Књижевне новине

_ TT —

BROJ 10 GODINA II

onima koji uklanjaju međaše

Došli su iz Svih Srezova naše zemlje i gBovonili jednostavnim narodnim jezikom o svom velikom pionirskom delu. Svaki od njih, govorio on kratko ili »natenane«, pričajući o svojoj zadruzi i ljudima u njoj, iznoseći brojke ili svoja osećanja, predočavao je živo sliku naše nove stvarnosti u kojoj, pored »Litostroja« i »Lole Ribara«, niču i, razvijaju se radne zadruge, „socijalistička čeda naše sela, a u njima ljudi koji su u početku svog rada — kako reče Nikola Lakić, pretsednik zadruge »Crveni proleter« »bosi išli po strjikama. ali to za njih nije bilo teško, jier su oni išli bosi iu borbu«, ali zato sada mudro upravljaju komplikovanom organizacijom sVOg kolektiva, podižu uporno visinu trudodana, čitaju »Uzoranu ledinu« i uvode elektriku, grade domo= ve kulture i radionice, Argumentima svojih prinosa sa njiva na kojima su preorane međe, svojih stada i radionica, svojih trpeza i svoje SsVesti — oni ubeđuju i bore se.

A nije bilo Jako, niti je još uvek lako. Nije bilo lako »Crvenom proleteru« u Kačarevu i njegovim ratnim invalidima-zadrugarima boriti se da stvore napredno gazdinstvo i Očuvaju i razviju bratstvo i jedinstvo zadmugara više nacionalnosti, zadrugara koje je neprijateli spolja i iznutra pokušao da dezorganizuje. Nije bilo lako zadrugarima iz Bukvika (kojima je neprijateli palio seno i stočnu hranu) krčiti međe da lakše uzoru i puškom u ruci čuvati za-, družnu imovinu. Teško je bilo bivšim pečalbarima »Bistre« iz Galičnika dok su svladali seoske bogataše, još teže onima u selu Babino, gde je neprijatelj palio kuće zadrugara ili. onima u Livnu koje su podrugljivo pitalj »jesu li kupili porcije« za ishranu na kazanu. A da i ne govorimo o teškoćama kao što su one »Milice Križan« jedne od naistarijih zadruga Osiječkog sreza, formulisanim u jednoj rečenici delegata: »Moja zadruga ima danas hiliadu jutara zemlje, ali nema nijednog traktora«.

Pored Lakića, u radnom pretsedništvu sedi žena svetlosmeđe kose i uBkih nasmejanih očiju. Vetar joj je opalio obraze i ruke, Ona je pretsed-

nik zadruge »Ivan Moštarić« u Hle=

binama, zadruge koja nosi ime njenog muža, jednog od organizatora Ustanka u tome kraju, Pao je u prvoj godini xata, a žena je s decom nastavila borbu. Kati Šoštarić takođe nije bilo lako u bogatom podravskom selu otpočeti borbu za socijalizam. «

Nije bilo lako, ali su pobeđivali jer ih je vodila Partiia. Nikola Lakić, omalen, čvrst i rumen seljak, široko razmahujući rukama i s radošnom rosom u sveilim očima, potvrdio je to u ime »Crvenog proletera«: »Kod nas se danas ne Dita ko si, nego kakav si«. Omladinac Graorkovski iz Galičnika izneo je rezultat borbe sa seoskim bogatašima: »98% radnih seljaka u zadruzi« i pozvao »kEritičare« iz Informbiroa neka dođu k njemu da se uvere.

