Књижевне новине

| Hi

BMRT FAŠIZMU — SLOB(C

VHMBeTDPWTETCGNKE “GnerTozaBp Maptkonrph"

BROJ 11 GODINA II

GP wotTemra

Beor?snm

70%. &-

ORGAN

' Adresa uredništva i administracije:

Francuska 7 — Telefon: 28-098

SAVEZA -

________ootan, vrana: was we _______J___LOUDNA PRIČA,

f MO. iS

PpuLRLRUIIIIGIRURIRNJ

Iskustva iz šest naših prvih umetničkih filmova ı pouke za dalji rad

TU Beograđu je 7 1 8 marta održano sBavetovanje filmskih radnika,

pisaca

scenarija, scenografa i muzičara iz cele Jugoslavije, koje je organizovao Komitet za kinematografiju vlade FNMHJ rađi zajedničkog pretresanja majaktuelnijih pitanja na-

šeg umetničkog filma i donošenja zajedničkih zaključaka za dalji rad. U

dvo-

dnevnoj živoj i plodnoj diskusiji pretresana su mnoga teoretsko-principijelna i kon-

kretna stručna pitanja.

kao što su odnos

između „scenarija 1 režije, saradnja

između svih učesnika u stvaranju umetničkog filma, pitanje glume i muzike, pitanje snimanja slike i tona, montaže itd., i pitanje filmske kritike. Kao osnova za diskusiju služili su referati »Iskustva iz čest naših prvih umetničkih filmova i pouke za dalji rađ«, koji je u ime Umetničkog saveta Komiteta za winematografiju vlađe FNRJ pročitao Jovam Popović, i »Problemi naše filmske Kritike«, koji je pročitao

Eli Finci. Uvodnu i završnu reč održao je pretsednik komiteta za

kinematogra-

fiju vlade FNRJ Vladislav Ribnikar ističući zađatke ovog savetovanja i rezimirajući

rezultate sa mjega, a ma kraju savetovanja primljeni su rezolucija protiv antijugo-

slovenske kampanje sa strane zemalja socijalističkog fronta i zaključci o daljim . zađacima. Referat i materijal iz diskusije biće objavljen u časopisu »PFilm«.

Donosimo mekoliko odiomaka iz osnovnog referata koji je pročitao Jovan Po-

ović, izostavljajući niz konkretnih primera kojima se služio u analizi pojedinih ma

ih filmova u razmatranju

Do kraja 1948 gođine imali smo šest prikazanih umetničkih filmova, a snimanje nekoliko novih umetnickih filmova je u toku. Već samo pn sebi io poekazuje veliki razvitak naše mlade

Mnematografije, ko,a postoji u našoj gemlji tek jedva tri podine, a čiji je

· razvitak omogućen &socijalističkim pre~

obražajem naše zemlje. Počeli sm, bez stručnih kadrova i takoreći b?z tehni'

! kih sredstava. Tehnički kapac:tet na' Be kinematografije ve“ je toliko pora Btao, đa bi se godižnje mog! proiz-

vođiti desetine umetničkih filmova. Najveći problem naše kinematcgrafiže

"jesu stručni kadrovi, reditelji, glumci,

snimatelji, slikari i muzičari, — a pre

!Bvega i nađa sve pis>i scenarija.

Naša filmska umetnost od prvih

!gvojih početaka razvija se pod bud~

{

mom brigom maše narodne države i maše Partije,

Na početku ovog razmatranja treba konstatovati da naši umetnički filmowi pokazuju stalan tehnički napredak, da iskustva iz prethodnog filma služe pri stvaranju idućega, bez obzira na to u kojoj je našoj republici film snimljen, i da poslednji po ređu film pNa svojoj zemlji« jasno pokazuje da su savladane početne tehničke slabosti našeg filma. U međuvremenu, od prvog do šestog našeg gotovog filma nisu se poboljšali samo tehnički uslovi pri proizvodnji f:lma (što omogućuje veću pokretljivost kamere, veću dinamiku slika, bolje osvetljenje i sni• manje, bolji zvuk), nego je poraslo i iskustvo naših ređiteliskih, snimateljskih, glumačkih i tehničkih kadrova. A ako se prvi naš umetnički film, »Slavica«, i pored svojih početnih slabosti, čak i pored ottustva scenarija u pravom smislu, može i posle toliko vremena gledati s uzbuđenjem, iako lje već davno prestao onaj momenat iznenađenja i prvine, — to znači da je mašžš umetnički film već pri prvim svojim koracima snažno izražavao nov SB=

