Књижевне новине

GODINA II BROJ 24

Adreso uredništva i

administracije: Francuska 7 — Telefon: 98-098

| Smrt velikog pesnika, što će reći, pesnika koji je prodro u srce naroda i u mjemu živi, osobeno je potresma, ljudski bolna; ona nepomirljivo ucveljuje i vrelo tišti. Smrt tribuna, naučnika, vojskovođe, mislioca ili gra» ditelja, smrt velikog narodnog čoveka koji jie istoriski uvrežen u sudbinu narođa, tragičan je gubitak koji

. može elementarno da uzdrma sve narodno biće, da buđe kno katastrofa,

porazni udđar pred kojim se ostaje bled i zanemeo. Smrt pesnika se vrelo i krvavo oseća, ona boli kao istrzmuti živac, i vlaži oko kao za rođenim. Jer ako je pesik našao put do srca svoga naroda, onda se on smrću iz samoga toga Brca iščupava.

Oton Župančič je jeđan od one ne= Rkolicine velikih pesnika naše zemlie koji su osvojili erce svoga i svih naših marođa. On je umeo i mogao da oslušne narodmo bilo i da poetski oživi osećanja i želje pod kojima ono udara. Ali da izvrši i sve ono što je pesnikov poziv prema narodu, da ga podrži, ohrabri, učvrsti Bamosvesti, da ga uzdigne u osećanju sopstvene vrednosti, đa ga oplemeni u težnjama preko kojih on izgrađuje svoju istoriju, đa mu uobliči i očeliži borbenu volju i nepokornu istrainost a traženju i ostvarivanju boljeg života. U vremenima znamenitih išstoriskih gzbivanja, takva pesnikova funkcija pretvara se u misiju.

Toj misiji Oton Župančič je umeo da odgovori u teškim prošlim danima otpora pritisku otuđivanja kome je bio podvrgnut slovemački narod, kađ je trebalo boriti se za narodni pojam, za narodnu reč, za svaki izraz TWojim se kazuje i potvrđuje narodno biće, kojim se fumači njegova životna stvarnost, kojim se afirmiše njegova kultura, Nastavljajući u tome smislu veliko delo macionalnor osvešćivanja i kulturmog osamostaljiyanja kome je služio Prešern, Oton Župančič, pod gloženijim društvenim i političkim uslovima, u Kkomplikovanijem spletu suprotnosti u osnažemoj SslovemačWoj buržoaziji, koja se trudi da pomiri svoi maciomalizam ša interesima DOljtički i ekonomski ekspanzivnog Beča, pretvara poetsku reč u moćno sredstvo borbeme odđbrame nacional– ne i kulturne emancipacije Sloveniije, On tađa već prefhodnički ukazuje svome marodnome čoveku na puteve koji vođe u slobođu kroz zbliženje i povezivanje 8sa drugim jugoslovenskim marođima. A kad ie ta sloboda prividno i bila ostvarena u prvoi Jugoslaviji, Župančič vrlo brzo uviđa obmanu koju je ona donela i suprotstavlja joj se, ako me poetski aktivmo, a Ono demomstrativnim pesničKim mukom, koji sam sobom postaje rečiti protest na mnepravedni nancional– ni i đruštvehi poredak stare Tugosla= vije, Ostajuči tako veran misiji peenika da u mmačajnim i velikim istorishim tremucima buđe i ostane na Birami marođa, bođreći ga i upućčujući ga, Oton Župančič je neđvosmišlemo poefski oživeo u trenutku kađ ie oslobođilačka volja narođa svesno i OrHa– nizovamo progovorila kroz mjegovu Komunističku Partiju, kola ga ie DO” vela u Oslobodilačku borbu i u narodnu revoluciju. I tim stavom pešniKka-saveznika narođa u Borbi i u Revoluciji, kruniše se poetsko delo Oto-

