Књижевне новине
+,
· „Zapada, Ali ovako...
BTRANA 3
'U « Les nouvellegs litteraires » od 14
oktobra 1948, Rejmon La Vernja, pi-
šući članak „»Aktuelnost Zapada«, muči se da dađe odgovor na temu oko koje se pašte sva pera prodana trustovima. Pokušava da sakrije imperi. „jalistički karakter »Maršalove pomoĆia, »Trumanove doktrine« i »hladnog | rata«, i tako zabašuri njihovu klasnu, porobljivačku suštinu, Čime? Jasno, idiličkim mitom o id,ličnom Zapadu, „mitom prilagođemim »materijalnoj i loko posleratnoj strukturi«. La emja ne rešava tu redakcisku zađa) Ču ni gluplje ni gore od toliko drugih njemu sličnih priliteraturdđija, i pots8smesi kojim su u progresivnoj francuz skoj štampi dočekami njegovi napori bili bi neopravdani kađ bi se odno·sili samo na njega. Međutim, oni nisu neopravdani. Isto tako ni ova beleška pisana na marginama , » Aktuelnosti 'Zapađda« ne osvrće se samo na proizvod La Vernjinog pera, Jer »Zapad« je ime novog mita ni'klog sutradan po »V-Day«.-u (po Danu „Milktorije), tn su američki imperijalisti bili prinuđeni da zamene čitav arsenal isprobanih reakcionarnih »pogleda na svete i »teorija«, sve one isprobane teze koje su nepogrešno . izazvale zoološke ubilačke reflekse, a
- koje &šu sad ležale među ruševinama
Rajhstaga, satrvene na domaku Brandenburške kapije. Među njima hitlerTovska koncepcija »Evrope«, jeziva priča o azijatskom boliševiku s nožem među zubima i bauk Jevrejina isfabrikovan u rasističkim kuhinjama. . Nacisti su bili mobilisal! u zdravlje nemačkog imperijalizma sve što je
| htelo da mu posluži I vraga, i boga,i
papu Pačelija, i vladike, i Stepinca, i Panevropu · Kudehoven-Kalergija, i Drang na Istok, i Drang na Zapad (posle Staljingrada), i liberale, i desne socijal!demokrate i »odbranu zapadne civilizacije«, i kvislinge, i draže, i »civilizatorske misije«, — jednom reči sve što je tupa mašta porobljivača umela da tupog izmisli dpo: dugu istoriju robovanja čoveka
veku. I sve je to strpano pod isti hajhitler-šlem, razume se, uz ostalo što su Gebels i Rozenberg izmislili specifično nacističkog: životni prostor, supremacija lepe-plave norđiske rase, Kkrematorijumi i dušegupke, Tako »idejno« opremljena pošla je Hitlerova armada na Istok, i sve dok su poslovi dobro išli, svako je od učesnika u pohodu đolazio na svoj sitni račun u tom prilično zamršenom spletu najrazličitijih međukontinentalnih interesa i tendencija.
Idila je trajala sve đo prvih poraza vermahta. Tad su se pojavili rogovi — ali svi u istoj vreći. Svako je povukao na 6&voju stranu, i ša vojničkim slomom Memačke stradao je i taj realtcionarni »ideološki« mišmaš. Onošto nije moglo oružje humanistički lucidnog argumenta, učinili su ne manje humanistički argumenti „oružja „Crvene armije i drugih oslobodilačkih Snaga, i · Ljudi i narođi su odahnuli. Imperijalisti, mislim američki imperijalisti koji su zajedno s engleskim špekulisali za vreme rata, počeli su da uzdiŠu, Stari motivi ležali su izbačeni iz ' ratnog huškačkog stroja, neupotrebljivi, Valjalo je brže-bolje izmisliti neki novi mit, zamagljen i elastičan, koji bi obuhvatio stare, ne potseća= jućči na njih, ni na Štrajhera i mjefove idejne pretke Gobinoa i Čemberlena, me onog s kišobranom, nego onog 8 rasnom teorijom.
Zadatak neospormo težak, ali isplativ u gotovom, Radio, štampa, škole,
kveleri, prezviterijanci, papa (isti Pačeli), psihoanalitičari, homeopati, »filozofi«, nadreališti, kriminalisti,
filmovi o kriminalu, rabineri (manje ili više nečudđotvorni), apstraktni sliKari, egzistemcijališti, peđerasti, Žžigoidoi, svodilje i drugi desperadosi, 'sve što je alauknulo i zaigralo ratnu igru oko novih antikomunističkih vatara. Predlozi su zapljuštali sa svih strana, Ali svi — defekitni. Američki biznismeni, koji su poslovično praktičmi, nisu umeli ništa praktično da izmisle — sem. nasilja maskiranog demokratijom, Jenki-imperijalisti već su sanjali Hitlerov san — svetsku vladu, Preciznije, američku vlađavinu nad svetom, Ali bez hitlerovske mitološke rekvizite.
