Књижевне новине
i | ; |) ? a \ ro vk LM i | - . O EJ JA | ~ :Š i + . ; {+ 70
_ y e + | “ i; i i i
"SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU!
- = 4 –- SZ. 8 # i SOON 0 ao ah M M
ORG.“ s SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE
|| BROJ 17 l Ce | | - — : GODINA Tr rg ayadar al aa ri eEyOj BEOGRAD, UTORAK, 26 APRIL 199 | LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO RDNARR
PRVI MAJ
O 30- GODIŠNJICI PARTIJE
I.
PARTIJA — u toj reči je sadržano sve što čini život jednog komuniste. Neumorna borba, neprekidni..svakodnevni rad na pripremanju revolucije, Klašna borba na svakom mestu i u svakom času dana: u fabrici, u kan= celariji, na ulicama, na selu, u rano jutro, u podne i kasno u ponoć.
Po zidovima ispisivati tajanstvene reči koje svako razume: parole PARTIJE. Qkretati mašine za „umnožavanje koje uhiljadostručavaju letke za ak= cije radničke klase. ; d
Biti na straži u štrajkačkim borbama Proletarijata, Biti uvek tamo gde reč PARTIJE, njeno znanje, njena linija vođe mase u klasnu borbu.
Biti svuda i svakog časa spreman u-– vzeti reč za PARTIJU. Ali i ćutati za PARTIJU. Podnositi strahote muče= nja i biti nem na isleđivanju i pred sudom klasnog neprijatelja, Ne reći ni jednu jedinu reč. Jer jedna povlači drugu. Onaj koji je slab, ma i za trenutak, na putu je izdaje. Radije primiti smrt no otvoriti vrata koja otkrivaju ilegalne veze PARTIJM.
TI.
PARTIJA je duboko ukorenjena u zemlju zavičaja. U borbu za pravedne ciljeve ona nosi revolucionarno nasledstvo naših naroda, tekovine Kkulture, čovečanstva i dela slave, .
PARTIJA 'je most nad svim daljimama i vodi preko svih granica. Reči »Proleteri svih zemalja ujedinite se« utkane su za večita vremena u blista= vo-crvenu zastavu radničke klase.
PARTIJA uči ljubavi prema našem marođu. Ona uči ljubavi prema zemlji Lenjina, u kojoj je revolucija radničRe klase odnela svoju prvu pobedu. Ona uči ljubavi prema svim frudbenicima i svim narođima sveta.
Centralni komitet naše PARTIJE uči ljubavi prema SSSR-u. Ali ta ljubav nije geografske prirode. To nije "ljubav za reke i šume, tajge i beskrajpe Yavnice, več za ŽIVOE Čoveka i njegova dela, za pravdu radničke klase, za socijalizam.
Ali PARTIJA uči i da se ništa ne prima nekritički i na veru, već ispi'tuje budnim duhom i naučnim metodama Marksa, Engelsa,i Lenjina i Staljina. Rado reći »đa«, ali umeti odlučmo Teći i »ne«. Sve meriti jednom me rom: potrebama socijalizma.
Kada je napadnuta zemlja socijalizma, godine 1941, kada su narodi Evrope, shrhani i oslabljeni strahom, u Hitlerovim oklopnim armijama gleđali magičku i nepobedivu moć mraka, naša PARTIJA je pozvala narod na oružani ustanak. .
. Hiljade potoka jugoslovenških partizana slivale su se i stapale u Titovu Narodnooslobodilačku vojsku, { ša vojska, iako: hiljade kilometara daleko od herojske Crvene armije, ipak se borila rame uz rame S njom.
Čovek iz naroda, metalski rađnik, organizovao je tu vojsku. Čovek koji e stajao na čelu Centralnog komite= ta: maršal Tito.
Titova slava je slava PARTIJE, sla wa naših naroda. To je slava otpora smrti i istrebljenju od strane nadđmočnog fašizma. Ime Tito postalo je simbol hrabrosti koja ne otstupa ni pred čim, koja.se nalazi kod onog narođa koji će pre ginuti no što će biti rob.
TII. i
Opet je došao dan u kome, svake godine, velika povorka bratstva i borbe za socijalizam prekriva ulice.
