Књижевне новине
·
STRANA 4
\
Imenovanie žirid za dodeljivomje
„Nagrada Viqde FNRJ"
Kao znak narodnog priznanja Vlada FNRJ ustanovila je nagrade zaslužnim naučnim radnicima, književnicima i umetnicima za njihova dela i rad na području nauke i kulture.
Komisija za nagrađivanje radnika na području nauke i kulture pri Vladi FNRJ «koju · sačinjavaju: „Rodoljub
. Čolaković, ministar za nauku i kul-
turu Vlade FNRJ, Ivo Andrić, književnik i akademik, dr. Anton Melilk, rektor Univerze u'Ljubljani, dr. Alojz 'Tavčar, profesor sveučilišta iz Zagreba i inž. Đorđe Lazarević, pretsednik Saveza društva inžinjera i tehničara, na švom sastanku od 30 juna imenovala je žirije za »Nagrađu Vlade FNRJ« zaslužnim radnicima na polju nauke i kulture za 1949 godinu i to:
I. Za naučna, dela, i istraživačku delatnost, kao i isiraživačke mprezultate važne za narodni život: inž. Voja Srzentić, potpredsednik Privrednog saveta FNRJ, dr. Kosta Petković, profesor Univerziteta u Beogradu, inž. Bogić Knežević, rektor Tehničkog fakulteta u Beogradu, dr. Fran Cviter, profesor Univerze u «Ljubljani, dr. Ivo Supek, profesor Sveučilišta u Za-
_ Brebu, dr. Radivoja Berović, prorek-
tor Medicinske velike škole u Beograđu, dr. Radovan Aleksić, profesor Univerziteta u Beogradu, dr. Gvido Nonveje, direktor Poljoprivrednog instituta pri Ministarstvu. poljoprivrede FNRJ i dr. Krešimir „Balenović, profesor Sveučilišta iz Zagreba.
3 I.. Za podizanje, unapređenje i organizaciju naučneg rada i naučnih ustanova: dr. Pera Jovanović, profesor Univerziteta u Beogradu, inž. Alojz Hrovat, dekan Tehničkog fakulteta u Ljubljani, inž. Milenko Jakovljević, profesor Tehničke velike škole u Beogradu, dr, inž. Rihard Podhorski, profesor Tehničkog fakulteta u Zagrebu, inž. Alired Jeger, načelnik Odeljenja studija i istraživanja Savezne uprave za unapređenje proizvodnje, Nikola Rot, načelnik Odeljenja za nauku u Ministarstvu za nau= ku i kulturu FNRJ, Božo Stošić, načelnik Nastavnog odeljenja Komiteta za naučne ustanove, sveučilište i visoke škole NR „Hrvafske, Rodoljub Jemuović, sekretar Komiteta za naučne ustanove, univerzitet i „velike škole NR Srbije, inž. Ljudevit Skaberne, direktor Biroa za unapređenje proizvodnje pri Ministarstvu građevina NR Slovenije.
- III. Za unapređenje mefođa u proizvodnji: inž. Miloš Brelih direktor „Savezne uprave za unapređenje proizvodnje, inž. Borislav Lilić, prodekan tehnološkog fakulteta Tehničke velike škole u Beogradu, inž. Feliks Lobe, profesor Tehničkog fakulteta u Ljubljani, inž. Vladimir Šlebinger, načelnik odeljenja Komiteta za vodopri= vredu FNRJ, inž. Zdenko Dizdar, ć'rektor Naučno-istraživačkog instituta Ministarstva industrije NR, Srbije, inž, Jovan Dugošević, direktor Instituta za inđustriska istraživanja Ministarstva industrije NR Hrvatske, inž. Rihard Temali, službenik u Specijalnom projektanskom birou Glavne direkcije savezne industrije motora, inž. Bogdan Laković, načelnik Savezne uprave za unapređenje proizvodnje, inž. Ivan Cuculić, šef otseka za energetiku Savezne uprave za unapređenje proizvodnje.
