje su dolazile kao reka u Dubrovačku repu= bliku, bežeći od turskog Wospodstva, koje je ugnjetavalo unutrašnjost Balkama. Izgleda da je jedan ili više ovih brodova pretrpeo brođolom wu blizini obale današnje severme Karoline i da

še izvestan broj] možda spasao na jed- .

nom od osfrva, verovatno Rounoku, između Alpermalskog i Familko-moreuza i da su se oni tada izmešali sa stanovništvom, koje je otada poznato kao Kroacki Indijamci.

U Robesonskoj oblasti, u severnoj Karolini postoji i danas narod koji sebe naziva MKroatima i tvrde da su potomci kroatskih plemena, Drugi potomci, rekli su mi, žive u zapadnoj Virđiniji i u Kamberlanskoj oblasti Merilenda, Dalje od severne Karoline, u Kataratskoj oblasti postoji Kroatsko ostrvo, a Kroalsxi muoreuz špaja Ai-

.bermalski i Pamliko-moreuz.

Kroatski Indijanci pronađeni su sre= dinom ogarndesetih godina šesnaestoga veka, kada su koloniie Ser Valicra Relija pokušavale da se prošire ma ostrvo Rounouk. To ime se nalazi i u delima Đona Vajta, vođe druge kolone, »izgubljene kolone« — i Kroati učestvuju u većini poduhvata koji su bili*' u vezi sa njenom misterioznom sudbinom.

Ima naučnika koji nisu ubeđeni da

ime Kroaftski Indijanci dolazi od hr-

vatskog imena i da su oni delimično potomci onih hrvatskih mornara, koji su pretrpeli brodolom, Za mene međutim to izgleda potpuno verovatno. Drugi pisci, Đon Loson (1714), na primer, i Hamilton Mak Milan (1880) po= minju legendu o brodolomima i spase=. nim mornarima, koja se nalazi u folkloru Kroatskih Indijanaca, vraćajući se čak do sredine šesnaestog veka, Dok prema dalmatinskom pomorskom predanju, dubrovački brodovi koji su krenuli za Novi Svet sredinom šesnaestog veka, nisu se nikad vratili.

Ali bilo kako bilo, sledeća svetla tačka u istorili Jugoslovena u Americi, potiče iz 1683 godine, kada su baronu Ivanu Rataju, mladom hrvatskom plemiću, koji je postao katolički sveštenik i misionar, Indijanci iz Novog Meksika oderali kožu 8 glave, Pošto je došao deset godina ranije sa Špancima preko Meksika, ostavio je dragocene Zapise o svojim istraživanjima na jugozapadu.

Oko 1715 godine, oko 1200 hrvatskih i slovenačkih protfestanata, koji su živeli u Pruskoj — potomaka onih koji su izbegli iz Austrije posle donošenja zakona protiv Reformacile, zbog re-

ligioznih i političkih gonjenja, i posle”

neuspeha seljačkih buna u Hrvatskoj i Sloveniji — došli su u Georgiju tražeći slobodu veroispovesti i materijalno blagostanje, Oni su se nastanili na mestu gde rečica, koju su oni nazvali FHbenezer, utiče u Savansku, reku, i prihvatili se gajenja svilene bube, koje je bilo domaća radinost njihovih roditelja i pređaka pre no što su se Of

selili u Prusku. Sto pedeset godina · oni su napredovali polako, onđa ih je

građanski rat kobno pogodio. Sada, samo groblja sa slovenskim- imenima na nadgrobnim pločama ostaju kao

· spomenik ovim prvim jugoslovenskim

doseljenicima, tha, Polovinom osamnaestog veka misionar, koga španska kolonijalna istorija poznaje pod imenom Konzago Gonzales, antropolog, botaničar, zoolog, geo-

graf, slikar, lingvista, govornik i pe- ,

&nik — razgranao je &voju delainost

KRIIŽEVNEINOVINE —— == RP ai Š JUGOSLOVENI U AMERICI Odlomak iz knjige Luju Adamiča „A Noafion of Notions“

nilje« po različitim gradovima i slali i

u Meksiku i Kaliforniji, Nacrtao je mapu Donje Kalifornije, koja je bila jedini pouzdani vodič za taj predeo skoro dva veka. Otac Konzago bio je u stvari Perdinand Konšak, rodom iz Hrvatske. i

