Књижевне новине
|
STRANA 9»
NAŠ PUŠKIN
Ove gođine sovjetska zemlia s > Promnom ljubavlju će proslaviti 150=godišnjicu rođenja #Vvelikog sina Yu SPog naroda, utemeljitelja naše knji ževnosti. Već sada se cela naša otadž bina svestrano priprema za fu slavnu i doista svenarodnu proslavu.
Prošlo je sto dvanaest godina ofkako nema više Puškina, Ali on i sada živi među nama. Mi mu se i sada kao svome savrem"iiku obtsćamo 5a mnogim 'uzbud]lilvim pitanjima i dObijamo' na njih žive, nadahnjujuće i murre odgovore,
Černiševski je duboko istinito rekao o Puškinu: »On je kod nas bio prvi koji je književnost podigno do značaja nacionalne sfvnri«. Skoro već od svojih prvih koraka u književnosti, Puškin ie težio da književnost načini moćnom društvenom silom, on je zahtevao da pisci stavljaju na dnevni red najvažnije savremene „probleme, ne zađovoljavajući be poetsakim »sitnicama.« Puškin se u Više mahova ironično izražavao o onoj brzini i spremnosti sa kojom su kritičari njegovog vremena proglašavali pesnikom švakoga, ko je vladao izvesnom veštinom đa bravi Stihove.
Poezija se, po rečima Puškina, nć sastoji ot tečnih pesmica, već »od dubokih osećanja i pesničkih misli«. A 'poeziju lišenu takvih osećanja i misli i »koja služi šamo za prijatno ispoljavanje forme«, on uopšte nije priznavao.
»Jezikom misli« nazvao je Puškin umetničku prozu. »Ona zahteva misli i misli — bez njih i najblistaviji ižraz ne služi ničemu«.
Baš zato što je težio za maksimalnom idejnom „punoćom umetničkog dela, Puškin je i otpočeo borbu za »plemenitu „jednostavnost« pesničke reči, za odbacivanje sveda nepotreb~-
" nog, bilo kakvih »uslovnih aoukrasa«. Tako je i nastala ona čuvena Puškinova lakoničnost pomoću koje je postigao, da se poslužimo izrazom NJekrasova — da rečima bude tesno, a mislima široko.
Od samog početka svog književnog rađa Puškin se uporno bori za visoku progresivnu idejnost lepe književnosti. »Ne bi škodilo da naši pesnici imaju iđeja u daleko većoj meri nego što je to obično kod njih slučaj. S uspomenama iz prohujale mladosti naša književnost neće krenuti napred«, pisao je Puškin početkom dvadesetih godina. On se borio za poeziju koja će da se odaziva ha sve pojave društvenog života i koja će odgovarati na važne savremene probleme: »Prosvećivanje veka zahteva đa značajni predmeti razmišljanja buđu hrana umova, koji više ne mogu đa se zadovolje blistavom igrom mašte i harmo> nije«, Ali da bi odgovorio tom zahtevu, književnik i sam mora da ide u korak sa svojim „vremenom i da buđe prožit njegovim najnaprednijim idejama,
Tako nije pripađao tajnoj organizaciji dekabrista, Puškin je bio otvoreni'propovednik najnaprednijih ideja plemićkih — revolucionara sVoga vremena. Snaga mržnje prema »apsolutističkim zločincima« na prestolu, dubina građanskog osećanja, koje je gnevno Žigosalo »divljačko gospodstvo« — izbijali su iz uznemirenih Puškinovih stihova i vršili ogroman revolucionarni ulhlicaj., Ma da su ii stihovi nosili pečat istoriske ograničenosti, svojstvene dekabrizmu, u njima su se neobično jasno odrazile divne crte, svojstvene prvom pokolenju ruskih revolucionara — mlađost slobodoljubivih stremljenja, oduševljeno strastveno izgarahje, vatreni patriotizam, plamena vera u pobedu »Sšvete slobođe«. Takva je prva Puškinova poslanica Čaađajevu — »Ljubavi, nade, tihe slave...«, koja je među savremenicima odjeknula, a među kasnijim pokolenjima i dalje odjekivala kao osobeno mlađalačko izjavliivanje ljubavi otadžbini i revoluciji, U »Borisu „Gudđunovu« šmelo istakao veliki značaj