IV. Za najbolji univerzitetski udžbenik i priručnik originalan ili kompilativan: inž, Ilija Đuričić, profesor Univerziteta u Beogradu, dr. Arpad Han, profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu, inž. Gragiša Ivanović, univerzitetski docent u Beogradu, dr. Rihard Lang, umniverzitetski Zagreb, inž. Maksim Goranović, pomoćnik :.inistra poljoprivrede FNRJ, Niko Srzentić, načelnik Ministarstva pravosuđa FNRJ, Vijko Vinterhaltier, univerzitetski nastavnik u Beogradu, Milutin Ivanušić, načelnik Odeljenja za univerzitete i visoke škole Mini„starstva za nauku i kulturu FNRJ, Nikola Vučenov, sekretar Komiteta za naučne ustanove, univerzitet i velike škole NR Srbije, Rado” Peternel, načelnik Ministarstva prosvete NR Slovenije. . |
V. Za najbolje delo na području popularizacije „nauke, originalno ili kompilativno: dr. Fran Tućan, proefsor Univerziteti u Zagrebu, inž, Đurđe Bošković, prorektor Tehničke velike škole u Beograđu, Vojislav Đurić, pomoćnik ministra prosvete NR Srbije, Mitko Zafirovski, potpredsednik Komiteta za univerzitet i visoke škole NR Makedonije, Dušan Perović, profesor istorije u Beogradu, Salko Nazečić, profesor Više pedagoške škole u Sarajevu, Drago Grdenić,. asi= stent Prirodno-matematičkog „fakulteta u Zagrebu, Egon Tomc, publicišt iz Ljubljane i dr, Sima Grozdanić, profesor Univerziteta iz Beograda.
VI. Žiri za sve grane književnosti: Čeđomir Minderović, Velibor Gligorić, Milan Bogdanović, Marijam Jurković, Eli Finci (svi iz Beograda), Vicko Zaninović, Marijan „Matković, Marin Franičević, (iz Zagreba), Drago Šega, Janez Potrč, Juš Kozak (iz Ljubljane), Marko Marković iz Sarajeva i Blažo Koneski · Dimitar Mitrev,iz Skoplja.
VIL Žiri za likovnu i primenjenu umetnost: Oto Bihalji-Merin, Đorđe Andrejević — Kun, Branko Šotra (iz Beograda), Amfun „aAugustinčić, Grga Gamulin, Krnest Tomašević (iz Zagreba), Božidar Jakac i Stane Mikuš iz Ljubljane, Ismet Mujezinović iz Sarajeva, Nikola „Martinoski iz Skoplja, i Petar Lubarda iz Cetinja. VIMI. Žiri za „arhitektura: „Ljubo Ilić, Bratislav Stojanović, Branko Tučkorič i Nikola Dobrović iz Beograda, Veljko Kauzlarić i Andrija Mohorovičić iz. ragreF a, Dominik Serajnik i Dinko Glanc iz Ljubljane i Vasa Todorović iz Sarajeva. „
IX. Žiri za sve grane muzičke umetnosti i to za produktivnu muziku: Krešimir Baramović, Oskar Danon i Milenko Živković iz Beograda, Natko Đevčić i Slavko Zlatić iz Zagreba, Dragutin Cvetko i Marjam Lucijan
· Škerjanc iz Ljubljane: za reproduk-
Milan Sdks i Milan
tivnlu ziku: :758 Mihajlo Vukdra-
Houvat iz Zagreba,
docent
gović i Branko Dragutinović iz Beo. grada, Samo Hubad i. Valen Vodusek iz Ljubljane i Todor Skalovski iz Skoplja; za muzički folklor: Mirošlav
Špiler, Nikola MHercigonja, Stevan Hristić i Stana Klajn iz Be"krada, Branimir Sakač iz Zagreba, France
Marolt iz Ljubljane i Cvetko “iht= man iz Sarajeva.
X. Žiri za sve grane pozorišne umetnosti i to za dramu: Velibor Gli gorić i Milan Dedinac iz Beograda, Ranko Marirković iz Zagreba, Slavko Jan i Filip Kumbatović iz Lljubljane, Niko Miličević iz Sarajeva i Dmitar Kostarov iz Skoplja; za operu: Oskar Damon, Miroslav Špiler i Stana Klajn iz Beograda, Cvetko Rihtman iz Sarajeva, Natko Devčić iz Zagreba i Dragutin Cvetko iz Ljubljane; za balet: Mile Jovanović iz Beograda, Žorž Skrigin i Ahika Radošević iz Beograda, Ines Ivanišević i Ana Roje iz Zagreba i Marta Pavlin iz Ljubljane, ;
XI. Žiri za sve grane filmske umetnosti: Milan Bogdanoivić, Jovan Popović, Rađoš Novaković, Hugo Klajn i Oskar Danon iz Beograđa, Petar Šegedin iz Zagreba, Matej Bor iz Ljubljane i Dimitar Mitrev iz Skop-
lja. Nagrađe se dodeljuju:
1. Za naučno delo, istraživačku delatnost i istraživačke rezultate važne za narodni život u iznosu od 80.900. 120.000 dinara;
2. Za podizanje, unapređenje i organizaciju naučnog rada i naučnih ustanova od 60.000 — 100.000 dinara.
3. za unapređenje metoda rada u proizvodnji od 50.000 — 80.000 dinara.
4. za najbolji univerzitetski udžbenik i priručnik originaam ili kompilativan od 30.000 — 60.000 dinara.
5. za najbolje delo na području po=pularizacije nauke, originalno ili kompilativno, od 30.000 — 50.000 dinara.