Sudeći po njihovim imenima (Gorše, Vavtar, Vertnar, Černe i Vidmar) izvestan broj vojnika Slovenaca služio je u revolucionarnim trupama Đorđa Vašingtona. Kako su i zašto su oni došli ovamo, niko ne zna, Takođe su tada i u Njujorku živela dva SloVenca po imenu Vojik, dva brata, Tomas i Abraham, obojica su se oženili devojkama anglosaksonskog i holandskog porekla, Jedam od Tomasovih mnogobrojnih unuka, Leonardo Volk, koji je postao poznati vajar oko 1860 godine oženio se rođakom Stefana A. Duglasa. Osim toga bio je i prijatelj Abrahama LinkoMa, koji je izvesno vreme živeo s hjim u. pansionu u Čikagu, Njegov sin Duglas Volk bio je poznati slikar portreta krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka.

Drugi hrvatski misionar, Josif Kun= dek, došao je 1838 i igrao je vodeću ulogu u razvoju izvesnog broja jugozapadnih gradova, naročito Perdinanda i Jaspera, u oblasti Duboa, u Indijani. Amerikanci često misle da iseljenici iz takvih zemalla kao što je Hrvatska, obično uvek dolaze samo da bi stekli novac i poslali »natrag kući«, ali više od sto godina pre nego što je sveštenik Kundek započeo svoju delatnost, narod iz mnogih krajeva Hrvatske doprinosio je svoj udeo za »održanje cr– kava i škola u Americi«. Iz arhibiskupske arhive u Zagrebu, hrvatskoj prestonici, vidi se da je 57.000 florina (oko deset hiljada dolara) poslato u SAD tridesetih godina prošlog veka,

Neobično interesantan doseljenik bio je slovenački sveštenik, Federik Bara= ga, koji je početkom četvrte decenije devetnaestog veka zašao duboko u divlje predele Gornjeg Mičigena i Severne Minesote, i radio među Indijancima Čipeva i Odžibva, Sin jedinac jedne relativno bogate porodice u Kranjskoj, prodao je svoje imanje, a

·gotovinu je poneo &a sobom, Docnije

je slao čitavu reku pisama parohijama u Sloveniji i tražio novac kojim bi potpomogao svoje planove. I slovenački seljaci su godinama spuštali novac u kutije za sakupljanje priloga, na kojima je bilo naznačeno »Za Baragine Indijance«, Jedno od tih štampanih pisama nalazi se u muzeju Minesotskog društva istoričara u Sv. Pavlu.

Baraga je naučio čipevsko=odžibvski jezik, zatim je izrađio gramatiku tog iezika, Preveo je Bibliju i napisao dve religiozne knjige na čipevskom,

Pre nekoliko godina, u Jednom indijanskom kraju u Baraginoj oblasti, Mičigen, zapitao sam sredovečnog Čipcvu, tužna lica, šta zna o Baragi, koji je umro oko 1868, kao biskup dijeceze Solt i st. Meri i Markete.