ma Župančiča. Svekoliko TĐOoe mamenitog pesmika razvija se VD ma koji ga Sve iasnlje izvođe iz (E gli i bespuća kojima ie u početku ndiviđnalistički bluđeo, i Sve odreče7 nije privode narođu. njegovom bišu, niegovom SrCcu, njigovoi misli i OSE“ ćaniu. njegovoj sudbini. T on ie doista ji a Se iz nestvarnih, šimeričnih pnetskih oblasti u kojima Se kao De“ snik rađa. pesnički poveže 88 narodnom stvarnošću i u nju stvaralački uključi. Kao i Cankar, sn kojim 16 lično i poetski drugovao. Oton Župančiš, kao pesnik vođi u sebil i sa SObom dirljivu i upomu borbu da se otme i otrgne od opasne paučine simbolizma i dekadđentnih poefskih stremljenja, kojima ie. po zakonu vremena, u početku podlegao. Ne potkrep= ljen iasnim, probuđenim idejama o društvu i o društvenim zakonitostima, bez materijalističke i istoriske dijalektičke podloge u sebi samome. on Je puteve koji će Ba orlientirati prema zajednici, prema narođu, tražio i nalazio samo iđući za. svojim punim

OVvOB

teko Kretanje ravci-

uspeo d

ljudskim i pesničkim .poštenjem, PO __

u njegovoj.

liniji svoje duboke ljubavi za narodmu stvar, i vođen onim velikim, neodoljivim nagonom za Stvarnost, dakle, za istimu, bez koga nema pravog umetničkog „stvaranja. Olstranjujući tako od sebe opojnu omamljivost simbola i maglovite individualističke introspekcije, koje pesnika izoliraju i udaljuju od zajednice, od života, i time ga obezoružavaju đa dejstvuje kao

. faktor svesti i istine, Oton Župančič je

vrlo brzo progledao za društvo i za čoveka, i svoju poefsku reč pretvorio u borbeho nacionalno i društvemo o-

ružje, u funkciju. T već tada, pre mno- .

go godina, om je prožeo svoje stihove akcentima koji odjekuju socijalnim prizvukom, sšagledao, makar šamo i u naslućivanju, istorisku smagu proleteTa, i kao u nekoj nađahnutoj revolu=

ciomnamoj anmticipaciji, ukazivao ma »veliki dan slobode« za sve.

Oton Župamčič je za svoju seđamdeset i jednu godinu živofa, ođ kojih se više ođ pedeset ispunjuju plodnim poetskim delovaniem, izgrađio i za sobom ostavio obimno poetsko delo. Ono je pretežno lirskog karaktera. široko imunjeno sadržajima ođ intimno ličnih, do naprednih nacionalnih i Ssocijalmih mofiva. Njegovu liriku karakterišu izvesni ošnovni i stalni kvaliteti. Ona,je pre svega izrazito ose= ćaino ustremfala, pa fo ostaje i kađ se lirska vibracija ponekađ spaja i sa refleksivnim „objektiviziranjem, Tom Svojom meposrednom lirskom izražnjnošću, Župančičeva pĐešma ie i mogla duboko i široko da prodire. U lirici Župančičevoj pretežno dejstvuje, kao niemo osnovno molfivsko raspoložemje, pouzdana, nagonska vera u život, u vrednoštii žlvota, To je firika bez pe&imističnih zamračenja koja bi bila izraz gubljenja ili slabljenja te vere: gde ona tamno i sumormo odjekne, fi samo progovara pesnikovo ogorčenje na pojave koje sam život zamračuju. Tz duboke vitalnosti kojom Župančičeva lirika odiše, proističu i svi njeni hrabri i borbeni sadržaji. Ona, naj= zad, govori jednim ristalmim poetskim jezikoma, koji se doista može gleđati kao najviši jezični domet čitave slovenačke poezije. U procesu izgrađivamja slovenačkog Književnog jezika, koji đugo traje i sprovodi se sa šsavlađivanjem mmogih feškoća, Oton Župančič je završio delo Koje je Prešem počeo: nad solidnom jezičnom osnovom koju je Prešem dao, Žumpančič je izgrađio gibak i pouzdano izražajan poetski jezik i Stil. Kojim kapacitetom taj jezik i stil danas raspolažu, pokazao je sem Oton Župančič, ne samo švojom pesmom, nego i naročito svojim prvoklasnim prevodima majisuptihnijih stramih mpoet= skih tekstova. Oton Župančič je danas kod naš najbolji prevodilac velikih pesničkih sadržaja stranih pešnika, između ostalih osobeno Šekspira. To. je postigao svojim elastičnim talentom, ali i razrađenim jezikom koij ie sam stvorio. ?