Puškin je »narod-~
nog mnenja«; u finalu trageđije on je”
"upravo narod — ma da on i ćuti ponekad — učinio istinskim i strašnim sudđijom zločinstava koje su car i bojJari izvršili,
Puškin je postavio i problem rascepa između napredne plemićke inte ligencije i naroda, koji je bio naročito aktuelan u periodu plemićke revolucionarnosti, U »Evgeniju Onjeginu« pesnik je ne sam» dao čitavu »enciklopediju ruskog života« dvadesetih godina XIX veka, već je i sa pozicija »prijatelja, brata, druga« dekabrista, đoneo stroži sud strogo pokazao mnoge uporne i *aakcionarne pojave
| tadašnje stvarnosti, Oštro umetničko oko Puškiha prodrlo ie čak u politič___ko-ekonomskim radovima. A Engels java, koje su se u hjegovo dob javljale u životu ruskog društva. Pešnik je u svom romanu s takvom aaučnom preciznošću dao fofmulaciju ekonomskih procesa, koji su se u to vreme zbivali u ruskoj feudalnoj privređi, da je Marks, kao što je poznato, mogao da navodi stihove iz
»Bvgenija Onjegina« u svojim politič-
'Ko-ekonomskim ra3ovima, A Engels je jednom svom ruskom prijatelju pi-
sao: »Kadđa proučavamo... realne e-
konomske odnose u raznim zemljama
i na različitim stupnjevima giviliza-
cije, izgledaju nam tako neshvatljivo
pogrešna i tako neđovolina racionalistička uopštavanja XVIII veka, pa čak, na primer, i kod dobrog starog
Adama Smita, koji je uslove, koji su
vladali u Bdmburgu i okolnim škot-
skim grofovijama, u?imao kao normalne za čitavu vaseljenu! Vaš Puškin je to već znao...« Ova divna
Bingelsova potvrđa lepše od svega go-
vori o vanrednoj širini Puškinovog
vidokruga, o genijalnoj pronicljivosti umetnika-mislioca. |
U Puškinovim člancima iz poslednjih gođina života izražene su gorke misli o engleskoj i američkoj, tađašnjoj »demokrafiji« tobože jedinstvenim formama »narodnme Vlade« izražene, Puškin je mračne strane ovih »deamokratija« iznosio sa sjajnom pr.micliivošću | sna" gom, koje potsećaju ma kasnija Herćenova bičevanja zapadne buržoazije. Two šta piše Puškin o engleskom ka· pitalizmu: »Pročitajte žalbe engleskih
—
fabričkih radnika: podići će vam se kosa ha glavi od užasa. vratnih i neshvatljivih mučenja! Kakvo hladho varvarsštvo s jedne strane, a kakvn strašna beda s druge Bštrane! Pomisličete da se radi o građenju faracnovih piramida, o Jevrejima, koji rađe pod udarcima egipatskih bičeva, Ne, radi še o suktu g-na Smita ili 0 iglama g-na Džakstona«,
Još {e oštrija Puškinova karakteristika američke »demokyatije«: »Sa čuđenjem smo ugledali demokratiju u njenom odvratnom cinizmu, u njenim surovim predrasudama, u njenoj neizdržlivoj tiraniji. Sve što je plemenito. što je bez koristoljublja, sve ono što uzdiže čovekovu dušu, — ugu= šeno je neumoljivim egoizmom i silnom željom za udobnim životom (comfort)... robovanie Crnaca, usred Oobrazovanosti i slobode...«
Položaj Puškina je postao tragičan, kada jie oluja koja je naišla razbila bred dekabrizma u iverje, kada su izginuli »i krmanoš i brodar«, kada su Puškina opkolili Bekendorfi i Bulgarini — ovo, po Hercenovim rečima, staro aleksandrovsko smeće i novo smeće nikolajevskog carstvovanja, Ali i tu je pesnik ostao uporan: »Samo je Puškinova zvonka i široka pesma odjekivala u dolinama ropstva i muka; ova pesma bila je prođuženje prošle epohe, ispunjavala je herojskim zvucima sadašnjošt i dšlala je svoj glas i u daleku budućnost, Puškinova poezija pretfstavljala je jemstvo i utehu«, — tako je Hercen divno Oltarakterisao ulogu Puškinovog stvaralaštva u periodu pošle sloma dekabrističkog uštanka.