Radnicima na području kuliure đodeljuje se »Nagrada „Vlade FNRJ« kao prva ili kao druga nagrada. Visina prve nagrade iznosi od 80.000 120.000: dinara, 30.000 — 80.000 dinara.
Zadatak imenovanih žiria je da rasmotre materijal i radove za nagra= đivanje i da Komisiji za nagrađiva= nje stave obrazložene predloge.
Komisija će primljene predloge konačno rasmotriti i dati svoje predloge Vladi FNRJ koja će doneti re= šenje o dodeljivanju nagrade poje~
dincima i grupama radnika na Dpodručju nauke i kulture. Prema Uredbi Vlade FNRJ »Na-
grada Vlađe FNRJ« dodeljuje se svake godine ako po oceni Komisije za nagrađivanje naučnih i kulturnih radnika postoje za to uslovi na poje= dinim područjima nauke i kulture.
Ovogodišnje nagrade će se dođeliti 29. novembra, na dan praznika Republike. a Visina druge od.
aa === KRijižaRE!ROVINE
U slavu” „0
Dimitrija Tucovića Vlada Narodne Republike Srbije
donela je odluku da se povodom 35godišnjice „smrti tvorca modernog
radničkog pokreta u Srbiji Dimitrija Tucovića izvrši prenos njegovih posmrtnih ostataka u Beograd i svečano sahrane na Trgu Slavija na dan 20 novembra 1949 godine; ;
Dimitrije Tucovi
Da se Dimitriju Tucoviću podigne Spomenik na današnjem trgu Slavija i da ovaj trg nosi ime Dimitrija Tu. covića; -
da radnički dom Kulture, koji će še podići na ovom frgu, noši ime Dimitrija Tucovića;
da se izdaju izabrana dela Dimitrija Tuc ~ vića.
Vlada je formirala Državni odbor za proslavu ove godišnjice u koji su ušli: Moša Pijade, potpretsednik Pre= zidijuma Narodne skupštine FNRJ; Jovan Veselinov, potpretsednik Vlade NR Srbije; Dušan Petrović, pretsednik Glavnog odbora Saveza Ssindikata za Srbiju; Mitra „Mitrović, ministar u Vladi NR Srbije; Aleksa Tomić, ministar socijalnog staranja NR. Srbije; Laza Stefanović, potpretsednik Centralno ; odbora Saveza sindikata Jugoslavije; Grga Jankez, sekretar Centralnog odbora Saveza Sinđikata Jugoslavije; Čeda Minderović, književnik, Stevan Jakovljević, rekfor Beogradskog univerziteta; Mirko Milojković, član Glavnog odbora Saveza Sindikata za Srbiju.
eee
Matej Sternen
U Ljubljani je 28 juna umo slikar
Matej Sternen, poslednji pretstavnik
četvorice velikih slovenačkih impresionista Jakopiča, Jame i Grohara. Matej J3Jternen rođen je 1870 na Verdu kod Vrhnike. Umeltničku aka– demiju završio je u Beču 1897, zatim je otišao u Minhen kod Ažbe-a gde je radio do --žbeove &mrti 1905. Sledećih godina rađio je zajedno s Jakopičem, Jamom i Groharem u olkolini Škofje Loke kod Ljubljane, Godine 1911 bio je u Parizu da se posle toga konačno nastani u Ljubljani. 'Kao odličan poznavalac slikarske teh-
_ nike rađio je freske, uljene slike i
grafiku. Od 1921 do 1930 bio je nastavnik crtanja na Tehničkom fdkultetu u Ljubljani.
Nedavno su u Modernoj galeriji u Ljubljani, zajedno sa radovima ostlale trojice &šlovenačkih impresionisšta. bili izloženi njegovi najbolji radovi. Glavna su mu čdela »Pokrajine« (u Hanoveru, Beogradu, Ljubljani), »Dama na divanu« i »Kod toalefe« (Na= rodna galerija u Ljubljani), »Japanka«, »Magdalena« i »Devojka pri či. tanju« (Beograd), portreti, aktovi, crkvene slike u fresko-tehnici,
Sem toga, Sternen je otkrio i restaurirao stare freske u Žirovici kod Svetog Primoža nad Kamnikom, u Muljavi, u Keblju itd. Restaurirao je mnogo uljenih slika u Slovenačkoj i Dalmaciji.
Do pred svoju smrt Matej Stemen bio je restaurator pri Ministarstvu prošvete Narodne Republike Slovenije, Književni konkurs Saveza kulturno-prosvetnih društava Vojvodine, Sekcija za Rumune
Savez kulturno-prosvetnih društava Vojvođine, Sekcija za Rumune, raspisao je
književni konkurs na kome je učestvova).
veliki broj mladih rumunskih pisaca. Komisija je primila preko 40 rađova proze i poezije koji će biti objavljeni u časopisu »Lumina« koji izlazi u Vršcu.