Veliki pesnik Slovenije i Jugoslavije, Oton Župančič umire u vremo= nu koje je već samo sobom apofeoza njiegovome delu. Vreme koje je ostvaTilo »veliki dan« o kome je pesnik na= slućujući govorio, najbolje je i majveće živofno priznanje samome fome pesniku. Nema većep primanja za jednog pesnika nego kađ doživi ostvarenie Svojih poetskih snova, U tom osečanju duboke unutrašnje spokojnosti. koja se ničim tako me stiče kao doživljenim „osvedočenjem da še oostvaruje istina za koju se delovalo i stvaralo, Oton Župančič je dočekao i svoje poslednje đane. Izvanređno ubeđdljivo za fu đuboku spokojnost velikoga pesnika Župančiča upravo Bovori njegova poslednja poetska misao, niegov poslednji poetski pozdrav Zzemlji i rođu: poklik za odbranu ištine o svome narodu i o narodnoj revolucionarnoj socijalističkoi stvarmosti. Njegov krik preziranja za negatore istine i prkosa punog vere u tu istimu, koji ođiekuju kroz nekoliko stihova koje je, poslednje napisao, šaljuči njima preko druga Tita Oproštaini pozdrav đomovini i njenom šŠOcijalističkom životu. zvuči doista. današ, kad pesnikovo srce više ne pulsira, kao zavet. j | Milan BOGDANOVIĆ

Zi Saat ioteka

„. em NJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE

| LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJ MO U

| BEOGRAD UTORAK, 14 JUN, 1949

RT OTONA ŽUPANČIČA.

TELEGRAM MARŠALA TITA SUPRUZI OTOMA ŽUPANČIČA

Đovođom smrti velikog pesnixa Otona Župančiča, Pretsednik Vlade PNRJ, marša] Jugoslavije Josip Broz Tito uputio je Ani Župančič, udovi Otona Žu-

pančiča, sledeći telegram:

»Povođom smrti vašeg supruga primite moje đuboko saučešće, Smrt velikog jugoslovenskog pesnika Otona Župančiča preistavlja nema-

knađiv gubitak za narođe Jugoslavije.

Primite izraze mog dubokog poštovanja,

TITO.

Slava Otonu Župančiču

“..

Smrt Otona Župančiča velikog slovenačkog pesnika ispunjava dubokom tugom srce svih pisaca, naše zemlje. Iz ređova, književnika JTugoslaywije odlazi čovek koji je celo svoje delo, sav svoj život do kraja povezao sm sudbinom narođa, stajao s njim u najtežim danima njeprove istorije, ođražavao u svojoj poeziji onu veru u konačnu D0O= beđu mađ silamn mraka, veru koja večno Živi u narodnim dubinama i koju veliki pesnici tumače wu svojim najvišim poeftskim ostvarenjima.

Već na početku svog pesničkog pu ta Oton Župančič je naglašavao DOtrebu tesme povezanosti pesnika sa svojim narodom; on ističe zahtev da pesnik u svojim delima govori o narodnim nađama, i stremljenjima: »Osnovni tom mišljenja i osećanja svih velikih umetnika pođuđara se sa mišljenjem i osećanjem naroda iz kojeg

su izašli«. Pesnik treba da se »sa velikom ljubavlju« »hvata, za rodnu zemlju i crpe iz nje snagu kao Antej“.