Ali i samom ivorcu i junaku ove pesme bilo je vrlo teško. U ovoj zagušliivoj atmosferi su | ponikle one Puškinove pesme — »Rulja«, »Pesniku«, za koje su se žakačili docnije reakcionari zaštitnici »čiste umetnosti«, pokušavajući da proglase Puškina za sVoga vođu i učitelja. Pravi istoriski smisao ovih Puškinovih stihova, kao što je poznato, dobro je objasnio još Plehanov. On je gasvim pravilno pokazao, da u »glupom na” rodu« i »ruljić u Puškinovim stihovima nipošto ne treba gledati rusko Beljaštvo koje robuje spahijama, već besposšlicu i hladou svetsku gomilu reakcionarnih nikolajevskih | miniBtara i prodanih žurnalista tipa Bulgarina, koji su ed Puškina zahtevali da piše dela u đuhu samođržavlja, pravošlavlja i zvanične narodno-
i.
Duhovnu dramu Puškina izazvala je posledekabristička „stvarnost, PoWlednja decenija „njegovog života pretstavljala je period, kada je dekabristička revolucionarnost već bila mrtva, a novo pokolenje ruske Yevolucije, pokolenje revolucionarnih demokrata — još nije bilo sazrelo. Ali iako još nije viđeo oko sebe nove društvene snage, pesnik je pronicljivo naslučivao odakle ome ireba da se pojave, Ovo se najočiglednije ispoljava u pokušaju koji je Puškin pred samu smrt učinio: đa privuče Bjelinskog na zajednički rad oko časopisa.
Ima jedno izvanredho svedočanstvo Mickjeviča, koje se odnosi približno baš na to vreme, kađa je Puškin pisao o gnjevnom obraćanju pesnika »ruljis. Po rečima Micekjeviča, Puškin je »prezirao autore, koji su pisali bez cilja, on nije voleo filozovski skepticizam i artističku ravnodušnost, koje je video u »Geteu«, Tridesetih godina Puškin stvara dela takve visoke idejnosti, kao Što je »Brohzani konjanik« postavlja takve oštre Socijalne probleme, kao što je problem seljačke revolucije, — u »Istoriji sela Gorju=hina« »Dubrovskom«, »Kapetanovoj kćeri« »Scenama iz viteških vremena« U »Spomeniku« — Puškinovom 'duhovnom testamenfu, pesnik sve Što je stvorio, daje u firajno korišćenje jedinom _zakonitom „nasledniku narodu. Ne! Reakcjionarni esteti i snobovi — propovednici »čiste umetnosti«, bez korena, nemaju šta da nađu kod Puškina! On je i đanas živi učesnik u našoi borbi za naprednu narodnu umetnost, protiv
'esteta i književnih sladokusaća, pro=
tiv propalih skitnića u čovečanstvu.
Ganijalni nosilac napredne idejnosti, vatreni patriota on je bio osnivač velike ruske književnosti, on je sleđeći Radiščeva slavio slobođu, — naš uvek živi, besmrtni Puškin!
Koliko 0d= ~
- Sa izložbe jugoslovenske likovne umetnosti u Ljubljani · 0.
KNJIŽEVNE NOVINE
Dofe Klemenčić: Smena
Komitet za odbranu francuskog filma traži uzajamnost u međunarodnim ugovorima
Kriza filmske inđustrije u Trancuskoj sVe se više zaoširava. Ne samo što se američki filmovi u ogromnom broju prikazuju na platnima francuskih bioskopa, već u sada američke filmske kompanije počele i da šnimanju filmove na engleskom jeziku u francuskim studijima.