"držaj iz naše revolucionarne stvarno-

}

sti, tako đa je tim svojim sadržajnim kvalitetima delovao i u inostranstvu kao iznenađenje i otkriće, i pored toga što u tehničkom pogleđu zaostaje

za standardnim filmovima jnostrane

produkcije. Utoliko je više potrebno otkriti one skoro zajedničke slabosti koje 6&vi naši filmovi imaju i posle sasavlađivanja prvih početnih teškoća, pored svojih nesumnjivo pozitivnih aliteta, Naši umetnički filmovi u psnovi &u realistični, oni obrađuju po” tresne i velike teme naše narodne revolucije, oni ih obrađuju uglavnom 8B pravilnog stanovišta, no svi oni imaju, u većoj ili manjoj meri, izvesnih zajedničkih iđejno-umetničkih nešiosti, na koje ne samo što se mora ukazati rađi daljeg razvitka, nego še i može ukazati, jer već ima nesumnjiwih uspeha i uslova za mnogo veće uspehe. a U referatu se, ukazujući ma značaj đobrih reditelja, glumaca, scenografa, snimatelja, kompozitora i zvukooperatora, ko-

i ednički doprinose stvaranju dobe fan ističe kao osnovni problem na-

- Beg umetničkog filma dobri scenario.

i koje pretstavlja

Neophodno je da definitivno redigowani i primljeni scenario pruža - već Bve uslove za izradu kvalitetnog filma, đa pruža sve literame mogućnosti za „uspešno transponoyvanje u specifični jezik filma. Scenario u krajnjoj liniji određuje i stvaranje našeg filmskog stila. ali MW) ea 8y

naš umetnički rađen je taROE bez literarnog scenarija (nabačena skica razrađivana je u toku samog snimanja). Scenarije za dva filma (»Besmrtna mladost« i »Život je naš«) napisali su mladi scenaristi bez književnog iskustva, Samo dva scenarjija od prikazanih šest filmova napisali su afirmisani i iskusni književnici (»Živjeće ovaj narod« i »Na svojoj zemlji«), a scenario »Sofke« izradio je književnik prema romanu jednog od najvećih realista žugoslovenske knjiševnosti. U scenariju za film »Živjeće ovaj narod« pisac (B, Ćopić) dao je kroz opštu temu oslobodilačkog rata specifičnosti Bosanske Krajine, au scenariju za film »Na svojoj zemlji« piBac (C,. Kosmač) dao je specifične forme i uslove oslobodilačke borbe u Slovenačkom Primorju, VSS | OH

ina o po ali

| Vadđefet RO naročiti sektor ovenske oslobodilačke bor-

o : PrejugoI što scenario za film

be. I pored toga

. »Živjeće ovaj narod« pretstavlja više

niz novelističkih fragmenata povezaih u labavu celinu nego celovitu

dramsku fabulu, a i scenario Za film

»Na svojoj zemlji« odaje da je nači-.

njen iz već napisanih i naknadno sa. štavljenih bripoveđak9, oni imaju Veko preimućtvo nad scenarijima 10 nje književno obrađenim, makar film mrtma mladost« jmao i više 8pe»filmskih« elemenata. Najbolja

pojedinih problema.

mesta u filmovima »Živjeće ovaj narod« i »Na svojoj zemlji« to su ona mesta za koja je književno napisani scenario đao mogućnost pmrediteljima, 6nimateljima i glumcima. A slabosti filmova »Besmrtna mladost« i »Život je naš« potiču i'od toga što u samom šcenariju nema književno dovoljno obrađenih likova, ođr.osa, situacija, ka” raktera i dijaloga, ili što u toj obradi ima šematičnosti, nedomišljenosti i nedorečenosti, čak mostimice literarnog falša, nekog neuspelog »literarisanja«. Snaga same temaš*ike nadjačala je te slabosti scenarija, ali posle nekoliko filmova slične tematike ubuduće više nijedna, ma koliko po sebi potresna tema, neće moći da nadjača literarnu &labost ili čak falš mote u scenariju {a razume se i u režiji 1] u glumi), Zato je neophodno da scenariji koji se prime za snimanje budu literarno dobri, s iđejno pravilnim prilaženjem temi i metodski pravilnom obradom, sa smisleno vođenom dramskom radnjom, sa čvornim momentima i konkretno osvetljenim problemima, s individualiziranim a tipičnim likovima, sa situacijama u kojima ti likovi dolaze do izražaja a koje nastaju đramskom aktivnošću tih likova, s dijalozima koji odgovaraju karakterima, sifuacijama i psihologiji ličnosti,