Apostolski SOS-vapaj nad ugroženom zapadnom i hrišćanskom civilizacijom nije mnogo palio, Čemu pret-
| postavijati maršaliziranje katoličkih
zemalja maršalizaciji pravoslavnih, budističkih ili islamskih narođa. Da se brzopleti Pačeli u apostolskoj beloj ' mantiji nije onako zaleteo na krvavo
' razbojište i angažovao u vidu „bez-
brojnih fotografisanih i štampanih ko pirajt »blagoslova SS oružju protiv | bezbožnog komunizma, možda bi se i moglo naći neko efekino jezgro u onom njegovom pozivu za odbranu iy Opet, brzžople.tost, Tek što su bili umukli topovi,
- zadah tučenog fašizma bio je suviše
jak,
Tad se javio »amerikanski čovek«, | ali inače izdajnik Francuske, i uopšte - renegat i degolist — Andre Malro. _ Njegov mit o altlantskoj civilizaciji, koja ne može da se pomiri s istočnom, · imao je u svojoj prvoj intelektuali-
_ Btički nepristupačmoj verziji niz OZ-
biljnih mana, Ali zašto postoje Daj-
_ džesti? Radio, štampa itd, kapitali-
" stičkih zemalja prihvatili su se, spon" tamo kao na komandu, odnosno na ko-
'mandu kao spontano, »Atlantske civi. lizacije«, odbacili predikat koji je zlo
-· Buko izazivao sećanja ne samo na
davno propalu Atlantidu nego i na - tvrdi »atlantski bedeme, koji je smekšanm i probijen kađa je Crvena armija poterala i porazila hitlerovsku vojsku na Istoku, posle čega su ostale prazne geografske ljušture Zapad (S podtekstom: dobro) i Istok (sinonim rđavog): Nekorumpirani igtinoljubivi imperijalistički radio i slobodna imperijalistička štampa počeli su tad da filuju te šuplje vafle „SPO i Istoka ekonomskim, finamsfskim i diplomatskim
Oskar DAVIČO
»sadržajem«e uz istovremeno slanje intemacionalističkih vojski na sve strane sveta. Istok je ubrzo označavao pored SSSR-a i narodnih demokratija — Markosa, Mao Ce Tunga, narodnooslobodilačku borbu Inđonežana, Španaca i Indusa, štrajkove u Italiji i Francuskoj, Americi i Bizoniji, ali i celu: sovjetsku zonu Nemačke. Dok je Zapad postao ukrasni pridev za Maršalov plam, Calđarisa, Čang Kai Šeka i celu američku glasačku mošinu u OUN. ubrojivši tu i Bevina, Bidoa, Sforcu i Šumahera.
Jednom reči — siluacija neodirživo konfuzna., Teško. .su se snalazili »čuvar! Zapnađag ulnliko višn što še mapredne, revolucionarne snage snalaze ww ml . 4 * Što su imperijalisti hteli od svojih apoloceta svadilo se n suštini na nešto, bar za njihove običaje, relativno prosto i jasno,
Zadatak glasi: utvrditi da je zapadni duh različit od istočnog (vidi Malroa i papu). Produbiti »teoretski« tu razliku do protivurečja, i dalje do suprotnosti, Dokazati „nepomirljivost Istoka i Zapada, Dokazati nagrtljivost Istoka i njegove planove usmerene protiv duha zapadne civilizacije. Neophodnost; đa se Zapad brani,
To su direktive. Štampa, radio, slobodni mislioci i ostali pismeni »zapađni« duhovi treba da razrade te đirektivne teze.
Ponovo se jedan Francuz, ali opet čovek Amerike, javlja s razradom ko-" ja :je naišla na odobravanje (tamo. na divljem Zapadu). Zove se Rejmon La Vernja, On je uzeo na sebe da raščisti konfuziju i da prilično otrcani pojam Zapada osveži njegovim spirituamim i intelektualnim sadržajem.