Knjiga Majakovskog »Pročitaj, proskitaj i Pariz i Kitaj* na šiptarskom jeziku
U Prištini je. izišta iz štampe knjiga Majakovskog »Pročitaj, proskitaj i Pariz i Kitaj« na šiptarskom jeziku. Knjiga je izišla u izdanju Peđagoške komisije pri Povereništvu za prosvetu i kulturu Kosovsko_metohiske oblasti. Delo su preveli sa srpsko-hrvatskog jezika na šiptarski mladi pisci Esađ Mekuli i Mark Krasniči.
Književne večeri rumunskih pisaca
Rumunski pisci iz Vojvodine organjzovali su dve književne večeri u selima Btraži i Seleušu. Pisci su čitali svoje originalne pesme i prozu kao i prevode dela jugoslovenskih Kkmjiževnika.
Lojze Krakar „USPON MLADOST
BROJ 27
Pesme „izdanje »Mlada pota«, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1949
U traženju novih puteva, koje slovenačka mlada poezija preživljava, Krakareva zbirka je uprkos svojih nedostataka (u prvom redu formalnog značaja) doprinos razvitku mlađih i pretstavlja korak napred: po širini problematike, po iskrenosti, veri u čoveka i u socialističku stvarnost.
Kad čitamo Krakarove pesme padaju u oči u prvom redu dve stvari: iskrenost i čvrsto misaono jezgro čitave njegove poezije. Te pesme su skroz poštene, u njima nema nigde pozerstva. Pa i kad peva o stvarima o kojima svaki dan slušamo. Krakaru i te reči dolaze iz srca, u njima nema fraze nego su jispovest. Njegova vera u socijalističku stvarnošt, njegov patriofizam, njegova ljubav prema novom i plemenitom u čoveku našeg vremena, njegova mržnja prema mrtvom svetu starog društva i prema ostacima starog u našim ljudima, čak i u njemu — pesniku — samom: to su moralni kvaliteti, koji se kao crvena nit provlače kroz svu njegovu poeziju, počev od impresija iz kaceta pored pesama iz radnih brigađa i ljubavne poezije do poslednjeg, najopsežnijeg ciklusa »Lirski zapisi iz naših dana«, To su moralni kvaliteti koje mogu jednom da pruže plodno itle: za procvat velike poezije, samo alo su istinski doživljeni, ako nisu samo zapisane na pešnikov štit kao deklaracije. I· baš to se oseća u Krakarevoj poeziji, đa ovaj pesnik svim srcem veruje u svoje,iđeale. Sem dve-fri iznimke u ovoji knjižici nema pesme u koje še ne bi osetilo da se pesnik u njoj angažovao svim svojim snagama, tvrdoglavom, nepopustljivom voljom da kaže što mu je na Srcu.
Otud osećaj eruptivnosti koji se stiče pri prvom čitanju. No kad se uđubiš u pesme, osetiš da se tu ne rađi samo o golim osećajnim izlivima. Jezgro pesničkog doživljaja kod Krakara je izrazito meditativno. Nad lepofom novog života, nad snagom mlade volje on se ne oduševljava stihijski, nego se kođ svake pojave koja ga je potresla zamisli i u svojim šstihovima ispoveđa u prvom redu rezultat tog razmišljanja.
Eruptivna snaga pesničkog išspoveđanija i stvarna, međitativna sadržina poezije pretstavljaju nesumnjivo snaŽnu suprotnost iz koje u ovoj poeziji maštaje unutrašnja napetost, koja se za sada još nije uprostila ni uravnotežila. Očita posledica fe suprotnosti
'su mestimično izvesna tvrdoća i iz-
ražajna krutost: suviše malo konkretnih slika i metafora, komplicirani stavovi i celi odlomci i nedovoljno jasna kompozicija, što sve iđe na uštrb jašnoće i sugestivne snage Krakarove poezije. U vezi s tim ošeća se i neko svesno zanemarivanjie pesničke 'discipline. Kralcar, izgleda, namerno krši
O PROBLEMU FILMSKOG KADRA
Nedavno je, kao rukopis, u izdanju Komisije za kinematografiju Narodne Republike Hrvatske, objavljena knjiga Renata May-a ·»Filmski jezik«.