Makedonski delegati govore sa na” ročitom strašću. Govore o svojoj Republici koja već ima 330 zadruga, od kojih 60 u kojima su učlaniena sva domaćinstva u selu. Sav njihov život, sloboda, nacionalna i 6ocijalna i široke perspektive, sve to gori sna mo u njihovim rečima zahvalnosti našoj Partiji. -

Jedan od njih, Dobre Manevski, iz Svetonikolinskog sreza, stariji čovek, kome je raniji teški život urezao duboke brazde na licu, poneo je na BOvornicu nekoliko ceduljica, Na njima je, verovatno, zapisao ono što je nmameravao da iznese. Zbunio se malo pred reflektomima. teško mu je bilo da čita i on je govorio »napamet«, svaka reč bila ie teška i puna kao i njegov život. Počeli su skoro iz ničega, Nabrojio ie Šta su imali. Onda je rast zadruge beležio niza-

njem nabavljenih konia i ovaca, gra-

dnjom štala i radionica i mlinova, konstatovao je da je u srezu 1947 bilo 6 zadruga a sada ih ima 36, pa kad je završio sa brojkama iza kojih se u naše vreme tako često skrivaju najčudesnije vatre stvarania, osetio ie da mora još nešto da kaže, nešto što mu je ispunilo celo srce a što On ne ume da formuliše. Uzeo je svoje ceđuljice, prevrtao po njima, ali ni tamo to nije bilo zapisano pa Se Zagledao u delegate i sve izrazio jednom jedinom rečenicom: šta drugo da kažem nego: naš drug Tito!«

Skoro Svaki delegat govorio je O traktoru. Iz razgovora s niima vidiš da o traktoru i saniaju. Oko njega i oko drugih mhšina koie su nekad gledali s nepoverenjem oni sad pletu vence svojih planova. A oni. koji još traktora nemaju, sa Zavišću slušaju delegata velike radne zadruge »Njegoš«, koji govori o sili i pomoči sVOjih 13 traktora, o napretku zadruge. Radđuju se oni tom napretku i prekidaju pljeskom delegata. a Živko Ćirić iz Čepina u nastavu diskusije ističe kako su oni uprli nay:oih hiljadu jutara, i bez traktora Prema-

ili proizvodni plan, a š sa fraktorom! Da vidiš. »Njegoša« takmičenja! Ali zašto traktora nema. Nema Ba zato ŠtO naša teška industrija još nije mogla da krene punim kapacitetom, jer »prijatelji« iz Mađarske i ČehoSlovačke i drugih zemalia traktore prodaju tamo gde se ioš ne radi o Socijalističkoj proizvodnji«.

to su telegrami, koje

da živi

druže" iz »zanamo

su konfe=

»Ja nemam ,

a šta bi tek bilo ·

_ :: rika OL pWepsaWTeTC & o Š peorpam ax. 549

Francuska 7 — Telefon: 28-098

Roksanda NJEGUŠ

renciji uputile naše fabrike mpoljoprivrednih mašina »Zmai« i »Šumadija« sa „pozdravom i obavezom: poslaćemo našim zadrugama mašine. — izazva-– le onaj čudni snažni pljesak, koji smo tog dana slušali mnogo puta, prilikom dolaska druga Tita na kon= ferenciju i članova CK KPJ, kao i

' prilikom samog pomena Titovog i-

mena i odluka Drugog plenuma Cen= tralnog komiteta. Zadrugari su ustajali i počinjali da pljeskaju sa silnim, ravnomernim ritmom. sa snagom koja se ne umara, dugo i uvek jednako silno uz poklike mirmo-pouzdane, duboke.

Vekovima pritiskivane i Wiugnjetavane snage, koje je Partija probudila i povela u oslobodilački rat, a sa= da im širom otvorila vrata u radostan socijalistički život, govorile su na usta svojih najboljih prestavnika o nastavku, narodne revolucije, o velikom pokretu iz dubina seljačkih masa, kojima je Drugi plenum čitao misli i osećanja, kao što ie Partija to čitala i ranije, ukazuiuči uvek na sutrašnji dam.