Osmisliti Zapad za La Vemju je značilo naći meki đuhovni majednički imenitelj koji povezuje jednim (psećim) lancem Čang Kaj Šeka, Caldđarisa, Bidoa itd, itd, za duhovni sadržaj Volstrita. Je li to dolar, kapitalizam, izdaja? Sačuvaj bože! Pa šta onda? Za Vernia odgovara: kult individue, vera u indiviđuu, To je smisao zapadne civilizacije.
O tom kultu će La Vernja mnogo da napiše. Pod rukom mi je samo prvi članak na tu temu. U njemu on samo filuje spiritualnim i intelektualnim sa držajem pojam Zapada. Ne naročito domišljato. Šta više, davno poznatim mislima. Ali tu je čvor, Njegovo beznadno rotiranje u krug oko tog čvora vrlo je tipičan i poučan primer koji potvrđuje još jednom da i jenki-imperijalizmu ne ostaje drugo nego da svoje mitove pravi od klasičnih pogromističkih olupina ili ruševina »modernijih« Rozenbergovih teorija o životnom prostoru i bogodanoj rasnoj Buprematiji. = La Vernja oprezno kaže: čini se da se pojam Zapada osniva na otkriću, proširenju i uočavanju. pojma ličnosti«, Pređimo preko tog pojma koji se osniva na pojmu Po IT,a Vermii nnh Atine, zatim duh hrišćanstva superponirali su se da objave, potvrđe i uščuvaju prevashodstvo ličnosti« i to pomoću »grčke pravđe« i »hrišćamskog milosrđa«, u cilju stvaranja »uzvišene đemokratije savesti« (a la Stepinac). Taj duh Atine koji se popeo na rame duhu jerusalimskom gde je nasm=. lo hrišćanstvo, ne u spiritualističke svrhe, nego đa objavi prevashodstvD ličnosti na bazi grčke robovlasničke »pravde« i hrišćanskog antiđordanobrunovskog »milosrđa«, taj duh i onaj duh. ti duhovi dakle — to je Zapad, to je Mediteran, njegov istočni deo, kolevka Zapada, koji se iz Sredđozem– lja proširio do Atlamtika, prešao ga i, stvorivši u onim gigantskim antisredozemskim prostorima. moćnu ratnu industriju, sad želi da se u oblilru Maršalove pomoći vrati u Evropu.
Šta o tome misle evropske »indiviđue«, ne znam. Verovaino se raduju tom povratku. Ali radničke mase EV-
jasno osećaju opasnost tog povratka i bore se protiv njega. Kako i ne bi, Državni komitet obnove Ttaljije zatvara fabrike i otpušta radnike i otvoreno priznaje da to čini u cilju »lakšeg sprovođenja Maršalovog plana«, Francuska Vlada, iz istih razloga, poručuje u Hamburgu i Bremenu hiljađe tona trgovačkog brodovlja, domaći dokovi i aršenali zvrje pusti. »Superponirani duhovi« koji objavljuju »prevashodstvo ličnosti«, smatraju valjda u ime tog prevashodstva đa u Bizoniji treba osuditi na robiju svaku ličnost koja čita ruske knjige ili sluša sovjetske emisije. Reći ćete — okupirano pođručje. Ali isti super– ponjirani duhovi nisu ništa manje liberalni ni u Njujorku, gde su izveli pred sud da osude dvanačsi Tukovodđilaca KP SAD.
La Vernja o tome ne govori On uopšte ne govori ni o tome đa Mao Ce Tung već kuca na vrata Nankinga, iz koga kuomintanška vlađa beži, đa Markos zauzima Nausu. On i njegovi duhovi „zadovoljni su da otkrivaju, proširuju i čuvaju prevashodstvo ličnošti po svaku cenu. pa čak i cenu zatvaranja, ubijanja ličnosti, zabranjivanja knjiga ı mešanja u unutranje poslove suverenih država. S obzirom na istorisku trađiciju ona dva duha, mislim na robovšku eksploataciju i katoličke lomanče. uloga koju danas Zapadu daje Volstrit, glavnokomandđujući zapadnim frontom, superponiranim đuhovima neće biti baš i suviše teško da se snađu i bez obzira na La Vernjin tekst.