Sećate li se još, kako smo se ile-. galno okupljali da proslavimo svečanost Prvog maja? Kako smo. na skupovima. brzo improviziranim ali rukovođenim od PARTIJE, taj dan obeležavali našim crvenim ina: Sećate li se još našeg potajnog izleta na zeJene IGJulJJeo Košutnjaka? Nebo je blistalo u sunčevom sjaju a mlada drveta cvetala su u maju. Ali se nebo zamračilo a crveni cvetovi karanfila svetlucali su kao kapi krvi, koje su bojile sveže busene! majske trave. Klasni ·neprijateli svetio nam se 28 naše. nade, Napao je nenaoružanč, i naši mrtvi ostali su na livadama.
Ali katkad, prvog maja, drhtala su srca kapitalista i podrhtavao tanani porculan u njihovim staklenim vitrinama od teškog i snažnog hoda naših redova koji su osvajali ulice.
Setite se svi puta kroz mai 1 setite še prve proslave u oslobođenoj zem“ lji!
3, | t gođi
To ila majska svečanost godine 45. Rodnici roomeštenici, seljaci, Omladina znali su zašto marširaju u ve likoj povorci. U tonovima njihovih peSama još je titrao nerazgovetni odjek dalekih mitraljeza i potmule grmljavine topova. I poslednji građovi domovine bili su oslobađeni tih dana. A svi koji su marširali ulicama glavnog grada znali su da su sa rađa najzad skinuti ropski okovi i da ie oslobođena nepravda eksploatacije čoveka čovekom, . Dok su transparenti i
zili, kao morska DHTaJN
Vo ljudskih tela ka i! :
viđeli, ali svi su već znali: On Je tu. Tako samo za frenutak, u prolazu,
zastave pola tiskalo se tkiibini. Još nisu
O. BIHALJI-MERIN
Svi su mogli videti TITA. Topla struja naklonosti i povezanosti prolazila
je srcima, Volimo taj odvažni i jasno
izrezani profil koji pokazuje odluč= nost i snagu. To nije samo lice puno harmonije i velikodušnosti, već i sa izrazitim obeležjem misaonosti, savesti i koncentracije. Negde na licu, u nekoj sitnoj bori, zapažamo, koliko je
Tito morao pretrpeti. Možda — ko zna *
' —u kutu njegovih usana leži i malo 'ironije na kratkoviđost onih koji su rečima laži htjeli da uguše plamen slobođe u srcu naroda. ,
Poverenje i ljubav vezuju nas za Tita. Sa njim ćemo izgraditi ono što je fašizam razrušio. I više od toga. Nećemo izgrađiti samo kuće, zemlju i preduzeća, već i život omlađine, budućnost, — nov svet. '
Ne zamara li mu se ruka ođ otpozdrava mnogim hiljadama što prolaze sa svojim alatim i mašinama, stolarskim ftezgama, strugovima, nakovnjima, zastavama, slikama i transparentima? -
Tako je mislio mnogi ođ naš, prolazeći kraj njega u đugoj povorci tih časova Prvog maja godine četrdesetpete. .
v
Sađa je peti put ođ oslobođenja zemlje da še prošlavlja Prvi maj, dan rada.
Pet godina, to su pet čeličnih koraka na butu u socijalizam. Pet pečata istrajnosti, mneizmenjivosti našeg puta. ' . . Pet godina neograničene antiimperijalističke borbe. Pet godina borbe za mir u švefu.
Pet godina internacionalne solidarnosti, sa revolucionarnim „akcijama svih. narođa. Pet godina Žive prakse na putu o kome su učili Marks i Engels, Lenjin i Staljin.
Šta znače glasovi kritičafa koji DOriču put naše PARTIJE i ošporavaju naše delo?
Je li bio pogrešan put koji je, kroz godine lišavanja i žrtava, kroz rat, ustanak i poraz fašizma, doveo do narodne revolucije? Je li bio pogrešan put koji je vlast u državi predao radnom narodu, eksproprisao posednike, postavio Petogodišnji plan i poveo mase,u izgradnju socijalizma?
U odnosu ma sve što se događa, PARTIJA postavlja pitanje: zašto se događa, kome koristi da se to dogodi?
Ne reči već dela su kriterijum svakog revolucionarnopg delanja. Zato odgovaramo: Ispitajte očima Lenjina.
de obe ia ar 17%
zvoma/jska
Radost će lice \
da. progori.
Građe moj, voljeni građe, govori mi se danas,
govori
svima, onima Koji rađe.
