Књижевне новине
BROJ 27 i
4 a Or 4 MV ak Va.L CPNAA IE POR ala 3 PL ri Hy O pay O AO a
NE 4“
a —-L—1-—————— RiREVNEINOV{RE
POVODOM IZLOŽBE U.PREDIĆA–—
I P. JOVANOVIĆA
U trima proštofijama beogra: Umetničkog Muzeja ibložčno jao damdesetak radova, — koje &lika koje skica, koje crteža, — od ove dvojice naših najstarijih, a, besumnje i najpoznatijih i najuglednijih. umetnika. Ovoliki broj, a ovako prikupljen i ovako uređen zbir njihovih dela još nije bio izložen u njihovoj otadžbini, za Svih, danas — sutra, sedamdesek Pita SO ih je upućeno javno
| e u Evropi pr 3 i urnata le opi proglasilo ozbiljnim
Danas, kada Predić već ulazi u drugu polovinu devedesetidruge gođine a Jovanović je neki dan napunio devedesšetu, prvi put je našem narodu pružen, do izvesne mere pregledan izvod njihovog široko razgranatog, bo= gatogč velikog umctničkog dela,
udno, čak i za naše prilike teško razumljivo. I da nisu bili conjeni u građans čak i u šipim narodni
Paja Jovanović: Autoportret redovima, — Ali, možda nijedan umetnik pre Konstantina Danila i. posle njega nije bio tako poštovan i to. liko voljen kao njih dvojicn, Nelti đan jedan posetilac priča u Muzeju: dolazi upravo iz dubolte unutrašnjosti Srbije, iz moravskoga sela; pred polazak potražio pa je sused njegove ku= će, stariji seljak, da ga pita, je li isti. na da se sada mogu videti u Đeogradu mnoge slike »od ruku« onih istih umetnika, Predića i Paje, od kojih je on još u detinjstvu gledao tolike snimljene, u novinama, u knjigama i na zidovima. Ako je to istina, ako je to reč baš o njima dvojici, neće žaliti ni truda ni troška, dignuče se u Beograd, lih zato da vidi te slike »u sopštvenoj veličini i boji« On ih je mnogo zavolco, nikađa ih neće zaboraviti, i u ovom ratu često ih !je imao u pameti: onoga štarca Bošnjaka koga je izdala snaga sklanjajući de S narodom u vrleti ispred turskih bašibozuka, pa priseo kraj staze na kamen a unuka pored njega plače, ili, onoga brkatog, ranjenog Kosovća, srčanoga kalauza Čarojevićevim Srbima, —
{
•.. Sto poznaje staze i bogaze
i pusatu na megdđanu ćudi,
te provodi puke i hajduke,
mal i nejač, krajinom krvavom, budan bdije kađ se rodu spije...
Više od pola veka svaki kaiendar i časopis, toliko udžbenika, pišanki i propisa, objavljivali su svake godine, u stotine hiljada primeraka, njihove prizore i likove iz narodne istorije i iz narodnoga života i ilustracije narodnih pesama i narođu poznatih, omiljenih stihova; naraštaji su se rađali koji su se navikli da čim iz koljevke
Od Vranine,svjevernim padinama Sutormana, u go, siv, i ljut krš usječenim selima Krnjice, Seoceta i drugih i tamo prema albanskoj granici udaraju sivo-mutni valovi Skadarskog Jezera u strmu obalu. A od neravnih, okomitih padina Prokletija obalom se uvlače vrbaci, nižu se humovi obrasli mrtvom' travom, Na domaku Zete i Titograđa pružaju &č sive i ustnjale bare sa usahlom vodom i travom, 84 beživotnom zemljom po kojoj su se isplele žabokrečine,
Kao ugašene zenice, u ovom mutnom oku Crne Gore tu i tamo prostiru se siva oštrva, Lešendro, Vranjina, Beško, Malo Starčevo i Velje Starčevo, Topane i druga. Po njima s jeseni napađaju zamorene selice i tu
im je majsigurnije da še odmore jer,
ih neće naći lovac ni kobac, e
U ovim mrtvim širokim barama, iz kojih su jedino izđikale vrbe 6a širokim krunama i snažnim stablima, žive rojevi komaraca i jata bgrskih tičurina.