Ali on nije tu đa kaže, nego da sšlaže, Ne da otkrije, nego da sakrije. Da sakrije intelektualnim i spiritualnim sadržajem takozvanog Zapada polit= čku praksu američkog ekspanzionizma Kao zemlja okrugli Zapad morao je
Ćć u nizu mahova, verovatno neraćoška svojih dugih žutih zuba, Vemja je tu da ih kamuflira obrazi~
· nom Agneca božjeg 8 maslinovom
/
dok .
o. ali to nije važno, đa pokaže a a
grančicom kornedbifa u onoj ruci u kojoj ne drži atomsku bombu. i
BEkspanzionistička politika zvala se,
do nedavno politika životnog proštora, La Vernja je sada naziva sadržajem dinamičkog Zapada koji oslobađa ličnost. A da je i njemu samom ja
„sno o čemu se u stvari radi, potvr~
đuju izvesni unutrašnji dialozi u tek_ stu njegovog članka koji ga gone da odgovara na progutana pitanja. Kroz
gustu kašu njegovog teksta prodiru i ~
glasovi iz svela koji se kloni ljudi oko redakcije »Legs nouvelles litteraires«. Taj svet radnika u štrajku ne želi Amerikance i njihove slugo. Zato, tako neočekivano La Vernja kaže: »Amerika ne ugrožava Evropu. Ona je kći Evrope. Ona je Evropa«,
Kako je to malo ubedlijvo, bar za francuske radnik•, La Vernja je prinuđen da se kratko ali. nejezgrovito upusti u analizu američkog duba, koji je po njemu u devet desetina duh Za pada tj. Evropa. On se, taj američkoevropski duh, u američkoj recemziji, razlikuje, istina, od evropskog, Dpriznaje on, izvesnom jačom dozom surovosti, agresivnosti i ciničnosti, ali sve u svemu, ipak je ekvilibriran oko iste vere u indiviđuu.
No tek što je izrekao tu misao, La Vernji se učinilo da opet čuje prigovore. Ne bez razloga. Amerika je zemlja u kojoj je, prema mišljenju svih putopisaca za poslednjih dvadešet godina, indiviđua najnesrećnija jer je najstandarizovanija. Sama američka literatura pruža bezbroj primera o praznini života i njegovom besmislu u lom se batrga ono što se zove individualni život američkih podanika. La Vernja je prinuđen da proceđi to priznanje, Tačno je, veli on, da usled industriskog gigantizma u Americi čovek ostavlja utisak mnediferenciranog mrava. Ali, podvlači on likujući, ta masa ne pretstavlja konglomerat. Svaka individua zadržava svoju ·'posebnu individualnu svest, »Individua jeste masa, ali ta masa je sama individun«, a ne kao u socijalizmu markcističkim jeđinjenjem „dezindividualizirana masa izlivena u kolektiv.
Tu tvrdnju on ne dokazuje. Ide dalje. Ali mi možemo ostati tu. Jer je jasno: Zapadu se daje proizvolini sadržaj da bi se njim stidljivo zaklonio pravi, ratoborni impoerijalistički sadržaj svetske reakcije okupljene oko Stejts Departmenta. To je jasno, A Jžasnoće se upravo boje jenki-imperijalisti, kao i njihovi denacionalizovani, na svalcu izdaju i laž spremni apologeti. Ali te laži i izdaje, na koje su spremni, mirišu na leš — izvučen iz podruma Rajhskancelarije, Mit o Zapadu — na zalazu je. Prirodno je što mu se neće. Ni onima koji sa već zašli nije se zahodilo. Pa ipak... Zar će promeniti šta na Stvari zapadanja, ako se odsad životni prostor i rasizam zovu »uzvišeni duh Zapada«? ;
One napredne snage čovečanstva koje stvaraju istožiju | menjaju stav svet u novi, napredne snage koje pOostoje na svim geografskim širinama pa i u fakvoi Americi — a kojima pripada sve najbolje što je stvoreno u kulturi čovečanstva, pa i ono što je veliko u kulturi Zapada. — izići će na kraj i s mitovima i sa snagama koje nasrću preko tih antikulturnih mitova, ISPRAVKA
Ww drugom delu članka »Razgovor Mao Ce Tunga s kineskim lknjiževnicima«, koji je izašao u prošlom broju našeg lista, grešim korektora, u citiranim stihovima Ta Sina, pri krajiu članka, potkrale su se greške. Stihovi glase: |
Kada hiliadu siledžija prstom ukaži na
5 mene.
· Pogledaću ih samo Izazivački i hladno. A povinuću se ovom nevinom detetu, Čak ću ga i na leđima poneti.
'; ·
U istom broju našeg lista, u članku »Problemi filmskog scenarija na XI} plenumu Saveza sovjetskih pisaca«, na početku drugog pasusa stoji: »Referat o sovietskoj filmskoi dramaturgiji održala je Vv. Ščerbina« itd, a pasus treba da glasi: »Referat o sovjetskoi filmskoi dramaturgiji
održao je V MŠčerbina« itd.