Ja jasno vidim taj praznik ljudi, Biće komuna ostvaren san —
i pune srećom svačije grudi
i prijateljski svačiji dlan,
Da takva zora svetu zarudi, da jedno buđu život i san, spremne su uvek i naše grudi, spreman je uvek i naš dlan.
- Radost licima
gori.
Građe moj, voljeni grade, govori danas,
govori
sa naše majske parade.
U korak s pesmom s omlađinskih pruga,
dok dižeš u vis grafikon plana, ; . osećaš li, druže, kraj sebe druga — : mrtvog štrajkača i partizana? : b Uz takav korak, uz takvu slogu,
sa takvim strojem spajam se sav, ;
I svakom danas da kažem mogu —
put nam je dobar i prav. :
do a — _O— — •
Ponos. će lice
da progovori. Građe moj,
voljeni građe, govori mi se danas,
govori
jezikom majske parade.
Nikađa nećemo pognuti čelom. Probiće svetlom svi naši đani. Istina dela novim delom zemlja će moja da brani.
Još više mina ruđarskim krajem! Još manje međa u našem žitu!
Još jednom zavet danas dajem vernost Partiji i Titu,
Istinom „Lenjina.: Pravičnošću Lenjina. | i.
VII.
Čujte, pioniri, vi najmlađi, rođeni u solbodi, Da se izmeri sreća današnji ce, mora se upoznati tama jučerašnji= će. Neka dan šećanja' obodri vaša srca Upoznajte žrtve i dela onih koji. su bili pre vas i koji su se za vas borili.
Kako glasi vaš pozdrav? Za domovinu s Titom, A odpozdrav:. Napred! Deco, pioniri, ne izgovarajte tu paro~
lu olako; onako kao što se stih uči. napamet za čas u školi. Kao što se, na .
primer, pritiskuje „električno. dugme,
da se svetlo upali. I niko pritom ne. misli na napore koji su bili potrebni ·
da se svetlost ođeli od tame.
A hiljađu puta više trebalo je odvažnosti i energije, znanja i žrtava, da se, u tami ljudskog roda, razbukti svetlo socijalizma, V
Kađa upotrebljavate reči, treba 1 da ih osećate. Ne zaboravite, ne zaboravite nikada, kojom cenom je plaćena sloboda.
VIII.
Ne samo pioniri, i veterani komunizma treba da se šećaju prošlih vremena. Okrenite se, pogleđajte unazad, Pogledajte u prostor prošlosti,
TBregovi, građovi, polja potamnili #šu od patine godina. Ratovi i klasno pod jarmljivanje, beda i fašizam, senke su žalošti. Mračna su bila vremena. Ali u daljini, na izgled nedostižno daleko, blistao je cilj. Ko je bivao malodušan, umoran i bez nađe, kome je pretila o pasnost da ispadne iz redova, kome je potpora bila potrebna, nalazio je odlučnu volju i mažnu ruku PAR» TIJBM.
PARTIJA je govorila: put.je fežak ali vođi cilju. Pobeđa će stati žrtava ali će biti postignuta.
Danas, kada Prvi maj proslavljamo usred gradilišta socijalizma, pomislite da nije bilo uzaludno. Osvećeni su pa= li, kažnjene ubice, Ispuhjen je sam. mnogih . pokoljenja, Preobražavamo zemlju, 1 đajući joj svoj lik, dobijamo i mi nov. . ;
IX. |
Druže, ove godine, dok koračaš u povorci,, tvoje srce mora biti jako i odlučno: još ima bitaka koje še moraju voditi. Još se moraju podmositi žrtve. Ali naš narod je prešao prag. Socijalizam nije više san budućnosti, već nerazlučivi deo naše stvarnosti.
Druže, ove godine, dok koračaš u povorci, neka ti srce rađosno kuca, horovi će pevati, zastave vijoriti, a na
tribini će stajati Tito, .koji rukovodi
ostvarenjem „Petogodišnjeg plana i izgradnjom države radnog narođa.,
|
r
Slavko VUKROSAVLJEVIĆ
I + SLAVA
Đuro Đaković · | dine: radnike, da Wujeđine „najbolje
Živeo je u tvornici duvana, u bravarskoj radionici, Razgarajući mehovima. vatru, koja nije ni buktala ni grejala za njega. i njegove drugove, on je u mladosti 6vojoj.razgarao i svoje snage i u drugima želju da. će ne živi više tako teško, da živo, više, me bude trajanje, već život dogtojam življenja. Pet gođina nakon početka ovog veka, u glavnom gradu Bosne, Đuro Đaković je ponosno išao ulicama za crvenom zastavom u masi proletera koja je prekinula rad i tražila svoja prava. A pet gođina posle toga on je već za. sobom vodio, pod istom crvenom zastavom, masu građevin=
_ kih radnika, 6pbremnih đa se :odupriL,
'syakom ko bi ih naterao da pod ne-
čovečnim uglovima zidaju zgrade i' fabrike tamnice svojih drugova. Đuro Đaković je·bio jedan od onih ljudi u Bosni, koji je ulivao svest: o snazi, radničke klase, čije su reči i rad jačali veru u sopstvene snage.