Komitet za:odbranu francuskog filma za grad Pariz nedavno je sazvao konferenciju štampe, kojoj šu, osim novinara, prisustvovali i režiseri, glumci i febmičko osoblje francuskih filmskih kompanija, zatim vlasnici bioskopa, pretstavnici publike i mnoge poznate ličnosti Pariza,
Podnosilac referata Levi Alvarez ukazao je na simptome nove krize francuskog filma, koja se ogleda u opadanju broja gledalaca. kao i u činjenici da je društvo Frans-studio otpustilo 80% svog osoblja zbog nedostatka posla. On je istakao da je revizija ugovora Blumn—DBerns trenutno bila izažvala hađu nb pobolišnnice situacije; međutim, novi ugovor, pored mnogih nedostataka, Krije u sebi i o?bilinu opasnmnst. weja sve dovodi u pitanje; u njemu je, naime, predviđeno da se u Francćuskoji otpočne sa proizvodnjom američkih filmova. Refe-
rent. je izrazio bojazan da bi američka
produltćija mogla uzeti velikos maha u Trancuskoj, pošto će se američki producenti moći izvrsno koristiti omjm potraživanjima koja su blokirana, i po-
što je u Francuskoj cena proizvodnje filmova vrlo niska,
Konferencija je uputila Vladi sleđeće zahteve: 1.) da se francuskoj filmskoj proizvodnji osigura prvenstvo u korišćenju sredstava za filmsku Dproizvodnju (studiji, laboratoriji, itd.), kako bi mogla da oroizvodi najmanje sto filmova godišnje; 2.) da jojse omogući da dostigne svoj predratni nivo (190—180 filmovn godišnje), na taj na= čin što će vlasti pomoći modemizovanju studija i lasboratorija, što će smanjiti takse, Što će nastojati da se poveća broj bioskopa, i 3.) da se usvoji načelo uzajamnosti u međunarodnim ugovorima i odšigura prikmzivanje francuskih filmova u inostranstvu.
R. N. MH.
PAVEIDJUJENIJJIJAYA!
Fašista i ludak dobio književnu nagradu
Tizra Paund, 63-godišnji »pesnik«, čiji je politički ideal bio »oblik Musolinijevog fašismas, dobio je Bolingenovu nagradu za književnost za 1948 godinu u visini od 1000 dolara.
#8. Paund bio je za vreme rata čuven kao radio-propagnndist Musolinijeve Italije, Kad su Fa Amerikanci posle rata uhapsili i sbroveli u zatvor u Pizi, on je tamo, verovatno iz 'dosađe, napisao svoje »Pesme iz Pize«, za koie su ga Amerikanci tako bogato nagradili.
t moeđuvremenu je, ražume se, BEzra Paund pušten iz zatvora kao »duševno poremećen« i sađ se nalazi u jedmoj bolnici u Bjedinjenim Američkim Državama.
Prema mišljenju žirlia koji je đođelio nagrađu (u kome se među ostalima nalaze m. S. Eliot, K. Dž. Čepin, TiodorF Spenser i drugi), pesme Mizre Pruhđa »pretštavljaju hajveće dostignuće američke poezije u 1948 gođini«, a nagrađa je dodeljena iskljuČiIVO s Obzirom na »principe književnosti«. A to snajVeće đostignuće američke poezije« sastoji se u tome đa je E. Paund uspeo da stvori jednu savršenu Rhakofoniju koju verovatno niko me može da razume, upotrebliavajući »engleske izraze, kineske stilske figure, grčka slova, brojeve, latinski, francuski i nemački, razne dijalekte« i još mnogo koječega.”