KNJIŽEVNE'NOVINE
BELEŠKE NA RUBU »RKTUELNOSTI ZAPADR«
| CRHOSLOVAČKA
- airasekOvog, fonda, koja je dosad
MJirasekova akcija ~ „|, “ i f-
u Cehoslovačkoji Krajem prošle godine, na inicijativu pretsednika Čehoslovačke Republike Klementa Gotvalda, pokrenuta je tzv. »Jirasekova alcija«, jz Jirasek je jeđan od najistaknutijih čeških romansijera, čiji je
značaj buržoaska kritika pokušala đa uma-– nji zbog njegove bliskošti narodu i ZDOE
pravilnog stava prema češkoj istoriji, iz- ~
raženog u njegovim istoriskim romanima u kojima je ukazivao na vođeću ulogu naro“ da u istoriskim zbivaniima. U svojoj oceni životnog dela OVOE značajnog češkog Dpisca, pretsednik Gotvald je naglasio đa JiYasek zauzima značajno mesto u kulturnom nasleđu češke literature koje treba da postane oslonac Za budući stvaralački rad čeških pisaca.
U vezi sa pokretanjem »Jirasekove akcije« osnovan je odbor na čelu sa ministrom Zdenjekom Mejedlim koji je sebi stavio u zadatak izdavanje u velikom tiražu sabranih dela Alojza Jiraseka, kao i osnivani Jirasekovog muzeja. U celoj Čehoslovač: koj pokrenuta je sabirna akcija u korist
Ž iznela oko 9 milionan Kčs. ·
iu svojoi izjavi za štampu dr Zdeniek Wejedli rekao je da je \Jirasekova akcija jedna od najvećih itwpnih akciia koje su posle oslobođenja pokrenute u Čehoslovačkoj. Jirasekov odbot OIOTED Ua je već za štampu prve tomove Jirasekovih dela i počeo da sakuplja dokumente za Jirasekov muzej, koji treba da buđe otvoren 1951 godine, na đan stogodišnjice rođenja ovog istaknutog književnika.
NOVA IZDANJA ČEŠKIH RLASIKA
Državno izdavačko preduzeće »Orbis« Osnovalo je ediciju »Narodna Kknjižnica« u kojoj će izdavati najznačajnija „Klasična dela češke literature, Bdicija će obuhvatiti izabrana dela oko 200 pisaca od 1820 godine do danas. Dosađ su izašle dve sveske prve serije, koje sadrže pesme PF. L. Čelakovskog i K. J. Erbena.
KULTURNO-PROSVERTNA DELATNOST NA SELU
Kulturno-prosvetnoj delatnosti na selu posvećuje se u Čehoslovačkoi sve veća pažnja. U toku prošle gođine osnovano je oko 2.000 kulturnih društava, a do kraja Petogodišnjeg plana svako selo treba da ima svoje kulturno društvo. Ministarstvo poljoprivrede poklonilo je seoskim bibliotekama preko "00.000 knjiga u vrednosti od 19 miliona Kčs. U toku Petogođišnjeg plana Ministarstvo će pružiti materijalnu pomoć za izgradnju 270 domova kulture. 'Pri ansambla »Seoskog pozorišta« dala su u prvoj polovini 1948 godine 2.035 pretstava u 669 sela Pozorište ima danas 10 ansambla, kojii treba u toku Petogodđišnjeg plana da posete svake godine 960 sela i da đađu „đ2.880 pretstava. Dvadeset pokretnih bioskopa ministarstva polioprivređe posetilo je u prvoi polovini 1948 godine 2.900 sela i dalo 4.800 filmskih prctstava, koje je gledalo 500.000 posetilaca. Do kraja Petogodišnjeg Plata broj pokretnih bioskopa povećaće se
a
BUGARSKA
Obnova Narodne biblioteke u Sofiji
Narodnn biblioteka u Sofiji, koja je
znatno oštećena od bombarđovanja u toku
rata, dobiće novu zgradu. Ziđanje zgrađe
predviđeno je Dvogodišnjim planom i već
ie u toku. Sađa je Narodna biblioteka sme štena u donjem delu nedđovršene zgrađe.
Pre oštećenja Narodna biblioteka imala je nekoliko stotina hiljada Knjiga. Sađa iS knjige ponovo sređuju i uvođe se kataozi. Biblioteka ima sleđeća odelienja: stari rukopisi i stare štampane knjige, arhiva, Tstočno odeljenie, fotoarhiv, portreti, grafika, muzičke kompozicije.