»Moj otac i deđa često su govorili o njemu,« odgovori Indijanac. »Trideset i pet godina je on prelazio stotine milja svakih par meseci kroz neprohodne šume ovog 1! raja, često sam, a ponekad sa nekim saputnikom 1ndijancem, i spavao je po šumama kao Indijanac, Moj deda ga je dobro poznavao i obično je govorio kad se Baraga kretao među nama kao da« dižući ruku pred sobom i praveći prsten od palca i kažiprsta — »kao da je video nešto ispred sebe.«

»Šta?« zapitah. »Šta je video?«

»Ne znam:.« reče Čipeva. »Nešto kao švetlost, koja ga je vodila, Ma šta to bilo, on je išao za tim celo vreme koje je proveo među nama. Moj deda je govorio da je Baraga bio uvek do krajnosti dobar prema Indijancima i iskre= no im je želeo dobra i pokušavao da im pomogne. On je cenio Indijance kao ljudska stvorenja, voleo naš jezik i običaje, kao i naše nedostatke, koji su se razvili među nama u ovom čudnom novom svetu. On je branio naša prava, išao radi nas Mičigenskom guverneru a i u Vašington, Pokušao je da utiče na korumpirane indijanske zastupnike da poprave svoje držanje. On se istrajno borio da ojača naša plemena, da ih beli čovek ne bi mogao eksploatisati, da bi imao izvesnog obzira prema nama.«

Baraga je uvideo da će napađi be-

· lih ljudi zapečatiti sudbinu Indijanaca · ako Indijanci ne budu utvrdili stalno mesto stanovanja i ako se poređ lova

i ribolova ne bi počeli baviti zemijoradnjom i drugim poslovima, Tako je on proveo mnogo godina, pokušava=jući đa nauči Odžibve i Čipeve kako da oru, drljaju, seju i žanju, On je osnivao crkve i škole. Neke je gradio i svojim sopstvenim rukama, čak i kad je postao biskup. „Prvorazredni drvodelja, poučavao je Indijance tom zanatu, Doveo je druge misionare iz Slovenije, Nekoliko njih su bili isto tako dobri kao i on. Nagnao ih je da vide, ono »nešto« pred :obom, Ponegde je Baraga i imao uspeha neko vreme, ali za dugi niz godina,

'neprilike koje jie imao on i crveni čo=

vek bile su i suviše tešk . On nije

' mogao da uguši nezasitost nove ru-

darske i drvne industrije, koja je u toku sledećih tri četvrtine veka pretvorila lepu i bogatu oblast Gornjeg Mičigena u pustoš. On nije mogao da spreči donošenje »vatrene vode«, koju je »bledo lice« upotrebljavalo u svom trgovanju sa Indijancima. Vašingtona .šse to nije ništa ticalo a indijanski zastupni-i su se i suviše duboko zaglibili u korupcionaško blato. | Ali Baraga Je ostavio dubokog traga, Sećanje na njega i na neke od njegovih saradnika misionara živi do današnjeg dana, Njegov stav prema Indijancima priznat je danas kao ispravan, Tridesetih gođina dvadesetog veka, sa NO Kolijerom, kao poverenikom za indijanske stvari, vlada SAD primenila je politiku i praksu koju je Baraga započeo pre sto HOos dina, \ i Slovenački misionari upoznali su narod u jugoslovenskim oblastima Au-

| \V

strije sa Amerikom, i izvestan broj Slovenaca, koji nisu bili misionari došli su krajem četrdesetih i poedesetih godina „prošlog veka, Neki su se mastanili u oblast: Minesotu. Oni su učestvovali u izgradnji Brokvaja, grada severno od Sv. Pavla. Većina ostalih, koji su došli u to vreme bili su torbari u Starom Svetu i putovali su sa svojom robom — nakitom, religioznim „medaljama, brojanicama i sličnim — preko aistoč-~

"ne i coentraine Evrope gde su besum=

nje čuli o Americi. Oni su nastavili sa torbarenjem u SAD, a polazno mesto za njihovu trgovinu bila je mala varoš Cikago. Prelazeći prostore koje ni-