Među njima jie bilo boraca sa spomenicom. omladinaca kojiima je krila dala socijalistička otadžbina na Dprvim radilištima Petoletke. ali i starih zadrugara, koji su i u »ono nevaljalo vreme« kraljevske Jugoslavije pokušavali da zadružnom pokreki udare pečat napredne borbe. Velike borbene tradicije naroda došle su i ovde do izražaja. Stari Velimir Stokić iz Braničeva, potpuno belih kosa i brkova, mršavog lica i mudrih očiju koje su naučile da dobro gledaju u svet, pretstavio se ovako: »Evo i mene. starca, među vama i Sa vama, starca po godinama a mladića po idejama«. Prekidali su ga pljeskom a on je· ljutito mahao rukom: »mani pljeskanje«, i govorio o svojoj sreći što vidi ostvarene svoje zadružne ideale, Četrdeset godina bio je Velimir zadruga. Osnivao u svom selu i vinogradarsku i stočarsku i pčelarsku i druge zadruge. a kad je došlo oslobođenie one su se spojile u jednu. Ali Velimir jie znao da ni ta nije još ona prava i za tu Dravu on

| je našao nežnu reč: »Imali smo zado-

voljstvo da nam se 1948 godine, oktobra meseca, rodi jedno žensko dete — rodila se seljačka radna zadruga.«

Tom našem socijalističkom detetu daju radni seljaci najdraža imena. Slovaci iz stare Pazove nazvali su ga imenom svog narodnog heroia Janka Čmelika. Njihov je rad bio takav da je istaknut kao primer u referatu druga ministra Todorovića. A omladinac, delegat »Janka Čmelika«, u slovačkoj narodnoj nošnji, odgovarao je svima lažnim prorocima »našim argumentima na delu«. Istim takvim argumentima odgovarao jie i Lajoš Merš u ime mađarskih zadrugara, bivših agrarnih interesenata iz Hajdukova, izdajniku i dezerteru Lajo-

. «n GWONMOTOKB |

RZ.

Adresa uredništva i administracije:

šu Dudašu: posle begstva izdajnika zadruga se skoro udvostručila. Razvitak zadruge, revolucionarna

praksa, doneli su i novi predlog pra-

vila za seljačke radne zadruge. O njima se diskutovalo mnogo. O svim tipovima, a najviše o onom trećem, socijalističkom. Jedan novi član pravila za najviši tip zadruge bio je pozdravljen onim dugim, snažnim pljeskom koji je pozđravliano ime Partije i njenih rukovodilaca: »Članovi zadruge unose u zadrugšu svoju Zemlju, izuzev okućnice. odričući se svojine na toj zemlji u korist zadruge.« U buri tog pljeska čuli su se povici socijalizmu, Velika nanmodna revolucija izvojevala je još jednu pobedu! Ogroman, težak posao stoji pred svima. Težak — »ali kad ie nama bilo lako?« — čulo se i na ovoj kon-= ferenciji kako ljudi ponavliaju reči

· druga Tita. Samo, ko da zaplaši ove

naše jugoslovenske liude u pobedonosnom hodu u socijalizam! Oni šu živi revolucionarni dokaz o pravilno= sti našeg puta. I njihovi odgovori na optužbe Informbiroa izražavaju se činjenicama, brojkama. statistikama koje je sagradila velika politička svest kovana u narodnoi revoluciji. Mnogima od njih otela se na konferenciji, pravo iz srca. i plamena poštena reč gneva, kao i Puniši Makačeviću iz sela Ravnog. sela sa četiri zadruge: »... ne mogu da budem dovoljno pametan pa da nađem odgovor na to kako oni nisu uvideli šta smo mi postigli i uradili u razdoblju, od 1941 do 1948.« Poštena ' narodna duša ne može da pretpostavi nepoštenje tamo gde ono po logici revolucionarne misli ne može i ne sme da bude. »Pamte ]i oni da naše kuće i domovi još nisu potpuno ugašeni? — kazao je seljak iz Ravnog. — Pitaju li se oni i znaju li gde je Drvar gde je Sutjeska? Znaiu li oni da je Tito borac ne od 1945 i od 1947 godine?... Da li znaju oni da je Tito bio borac svih proleterskih bri-

gada, znaju li da Tito nije dobio čin ”

maršala za zelenim stolom. nego da je Tita dala narodna borba i naš CK«. IL.na kraju je ponosni gnev

prekipio:. »Ja, drugovi, imam. iri ra-a.