Odelienju dokumenata poklanja se velika pažnja. Za sedđamđeset godina postojanja biblioteke sakupljeno je oko triđeset hiljada dokumenata, a samo za poslednje tri gođine oko sto peđeset važnih dokume-– nata iz bugarske istorije. Ređovno se izdaje bibliografija bugarske knjige. Poređ ostalog, organizovano je i odđeljenie međunarodne razmene Knjiga.
U sastav Narodne biblioteke spada i dommuzej Ivana Vazova, istaknutog bugarskog pisca, a formira se i institut za izučavanje života i rađa pesnika Hrista Smirnenskog. Bugarski bibliografski institut, koji takođe pripada Narodnoj biblioteci, ima tri odeljenia: Bugarska knjiga od 1804 đo 1948
. god., Bugarska periođična štampa ođ 1844
do 1944 god. i Tekuća bibliografska informacija. Đibliografski institut je neđavno izađao potpunu bibliografiju o Hristu Smirnenskom i bibliografiju o Septembarskom Ustanku 1993 godine. -
KNJIŽEVNI ALMANAH MLADIH PISACA
Izdavačko mpređuzeće »Narodna. mladež« priprema književni almanah rađova mladih pisaca. U almanahu će biti objavljeni knjiŽevni radovi o delatnosti Narodne omladiGo na izgradnji zemlje u toku prošle go-
ne.
-
JM
DRUGI PLENUM SAVEZA
PROBLEMI 5
B8OVJETSKIH KOMPOZITORA
AVREMENE ~
SOVJETSKE MUZIKE
Na Drugom plenumu Saveza BOVjetslih kompozitora SSSR, koji je od 21 do 29 decembra 1948 godine žan u Moskvi, izveđena su novija dela oko stotine sovjetskih kompozitora, a zatim je generalni sekretar saveza, kompozitor T. H. Hernikov podneo referat O osnovnim problomima savremene sovjetske muzike pošle odluke CIR SRP(b) o operi »Veliko prijateljstvo« od B, Murađelija.
Na početku svog referata Hrenikov je istakao da je ogromna većina SOVjetskih kompozitora posle odluke CIC Partije iskreno i enePgično pošla renligtičlkim putem, »Međutim, —d kaže referent — formalističke „pojave još uvek postoje kod nekih od njih, O tome najbolje svedoči nova opera Sergeja Prokofieva »Povest o pravom čoveku« — njena je muzika krajnje formalistička i u vapijućem neskladu 8 likovima povesti Borisa Poljevoja... Pojava te opere Prokofjeva svedoči da su se u njegovoj svesti snažno Uukorenile iradicije zapadnog modernizma i da su za njega pojedine situacije i igranje naturalističkim detaljima važniji od stvaranja vernog lika sovjetskog | čoveka-heroja pomoću muzičkih sredstava. komponovanja povlači za sobom nedostatal celine muzičke misli, koji se pre svoga izražava u amtimelodičnosti, u mnoštvu suhih rečitativa, koji mogu samo da izraze spoljni opis teksta, a ne unutrašnji svet junaka opere. Kad bi Prokofjev više verovao u snagu kolektiva i da se nije celo OVO vreme nalazio izvan svoje organizacije kompozitora, kad on ne bi svoju gotovu operu skrivao pred svetom sve do njenog koncerinošd izvođenja možda bi mu, i sigurno, blagovremena kritička zapažanja drugova pomogla da zapazi svoj pogrešan put, da revidđira svoje poglede koji su se formirali u samoći i da postigne uspeh u pisanju nove opere na tako važmu i odgovornu temu«.