A kad je zazvečalo oružje prvoga rata i teške haubice počele da riju' zemlju, Đuro Đaković, sin naroda o etaje veran narodu svom, Kad zveči oružje koje kapitalistima donosi veće profite i kad se haubicama napada i osvaja tuđa zemlja — onda, radnici nemaju za šta da se bore i moraju da su protiv takvog: rata, Zato je tribunal cara i bankara, tribunal gazda i veleposednika smrinu kaznu izrekao nađ radničkim vođom .Đurom, jer je on bio protiv takvog rata,
Kad je na ruševinama jedne nepravedne carevine, na ruševinama kazamata mnogobrojnih naroda, stvorena zajednička država u kojoj je hegemonistička klasa izigrala narodne težnje — Đuro Đaković je u prvom ređu onih ljudi koji su hteli da uje~
PRAŠKI APSURD
'Na: praškom kongresu mira, koji je otvoren istoga dana kada je počeo rad Kongres pristalica mira u Parizu, istupili su u znak solidarnosti sa pariskim kongresom i u znak protesta protiv međunarodne reakcije oni de. legati i one delegacije kojima je reakcionarna francuska vlada odbila vize za đolazak na pariski. kongres.
Od prijavljenih jugosidvenskih de-. legata, koji pretstavljaju milionske demokratske organizacije Jugoslavije, francuska vlada dala je vizu šamo za osam delegata — uostalom kao i za ostale delegacije. Bilo bi prirodno —. da ima „socijalističke ili čak obične ljudske pameti — da među nepriznatim delegatima koji su priznati u Pragu budu i oni jugoslovenski delegati
zu. : ; Organizatori paralelnog kongresa u' Pragu nisu obavestili nikoga u Jugo„slaviji, po već banalnom pravilu da” Jugoslavija ne postoji sem kao meta, za klevete i uvrede. U Jugoslaviji se. o praškom kongresu saznalo iz vesti. čehoslovačkih novinskih agencija, od iugoslovenske ambasade i od sekretara. jugoslovenske delegacije na kongresu u Parizu. Na pariskom kongre-. su, gde je izrečen protest protiv postupka francuske vlade, smatran je, svakako, praški kongres kao kongres na kome nema nikakvih smetnji delegacijama. goaa MR,
Kada su od Ambasade ČSR u Beogradu zatraženme vize za osmoro jugoslovenskih delegata iz onoga broja. kojima francuska vlada nije dala :vize, nastala je igra žmurke između če-.
hoslovačke: Ambasade i Ministarstva,
spoljnih poslova ČSR, u kojoj igri su učestvovale i druge ustanove sve. do CK KP ČSR, Posle niza intervencija, telegrama, telefonskih i usmenih raz-, govora sa izmicanjem i skrivanjem sa. češke strane, pokazao se drugi dan re~. zultat: jugoslovenskoj delegacijistvarno je onemogućeno da ode u 'Prag, jer
kojima gospodin Žil Mok nije dao vi- .
ĐURI ĐAKOVIĆU
Rađ Stevana Bodnarova
među ·njima — komuniste. On še nije 'kolebao, on nije zaštao — on, jedan 'od najboljih: i najvernijih. sinova. svoje klase, A na kongresu on.je izabran u rukovodeći štab, u Centralno veće.
·Dve gođine po završetku rata narod je- birao svoje pretstavnike, birao je ljude, koji će najbolje izra= šavati njegovu volju, njegove želje. Volja narođa — to je želja za slo= bođom. Tu volju ne može pretštavljati onaj ko u slobodi viđi opasnost za se. Zato su jedini pravi pretstavnici narođa bili komunisti, ali šu za“ to postavljene | sve prepreke da oni ne buđu bifahi, Pa ipak je 5.000 ljudi Sarajeva reklo da hoće da Đuro ide u njihovo ime u Beograd; 5.000 ljudi izabralo je Đuru i vezalo svoje nađe i, temnje za Partiju i za njega.