'Pako zvanična Amerika nagrađuje i hvali kao svog najboljeg pesnika u 1948 godini fašistu i »mentalno bolesnog« čoveka i protura njegove besmislice kao bo-
otvaranja Kongresa,
\
Krajem januara održan je u baltičkoj luci Ščećinu Četvrti posleratni Kongres poljskih književnika. Posle | izbora radnog pretsedništva i pozdravnih govora pročitao je svoj referat pomoćnik ministra za Kulturu i umetnost V. SokorBIĆE 47 ACO Va er
Ocenjujući umetničko delo kao izraz aktivnog odnosa prema stvarnosti, ministar Sokorski dao je analizu buržo“ aske umetnosti i njenih ciljeva, Kapitalizam Moji propađa i nije u stanju da na ljudske mase deluje pozitivnim vrednostima, koristi sve elemente raspada, moralnog propadanja radi sejanja u društvu nihilizma, neverovanja u čoveka, u bilo kakve etičke principe, propoveđajući politiku izdaje na– rodnih 'nteresa. Opasnost ođ takve umetnosti sastoji se u širenju defetizma, poricanju čovekove sposobnosti da sazna objektivnu istinu | tumačeniu svakog pokreta narodnih masa nihilističkom nhevericom u čoveka i njegov istoriski put, uz istovremeni kul brutalne snage. , i
Govoreći o &ocijallstičkom realizmu ministar Sokorski istakao je da on »nije dogma, Već rukovodstvo za shvatanje sopštvenog dela kao svesnog israza razvojnih procesa života, prevedenih na jezik umetničkih pretšta“ va«, Ocenjujućči stvarnošt nove demokratske Poljske republike, ministar Solkorski kohstatuje da postoje realni uslovi za razvoj socijalističke umetnosti, ne kao zatvorene sheme, već kao živog i stalnog procesa,
U poljskoj literaturi, konstatovao je referent, niz pisaca stupili su na pozicije realističkog gledanja i shvata" nja konkretne stvarnosti, i njihova razvojna linija vođi ka gocijalističkom realizmu. Taj proces se ne odvija bez borbe. Misticizam, iracionalizam, filozofija katastrofične nemoćnošti, gubljenje u događajima ili prosto tap” kanje u uskom krugu malograđanskih shvatanja sve — še to još uvek na dnevnom redu čak i kod pisaca koji su prešli na pozicije socijalizma koji se izgrađuje. Te slabosti dovođe do toga da se na primer i protiv volje autora kritika „starog buržoaskog poretka ustvari pretvara u kritiku svakog poretka, pretvara se u negaciju svake dšinteze života, pretvara se u poljsko izdanje . egzistencijalizma, Ističući poljskim piscima #a primer sovjetsku književnost, referent ih je pozvao da pođu za njom,
Drugi referat »Aktuelni problemi posleratne poljske proze« održao je na” predni poljski književni kritičar Stefam Žulkjevski, Odmah na početku svoga referata Žulkjevski ističe potrebu aktivnog učešća pisaca u političkom životu zemlje. Stil i norme nove poljske književnosti moraju biti određivani društvenom stvarnošću poljske revolucije i izgradnje. Razvijajući dalje svoje teze Žulkjevski je istakao značaj društvenih promena za razvoj posleratne poliske književnosti. Književnost mora da radnim masama pruži stvama i istinita znanja o Svetu, da podigne njihovu klasnu svest i da im pomogne da shvate savremene društvene probleme, đa narodnim masa” ma prikaže izgradnju socijalizma,
Poslerathi period razvoja poljske literature Žulkjevski ocenjuje kao borbu a realizam. Značajnu ulogu u toj borbi odigrala je književna publicistika, koja je u velikoj meri pomogla piscima u podizanju njihove političke svesti i koja je uvek brzo reagovala
Kongres pisaca Čehoslovačke
Početkom marta održan je kongreš ujedinjenja čeških i slovačkih pisaca. Kongres je otvorila narodna umetnica Matija Majerova. Na kongresu šu uzele učešća delegaciie Sovjetskog Saveza, Poljske, Muađarske, Bugarske, Tranćuske, Englesk=, Rumunije, Brazilije, Aržentine i Norveške. Pišce je pozdravio, u ime vlade, pretsednik Antonin Zapotocki, koji je ukazao na pogrešnost tendencije za iznalaženjem neke nove »proleterske« kulture, kao i tendencije za spuštanjem nivoa kulture tobože za ljubav narođu. On je istakao značaj kulturnog nasleđa i ukazao na novi odnos Fisaca prema radnim masama i na zadatke pisaca u novom društvu,