Knjiga je posvećena isključivo mon= taži. Ostali filmski elementi, ukoliko su i dodirmuti, posmatrani su samo sa »montažerSkog« stanovišta ji to tako konzekvenitno, da pisac na jednom mestu konstatuje kako se čak i »film= ska režija dade ispravno shvatiti jedino kao funkcija tačnog poznavanja montaže«. (str. 11),
Druga karakteristika knjige je njena idejna neodđlučnost i međorečemost. Autor se ne izražava uvek dovoljno jasno, a po nekim davno prečišćenim pitanjima izbegava da da svoj sud. On se odmah na početku knjige ogra=
. đuje i od najošnovnijih. principa, na
pr. izjavom »da bi bilo preuranjeno raspravljati o tome da Ji film spada u umetnost ili ne spada, da Ji se radi o izvornoj ili izvedenoj umetnosti, (str. 7). .
Treća osobenost knjige je njena ideološka neodređenosti. Iako kroz izlaganja autora postaje očigledno da se on ođavno bavi filmom i da je upoznat sa shvatanjima mmogih na= prednih filmskih stručnjaka, (moto knjige je jedna formulacija sovjetskog
režisera Pudovkina), potpuno je ne- ·
jasno iz kojih razloga on nije ostao
' više primcipijelan pri oceni estetskih
vrednosti ma filmi, u prvom ređu baš po pitanju montaže,
Pišac na mekoliko mesta u svome izlaganju podvlači kao osnovmu OSObinu filmskog kadra đa on izoluje lica i predmete u prostoru i vremenu. (str, 70, 126, 146..)., Na toj spornoj poštavci, zasniva še celokupna njego= va teorija filmske montaže.
Kadar svojim okvirom obuhvata uvek određene prostor u kome se nalaad izvesni vizuelni elementi, Odnoš tih elemenata u prostoru određen je sadržajem, Za formalno određivanje tih odnosa služe pored svih likovnih sredstava kadra, (kompozicije, osvetljenja, pravaca snimanja itd.), još i
„ promene planova. U opštem planu je usled bogatstva elemenata taj odnos puniji i jači.nego u krupnom planu, gde kadar »ukiđa« veze između lica i sredine u kojoj se malazi. Ali postoji idejna veza između lica i Sšredine, koja je određena sadržajem, i jedna od osobenosti filmskog umefničkog izražavanja sastoji se u tome, što se i promenom planova ta veza nepre-
* Kidno održava, Način na koji še smenjuju razni planovi u filmu, (serdnji ·
plan, krupni plan itd.), ustvari je na= izmenično ukidanje i uspostavljanje prostornih i predmetinih veza između lica i sredine, sa ciljem da se podvuče njihova vrednost u odnošu na radnju, ali tako đa se idejna veza održi, tj. da še idejno ništa ne »izoluje« u prostoru i vremenu. Od opšteg plana prelazimo na srednji ako želimo da nešto istaknemo, a možemo preći i na krupni plan ako je potrebno da se izvesna stvar·naročito naglasi. Ali
to se događa u određenom prostoru i vremenu koje smo pretstavili gledaocu i kojih je on neprestano svestan. Kao što se vidi, do svega ovoga može se doći i bez pojma o »izolovanju«. Ali taj pojam omogućava May-u da dođe do jednog novog principa, ?važnog« za film, Prema tome principu »objekat koji se nalazi u kadru ne podleže ni zakonima prostora ni zakonima vremena“. (str, 84). Drugim rečima, zato što su kadrom ') »izolovani« u prostoru i vremnu, lica i pred meti ne podležu ni zakonima proštora ni zakonima vremena, već za njih važe zakoni filmskih izražajnih sredstava, dakle neki specifični zakoni!
Međutim, prostor i vreme u filmu, kao i svakoj drugoj umetnosti, nisu Totografija ili verna kopija „realnog prostora i vremena, već njihov umetnički odraz, vezan i uslovljen jednom određenom sadržinom i formom, a u punoj zavisnosti od odnosa u realnom prostoru i vremenu. Izražajna umetnička, sredstva, (u ovom slučaju filmski kadar), ne mogu nikada biti takve prirode da bi elemente sadržine mogla osloboditi zakona iz realnog života. R. May to sam dokazuje, istina, nena merno i na sašvim drugom meštu. Govoreći o izvesnim osobinama filmskih izražajnih sredstava, on.ispravno zaključuje da dijalog i panoramski snimak na neki način »usporavaju« radnju i daju vernu sliku stvarnosti u pogledu vremenskog trajanja, (Str. 128). Jer dijalog u filmu mora da traje tačno onoliko koliko bi taj isti dijalog trajao i u stvarnosti, a panoramski snimak, koji registruje odre= đeni broj predmeta, mora da traje toliko, koliko bi bilo potrebno da se taj broj predmeta vidi u stvarnosti pri odgovarajućoj »brzini« gledanja.