·'su mogli da zamisle u staroj zemlji,”

oni su prodavali svoju robu prvim doseljenicima i Indijancima u Viskon= sinu, Mičigenu, Jovu, Nebraski i Minesoti., Neki su u tome uspeli, Jovan Gorše kupio je veliko imanje u Čikago-Lupu i prema tome smatrali su ga milionarom, Onaj mali broj, koji je znao da piše, slao je pisma u Sloveniju, puna čuda o veličini i bogatstvu Amerike i o mogućnostima koje ona pruža, Šezdesetih i sedamdesetih godina devetnaestog veka, preko torbara i sveštenika, vesti o otvaranju rudnika bakra i gvožđa u Mičigenu i Minesoti, dolazile su do stare zemlje. To je udarilo temelj prvoj seobi velikog razmera iz Slovenije i unutrašnjosti Hrvatske,

Međutim, ustvari od početka devet= naestog veka, Hrvati iz Dalmacije odlazili su redovno u SAD svojim sop= stvenim brodićima. Nju Orleans je bila njihova omiljena luka u koju su

· svraćali, mnogi su tu napuštali more,

ženili se i nastanili, a njihovi potomci pojačani docnijim doseljenicima, sada sačinjavaju priličan broj stanovništva duž Galfa. Bave se naročito ribolovom i konzerviranjem riba.

Drugi Dalmatinci su otišli kroz Ma= gelanski moreuz u Kaliforniju, koja je za njih bila veoma primamljiva. Klimatski i topografski ona je bila slična Dalmaciji. U stvari izgleda da je dubrovačka lađa došla do obale Tihog Okeana pored Indije početkom osamnaestog veka nekih šezdeset godina pre američke revolucije, kada je malo lju= di na atlantskoj obali znalo za Kali= forniju. Priča se da se posada toga broda nastanila negde južno od dama= šnjeg San Franciska, Dalmatinci su se skupili u Gold Rašu, Tada se dobar deo njih latio obrađivanja zemlje i gajenja voća. U Pajarskoj dolini oni su mekih dvanaest hiljada jutara ne= obrađene zemlje pretvorili u voćnjake, stvarajući ono što se za kratko vre= me nazivalo »Nova Dalmacija« Džek London je opisao sa divljenjem u »Do= lini meseca«.

Poznata proizvodnja jabuka u Severnoj Kaliforniji započela je u gra= du Vaisonvilu sedamdesetih godina devetnaestog veka, kada je Marko Robusa, došljalk iz Dalmacije, otišao tamo kao trgovac jabuka. Godine 1883 Steva Mitrović iz Preska uvezao je hilja= du smokvinih grančica za kalemijenje iz svog rodnog sela, Devet godina docnije, na kolumbijskoj izložbi u Čikagu, njegove smokve — zvane »Jadranske« — dobile su prvu nagradu. Sada je to razgranat pošao. Drugi Dal-= matinci #u doneli u Kaliforniju naro= čite dalmatinske šljive i grožđe, osno= vicu za mođerne zemljoradničko-industrijske poduhvate, Neki su gajili kaj= sije i salatu u velikim razmerama,

Drugi Dalmatinci' su okišli kao ri= bari u kalifornijske vode, a docnije kroz Pugetski moreuz i duž oblale britanske Kolumbije i Aljaske. Danas, njihovih nekoliko stotina ribarskih brodova, koji su najvećim delom zadružna svojina, snabdevaju velike fabrike za konzerviranje ribe, tuljanima, sardinama, lososima i lokardom. Zahvaljujući u mnogome smelom i poduzetnom duhu koji ide uporedo sa pomorskim tradicijama, Dalmatitici &u više uspeli nego druge grupe jugosiovenskih došljaka. Izvestan broj se prihvatio brođogradnje,

Hrvati iz unutrašnjosti zemlje, kao i Sloveni, Slavonci, Bosanci i Hercegovci, Crnogorci i Srbi bili su uglavnom vezani za zemlju, ne tako okretni kao Dalmatinci, kopali su rukama željnim rada, priviknuti vekovima na bedan život i stalno mučrnje. Dolazeći sedamdesetih godina prošlog veka godišnje na hiljade, a posle osamsto osamdesete na desetine hiljada, oni su se uključivali u najgrublje poslove velike i raširene teške industrije. Kao i Poljaci, Česi i Slovaci, Rusi, Mađari i Litvanct, oni su pretsta:.ljali značajan doprinos američk,j ljudskoj radnoj snazi u rudarstvu, proizvodnji čelika i gvožđa i građevinarstvu. Oni su najvećim delom bili seljaci, ali su brzo