D. BLAGOJ . eziju, — đok istovremeno proganja prave, Na kongresu je prvog dana zaseda(»Literaturnaja gazeta«) Skica Đ, Andrejevića-Kuna napredne književnike Amerike. nja izabran izvršni ođbor novog Saveer UC DrmersrKOK::20 Capra Ovena
Kineska filmska umetnost ima za. 50bom značajnu i bogatu tradiciju, Prve njene začetke vidimo već u godini 1909, kađa su u Kini, po ugledu na importovane američke filmove, počeli stvarati prve domače kratke filmove. Uprkos nedovoljnih finansiskih šredstava i nedoštatka tehničkog filmskog personala, odmah pošle 1917 godine, pored kraćih filmova, bila su izrađena i dva umetnička filma, u kojima je igrao Slavni kineski glumac Maj La” fang. Već u to đoba kao odlični tehnički rukovodilac istakao se Džems Vong. i Za američke filmske prođucente Šangaj i druga veća mesta u Kini bila su privlačno tržište. Pojava i domiOe, američkog filma pretstavljala je veliku smetnju za razvoj domaće filmdke industrije. Kineški glumci su odmah pokazali izvahređan dar za filmsku umetnost i kineski film mogao j da se bori s američkim pre svega zahvaljujući svom kvalitetu. Pojavom zvučnog filma 19927 godine potreba za domaćim filmom još se više povećala. I pored poplave stranih filmova, naj“ različitijih po kvalitetu, u Kinu su prodrli i filmovi visoke umetničke i idejne vrednosti, kao što je Ajzenštajnov film »Oklopniača Potemkin«, koji nie dopro u Šangaj, ali je prikazan u Kantonu i Hankou. Zahvaljujući tome što se kineska filmska umetnost oslanjala na kvalitetne uzore dobrih stranih filmova, razvoj je išao u glavnam u pozitivnom pravcu i uskoro je stvoreno nekoliko dobrih umetničkih filmova. )
Drugu šsmetnju slobodnom razvoju kineskog filma pretstavljala je kuo-
mintanška cenzura, sa kojom se kine-
ška filmska produkcija morala boriti
u toku 21 godine Čang Kaj Šekovog režima, Reakcionarna politička cenzura uticala je na to da su prvi kineski filmovi po svojoj sadržini bili u glavnom istoriski i ljubavni. Uprkos svih tih smetnji kineski film, kako sa umetničke tako i sa idejne i tematske strane, postigao je značajne uspehe, Tako je bio, ha primer, film »Ribareva pešma«, koji je 1931 gođine nagrađen na međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi, Ukoliko se više kineski film usavršavao, postajao sađržajniji i uko” liko je češće obrađivao aktuelne teme iz kineskog društvenog i političkog života, utoliko je više imala posla mračnjačka i podmukla kuomintanška cenzura, koja je služila kako američkim tako i japanskim filmskim produćentima i klasnim interesima kineske buržoazije.
Kontrola nad filmskom produkcijom pojačana je posle japanske invazije u Mandžuriju 1931 godine. Čang Kaj Šek, čineći kondesije japanskim agresorima, pojačao je ćenzuru pre svega nad filmovima koji su obrađivali teme iz narodnooslobodilačkog pokreta i pokreta otpora protiv Japanaca, Pa ipak su kroz cenzuru prodrli značajni filmovi kao što su »Raskršće«, »Omladina u buri i oluji«, film izrađen u studiju Tien Lunga, i drugi, Melodije i sadržina filma »Či Laj« (Dignimo se) toliko &u odgovarali revolucionarnom raspoloženju kineskog narođa, đa je pesma iz tog filma poštala borbena esma narodnooslobodilačkih jedinica.
apredni američki pevač, cmac Pol Robson štalno je imao ovu pesmu na svom konćcertnom programu,
“ i
() razvoj kineskog filma
Kinesko-japanski rat teško je pogođio kinesku filmsku produkciju. Tjen TLiuhgov studio doživeo je finansiski krah, glumci i tehničko osoblje mobilisani su u Čang Kaj Šekovu vojsku, a inajnaprednije. među njima policija je progonila i pozatvarala, ukoliko nisu uspeli da pređu u ilegalnost, gde su otpočeli svoju političku delatnost. Drugi su se opet priključili oružanim odredima Mao Ce Tunga i formirali kulturno-umetničke grupe u narodno= oslobodilačkoj armiji.
Od 1937 do 1945 japanski kapital preuzeo je sva kineska filmska preduzeća u filmskim centrima Šangaja, gantona i Nahkinga i stavio film u službu svoje imperijalističke politike i politike diskriminacije, te je tako u tom delu Kine polpuno uništio kinesku hacionalnu filmsku umetnost.