ne: prva rana je iz vremena prvog svetskog rata, drugu ranu su mi zadali mađarski i rumunski fašisti koji su ubili moga sina a treću ranu zadobio sam time što su hteli da mi uzmu Tita... Ja, drugovi, nosim jedan poziv i molim da se uruči drugu Titu. Nosim mu poziv od onih koji su izgubili svoje sinove, da brani čast našu pred celim svetom...«

I otišli su borci na poprište novih velikih bitaka i novih velikih pobeda za socijalistički život sela, Oltišli, znajući pouzdano da će Svaki kucaj njihova srca, svaki poziv i svaki poduhvat u borbi osetiti i pomoći stvaralačka herojska snaga naše Partije.

OSMI MART U FRANCUSKOJ

Pariska policija zabranila je manifestacije povodom Međunarodnog dana žena

4 — Lako je nekada bilo ispuniti želju Londona: spalili smo je! ispuniti nalog Vašingiona i sprečiti je da slavi

— Ali kako danas svoj dan! | }

PAK

|| 451

Karikatura Dragana Savića i

SON OR O ZU

| o _—:z ——c.==

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

UTORKOM

U Moskvi je umro pjesnik Vasilij Ivanović Lebedev-Kumač, čije su mašsovne pjesme stekle ogromnu popularnost ne samo u Sovjetskom Save= zu, nego i daleko van njegovih granica. Lebedev-Kumač je u ovom žanru, koji se u Sovjetskom Savezu razvio više nego u bilo kojoj drugoj zemlji, imao najviše uspjeha. On je stvorio tekstove za najomiljenije sovjetske masovne pjesme,

Osnovnu boju njegovim stihovima daje velika jednostavnost forme i izraza povezanih s dubinom sadržaja. Lebedev-Kumač je odrazio u svojoj poeziji čitave epohe u razvitku svoje ze” mlje. On je pjesnički fiksirao patos prvih godina socijalističke izgradnje, pomagao učvršćenju zanosa milionskih masa:

Tiaraj BrepeM, FKOMCOMOJIBCKOe TIJTeĆM:H, THyryH M IIOj, dTOD ynbIOKM MBemnn! Msr HORKOpHeM IIpoOcCnpaHCTBO M BDpeM#, ME! — MOJIOJIbIe XO3HeBa 3eMJIM.

On je u »Pjesmi o Domovini« (,„Ilnpoka crpaHa MORT pojHayg...”) opjevno životnu radost #.vjetskog čovjeka koji je šsagledan p.ve plodove svojih napora i počeo da živi u socijalizmu, ali ne zaboravlja da se nepriiateli sprema ..,

Han crpaHoj BeCeMHPIHM BeTep neeT, C pažRJIBIM HEM BCce pajocTHee JRHMTD, }I HHKTO Ha cBene He yMeeT JIyuiie MHaC CMeHTPCH M JHOOMTP. Ho cypono GpoBM MbIL HaCTyIIMM, Ecemi Bpar s3axouem Hac CJIOMaTb, Kag Hepecny, Por4Hy MPI JIHODMM, Bepex)keM, Kak JiaCROBy10 MaTb!

Stihovi Lebedeva-Kumača održavali su budnost sovjetskog naroda u danima kadđ je fašizam Jomio i pokoravao jednu zemlju za drugom („Boma 3aBrpa BolHa..?) Oni su pjevaniiu o-

nim feškim i sudbonosnim bojevima

u poznu jesen 1941, kad je neprijatelj stajao pred vratima Moskve: Bcerasaš, crpaHa OPpoMHad, Beranah Ha CMEDTHBIM DOOM... Do kraja života pjesnik se nije odvajao od naroda: u posljednjim mjesecima, prikovan kao težak bolesnik

"uz 'krevet”*on"je napisao u čast tride-

setogcdišnjice Komsomola pjesmu »Komsomolci-Moskovljani« koja se već pjeva po čitavoj sovjetskoj zemlji.