Te misli mlađog Župančiča provlače” se kao crvena nit kroz čitavo njegovo poetsko delo, one izbijaju u stotina ma njegovih stihova, one su fiksirane u divnim slikama, koje je ostavio u svojim knjigama ovaj suvereni majstor slovenačkog izraza, Takvi pogledi uslovili su i konačnu i čvrstu pobeđu realizma u njegovoj poeziji obojenu revolucionarnom romantikom koja je toliko karakteristična, za njegove stihove iz perioda herojske narodnooslobođilačke borbe jugoslovenskih na-> rođa. ı

Već u toku Prvog svetskog rata m stihovima Otona Župančiča čuje se snažan protest protiv „imperijalizma, protiv klanice na koju je bio izveden i slovenački narod 1914 gođine. Prvi dani nove jugoslovenske države, koja nije bila ostvarena na onim principima ravnopravnosti narođa o kojima je pesnik sanjao, đonose Župančiču teška razočarenja, i on wu godinama stare Jugoslavije piše vrlo malo,

Tek ustanak mnarođa „„Jmwgoslavije 1941 gođine buđi u pesniku nađu u bolje đane. Fizički slab i bolestan, om iz okupirane Ljubljane opasane tro= strukim pojasom bodljikave žice, šaUlje avoje poruke prvim pariizanima u

· čiča, čiji će svetli

Sloveniji, bodri ih, poziva ih na ne pokolebivu i neustrašivu borbu profiv okupatora i njegovih prirepak3a ramnih boja: Plani čez Savo, plavaj čez Dravo, Zob za, zob in glavo za glavo! Stihovima je stari pesnik, pozđra= vio narođne borce na ulasku u oslobođenn Ljubljanu, u danima, kađ su narodi Jugoslavije rukovođeni slavnom Komunisfičkom partijom okon-= čali svojn oslobođilačku borbu, spremajući se đa istim elanom „započnu izgradnju socijalizma. | Pesnik koji je poređ svoje velike lirike ostavio i najlepše stihove za omlađinu ne samo u slovenačkoj nego i m čitavoj jugoslovenskoj Kknjiževnosti, ostao je i na pragu smrti povezan s mlađim pokoljenjiem, s onim milionslim masama kole đanas građe socijalizam, s čovekom čije je ime simbol svih tih napora, s đrugom Titom. Poslednji sfihovi ·'Otona Župančiča štampani nređd nepune iri neđelje u »Književnim novinama« „upućeniji 'su druen Titu, kao odgovor na sramnu kampanju koju vođi Informbiro protiv naše zemlje i naših naroda: Kai hoče hrušč in trušč krog nas? Petletka naša teče. Mi kar pustimo času čas! Petletka, naša teče. Ves maš. odgovor, ves dokaz: Petletka naša teče. Tako je Oton Župančič otišao od mas s pranitnom verom t našu pra-

. vednu stvar, Ti poslednji stihovi samo

potvrđuju koliko je đuboko Župančič osećao omo šfo oseća, sav naš narod, koliko je zaslužio ono najveće priznanje koje se izražava naslovom »narodni pesnik« — nazivom koji mu je đođelio 1948 godine PPreziđijum

| Narođne skupštine Narodne republike

Slovenije.

Književnici Jugoslavije s gordošću će čuvati uspomenu na Otona Županlik stajati pređ njima, kao uzor pesnika i borca. UPRAVA SAVEZA KNJIŽEVNIKA

JUGORSLAVIJE,

—

'TPORKOM

PRIMERAK. 83 DINARA

SJENI OTONA ŽUPANČIČA

I zvjezde trnu, ali kroz vjekove grba oj ajaD

ko živa, zraka ide njihov sjaj

,”

i putuje kroz eterske prostore, a noseć u scbi blistavi svoj raj.

Otone, oči sklopio si, ipak , na usta svoja ne postavi prst: r'ječ izrečena putuje vremenom,

· nijema nije pjesnikova, smrt !