Od šest naših prikazanih filmova četiri obrađuju tematiku oslobodilačkog rata, i to »Besmrina mladost«

borbeni sektor ilegalne borbe omla- .

dine u Beograđu, s neospornom Vaspitnom vrednošću. Jedan (»Život je naš«) obrađuje sasvim aktuelnu tematiku socijalističke izgradnje i radnog elana naše omladine, a jedan (»Sofka«) obrađuje građu uzetu iz klasičnog romana naše književne prošlosti. U rađu su još tri filma iz oslobodilačkog rata i film sa temom iz oslobodilačke borbe grčkog naroda. Razume se da je tematika oslobodilačkog rata neiscrpna, da će ona još dugo inspirisati, i treba da inspiriše sve rodove umetnosti pa i filmsku, Ali ona ne sme biti obrađivana šablonski, bez originalne dramske fabule, kao varijacije na jednu standardizovanu temu, niti se ona može obrađivati po klišeima zapadnog filma. Pre svega, iz njene obrade mora izbijati suština i đuh naše narodne revolucije, a ne samo verodostojnost pojedinačnih mom>»nata, Potrebno je stvoriti nove fabule, sa zgusnutom dramskom radnjom ı izrazitim likovima koji su i tipični i potpuno individualno obeleženi, sa fabulom koja neće biti samo hronika o opštim događajima oslobodilačkog rata koji nose pojedince. Tipičnost ne sme. biti šema, a konkretnost i individualiziranost ne sme ostati neosmišljena.

A u isto vreme potrebno je proširiti tematiku naših filmova. Glavno dejstvo filma »Život le naše u tome je, što prikazuje izgradnju Omladinske pruge, što pokazuje radni heroizam, što je prvi zahvatio u najsvežiju tematiku. I film »Sofka«, uza sve sklonosti k artizmu, uza sve idejno=umetničke nedostatke — zbog kojih je kod publike ostao nepopularan —, pretstavlja u izvesnom smislu obogaćenje naše filmske umetnosti, korak dalje u filmsko izražajnom pogledu. Jer u njemu nije sama tema odlučujuća kao u dosadašnjim filmovima iz oslobodilačkog rata, nego se film rve da svojim jezikom izreče ono što je u književnosti Već rečeno majstorskom snagom, Pred našim filmom stoji ogromno bogatstvo tema i motiva, likova, sudbina, problema i sukoba, kako iz oslobodilačkog rata i narodne revolucije, iz borbe za izgradnju socijalizma na raznim sektorima toga fronta, tako i iz bliže prošlosti stare Jugoslavije a s dramatičnim suprotnosti-

ma, s nenarodnim režimima i heroj-, skom borbom proletarijata predvođe” ,

nog Partijom, pa i iz dalje prošlosti igtoriskih borbi naših naroda, Istorija se može umetnički izraziti i kroz pojedinačno, veliko kroz malo. Ne posto=je ograničenja u pogledu sižea, istoTiska promena može se dafi i kroz pe rifernu pojavu ako se kroz nju izra= žava istoriska promena. A čitav naš društveni preobražaj pruža obilje pojava borbe između starog i novoga u opštem i u pojedinačnome, na najgrandioznijim poprištima i u ličnim odnosima, i svaki dan novo odnosi pobedu nad ostacima staroga.

Ako je u filmu s herojski dramatičnom tematikom operetski stil nepriklađan, to ne znači da treba prezirati žanr filmske operete. Naprotiv, nama su potrebne i vedre drame, i veseli filmovi, film operete, i crtani filmovi. Ža razvitak našeg umetničkog filma važno je da

se jave dobri scenariji 8 raznovrSno· žanrima,

ću motiva, pa i u raznim,

i satirične komedije i filmske ·

filmske drame, filmske povesti i filmske komedije, Motivi ne moraju biti samo oni najveći opšti motivi našeg revolucionarnog preobražaja, u Vidu grandioznih podviga i objekata, nego mogu i čak treba da budu i naizgled sitniji ljudski motivi, kroz koje se prikazuju odnosi među našim novim ljudima, pa i ljubavni zapleti. Razume se da i ti lakši žanri zahtevaju idejnost, da bi se prikazali istiniti likovi i odnosi naše nove stvarnosti. #j