· prihvatili američke metođe proizvod-

nje. |

U toru sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka, većina Jugoslovena je krenula za Severni Mičigen i Minesotu da bi radila mnogo časova za svega dolar i dvadeset pet dnevno u opasnim rudnicima bakra i gvožđa. Stotine su izgubile svoje živote i ostali bogalji zbog čestih nesreća, Ali većina njih ostala je živa. Posle rada od dve ili tri godine, mnogi su se vratili staroj zemlji. Neki su izgubili ru= ku ili nogu ili jednu stranu pluća, ali Su nosili svežanj mučno zarađenih dolara, kolim su otplaćivali dugove svo= jih imanja u domovini. Drugi su doveli svoje žene i devojke i osnovali američke porodice,

Mnogi od ovih Jugoslovena ,koji su dolazili u SAD u toku poslednje tri decenije devetnaestog veka, s namerom da se nastane u gornjem delu Velikih Jezera, na putu su se zaustavljali a Nju Jorku, gde su postajali radnici na dokovima ili članovi pasađa teretnih lađa u njujorškoj luci, Klevelandu, Čikagu i dr. Umesto da ođu u rudnike bakra i gvožđa oni su Be prihvatili različitih inđustrijskih rađova, osnivali su jugoslovenske »kolo=

| Me

novac rođacima u staroj domovini,

Docnijih decenija, krećući se prema “Klivlendu ili Čikagu, doseljenici su se zaustavljali u Pitsburgu ili Pensilvan=

skim oblastima, bogatim antracitom,

ili u naseljima oko rudnika uglja u zapadnoj Virđiniji i južnom Ohaju.· Ili su odlazili u jame rudnika uglja u Milvoke-u i Kanzasu, ili u nove rud= nike bakra u Montani i Utahu. Ili su. građili glavne drumove i železničke puteve po celom kontinentu. Prema popisu stanovištva iz 1940 godine bilo je 161.000 američkih Jugoslovena, ro= đenih u inostranstvu, i 221.700 Amerikanaca jugoslovensko# porekla. Ali ove cifre su male. Prema drugim procenama, uzimajući u obzir i decu i unuke, rođene u Americi, od kojih pojedini imaju samo jednoj jugosloven= skog pretka, broj se penje od 600.000 do 1,000.000. Hrvati su najmnogobrojniji, zatim dolaze Slovemci a onda Srbi. |

Možda dve trećine svih Jugoslovena žive u velikim industriskim centrima Klevlenda, Pjtsburga, Čikaga, Milvokea, Detroita, Sv. Luja, Nju Jorka i njihovoj okolini, Ostali se nalaze po manjim kolonijama u Nju Orleanu, Galvestonu i okolini, u Biloksi, Misi= sipi-u, u luci Los Anđelosa, Sv. Petar, u samom Los Anđelosu, u San Fran= cisku, Fresnu, Sakramentu, Portlandu, Takomi i Sitlu, u Bisbi, Arizonu, u Butu, Neleni i Anakonđi, Montani, u Utahu, Koloradu, Minesoti, Mičigenu, Kanzasu, Ilinoisu, Ohaju, zapadnoj Virđiniji i u rudarskim pensilvanskim varošima; u takvim centrima 'kao što su Akron, Jangstuan, na farmama u Viskonsinu, Mine:oti, Mičigenu i u dr= žavi Vašington. U gornjem Mičigenu slovenački doseljenici su osnovali osku opštinu i nazvali je imenom Travnik — što znači na slovenačkom »livađa«.