Od srca k srcu, od zipke do zipke, stihu je tvome nepregledan put, da obiđe sva sela tvoje zemlje, slovenskih gora svaki zelen kut.

No, sad nas tuga, za tobom ujela. Pregofak svaki rastanka je dan. oborili sma čelo; ma tvom grobu plačemo svi — pa i mali Ciciban,

Vladimir NAZOR

Mase građana Ljubljane odaju počasi posmrinim ostacima Otona Zupančiča

Posmrini ostaci velikog pesnika Otona Župančiča položeni su jutros ma Mkatafalk u zgrađi Pretsedništva vlađe Narodne Republike Slovenije. Počasnu stražu držali su najpre Dpiomiri i pionirke, koje su smenili kasnije omlađinci i omlađinke, a onda članovi masovnih organizacija, Od ranog jutra pored katafalka počele su da defiluiu mase Jjuđi, žena i omladine. koji su došli da ođaju počast semima velikog pesnika.

i dvorani gde se nalazi kovčeg 58 posmritnim ostacima položeni su venci Centralnog komiteta KP Slovenije. Prezidijuma Narodne skupštine i Vlade Slovenije, Slovenačke alkade-

· mije znanosti i umefnosti, T,jubljanskog univerziteta, Udruženja slovenačkih knjževnika, Gradskog komiteta KP Slovenije, Gradskog narodnog odbora i drugih.

Porodđici umrlog pesnika uputili su izraze saučešća maršal Jugoslavije Josip Broz Tito, ministar za kulturu i umetnost Vlade FNRJ Rodoljub Čolaković, pretsednik Slovenačke akademije znanosti i umetnosti dr France Kidrič, rektor Ljubljanskog univerziteta dr Anton Melik i mnogi drugi.

Posmrtni ostaci Narodnog umetnika Otona Župančiča biće izloženi u zgradi Pretsedništva vlade do utor~-

nika u 10 časova, kada će biti preneseni na gradsko groblje.

KOMEMORATIVNA . SEDNICA DRUŠTVA KNJIŽEVNIKA SLOVENIJE POVODOM SMRTI OTONA ŽUPANČIČA Uwdruženje slovenačkih književnika održalo je komemorativnu sednicu povodom smrti velikog slovenačkog i jugoslovenskog pesnika Otona Župančiča. O velikom pesniku govorio je prefsednik Udruženja Miško Kranjec, koji je istakao da je Župančič

bio veliki pesnik koji je svim svojim-_

snagama služio narođu i najplemenitijim idejama čovečanstva.

Na sednici jie pročitano pismo pret= 'ednika Slovenačice akademije znanosti i umetnosti dr Franca Kidriča, u kome on izražava saučešće Udruženju književnika zbog smrti Otona Župančiča.

TELEGRAM VLADIMIRA NAZORA DRUŠTVU SLOVENAČKIH KNJIŽEVNIKA

Povođom smrti Otona Župančiča, pretsednik „Prezidijuma Sabora Hrvatske, književnik Vladimir Nazor uputio je sleđeći telegram Udruženju knjževnika Narodne Republike Slovenije: »Potresen neočekivanom viješću o preminuću velikog pjesnika i rodoljuba Otona Župančiča izražavam svoju tugu i najdublje saučešće“,

Proslava Puškina u našoj zemlji

Stopedesetogodišnjica rođenja velikog ruskog pesnika Puškina svečano se proslavlja u celoj našoj zemlji. U centrima republika i svakom mestu gđe postoje odbori Društva za kulturnu saradnju sa SSSR održavaju se svečane akademije, na kojima će istaknuti kulturmi radnici govoriti o životu i radu Puškina. U umetničkim programima „učestvuju umefnici iz pozorišta ili članovi sindikalnih kulturmo-umetničkih društava,