U prvim našim umetničkim filmovima pisci scenarija smatrali su da ire= ba da zahvate što više istoriskog Zbivanja, da što više prošire opseg prikazanih događaja i raspon trajanja Tad= nje, da što više ilustruju i objašnjava ju. U njima ima manje ili više Hroničarskih elemenata, čak rekonstruisanih fakata, Neki naši umetnički filmovi deluju kao fimovane hronike & nerazvijenom dramskom fabulom i samo nagoveštenim likovima, koji imaju izvesnu 'funkcionalnu ulogu, da se pomoću njih ilustruju veliki momenti

ročito slučaj kod filma »Život je naš«, u kome fabulu i likove spasava veličina.same izgradnje Omladinske pru= ge, koja iz filma izbija kroz skoro dokumentfarne slike, Razume se da prvi naši umetnički filmovi ne bi imali dejstva i posle svoje prve pojave kad u njima ne bi bilo umetničkih eleme= nata i kvaliteta, U njima tih pozitivnih elemenata i kvaliteta ima. No nijihovom dejstvu doprinosi veličanstve= nost samih događaja koji su u njima prikazani. Budući naši filmovi sa sličnom tematikom više ne mogu i ne smeju računati na dejstvo same teme. A alo se hoće dati zgusnuta radnja 3 odlučujućira dramskim čvorovima, ako se hoće dati razrađena fabula s unutarnjim razvojem, ako se hoće dati ne filmska hronika nego filmska drama, onda nije, dovoljno da se radnja sastoji iz nizanja događaja kojih je bilo ili koji su verovatni, onda je potrebno naći specifičan problem i specifični siže kroz koji se može, u malome, odraziti celina zbivanja, onda je potrebno dati tipične likove u tipičnim okolnostima, a da ti tipični likovi budu individualizirani i okolnosti kon= kretno ocrtane, — potreban je scenario koji svojim literarnim: kvalitetima omogućuje da se stvori film istinit u umetničkom smislu a ne samo verodđdo= stojan u faktografskom smislu. Razume se da to zavisi od talenta pisaca scenarija. Ali upravo tu je posredi idej” nost, idejnost koja daje snagu talen= tima, upravo tu se radi o onome što može da pomogne tvorcima scenarija i filma, o onome što je moglo da bude bolje i u dosadašnjim našim. filmovi= ma da je idejni momenat bio jači.

Zato je, radi iskustva za dalji rad na našem umetničkom filmu, potrebno razmotriti da li je u našim došadašnjim umetničkim filmovima idejno prilaženje temi bilo uvek pravilno, kada nije bilo i zašto,

WU referatu je đata konkretna analiza pojedinih od šest naših umetničkih filmova, ukazano na njihovu umetničku vrednost, a istaknuti izvesni veći i manji nedostaci u pogledu idejnog prilaženja temi. Istaknuto je da momenat svesnog rukovodstva, Partije, nije uvek umetnički jasno i pravilno prikazan. kroz dejstvo Partije i postupke likova koji je pretstavljaju, da u filmovima ima ponekad podleganja nekoj stihijmosti borbe, đa su pozitivni likovi ponekađ šematični a megativni likovi unapređ okarakterisani s nekoliko grubih oznaka, da likovi nisu uvek tipični, đa situacije nisu dovoljno razrađene i da ne postaje potpuno jasan smisao zbivanja, da potcenjivanje karikiranog neprijatelja umanjuje heroizam svesnih boraca, itd. U filmu »Sofka« nisu u dovoljnoj meri iskorištene mogućno= sti koja pruža roman Bore Stankovića, više se insistiralo na nekoj poetičnoj atltmosferi nego što su prikazani društveni uslo= vi iz kojih je nikla i u kojima strada Sofka.