Posle sloma japanskog imperijalizma domaća filmska industrija u Kini Kuomintanga imala je da izdrži sve težu borbu sa importiranim američkim filmovima, Od svih filmova koji 8u prikazivani, 90% su bili američki, a ostalih 10% domaći, ruski i drugi strani filmovi. U prošloj godini 15 državnih filmskih preduzeća izradilo je svega 20 domaćih filmova. Jedini film, značajan po umetničkim i idejnim kvalitetima, »Suze Jang Cea«, izradilo je jedno privatno preduzeće. U filmu je prikazana različita sudbina dva brata iz sitnograđanske porodice, koji su za vreme rata pošli svaki svojim putem, Dok jedan nalazi smisao života u bogatoj že” nidbi, drugi je izabrao put borbe protiv japanskih agresora i priključio se narodnoošlobodilačkoj ammiji, Ovaj
umetnički film, u režiji Caj Ču Šenga,
režisera filma »Ribareva pesma«, iako ·
isečen od cenzure koja se trudila da umanji napređnu tendenciju filma, doživeo je u Šangaju veliki uspeh. Viđelo ga je 800.000 ljudi, što čini pe” tinu stanovništva Šangaja. ·
Na teritoriji slobodnog Severa i ševeroistoka, u Mandžuriji, počeo je u to vreme nanovo da se razvija kultur-
ni život. Stvorena na starim tradici- .
jama, kineska kultura je kroz borbu kineskog naroda dobila novu sadržinu i izraz. Kako književnosti, dramskoj umetnosti i slikarstvu, tako su i filmu pružene nove mogućnosti razvoja. Čim su stvoreni najosnovniji tehnički uslovi, osnovana su na ošlobođenoj teritoriji dva studia, jedan u novom kultumom centru Jenanu, a drugi u Mandžuriji. Obnova nove kineske filmske umetnosti ogleđa se đanas u stvaranju filmskih žumala i kratkih dokumentarnih filmova koji imaju pre svega mobilizatorsku ulogu. Dosađa je izrađeno nekoliko prop3= gandnih filmova. ođ kojih jedan prikazuje ogorčene borbe sa kuomintan” škom vojskom koja je bila potpuno poražena pri pokušaju đa prodre na teritoriju Jenana, TI ostali filmovi prikazuju život i rad u oslobođenim kineskim mestima i selima. Ove filmove mnoge putujuće filmske ekipe prikazuju na oslobođenoj teritoriji, kao i vojnicima i oficirima na frontu.
T iđeino i po sadržini, novi kineski"
film, koji se rađa u teškim materijalnim uslovima, rečito govori o tome da će kineska filmska umetiost pod ideinim vođstvom Komunističke partije Kine i oslanjajući se na čvrste tradicije kineske nacionalne kulture, zauzeti značajno mesto u svetskoj filmskoj produkciji, POS
ČETVRTI KONGRES POLJSKIH KNJIŽEVNIKA
su perspektive razvoja poljške knji,
'Sce proglase za katoličke.