May ne samo da prelazi. preko toga već izvodi i nove zaključke, Da bi dokazao specifičnost vremenskih odnosa “u filmu, on u neku ruku negira čak i objektivnu sadržinu. Po May-u »izražajna vrednost kadra varira iz različitih razloga. Treba imati na umu prirodni pad interesa (kod gledaoca prim. Ž. M.) za neki kadar. Taj interes rezultira iz samog trajanja kadra, naglo raste u samom početku, a tada polako pada do najnižih vrednosti« (str. 70). Prema tome, vrednost kadra ne projstiče iz njegove gsadržajnosti već iz njegove dužine. Nepotrebno je danas dokazivati koliko je to shvatanje u Ošnovi formalističko.
1) Kođ nas je pojam »kadđra« vrlo širok, Kadrom se pre svega naziva onsovni filmski dramaturški elemenat, koji je u suštini stvaralačko sredstvo. Zatim se kadrom definiše zbir likovnih vrednosti u jednom takvom osnovnom elementu, tj. Ono što se u određenom momentu vidi kroz objektiv. Najzad, taj termin se kao čisto tihnički pojam upotrebljava za onaj ko-
mad filmske panfljike na kome Je regi- .
strovano jedno zbivanje. f
Potrebno je da se u tom smislu razjasne izvesni pojmovi u našoj filmskoj terminologiji, što će nesumnjivo doprineti da se izbegnu nesporazumi ubuduće.
Međutim, potrebno je ovde učiniti jednu napomenu. Dužina i vremensko trajanje u filmu, — kao i kod drugih umetnosti koje sa njima operišu, — nisu ni apsolutno utvrđene ni apstraktne vrednosti. Međusobni odnos dužina i vremenskog frajanja „kod jednog umeiničkog dela uvek je rezultat odnosa sadržine i izražajnih sredstava. R. May drugačije gleda na to. Filmski ritam, na primer, za njega je »..mera, proporcija, odnos, koji ne zavisi od brzine radnje — jako še s njom usklađuje — nego dobija funkciju filmskih elemenata, koji sačinja= vaju samu mradnju«. (str. 136). Po May-u dakle, optički ritam može da zameni radnju, ali to nije čudno kada on tvrđi da montaža može da menja vrednost kađra, pa čak i da je stvara. To je u knjizi Filmski jezik« jasno formulisano opet pomoću proštora i vremena. »Vreme i prostor su na filmu potpuno nezbiljski., Njih stvaraju delovi objekfivne realnosti, koji monfažom dobijaju u svom redosledu različito značenje ili naprosto različitu vrednost«. (str, 127). U toj »osobini« monfaže autor vidi bazu za izvesne stvaralačke mogunćos&ti na filmu, na pr. da se jedan vremenski period, koji u stvarnosti ima izvesnu dužinu, prikaže za znatno kraće vreme, On tvrdi »...da se filmom često uspeva prikazati kroz vreme od jednog i po eata čitav život jedne osobe«, (str. 127), iz čega dalje izvlači zaključak da ».. film doista sadržava mogućnost stalnog preobražavanja vremena i prostora montažno (podvukao Ž. M.), zbog čega su vreme i prostor na filmu konđenzovani i dintetizovani«, (Str. 127). Skoro je neverovatno da May-u nije poznata suština takvih vremen= skih »skraćivanja« (ili >produžavanja«) na ·filmu. Jer te operacije koje on pripisuje montaži, vrše se — kao što je poznato — već pri pisanju scenarija. Scenarista skraćuje ili produžava vremenske periode u radnji prema određenim dramaturškim „načelima. U radnom scenariju, tj. knjizi snimanja, ti momenti se usklađuju sa konkrefnim izražajnim sredstvima filma, pa i sa montažom. Kod May-a međutim, kao kruna njegova izlaganja, dolazi konstatacija »da ispušteno vre= me i prostor neštaju u rezu ili prelazu (podv. Ž. M.) jedne snimke na drugu«! (str. 127), pri čemu še pod »rezom« misli na montažni tehnički rez. Itd. itd. ,
Činjenica je da izvesni kadrovi pot puno različite sadržine mogu pukim montažnim „sastavljanjem da stvore nešto »treće« i da se na taj način ipak
vežu. Poznat je i često navođen pri-
mer montažnog eksperimenta sa krup nim planom glumca Možuhina koji gleda u jednom pravcu i kadrovima na kojima se vide razni predmeti Svakom novom kombinacijom izgledalo je da Možuhin gleda onaj predmet koji še nalazi u novom kadru. Prema tome, montažom dvaju heterogemih elemenata može se etvoriti
| Povodom knjige Renata | May-a „Filmski jezik”
jedan mov utisak. Međutim, za filmsko stvaranje, za film kao umetnost, takve mogućnosti šu netipične i ne=nomalhe, Kod takvih Meembinacija se negira sadržaj kadrova i uzima u obzir samo njihov formalni „smisao. Ali kao što su izvesni teoretičari padali u jednu krajnost posvećujući pažnju isključivo ·tehničkim mogućnostima montaže, tako su drugi padali u #uprotnu krajnost koja se sastojala u zanemarivanju uslova za muonftiranje. Pitanje montaže, iako nije u potpunosti rašćišćeno, ipak je dovedeno u sklad sa zahtevima savremenog na= prednog filma. Jedinš&tven stvaralački postupak na filmu mora uvek da dovede u najbolji i najplodniji „odmos stvarni sadržaj kadrova sa onim što omogućava monfiažno vezivanje tih pojedinačnih sadržina u jednu celinu. Montaža je drugim rečima obavila svoj pošao onda, kadđa su — po 4Ajzenštajnu — »kadrovi stajali u međusobnoj vezi, i kada je konačni rezultat bio ne samo predviđen, nego je unapred određivao kako elemente, tako i uslo ve montaže. U takvim slučajevima konačni rezultat nastaje kao i »nešto ireće«, ali puna slika načina na koji se određuje kađar, vrši montaža i o dređuje sadržina kadra i montaže, biće preglednija i jasnija« .(S. Ajzenštajn: »Montaža 1938«, Iskustvo kino br, 1, 1939), !