U BEOGRADU

Društvo za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR i društvo za kulturmu saradnju Srbije sa SSSR povodom proslave Puškina pripremaju za 16 jumi svečanu akademiju u dvorani Kolarčevog narodnog univerziteta. Profesor Univerziteta Rađovam Lalić govoriće o značaju i životnom delu pesnika. Puškinove pesme i prozu recitovače članovi Narodnog pozorišta u Beograđu. U umetničkom „programu učestvovaće mrađio-orkestar i pevači solisti beogradske opere. U okviru proslave u Narodnom pozorištu 192 iuna priređena je prefstava opere »Pikova dama« od Čajkovskog, a 15 ovog meseca biće prikazana opera »Boris Gođunov« od Musorgskog.

U čast stopedesetogodišnjice rođenja Puškina izđavačko preduzeće »Kultura« u, PBeograđu objavilo je zbirku mjegovih pripovedaka a omladinsko izdđavačko preduzeće »Novo pokolenje« priprema zbirku Puškinmovih pesama u prevodu Bože Kovačevića. Ilustrovani časopis »dJugošlavija--SSSR« doneće niz članaka o Puškinu kao i prevoda Puškinovih dela.

U LJUBLJANI

Društvo za kulturnu saradnju Slovenije sa SSSR i Slovenski komitet NR Slovenije priređili su u Ljubljani, u dvorani Omlađinskog doma, 8večanu akađemiju posvećenu 150—godišnjici rođenja velikog ruskog pesnika Puškina, Svečanoj akademiji prjisu-

stvovali su prefsednik Prezidijuma ·

NR. Slovenije Josip Vidmar, pretsednik Narodne skupštine NR. Slovenije

| dr Ferdo Kozak, ministar prošvete

NR Slovenije dr Jože Potrč, pretsednik Slovenačke akademije nauka i umetnosti dr Franc Kidrič, kao i mnoEi javni 1 kulturni radnici Slovenije.

Književnik Mile Klopčić govorio je ·

o životu i rađu Aleksandra Sergejevića Puškina, ističući revolucionarni karakter Puškinovih dela i saopštio đa će uskoro u slovenačkom. prevodu izići izabrana dela Puškinova.

Na kraju akađemije članovi Ljub=ljanskog dramskog pozorišta Mila Šarićeva, Slavko Jan i Stane Sever recitovali su Puškinove pesme.

EMISIJE RADIO BEOGRADA POSVEĆENE PUŠKINU

Rađio Beograđ dao je ovih đana veči broj emisija, posvečenih Puškinu, Člancima, u kulturmmoj hronici, o životu i značaju Puškinovog stvaranja, kao i predavanjem profesora Lalića o životnom delu velikog pesnika, istaknuta je uloga A. S. Puškina u razvoju ruske kulture i književnosti. Izborom: stihova iz Puškinove lirike (u prevodu Miodraga Pešića i Božiđara Kovačevića), recitovanjem „Puškinove poeme »Brončani konjanik« (prevod Gustava 'Krkleca), čitanjem odlomaka iz Puškinovog romama »Kapetanova kći«, kao i izvođenjem Puškinove male drame »Mocart i Salijeri« (prevod Miodraga Pešića) i njegove epohalne tragedije »Boris Gođunov«, Radio Beograđ pružio je svojim slušaocima dobar izbor

· iz stvaralaštva genijalnog pesnika. '

Oživliavajući Puškinovu wmsppmenu, Rađio Beograd prikazao je i muzičku obradu nekih Puškinovih dela, Tako je data spesijalna emisija »Pužkin u stvaralaštvu ruskih klasičnih muzičara« u kojoj Je, komentarom muzikologa Pavla Stefanovića i izvođenjem po-

jedinih pesama i štavova iz opera, išcrpno stvaranje ruskih klasičnih kom~

pozitora na tekstove A. S. Puškina, Osim toga, u okviru muzičkih emisija . izvedene su pojedine partije iz opera Čajkovskog »Pikova dama« i »EvRMenije Onjegin« koje su popraćene Pe

mentarom Pavla Stefanovića,