BROJ 11}
na &ve potrebe savremenosti, U dal,
svom izlaganju Žulkjevski aOBikiKEa je niz posleratnih dela poljske knji-. Ževnosti, otkrivajući uzroke njihovih ideoloških prešaka i nedostataka. Savladati te nedostatke znači postati sa+ vremeni pisac, znači osloboditi se bur< žoaske ograničenosti. Na kraju Svog referata Žulkjevski je konstatovao da
ževnosti pravilne, samo je tempo njenog razvoja suviše spor. a “U disltusiji pošle referata još više je zaoštreno pitanje borbe za realizam, Između ostalog istaknuto je da niz pi= saca svoj odnos prema novoj stvarno= sti izražavaju samo deklarativno, mladim pesnicima prebačeni Bu biologi«zam i formalni nedostaci, a književ“ moj kritici formalističke tendencije i ponavljanje grešaka iz perioda »Lef«-a, u BSSR.,. Adam Važik istakao je da je nedovoljno poznavanje marksističkog dijalektičkog metođa, kojim se služe pojedini poljski pisci, značajan izvor grešaka poljske književnosti. Branioci filozofije katoličkog persoš nalizma ograničili su Be samo na od» branu, pokušavajući čak da svoj poš gled na svet pomire i usklade sa ma+ terijalističkim i đa heke napredne pis
Sem referata Sokorskog i Žulkjevš skog, Vaclav Kubacki pročitao je rew ferat povođom stopedesetogodišnjicd rođenja Adama Mickjeviča, a Leo Kyučkovaki referat povodom dvađesetw petogodišnjice smrti V, IL. Lenjina. |
Kongres je usvojio niz organizaclo4 nih izmena, Dosadašnji Sindikat poljš skih pisaca nošiće naziv Savez polj skih književnika, a kandidatski taš: pisaca smanjen je ša pet na tri 80 dine, Sem toga Uprava Če se Spora zumeti sa redakcijama listova da km ževne dođatke uređuju članovi Savezi preduzeće mere da še &vim pi materijalno obezbedi 6tarost itd. Za pretsednika Saveza izabran je Leon Kručkovski, +:
U toku Kongrosa dodeljene su i dv redovne godišnje nagrade Saveza. Nasa gradu za poeziju dobio je Stanjislavi Vigoocki, a za književnu kritiku Ko+ žimjež Vika. VILU
U rezoluciji koja je đoneta na Kon« gresu ističe se da je Wvesno, učešće poljskih pisaca u izgrađnji socijalizma neophodno i izražava se nada da Ćd napori naroda koji izgrađuje svoju svetliju i pravedniju buđućnost nadaM' hnuti i pisce za stvaralaštvo koje e biti trajni doprinos stvari preporođem |
Poljske, B. S. | e 2 a Skica Đ. Andrejevića-Runa , |
za od 23 člana, i primljen je novi stas tut. Za pretsednika Saveza čehoslos vačkih pisaca izabran je Jan Drda, za generalnog sekretara Pavel Bojar, za pretsednicu češke sekcije Marija Mom" jerova, a slovačko sekcije Jan Poni» čan, +
Novi pretsednik Saveza održao je govor, u kome je samolritički konsla» | tovao da su dosada čehoslovački pisci \ zaostali za privrednim razvitkom ze» | mlje. On je izjavio da je formalistič« ka kritika dovela pisce u ćorsokak, i& | kog treba izići na put nove stvaralačs | ke kritike, ya. 1 ji
U ime radnika pozdravio je kongres i pretstavnik fabrike »Sokolovo« i zaw i htevao da pisci biraju teme za 8vojg rađove iz stvarnog života trudbenikm, da. posećuju fabrike, rudnike i preduzeča a ne da žive odvojeni od života radnih maša. da
Iz pisma koje su rađnici i ćeljaci bs raznih delova Čehoslovačke uputilt i kongresu vidi se jasno da čehoslovačs ki trudbenici traže literaturu, koja bi im osve{ilila i objasnila probleme koje su dosad čehoslovački pisci izbegavali. Radi se o knjigama o okupaciji, a naseljavanju pogranične oblasti posle iseljenja tri miliona Nemaca, o preobražaju sela, o radnom čoveku, koji se svesno irudi da poveća proizvodmju, poboljša svoj kulturni nivo i iz” građuje socijalizam. .
Na kongresu su govorili i pretstav-= nici pojedinih inostranih delegacija. Treći dan kongresa bio je posvećen referatima o zadacima čehošlovačkih pisaca i diskusiji o njima,
\ SEDI
OSNIVANJE NARODNOG UMETNIČROG ANSAMBLA u SLOVAČKOJ
Pod pokroviteljstvom pPovereništva m formacija i prosvete u Slovačkoj je Osnovan Narodni umetnički ansambl, Ansambl će obrađivati slovačke narodne igre i pes sme 1 organizovati umteničke turneje po Čehoslovačkoj 1 u inostranštvu. y
uk M
—=
OTVARANJE NOVIH BIOSROPA
U Čehoslovačkoj je otvoreno 00 m i | bioskopa, i to prvenstveno U uđaljenim i krajevima „gde dosada nije bilo bioskonDa« ao naročito pogodne uvode se instalaćije ža film od 16 mm koje se mogu uvešti i u prostorijama. koje inače me odgovaraju .za projiciranje normalnog fijma. „ NOM