Da bi se likovi mogli ispoljiti u svo= joj tipičnosti a i u svojoj punoj individualiziranosti, neophodan je uslov da oni budu aktivni protagonisti u radnji koju oni hose, a ne samo ona njih. Ličnosti ne smeju prosto upada-– ti u situacije koje nastaju opštim zbivanjem, nego moraju imati aktivnog udela u stvaranju situacija, i upravo kroz te situacije ispoljiti svoje glavne osobine, U dosadašnjim našim filmo= vima ličnosti su često nošene dognađajima umesto da razvijaju radnju. Tako da su mnogi likovi izazivali simpatiju i interesovanje šta će s njima biti, ali nisu i psihološki pridobijaii, nisu izazivali dublju zainteresovanost za sebe kao ndividualne likove, za unutrašnje zbivanje u sebi. Negativni likovi dati su mahom isuviše određeni 8 nekoliko odmah vidnih oznaka, a pozitivni likovi često nisu dati s unu= tarnjim osobinama i u razvoju. Naša filmska umetnost treba još više da se oslobodi izvesne funkcionalne šematičnosti likova, Upravo kađ je reč o likovima postavlja se naročito oštro zahtev da oni budu literarno oblikovani u samom scenariju. Iako i reditelji i glumci imaju izvesnih šema u koncipiranju likova, oni bi ih manje primenjivali kađa bi likovi u scenariju bili određeniji. S tim je u vezi i govorni tekst. Govor svake ličnosti, mora odgovarati i situaciji, i smislu zbivanja, i karakteru, i psihologiji određene,

- upravo fe ličnosti, U, ovom, pogledu

kon- · kretnog istoriskog zbivanja. To je na=

naši filmovi još pokazuju znatne ne-

dostatke, Govorni tekst u scenarı)u utoliko je važniji, što je govor na f'mu sveden na malu meru, Koliko šk»di čak i u uspjelijim scenama loš govorni tekst, vidi se u filmu »Besmrtna mladost«, a najviše u filmu »Život je naš«, gde govor ponekad ima samo funkciju da objasni ili poveže neke situacije. e Nasunr=+ žematičnim pozitivnim likovima, u našim filmovima ponekad stoje individualizirani ali bizarni liRkovi, okarakterisani nekim grubim obeležjima, kao šereti ili čudaci.,.. ...Kađa govorimo o literarnoj strani scenarija, time ne mislimo da scenar1o mora biti književno delo napisano za čitanje (iako ga treba i štampati), on je podloga za snimanje filma. On treba da bude literaran utoliko što u njemu {ireba da buđu okarakterisani likovi, motivisana i dramski razvijena fabula, da postupci i reči odgova-– raju karakterima i situacijama, da g8oOvor bude psihološki uverljiv. Važna strana scenarija je jezik. I ostali tekst, koji služi kao podloga režiji i glumi, treba da bude misaono i jezički precizan, a jezik dijaloga mora biti čist, ni“ jansiran prema likovima i lokalitetima. Govorni jezik na filmu, razume 56, ne zavisi samo od pisca scenarija, nego i od reditelja i glumaca. No reditelj i glumci moraju dobiti književno čist i uverljiv govorni tekst, U govornom delu filma ne sme biti nedoslednosti i proizvoljnosti u jeziku, ni knjiškosti ni naturalističke zbrke u gOovOru. U nekim našim filmovima, međutim, vlada mešavina dijalekata, čak žargona, i to bez opravdanja. Taj nedostatak, — koga najmanje ima u slovenačkom filmu »Na svojoj zemlji«, treba savladati kako u scenariju tako u glumi, | Naša filmska režija, kao i naša filmska dramaturgija, u osnovi je pravil= no usmerens i pokazuje vidno nastojanje za realizmom, Naš osobeni filmWhi stil se, prirodno, još nije stvorio,

ali se vidi napredak naše režije kao i

naše filmske tehnike. Sem naklonosti ka naturalističkoj detaljistici, u našoj filmskoj režiji se zapaža i izvesna naklonost ka simbolici, koja će otpasti 38

. daljim razvitkom našeg filma.

Razume se da reditelj treba u režiju da unese što više rediteljske mašte i invencije i ne sme da ostavi neiskorišćeno ništa što se iz scenarija filmski može iskoristiti. No reditelj ne sme izneveriti ono što je u scenariju dobro — rađi nekih filmskih efekata, Razume se da zato scenario koji se uzima za snimanje mora biti uglavnom definitivno literarno obrađen,