T.ebedev-Kumač bio je vrlo poznat i po svojim satiričkim stihovima koji su

se godinama javljali na stranicama 50” vjetske dnevne štampe, Tu je pjesnik s uspjehom produžio slavne tradicije satire u ruskoj poeziji, boreći se

bez predaha protiv neprijatelja, ma 8 koje strane on dolazio.

V. I. Lebedev rodio se u Moskvi 1898, u porodici obućara-zanatlije. Od 1918 godine bio je saradnik centralnih vojnih i građanskih listova, Više od

__OO O ________O O M = "SLI O O O O

PRIMBRAK 8 DINARA

Smrt V. IL Lebodeva-Kumoća

25 godina sarađivao je u časopisima »Crvenoarmejac« ji »Krokodil«. Tu se i javio pod pseudonimom »Kumač« (kumač — pamučna tkanina jarkocr= vene boje) koji se zauvijek slio s nje-

govim imenom. Izdao je oko trideset

knjiga stihova i proze, Za književni rad bio je nagrađen Sltajjinovom nagradom, Od 1939 do 1945 bio je u Sovjetskoj armiji, a za Otadžbinskog rata borio se u sastavu jedinica Ratne. mornarice na Zapolarnom frontu i na Baltiku. Bio je poslanik Vrhovnoga Sovjeta RSFSR.

Pjesme V. I. Lebedeva-Kumača prodrle su još u staru Jugoslaviju 8 prvim „sovjetskim filmovima (>»Pastir Kostja«, »Volga, Volga...«, »Cirkus«) i brzo postale popularne, Za vrijeme Narodno-oslobodilačkog rata svaka njegova nova pjesma, čim bi je prenijela moskovska radiostanica, postajala je pjesma naših boraca, naših narodnih maša,

Opraštajući se od Vasilija Ivanovića Lebedeva-Kumača, njegovi drugovi so= vjetski pjesnici ođali su mu doista najveće priznanje riječima kojima je istovremeno obilježeno i njegovo mjesto u sovjetskoj književnosti:

»Njegove pjesme postale su nmerazdvojni dio naše socijalističke kulture.., Jednostavan i skroman, nepomirljiv prema neprijateljima, V. 1. LebedevKumač je primjer boljševika-književnika, sovjetskog patriote, pjesnika-gra-

đanina.« M. J.

Osnivan:e Komiteta intelektualaca Jugoslavije za odbranu mira

Na osnovu. zaključaka i Rezolucije Svetskog Kongresa intelektualaca za cdbranu mira „održanog u Vroclavu, na kome je učestvovala i delegacija FNRJ, osnovan je Komitet intelektualaca Jugoslavije za odbranu mira.

Komitet sačinjavaju: akademik Ivo Andrić, pretsednik Saveza književnika Jugoslavije; Krešimir Baranović, kompozitor i dirigent opere u Beogradu; Aleksandar Belić. pretsed-

nik Srpske akademije nauka, Vladi-

mir Dedijer, direktor Direkcije za informacije pri vladi FNRJ. France

Kidrič, pretsednik Slovenačke aka=–

demije „nauka — Ljubliana; Blaže Koneski, „profesor Univerziteta Skoplje; Miroslav "Krleža, potpret-

sednik Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, književnik — Zagreb; Čedomir Minderović. generalni sekretar Saveza književnika Jugo“ slavije> Milo Milunović, „slikar; alka= demik Pavle Savić, profesor Univerziteta — Beograd; Oton Župančič, knji • ževnik. Sedište Komiteta ie u Beogradu.

O JEDNOM PERU.

Nekome ko bude poslije pedeset, sto ili više godina ocjenjivao rad naših trudbenika danas. naše dane ispunjene heprekidnom borbom da se savlada priroda ı stanja koja je stvorilo jedno antagonističko društvo naši dani će ličiti na sjemenke iz kojih su nikli gradovi i ljudi.