· A kađ je pošle toga, biti komunista — značilo ići na robiju, biti hapšen, prebijan, kađ je to značilo i biti svakog dana u opasnosti da budeš ubi-
jen, Đuro Đaković nastavlja hrabro
svoj put.·On organizuje štrajkove i biva hapšen, on nađahnjuje rudare Bosne na borbu i biva prebijan od policije, on okuplja nove ljude u Partiju'i mora da še skriva, on vodi mnoge radnike u akcije i mora da ode u emigraciju.
Iz SSSR-a on še vraća da na čelu Partije i radničke klase ujedini
najbolje &nage i da otfstrani sve koji
su &metali, vukući desno i levo. On se vraća u zemlju, oslanja 8e i dobija pomoć od radnika vernih svojoj borbi. za socijalizam: i uspeva da spase Partiju i sindikate od rascepa.
Jovan. POPOVIĆ
su vize izdate tada kada se više nije moglo stići ni na drugi deo kongresa.
"Reč je o borbi za mir. Reč je o je- ·
dinstvu svih snaga mira u svetu. Je li u inferesu.čehoslovačke vlade i socijalističkog fronta da iz fronta miroljubivih snaga diskriminacijom izbriše čitavu jednu zemlju koja je mnogo učinila. za stvar socijalizma ·i mnogo čini za stvar mira? Nije reč o bezobrazluku i podlosti. Na bezobrazluke i podlosti od strane informbirovske skupine Jugoslavija je za ovih deset meseci već navikla, i uprkos njima napreduje u izgradnji socijalizma i doprinosi stvari socijalističkog fronta. Jugoslavija je prekaljena u najtežim borbama i ne kleca' pod uvredama,
_ Reč je.o tome-da takve glupe podlosti škođe upravo stvari mira koja je
danas tako važna, a'zbog nje se upravo održavaju oba ova Kongresa.
Ili je.fo strah? Strah od jugosloven= ske delegacije? Strah ne da će ona učiniti nešto protiv zajedničke stvari — jer svi znaju da ona to neće i ne može. činiti, — nego strah da će ona razbiti đeo laži i kleveta informbirovskog aparata samim svojim prisu-'
stvom i istupom, da će dobiti zabra-
njene znake simpatija? ;
· Nije reč samo o bezobrazluku. Jer, možda su organizatori praškoga kongrosa »mislili« da na tome kongresu
treba da učestvuju samo članovi »uže
porodice«, a Jugoslavija ne spada u tu »užu porodicu«? Ne, otkuda ta čudovišna stvar da na tome demokratskom kongresu, održanom u znak protesta protiv antiđemokratičnosti postupka Žil Moka, umesto jugoslovenske delegacije kao punopravna delegacija. učestvuje grupa od osmorice”
' raseljenih lica, izđajnika čija je pro-'
fesija da pljuju po svojoj socijalistič"koj otadžbini i da vređaju sve veliko
i sveto u njoj? Otkuda onda ta ču-
/ '
Veliko delo, koje će ući u istoriju borbe naših naroda, i .I onda njega — sekretara Partije. — hapse prodane sluge. Započinje velika bitka između njegovih mučifelja i heroja Đure. Započinje peto-" dnevna borba u kojoj'je na strani jednih batina, gvožđe, žila, noževi, a na strani junačkog sima radničke kla-'. se mržnja prema neprijatelju, ljubav” prema Partiji i — ćutanje. Pet dana” neravne borbe. Pet dana krvavog. dvoboja u kome nisu mogli pobediti. mučiftelji. Onda su ga odveli na gra. nicu i ubili, Tako,.še, u jednom mut-. nom potoku na granici dve zemlje, završio život Đure Đakovića. 