U našim dosađašnjim filmovima režija je ponekad izvlačila iz scenarija i više nego što je on tekstuelno pružao, a ponekad ona ostaje ispod mogućnosti koje pruža scenario. Na primer, režija je vrlo dobro iskoristila mogućnosti u sceni proboja s Kozare u filmu »Živjeće ovaj narod« i sceni proboja obruča u filmu »Na svojoj zemlji«. A u filmu »Besmrtna mladost«, u kome je režija pokušala da se otme ispod dotađašnjih šablona naših filmova i đa unese više filmske specifičnosti, više dinamike, režija je ne samo slabo iskoristila nego i pokvarila mogućnosti koje su se pružale u prikazivanju paljenja novina i kamiona kao masovne akcije omladinaca, Kao detalji, režiski su vrlo uspele scene rasplitanja kose u filmu »Živjeće ovaj nmarod« i izuvanja obuće pred odlazak na streljanje u filmu »Na svojoj zemlji«, kaoiscene deobe olovke u filmu »Živjeće ovaj narod«, No zato je neuspela slika u istom filmu kada umiući borac hoće da dohvati pticu koja skakuće — a vidi se da je ptica privezana za zemlju. Efekat deluje režiski falš, Ili: vrlo je dobra režiska invencija (u scenariju tog detalja nema) kada u filmu »Živjeće ovaj narod« dolazak proleća posle ofanzive vidimo po tome da se tope leđene klice na strehi a deca hvataju vodu u dlanove. Međutim, vanredno lepa slika poplave u »Sofki», koja treba da simbolizuje proticanje vremena, deluje suviše autonomno simbolično.

Režija mora da oseća vrednost scene i slike, da je da u pravoj meri. Ona mora da razlikuje bitno od nebitnog, ne sme davati istu vrednost slikama s različitim značajem samo zato što manje značajna slika može biti efektna. Opasnost za našu režiju bila bi naklonost ka slici radi slike, Pe tendencije pomalo ima. Nekoliko najlepših scena u filmu »Sofka« gube time što su se autonomizirale, što je na njima insistiranoi bez veze sa celinom radnje, Takve su scene vašara u Vranju

· i iznenadni pljusak, koje nemaju bit-

nog značaja za dđramsku radnju. Zato je sve ono što treba znati o promena– ma u Vranju i u kući efendi Mite dato samo u nekoliko kratkih scena. Nefilmičnost je nedostatak, ali ni preterano filmiziranje nije vrlina, To su krajnosti u koje ne treba ići.

Iz naše režije treba već izbaciti ne-

ke banalizovane rekvizite... Isto tako

treba učiniti pejzaž manje statičnim nego Što je bio u prvim filmovima.

KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

UTORKOM

PRIMERAK 8 DINARA

Miloš MIMICA

Već u oktobru prošle godine počele su Wtizati vesti o uspešnom izvršenju godišnjih planova u pojedinim preduzećima, Tada se Već znalo kako od prilike stoji plan u svim fabrikama i rudnicima, Štampa je svakodnevno objavljivala imena poznatih kolektiva koji gu ispunili svoje planske zađatke pre roka, Breza, Trepča, Bor, Zenica — stari junaci i ovoga puta zauzeli su dostojno mesto, A »Deseti kolovoz«, jaki takmac i mnogostruki, pobednik, najbolji u cemeninoj industriji, nosilac nekoliko pobedničkih zastava, nije bio na počasnim stranicama novina, Prvi put u novoj državi kolektiv »Deseti kolovoz« nije slavio pobedu,

* * *

Direktor nije bio u svojoj kancelariji, Rekoše mi da je otišao u tupinolom i da će se dugo zadržati. Upu= tio sam se u tupinolom.

Išli smo ćutke prema fabrici, Prešli smo preko novosagrađenog mosta i ušli u fabriku. Ovde se ljudi međusobno pozdravljaju partizanskim pozdravom — stisnutom pesnicom, Kod rotativnih peći, srca fabrike, kako ih nazivaju radnici, ložači su stajali na svome mestu.

Od ložača zavisi kako će peći da peku, To je najvažnije i osnovno u proizvodnji cementa, Njihova je duŽnost da vatru u pećima pomoću naročitih sprava tako regulišu da ona bude skoncentrisana na pravom muestu kako bi pekle maksimalnim kapaoitetom, Zato je potrebna neprekidna budnost i veština ložača.

Toga dana dežurali su najiskusniji ložači Bomak i Kurtović:

— Danas dva vagona preko teoretskog „maksimuma, — ponosno reče Bomak direktoru.

— Vidi se, po tekućoj vrpci mnogo klinkera teče,

Uskim hodnikom između dve ogromne rotativne peći trebalo je doći do stepenica koje vode na terasu fabrike. Vrućina od užarenih peći bila je vrlo jaka. Potrčao sam pored njih, a direktor, naviknut, išao je običnim korakom,

Popeli smo se na terasu. Severac je duvao, bilo je prilično hladno, Prešli smo u prekriveni prostor terase, gde se jedan za drugim istovaruju vagoneti Japora koje iz tupinoloma doprema Žžičara, Zapanjuje kako ljudi s lakoćomi istovaruju vagonete koji neprestano pristižu i praveći polu-

krug pošto se isprazne, vraćaju pono-'

vo u fupinolom po novu rudu. Taj proces teče danonoćno bez zastoja.