Zadatak montaže je prema tome: 1, da doprinese poštupnom razvijanju radnje i 2, da prema sadržaju celine tako poštavlja kadrove, kako bi se što jašnije ispoljio objektivni sadržaj i &mišao u samim kadrovima.
Ž. MITROVIĆ |
BIBLIOGRAFIJA
Ogleđi iz književnosti, TI. kolo. U ovom kolu objavljeni su sledeći eseji: Jovan Popović: Svetozar Marković, Velibor Gligorić: Jakov Ignjatović, Đorđe Jovanović: Odlomci o L. Lazareviću, Krešimir Georgijević: Josip 'Kozarac, Đorđe Jovanović: Pravi smisao Rankovićevog pesimizma, Marijam Jurković: O Vjenceslavu Novaku, Đorđe Jovanović: Radoje Domanović u svome dobu i đanašnjici, Boris Ziher}: Ivan Cankar i njegovo đoba — Ivan Cankar kao publicist, Đorđe Jovanović: Nušić kroz pedeset godina srbijanskog društva, Marin raničević: Proza Dinka Šimunovića, Eli Finci: Dva lika (B. Cosić — A. Cesarec), Boris Ziher!: Povođom seđamđesetogodišnjice Otona Župančiča. Izdanje »Prosvete«, ćirilicom, Beograd, 1949 godine, cena 37 dinara.
Prežihov Voranc: Solzice, Uvodna reč o Vorancu ot Otona Župančiča. Izdanje »Mladinske Knjige«, latinicom, Ljubljana, 1949 godine, 107 strana. | .
Branko Ćopić: Muhaste pripovetke. Na slovemački preveo Dr Vladimir Kralj. Knjigu ilustrovao Ivo Kušanić. Tzđamje »Mladinske knjige«, latinicom, 19340 gođine, Ljubliana, strana 86, cema ?
»Pionirski godišnjak«, »Biblioteka pionira« u izdanju »Novog pokolenja«, ćiriliieom Beograd, 1949 godine, Btrama 364, cena,
svaku doslednost poetske forme. I ako su skoro sve pesme osnovane u okviru stalnih formi, on se tog okvira retko kad drži. To se očituje ne samo u najvidnijim spoljnim znacima (riflmička površnost ild) nego i u labavoj stilistici, koja mepstimično pada Ta nivo površnog svakidašnjeg govora. Izgleda da Krakar teži da postigne što jednostavniji, moglo bi se reči razgovorni ton, ali on to još nije znao uskJaditi s misaonim osnovama svoje poezije. Nedoslednost njegove stilistike je u tom da upotrebljava konven= cionalne forme a istovremeno pokuša–va da ih razbije, još pre no što mu je uspelo da ih zameni nečim novim i od jednostranog „analiziranja samo boljim. Otuda izvire i opravdana primeđba o nedovoljnoj jezičkoj i stilističkoj kulturi, što su već ustanovile neke kritike u slovenačkoj štampi.
Ta nesigurnost je u izvesnoj meri u vezi s tim, što je Krakar u prvom re= đu epski talenat. Dokaz za ovu tvrdnju ne nalazimo samo u njegovim brojnim proznim pokušajima, među kojima je nekoliko uspelih, nego i u njegovim pesmama, Krakareva lirika je najboljia tamo gde se približuje epskim motivima, a i tamo gde io pesmi nije uvek na korist on pokušava da upliće epske elemente.