0} Đuro Đaković ne samo da nije pre= stao da živi posle smrti, već nije pre=, stao ni đa se bori. U dalekoj i krvavoj zemlji Španiji, gde su stotine vernih članova naše Partije, zajedno sa ruđarima Katalonije, hrabrim ženama Madrida, zajedno ša mnogim dobrim drugovima čitavog sveta vodili boj za slobodu i španskog i svog naYoda, nikao je bataljon Internacioname brigađe, bataljon »Đuro TĐeković«, Po poljima oko Mamnzeresa u đugim i širokim ulicama madridskih predgrađa »Đuro Đaković« se hrabro borio, »Đuro Đaković« je junački Ho svoju krv i ubijao krvnike. Da, » Đuro” Đaković« — stotine hrabrih srca i dva puta više preciznih, ubojnih ru-' ku # plamenim oružjem „koje mose slobodu — nosio je i preneo u čitav svet, na ponos prijateljima, kao strah neprijatelju, ime Đuro Đaković, Da, , Đuro Đaković« se borio, hrabro borio u dalekoj, lepoj, krvavoj Španiji. Borio se i na poljima naše revolucije, ubijao neprijatelje i one koji #u njega ubili, oružjem brigade »Đuro Đaković« iz svih drugih brigađa, koje je vodila Partija na čijem je on čelu pao, čiji je rađ bio uzor onima koji su posle njegove 6mrti ušpeli da Ostvare jedimstvo Partije. : U punoj slobođi, šesnaest godđings posle Đurine smrti, on je počeo da živi punim životom. »Đuro Đaković« danas herojski radi za ovu našu Petoljetku, pravi vagone i lokomotive, šeje i žanje plodove naše &ocijalističe ke poljoprivrede. | - Dvadeset.godina Posle &voje smrti, . Đuro Đaković ponovo je prošao našom zemljom: radnici preduzeća »Đuro Đaković« junački se bore da budu dostojni imena njegova; seljaci radne zadruge »Đuro Đakoviće grade socijalizam na selu; stotine slušalaca Više partiske škole »Đuro Đaković« 6&premaju se i podižu za rukovodeće radnike naše borbe za &ocijalizam, stotine hiljada ljudi, komunista i nepartijaca spremni su i čvrsto rešeni da na svome putu istraju do kraja; da sačuvaju ono što je stečeno, da sačuvaju svoje jedinstvo, da budu dostojni &voje prošlosti, borbe radničke klase i naroda, velikih i &vetlih žrtava, dostojni svog palog herojs skog sekretara — druga Đure Đako= vića; dostojni najvećeg sina naše Partije i naše zemlje, druga Tita, koji na čelu Partije, podiže najveličanetveniji spomenik „palim herojima proletarijata — Ssocijalističku JugoSlaviju. A.D.
dovišna štvar da tu bespravnu i pro= tivpravnu »delegacijus pozdravlja pretsednik kongresa, književnik Jan Drdđa?
Trebalo je da i ja učestvujem na praškom Kongresu, ali mi to nije dano, pošto mi je francuska vlađa prethodno onemogućila da kao član jugoslovenske delegacije učestvujem na pariskom kongresu. Kao književnik pitam književnika Jana Drđu: u ime kakvog morala i kakvog prava je kao pretsatvnike Jugoslavije pozdravio izdajnike Jugoslavije, koji su pravo na naziv »internacionalista« stekli kriminalnim „jlJažima a svoje mandate iz inostranih ustanova? Ko od te osmorice kukavelja pretstavlja naš Savez boraca? Ko naše herojske sindikate?, Ko naš slavni Antifašistički front žena? Ko našu divnu omladinu? Ko na= še Mknjiževnike i umeinike? Ko naš Narodni front iskovan u istorijiskoj oslobodilačkoj borbi i samopregorom u izgradnji socijalizma? Takvu uvre= du našim organizacijama i našim narodima nema prava niko da nanese, pogotovu ne u ime demokratije, mira, socijalizma i internacionalizma, A ako takve tipove pozdravlja jedan književnik, — onda je to vrlo zlo po književničku savest.
Proštoga meseca održan je, od 25 do 28, kongres mira u Njujorku. Poznata je stvar da, je američka vlada činila teškoće oko viza, i da je reakcio- · narna štampa s imperijaliatičkim krugovima vodila uoči, za vreme i pošle kongrosa . besomučnu kampanju protiv kongresa, dđenuncirajući ga #%ao komunistički i kao neprijat«ljski Americi. Tem kampanjom, kao i mizernim demonstracijama protiv komunista | stranih delegata, reakcionarne snage SAD\.povećale su značaj kon=
gresa koji se održavao uoči potpisi" 90 altta, Za mi->2 UM
vanja Severoatlantsko | roljubive i progresivne snage SAD Od ogromnog je značaja bilo to što su se
(Nastavak na drugoj strani)
\
NJ MM