— Lapora nam nije nikad malo.' Tamo u tupinolomu ljudi rade sVvojski, Kada smo izišli iz tog zatvorenog prostora terase, jaka svetlost i udar topline prilično. me zbuniše, Nisam znao o čemu se radi i u trenutku sam pomislio da je neki požar u tvornici. Direktor je primetio moje uzbuđenje, nasmešio se i rekao da je to vatra iz takozvanih plavih peći, koje je kolektiv samoinicijativno sagradio, da bi bar donekle nadoknadio gubitak koji je nastao. van njihove krivice.

— Ali·'o tome kasnije, sada idemo još malo napred, — dođao je direktor i produžio dalje. i

Visoki dimnjaci, ostaci starih, već ođavno ugašenih »vertikala«, odseva-

li su u bljesku vatre koja se razbuk- ·

tavala na vrhu otvorenih plavih pe ći, Neposredno na severu visoki obronci Kozjaka i Mosora izgledaju kao zaleđe fabrike, a na jugu vijugavi rimski vodovod star više od dvadeset vekova, proteže se golim brežuljcima kao kineski zid i još uvek snabdeva Split vođom iz Jadra,

se odigrava neki odnos među likovima, čak ni dok traje dijalog. Težnje za dinamiziranjem pejzaža ima već u nekoliko naših filmova, i u filmu »Život je naš«, i u filmu »Sofka«, i u filmu »Na svojoj zemlji«. Dok u »Sofki« kamera pomalo izvodi bravure, u filmu »Na svojoj zemlji« ona je diskretna a prijemljiva, i pored slabijeg osvetljenja. o

Prvi koraci naše mlađe filmske Uu-

' metnosti dokazali su da je ona kre-

nula pravim putem i đa nije pošla detinjim koracima. Uživajući sve uslove da se razvije do đostojne visine, ona ima i tu obavezu pred narodom. Naša filmska umetinost ireba i da uči od napredne filmske umetnosti u svetu, naročito od sovjetske, razume se ne imitirajući i ne pozajmljujući. Od dekadentno-burzoaske umuinosti ona nema šia da uči; sem tehniku, ideino i sadržaino ona s njom nema dodirnih tačaka. Kod nas postoje sve mogućnosti đa se našoj filmskoj umetnosti pomogne u razvitku, da joj se olakša nalaženje njenog osobenog stila, da se ona sačuva raznih lutanja i skretanja.

TI ova diskusija treba da bude jedno

proveravanje iskustava i težnji radi postizanja većih uspeha. Naša filmska umetnost je moćno idejno oružje u našoj kulturnoj politici, ona ima tema i inspiracija koje je mogu učiniti velikom i u međunarodnim razmerama, jer je naša maycdna revolucija bogat izvor, zato je naša dužnost da što više. izoštrimo njen umetnički metod i po-

digmemo njenu ddejnu čistotbu, jer od foga, zaviai, njem ivalitek, Mo Opet

— Budite oprezniji, pod vama je ponor od 20 metara, — prekinu direktor moje posmatranje okoline, Tu su rupe dveju modernih peći, koje još nisu počele proizvodnju. Nedostaju instalacije i strojevi,

Tu je direktor zaćutao, Zamišljeno je uperio pogled prema Kozjaku i Mosoru. ·

— Nismo izvršili plan druge plan= ske godine, — počeo je direktor da razvija svoju čudnu priču. — Ljudi se pitaju zašto? A evo zašto. U skladu sa znatno povećanim planom u 1948 godini, zemlji je trebalo mnogo više cementa. Naša tvornica dobila je proizvodni plan veći nego što je teoretski maksimum našeg pogona. Istovremeno, dobili smo zadatak da povećamo kapacitet pogona time, što ćemo sagraditi dve moderne vertikalne peći, Uređaj i instalacija za te pe= ći, rekoše da će stići u julu, isporu= čiće ih Mađarska u skladu sa trgbvinskim sporazumom,

— Po svojoj snazi, — nastavio je direktor, — naš kolektiv je prevazišao i takav zadatak. Peći su bile sagrađene prije roka. Ljudi su oduševljeno i samoprijegorno proširivali kapacitet svoje tvormice, Bilo ih je koji su prebacivali normu za 400%. Juri-