Još od sedamdešetih godina prošloga veka, jugoslovenski doseljenici prost narod sposoban za najveće fizičke napore — rađili su u svim osnovnim američkim industriskim procešima i predđuzećima, kopajući beskrajno velike količine uglja i rude, obarajući i pileći beskrajne stope drvene građe, proizvođeći beskralno mnogo tona če= lika. Stotine hiljada njih su sađa mr= tvi ili stari, njihova energija se ogle= da u američkim oblakođerima, mosto= vima, železničkim prugama, lokomoti= vama, vagonima, automobilima, mna= šinama svih vrsta.

Ali doprinos jugoslovenskih doseljenika u materijalnom bogatstvu ove zemlje, nije bio samo u mišicama, Ako je ruđarska proizvodnja i proizvodnja čelika i mašina veća godine 1945 ne= go što je bila, recimo, godine 1885, to je delimično zaslugom jugoslovenskih radnika, koli su došli do novih pronalazaka, koji se sađa upotrebljavaju u našoj industriji. Na hiljade prona= lazaka u Ministarstvu za registrova= nje patenata u Vašingtonu, zabeleženi su jugoslovenskim imenima.

Imena Mihaila Pupina i Nikole Te= sle, Srba doseljenika, dobro su poznata. Obojica su se doselili 1884 godine. Pupin je pisao o svolim pronalascima u oblasti telefonije, i o svom ličnom uzdizanju, u svojoj autobiografiji »Od doseljenika đo pronalazača«. Okružen slavom i bogatstvom umro je pre dđeset godina. Postoji Pupinov Institut na univerzitetu u Kolumbiji.

Tesla nije ni po čemu bio sličan Pupinu, Skroman, novac i slava nisu za njega imali značaja, on je bio neka vrsta _naučnika-sveca, inspirisanog pesnika-fizičara., Mnogi koji su upoznati sa njegovim postignućima i koji Su ga lično poznavali, smatraju Teslu za drugog Leonarda da. Vinčija, Oni ga cene kao najvećeg čoveka industriske ere. U vreme kad je stigao u Ame-= riku, osamdesetih gođina devetnaestog · veka bio je već potpun naučnik. Njegov urođeni genije razvijao se na evropskim univerzitetima, Od njego=> vih pronalazaka, seđam stotina su zvanično priznati. Druge se nije ni brinuo đa registruje. Danas, skoro sve što je u vezi sa elektricitetom, ima u sebi nešto njegovo. Teslini indđuktivni motori pokreću praktično sve što se kreće pomoću elektriciteta, On je predvideo pronalazak atomske energije mnogo godina pre nego što je sudbonosna bomba pukla iznađ Hirošime u leto 1945,

Drugi naučnik dr A. B. Behrenđd, jednom e rekao: » Kad bismo mi izbacili iz naše inđustrile rezultate TeSslinoga rađa, točkovi bi prestali da se okreću, naši električni vozovi bi se zaustavili ,naši građovi bi bili u mraku, naši mlinovi i fabrike nepokretni i mrtvi. Toliko daleko doseže njegovo delo, da je ono postalo za industriju osnova i potka.«

U toku poslednjih dvadeset godina njegovog života, američka javnost je skoro potpuno zaboravila Teslu. Sredinom tridesetih godina dvadesetog veka, jugoslovenska vlada dodelila mu

je penziju. Početkom 1943, umro jeu a

hotelskoj šobi u Nju Šorku. Iduće jeseni brod, nazvan imenom Nikole Te-

Ssle bio ': pušten u more, Godine 1944 :o

prva Teslina biografila objavljena je

u Nju Jorku »Prodigal Genjus« od

„O'Neilla, urednika njujorškoj „Herald

Tribuna«, koji ga je poznavao dugo ~

godina kao pronalazača naučnih istina 1 jednog od najneobičnijih ljudi koji su

ikad živeli — 3„»neosporno jedan od

najvećih genija na svetu«, koji je 1 tj

»stvorio mođermo doba«...