Hrenikov je dalje podvukao potrebu odlučne i neprekidne borbe protiv formalizma i njegovih apologeta u muzici, Treba imati na umu, — rekao je on, — da se formalizam ne izražava uvek u tako izrazitoj, agresivnoj formi. Ima dosta dela koja kao da su napisana na realistički način, ali koja su u isto vreme uvenula, anemična i bez Živokne snage. Treba izoštriti pažnju baš prema takvom, spolja »neškodljivom«, ali baš zato opasnijem obliku formalizma. Ima kod nas dela koja su kažu, napisana dobrim starim jezikom, dela koja stoje na pozicijama bezuslovnog poštovanja klasičnih tradicija, ali koja su lišena snage života — bilo zato što kompozitor samo spolia reprodukuje, kopira izraz i intonacioni jezik klasične muzike, ne trudeći se da da likove našeg života, bilo zato Što ' kompozitor Moristi tradicionalni muzički jezik samo kao mogućnost da se naslađuje slikama prošlosti, stilizacijom, udaljavanjem od naše stvarnosti.«
»Najvažnije pitanje koje stoji pred kompozitorima, — rekao je dalje T. Hrenikov, govoreći o muzičkim delima savremenih sovjetskih kompozitora koja su izvedena na Plenumu, jeste sposobnost da se u našem muzičkom stvaranju verno · izraze prizori naše sovjetske stvarnosti. Niz dela, koja su izvedena na Plenumu, izazivaju bojazan da neki kompozitori nedovoljno duboko rešavaju problem organskog jedinstva savremenog sadržaja i njegovog muzičkog ovaploće= nja. U Kantati — oratorijumu Čiška „Zastava nad seoskim sovjetom« prema poemi Alekseja Nedogonova, uporedo sa vernim, izrazitim epizodama, likovi sovjetskih ljudi često dobijaju lažan karakter zbog, toga Što autor vasivno pozajmljuje likove i izražaJna sredsiva iz klasičnih ruskih opera. "Tesno zatvoren, salonski karakter dobija i opisivanje sovjetskih likova u romansama kompozitora Rakova, Intonaciona sfera Šaporinovih romansa na tekst sovjetskih pesnika često se zatvara u krug elegičnih motiva, koji su slušaocima poznati iz romansa istog autora na tekst ruskih posnika iz XIX i početka XX vekax«,
TT. Hrenikov ističe kao radosnu pojavu nicanje novih dels mladih talentovanih kompozitora, Među njima se naročito ističe »Kantata o Otadžbini« mlađog jermenskog kompozitora Arutjunjana, za koju Hrenikov kaže da pretstavlja uspeh ne samo jermenske muzičke kulture, nego i opštesovjetsko ostvarenje.
Govoreći o stvaranju onih sovjetskih kompozitora koji su bili kritikovani u Odluci CK. SKP(b) o operi »Veliko prijateljstvo«, T, Hrenikov je roekao: »Treba istaći uspelu muziku Dmitrija Šostakoviča za film »Mlađa garđa«, napominjući uz to kompozitoru da sovjetska publika očekuje od
A takav način
njega nova dela, prožeta duhom reaizma, dela u, kojima će se ovaplotiti životni likovi naše stvarnosti. Simfonija na ruske teme od Majakovskog simfonijski ditiramb posvećen uspome ni Lenjina (iz muzike za film) od _A,
Hačaturjana, sedmi kvartet Šebalji-
na i. naročito, pimna u čast Moskve i dva horska dela od Murađelija — Sta ta dela svedoče o, želji autora da pođu putem realističkog muzičkog stvara” nja«. . Hrenikov se dalie u svom refleratu, naročito zađržao na pitanju operske umetnosti, pa kaže: »Ma kakvi bili naši uspesi u drugim žanrovima, o zrelosti, o snazi sovjelske muzike sudiće se prema fome koliko smo mi izražajno i snažno uspeli da ovaplotimo likove pozitivnih junaka našeg vremena u operskoj umelknosti — u umefnosti ogromnog delovanja. u u” metnosti koja je po svojoj prirodi demolratska i realistička... Odluka CK odredila je put sovjetskog operskog stvaralaštva, kao put visoke realističke umetnosti, gde izražajno, melodiozno pevanje preistavlja glavno, osnovno načelo. organski saobraženo sa široko i bogato razvijenim drugim komponentama operske umetnosti. A sve to freba da služi glavnom zadatku — igpoljavanju unutrašnjeg duševnog sveta, duševne lepote junaka nove socijalističke epohe«. Rad na sovjetskoj operi postavio je Hrenikov kao glavni zadatak sovjetskih kompozitora u narednom petiođu.
Referent je dalje istakao kao pozitivnu činjenicu da su se u sovjetskoj opereti pojavila dela koja otskaču od zapadnoevropslkcih, buržoaskih kalupa. On je naglasio da pred autorima Ope= refta stoi zadatak da »smclije zahvataju u teme sovjetske stvarnosti, da nađu izraziti, a ujedno i realistički, istiniti jezik u ocrtavanju pozitivnih junaka«, „
Glavni uzrok zaostajanja sovjetskog baleta leži -—— po rečima referenta, u krajnjoi nezrelosti libretne drama fturgije. Hrenikov je takođe potsetio na ono mesto u odluci CK. SKP(b) o operi »Veliko prijateljstvo« gde se govori o potrebi stvaranja konkretnih, realistički živih, programskih simfoniskih dela. pa kaže: »Mi moramo da odlučno savlađamo jednostrane navike »č stog« instrumentalnog mišljenja koje hHkultivišu formalisti, i da naše simfonisko stvaranje načinimo gipkim i takvim dn se odaziva na realne konkretne liokve i prizore naše raznolike stvarnosti«.