Ljudi se preobražavaju iznutra: Tad; stvaranje. takmičenje bude u njima dosad nepoznate izvore snaga. Nedavno, šetajući pored Miljacke, za nepuna tri minuta čini mi se, našao sam tri dokaza za to: dva pionira stoje naslonjiena na ogradu rijeke i razgovaraju nešto. Na prolazu pored njih, čujem riječi:

— Most... betonski most... E

Malo podalje u susret mi idu dvije muslimanke, u pohabanim haljina– ma. One razgovaraju:

— Heheee... blago ti je njoj — Dona ti je udarnica...

I prolaze. Iza njih odmah, desetinu korska dalje, dolazi mi u susret mlada žena, vodi dvoje djece za ruku, ide s njima u korak i govori im:

— Vi ste moja radna brigada — jedan, dva.., jeđan, dva...

Nema sumnje na ljudima odsijava djelo, stvaranie kao što sunce odsijava na morskoj pučini.

Ali preda mnom je u ovom trenutku pero nekog osnovca iz jednog udaljenog bosanskog sola, pežo nač:n,eno od kutije za konzerve s kojim je on pokušavao da se-probije do svjetlosti, i sve ovo što sam rekao kao da se zbilo, sčeslo u njega i zrači vjerom u snagu našeg čovjeka, kao što radiumova sO zrači toplotom. Posmatrajući ga, po sili, po snazi po kojoj je izbilo, čini vam se vodopad je, rezervoar, generator ili turbina — toliko govori o stva– ralačkom naponu našeg naroda. Kao što poneka od naših poslovica, kao što poneki stih deseterca iznenada Obasja naidublie dubine čovjekove duše i najviše domete Srca, i Ovo pero od konzervinog lima vrjedđnije je nego da je od platine. Mi smo danas manje pismeni još no što smo jasni i sposobni za velika osjećanja, ali iza prvog petogodišnjdg plana izravnaćemo i to, Iza drugog, otskočićemo' daleko, dosada nas je, dakle, ubijala siromaština. Ali evo, ovo pero govori kako se ipak nismo dali, kako smo bili bojeve i sa samima sobom. i sa neprijateljima. i sačuvali u sebi sebe sposobne da se i dalie wvemo. Ovo pero koje je izradila ruka nekog osnovca u selu ili odraslog čovjeka, svejedno, ne mijenja stvar, potsjeća na naša prva bojna oruđa u narodnooslobodilačkoj

Kulturno-prosveini rad u Čehoslovačkoj

Zakonom od 1945 godine položeni su temelji širokoi kulturno-prosvetnoj delatnosti, koja je naročito od februara 1948 obuhvatila naišire narodne mase u najudaljenijim kraje“ vima Čehoslovačke.

U svakom selu Čehoslovačke postoji mesni prosvetni savet i javna opštinska biblioteka. koji su posle februara postali centri kulturno-političkke delatnosti. U toku sprovođenja dvogodišnjeg plana osnovano je 600 nižih i 120 viših narodnih prosvetnih škola, koje ne samo što pružaju mogućnost za gstmačno osposobljavanje radnih ljudi, već se u njima uzdižu i javni radnici i proširuje se njihovo opšte obrazovanie. Rukovodioci prosvetne delatnosti u Ssrezovima su prosvetni i bibliotekarski inspektori. Oni doprinose sprovođeniu novih metoda i formi prosvelnog rada i pružaju aktivnu pomoć radu masovnih organizacija. ·

U cgciliu aktivizacije kulturnog j društvenog-političkog života na selu, osriovana su mnoga kulturna društva, organizovane diskusije sa seoskim stanovništvom, sprovedene akcije kao što su nedelja dečie radosti, nedelja šume, kampanja za suzbijanie smrtnosti odojčadi itd. Uvedena je funkcija kulturnih patronata. koju su u pojedinim srezovima preuzeli članovi

Saveza čeških pisaca, likovni umetnici, kompozitori itd.