Osetljiv barometar socijalnih i mo= ralnih vrednosti u čoveku-pesniku je naročito intimna liubavna lirika, Kra= kareva liubavma lirika me gubi še u verterijanstvu i wzdasima zbog »ne= srećne ljubavi« Razočaranje nad dragom devojkom on povezuje s opevanjem ljuđskih vrednosti U devojci on traži ženu koja će s njim poći kroz život. Kađ ga mući liubavhi bol, on beži u život, među zdrave, vešele ljude (»V slovo«).
Sav švoi registar Krakar je otvorio u poslednjem ciklušu. Tu on peva o ljubavi prema rodnom selu, o istoriji SVog naroda, peva o selu i švojoj okolini, peva o poeziji, o radnim ljudima koje vidi na poslu i koji su mu «lika čitavog narođa, o velikim događajima svetske politike, peva o preobražaju sela i mnogočemu drugome.
Tematska širina, koja obuhvata čitav naš društveni život, pozitivna je pojava, naročito jer je uprkos mekim paušalizacijama (Pesma „vramduškog minera, Cesta mlađosti i dr) Krakar umeo u mnogim pesmama da izrazi veliko kolektivno u indiviđualnim tonovima i baš time dostigao veću Opštu vrednost (Pismo za Kitajsko, Optužnica u stihovima, Titovo kolo, Semiška pešma, Berač).
Šteta što je Krakar u zadnjem ciklusu objavio dve pesme, misaono ne= jasne i blede: «Pesma bledskog jeze= ra«, koja d' sladunjav, beznačajan opis barkfrolnog raspoloženja i »Somet avgustovske noći«, u kojoj poku= šava da filozofskim meditacijama govori o »pobedonosnom slavlju čoveka dvedesetog, veka«, ali je ostao kod rei koje vrlo malo kažu. Isto tako smeta u frećem ciklusu naivna »Moja momačka pešsma«..
U malom zapisu »Misao na &#mrt« Krakar je sjedinio rezultat čitavog svog dosadašnjeg razmišljanja o na šem novom životu, On radije ne misli na smrt jer je još mlad i mnogo vre» mena i posla ima pred sobom. A kad
. se nje i seti nije mu teško, Dovoljno
mu je — njemu kao i svakom našem čoveku — ako jie ovom našem svetu dao sšve mage koje je imao. T ako njegovo ime možda neće biti besmrtno, „živeće uvek u životu i sreći čovećnnstva, «Jaz vem: kdor dal bo temu svetu
vse, kar premore
um mjegov,
enak nesmrinemiı poetu
žive! đo zadnjih
bo vekov«.
Ako Krakar ostane veran ovoj mišaonošti i ako sačuva švoju iskrenost i svoju hrabrost — a pri tom bude uporno radio da stekne jednako visok pesnički izraz, u svom razvitku daće sigurno značajnih rezultata. *
Herbert GRUN
Pretplatnicima
»KHnjiževnih novina» Obaveštavaju se pretplatnici »Književnmih
novina« da obnove svoju pretplatu. Prilikom promene adrese, molimo đa se
nazmači i stara adresa. i Administracija
Danijel Defo: Robinson Kruso, život i pustolovine. Prerađio Kornei Čukovski; prevela Gordana Aćimović. Izdanje »Pro=svete«, Beograd, 1949 godine, strana 255, cema 40 dinara.
M. Sejers i A. E. Kan: Tajni rat protiv Sovjetske Rusije. Izdanje Biblioteke »Tri„.
deset dana«, ćirilicom, Beograd, 1948 godine, strana 446, cena 40 dinara. Džek London: Džeri sa ostrva, preveo
Mihailo Đorđević »Biblioteka pionira«, iz. danje »Novog pokolenja«, ćirilicom, Beograd, 1949 godine, strana 214, cena 31 đinar. nara,
Đžon Golsvordi: Pripovetke. Sadržaj: Jabuka, Tovarno marvinče, Zavada, Savest, Vrlina, Šuma, Salta pro nobis, Bivši-—-.21o99, Hrabrost, Pocepana cipela, Vrhunac, Spasenje jednog Forsajta, Izdanje »Matice srpske«, ćirilicom, Novi Sad, 1949 godine, 201 strana, cena ?
REDAKCIONI ODBOR:
Jovan Popović, Čeđomir Minđerović, Marijan „Jurković, Ivan čžPotrč, Vjekoslav Kaleb, Isak BSamokovlija, Janko Đonović i Dmitar Mitrev ——-—--__-__ s RR--- " II MRIIRR.II.ŠRIrq
PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE Za našu memlju na 3 meseca 35 dinara, na 6 meseci 70 đinara i na godinu dana 1400 dinara Za Inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara, ma G meseci 100 dinara i na godinu dana 2200 dinara. Rukopisi se ne vraćaju, Broj čekovnog računa 1—90603%8 Poštanski fah 61?
| GOGA 1 LUUULUULUGUGHASŠA Cu OI O i
a_. i a a i ni a aa