Što se tiče masovnih pesama, Hrenikov je naglasio da su se sovjetski kompozitori, među „kojima naročito ĐBlanter i Meljutin, aktivno odđazivali svim važnijim događajima sovjetskog života. Međutim, izgleda 'da kompoziftori još nemajiu dovoljno hrabrosti da stvore popularne narodne pesme o Lenjinu i Staliinu o herojima Otadžbinskog rata, S obzirom ma veliki va8špitni značaj masovnih pesama pred njima stoji zađatak da što pre stvore takva dela.
Referent je podvrgao oštroj kritici stanje u žamru zabavne muzike, gde »zanaftski odnoš prema umetnosti. pre pevi standarđne zapadne šeme i ne” dostatak profesionalnog „majstorstva — jako snižavaju uspehe u toj OoblaSsti«. i
Pošto je govorio o uspes'ma i o izvesnim „zadacima muzike za decu, Hrenikov se zaustavio na pitanju voj“ no-duvačke muzike, obrativši pažnju
kompozitora na to područje muzičkog ·
stvaranja. koje prelstavlja jedan od”· najmasovnijih vidova muzičke umet-
nosti. »U težnji da obnove tradicio” nalnu muziku marša u stroju, — Tekao je Hrenikov, — naši kompozitori, baveći · se i apstraktno-okadđemskim zađacima, zaboravljaju sasvim obi-
me stvari, zaboravliaju đa marš mora
da bude apsoluino prikladan za VOjnički korak, đa mu melodija mora biti vrlo izrazita i lepa i da mora đa bude neobično jasan po svojoj formi«. Dobar deo svoga referata posvetio jeT, Hrenikov problemima sovjetske muzičke nauke. kritike i publicistike,” »Naš je zađatak, — rekao je on na kraju svog referata, — đa pomognemo vaspitavanju svakog kompozitora i muzikologa u duhu punog marksističko-lenjinističikog pogleda na svet; naš je zadatak — da ih vaspitavamo |u
duhu oštrih zahteva prema svome
stvaralačkom radu u đuhu sposobnosti zapažanja i pravilnog shvatanja životnih procesa našeg savremenog života. koje će oni umeti da odraze samo pomoću istinskog i Visokoumetničkog muzičkog izraza.
Infelektualci Brazilije za odbranu mira
Poznati brazilijanski „Kmjiževnik Žor Amadu, koji je neđavno doputovao u Sovjetski Savez, predao je Savezu sovjetskih književnika tekst proglasa koji su intelektualci MBrazilije uputili sovjetskim intelektualcima.
»U vreme kad se potpaljivači rata sa zločinačkim cinizmom priprema– ju da gurnu čovečanstvo u novi rat, — kaže se u proglasu — mi smo Ssvesni da je dužnost intelektualaca da učestvuje u borbi za mir, demokrati ju i napredak, u borbi protiv planova krvožednog imperijalizma, koji želi da čitavo čovečanstvo pretvori u svoje robove. Našoj zemlji i njenoj nacionalnoj kulturi preti opasnost od politike ratova, osvajanja i porobljavanja, koju vodi jenkijevski imperijalizam. »Mi zauzimamo isti stav kao i Sov-
jetski Savez, zemlje narodne demo-
kratije i svetski proletarijat. Posdnavljamo Sovjetski Savez kao neustrašivog borca za mir i sreću čovečanstva. Sovjetski intelektualci svojim radom pokazuju nam šta može postići kultura stavljena u službu narođa, otadžbine j čovečanstva. Pozdravljajući sovjefske infielektualce, narode SSSR-a i njihove rukovodioce, a na= ročito genijalnog vođu naroda Josifa Staljina, mi izražavamo osećanja svih intelektualaca, svih proletera i čitaVOg naroda Brazilije«.
Proglas su potpisali intelektualci
'Brazilije, učesnici Svetskog kongresa
kulturnih radnika za zaštitu mira, koji je održan u Vroclavu: Vaske Prado, Mario Šmeberg, Henda Roča, Fraj” re Karlos, Skliar Klaudio, Sa\toro Alberto, Kasštie) Ana, Stela Šik Rosa, Seljan Braga i Žorž Amadu.