Prosvetni saveti raspolažu i projekcionim aparatima za uski film, koji su postali. jedno od naiefikasnijih vaspitnih sredstava. U toku dvogodišnjeg plana organizovano je 3000 novih opštinskih biblioteka i reorganizovano 9000 postojećih. Uz svaku biblioteku osnovano je odeljenje pozorišne literature u cilju · podizanja rada diletantskih Srupa.

Prosvelnim radnicima pruža se mogućnost da se školuiu na pedagoškom fakultetu. na katedri za narodno prosvećivanje. kao i na mhnogobrojnim kraćim kursevima Pored toga, u toku dvogodišnjiep plana Sprovedeno jie sistematsko školovanje rukovodilaca diletanskih grupa, horovođa, referenata za vaspitanje Omladine, zdravstvenih i drugih referenafa. .

Da bi se osigurala materijalna baza za masovnu prosvetnu delatnost, izrađen je plan izgradnje domova kulture i prosvetnih dvorana. tako da će se prosvetnim staraniem obuhvatiti najudaljeniji i do sada najviše

| zapostavljeni krajevi, kako bi najšire

mase trudbenika altivno učestvovale u izgradnji socijalizma u Čehoslovačkoj. ·

borbi; naizgled siromašna; primitivna, slaba; — ali ıza njih su stajali srce i svijest bogati silinom, dubo i ?L komplikovani saznanjem svijeta i ivofta, snažni kao gore. Bogati unutrašnjim snagama prelijevanim u stoljetne borbe i argatovanja, a zatim u pjesme koje nisu znale·za klonuća, da= mas se u dodiru sa stvaralačkim radom širih razmjera. radom prevršenim u novim vidovima budi i oblikuje u podizanju gradova i pruga, probijanju tunela i puteva, u izgrađivanju mira i bratstva među svima čestitim liudima na svijetu, izbija na široko pelje, na vidik cijelome svijetu naš novi čovjek, i sad ga čeka pero da tu ljepotu probuđene duše zabilježi. Otud ovo parče lima uobličenog u pero nije samo nagovještaj nove stvar nosti, ono je već sada samo po sebi stvarnost jer nosi sobom sve ono što rađa dubinu i visinu. đomete ljudskog djela, ono je fu, ono se pojavilo i nema ničega što bi ga moglo više vratiti natrag, zadržati ili omesti: — Ono traži riieč. Ili možđa tačnije: to se naš Tad, naše djelo probijaju u nov izraz. Kako se samo mnogostruko ispoljava naša sloboda, kako se probija u nov život, kako ga osvaja i kako ga obasjava! Ovo limeno pero koje je napravila još nevješta ali krajnje odluč na i nepokolebiva ruka našeg čovjeka, sprema se đa proširi život za više srca, za Više razuma. za više svjetlost» — da do kraia da životu bogatstvo svoje stvaralačke, radne sposobnosti. Sam, negdje u sklopu modrih, gotovo neprohodnih planina, u danima i noćima podjednako dubokim, u ćutanju koje napregnuto osluškuje glasove života, naš čovjek je danas povezan sa životom u onom što on treba da da sutra ne samo nama no čovjeku UOpšte. I u tome je njegova veličina, Posmatrani u ovom aspektu, naši radni · ljudi.*do juče još mnogi nepismeni, osjetili su danas sebe u pozivu Partije, u borbi, u izgradnji, u socijalizmu. I kad su stigli na prag, oni razrješavaju svoja stoljećna ćutanja, raslivaju okove i žive djelom, stvara-, njem kao najbolji među najboljima. Ovo perce izrezano od lima podjednako je veliko: i kao oružje i kao dru garska ruka: u njemu su se ta dva elementa prevazišla u pero koje OSJeća, koje zna kakvi ga zadaci čekaju i koje neodoljivo ide u susret tim zadacima bez obzira na teškoće koje rađa svaka borba, : l I nehotice nameće se misao kako ljudi mogu biti veliki i u sasvim ma stvarima. Ovo pero, čini mi se, evphje tb Ne, potvrđilo je zaista podjednako strasno i mudro, podjednako neustrašivo i jednostavno, Hmil 5. PETROVIĆ

lim

\ \