'šalo se na objekte da ne bi strojevi,

koji su trebali stići, čekali neiskorišćeni. U julu smo dobili naziv najbolje tvornice u cementnoj industriji. Peći su tađa bile sagrađene, strojevi još nisu dolazili, -

»Gdje su stirojevi?«, pitali smo Direkciju, Po planu su već trebali biti tu, Takvo pitanje uputili smo nekoliko puta. Odgovor je bio uvijek isti. Dugo smo vjerovali da će ipak stići, pa neka i mjesec dana kasnije, kolektiv će gubitak nadolnaditi. Niko od nas nije pomišljao da uzrok može biti nešto drugo, osim tehničkih prepreka. Zar smo tada mogli i za trenutak pomisliti da je to pcčetak nekakvog »metoda uvjeravanja« kojim su se prema nama počele da služe zemlje socijalizma i narodne demokracije. va — Činjenica da strojevi nisu dolavili ni u avgustu, razbijala je naše vjerovanje, Sazvali smo proizvodno savjetovanje. Sve nade da će strojevi iz Mađarske ipak stići rasplinule su se. Situacija je tada postala jasna: Uzdati se u vlastite snage, iskoristiti sve mogućnosti đa se nadoknadi izgubljeno, Kolektiv je odlučio da se maksimalnom „brzinom „sagrade tri primitivne peći, Iz ostalih cementnih ponoga Dalmacije, priskočili su nam mehaničari u pomoć. Poneko sa strane smijao se našem poduhvatu i sma-

. trao ga neostvarljivim, No peći su

ipak sagrađene sa minimalnim sredstvima i prije predviđenog roka.

Direktor je tu zastao i pružio ruku prema mestu odakle je odsevala Vvatra. i

— Gledajte, kako u te tri peći ljudi sa strašću bacaju ugljen i lapor. 'Težak posao. Ovdje na otvorenom prostoru ferase, vjetar ih snažno bije u leđa i u prsa im uđara jara iz peći. Ali ljudi ne žale truda.

— Pravo kaže drug direktor — veselo reče jedan posltariji radnik,

— A oni tamo, — nadovezao je drugi, — vidjeće jednom đa im ovo nije trebalo i stidiće se, Svejedno, doćiće strojevi, izradiće ih naši.

Tu, na vrhu fabrike, među dimnjacima, osvetljeni sjajem vatre, radnici su izgledali. kao gorostasi, koji Mosor mogu preorati, kad se radi o izgradnji socijalizma.

— Imali smo još nekih objektivnih teškoća, — nastavio je direktor, ali njih je kolektiv lako savlađao. Poplava nam je onemogućila rad punih 8 dana, Nabujala riječica Jadar odnijela nam je most. Otsjekla nas je od svijeta. Za tri dana sagradili smo novi most. | | — Ima li možda nekih subjektivnih okolnosti koje su uslovile neizvršenje plana? —

— Naš kolektiv je odličan! — odgovorio je direktor,

Možda taj odgovor izgleda malo ne= skroman, ali evo nekoliko podataka, iz kojih se može videti da nije tako. Prelazna zastavica Glavnog odbora sindikata Hrvaiske u novembru 1546 godine, u maju 1947 godine zastavica Centralnog odbora Jedinstvenih sin“ dikata, u novembru iste godine ponovo zastavica Centralnog odbora Saveza sindikata, u junu 1948 godine zastavica Savezne vlađe i naziv najboljeg kolektiva u cemenitnoj inđu-

striji, 90% radnika borili su se u napolovina· rodnooslobodilačkoj vojsci, od njih dala je svoje živote za oslo-

bođenje zemlje, poštotak opravdanih. : manji je nego što je planom predviđeno. Tak-

izostanaka u toj tvornici

mičenje se sve više razvija. Ono je

postalo sistem rađa. Sindikalna OT ganizacija i uprava pogona zajednič- S

ki rešavaju probleme,

— Da, bilo je i subjektivnih okol-

nosti, bilo je i naše krivice, — saklju~

čio je direktor zamišljeno, -—— Vjero smo da će doći strojevi, Suviše dugo smo čekali,

P. S. ovih dana jav)ieno ie da je u preduzeću »Doscti kholovo puštena u pogo&. jedna peć (od onih dveju koje je trebalo

kompletirati ma iz Mađarske) 1 to uglavnom Vi jarađenim m. i mem,