A kako je čovjeku s obala Skađarskog Jezera? Kako je tim ljuđima što su na izgladnjelom golom 'Žnlu, uprkos svemu, uprkos surovim zakonima vremena i postojbine podigli kamenite kuće ma kamenitoj potkućnici? Kogod stupi na ovu obalu, ovako golu i giromašnu mora e zapitati kako
'je, iz čega je izvađio hleb ovaj &ta-
ik šture kamenite obale gde poeo može ništa da zahvati do mutne jezerske talase gonjene južinom i Sjeverinom, najčešće natušteno Nebo nad sobom i štrmenu liticu gdje koze ranjavih i slomljienih nogu dolaze iz paše, Kako je obalskom čovjeku čiji je život, sve njegovo bitisanje največim dijelom „pzavisio od ove mutne stihije što se prostire u dužini ođ 48 a u širini 14 kilometara, od toga kojim će krajem navaliti vodotok Drima, koliko će primiti potoka TSOLELOI Vraka ili Kir, da li će proljeće bit oblačno i Wišovito, a jesen opaka i vjetrovita? | : Da, vjekovima je na ovim kamenitim obalama, ma ovom gladnom i 80”
Veljko PETROVIĆ
svesno progledaju vide nad glavama, nađ rodđiteljskim posteljama okačene reprodukcije istih ovih »Bosanskih begunaćča«, »Seoba Srba«, »Vesele braće — žalosna im majka«, »Deda uči unuka mačevanju«, itd. Čak i mnogi ikonostasi Uroša Pređića i ona dva od Paje Jovanovića (Novi Sad i olovo) više su, po tipovima, po realističkome shvatanju, bo racionalnoj trezvenosti, narodna galerija, narodna herojika i narodna idilika no. svetački živopis. Crkvenome slikarstvu transcedentni su izvori, te mu viđeni svet služi samo kao sretstvo, kao materijal da bi še gledaocu mogla prineti snoviđenja verskoga zanosa, Ili, bar, slikar podražava, — i sšd!om, i rasporedom, i uglavnom, idealističxim preobražavanjem. likova — mođela, — ohim sta–rim ikonopiscima koji su, kao Panxšelinos i Beato·Anđeliko, &voj zanat smatrali mističnim obredom te prethodno održavali stroge poslove, vežbama busanja u prsa i kajanja iza= zivali umetničke vižije i nadahnuča.
Svega toga u naših umetnika, Predića i Jovanovića, nema. Kod njih je predmet predmet, matenijal materijal, u Ssvem njegovom sastavu i obliku, kondenziji, lakoće, ili težini, reskosti ili glatkoći, Predmeino, spoljne pojaVe u 6vetu uopšte, njima nisu samo povodi da bi slikarska mašta počela svoju, takoreći Rhaleidosškopsku, igru farbenih šenzacija, Za njih je vidljivi svet, u prvom redu, čovečje ile i zaleđe, čovekovo leglo i poprište. Kod njih je sasvim malo slika bez ljudSke figure; ako je u pitanju. prostor, predeo, izba, apšolutno se oseća da je čovek nedaleko, maločas udaljen, sad Če se vratiti, ako šu životinje, alati i tako dalje, nazire se njegovo oko koje ih pazi, takoreći trag njegove ruke na njima. A fakav je odnos prema vidljivome svetu, uglavnom, i u ogromnoj većini ljudi, bez razlike 'još postojećih staleža, obrazovanja i zanimanja, Zato je ljudima i razumljiva njihova umetnost, našim ljudima i iz drugih razloga. Strane teme, po egzotici i nastranošti, dalekih predela, nepoznata podneblja, po neobičnoj kolorištici, po naročitim sojevima Slabo poznatih plemena i njihovih držanja i običaja, koji potsećnju na neka drev= ha predahja i srodstva — mogu Dprivući jaku pažnju; ali svojtu, sopstvenu i rođenu, privezuje umelnik, kad, što se kaže, takne u njoj one nmajtanie žice, A. to ćo umefnik postići onda kada izvuče, naglaši, u simvola preobrazi stvarne podatke iz istinskog narodnog živofa,
Predić i Jovanović su to radili, sva– ki na svoj način, po svome temperamenu. Zato su oni i bili vazda narodni ljudi, a naš narod ih smalrao svojim,
narodnim umetnicima, i kada su, ka- ·
ko se veli, »udarili u tuđe Kajđe«, kao, na primer, Paja Jovanović, Jer, dok &e Predić, 68asvim u duhu starin srpskih živopisaca, odmah po školovanju i pošle ozbiljnih uspeha u Beču, vrabo u svoj kraj, u švoje selo, živahni, nezasito rađozžhali Paja Jovanović otisnuo se sa evojom neumor– nom pisaljkom u široki svet, kretao se u krugu od Beča, Minhena, Pariza i Londona do Crne Gore i Albanije, pa do Afrilte, a istočno do Kavkaža i Krima, Za PFredića nije čudo šio je u svome delu sraslao 8ha ŠvOJOm. Ssredinom, ali i taj Jovanović, koji je &likao mahom za inostranu aristokra-– ciju, plutokratiju i veliku buržoaziju, čak i za knezove, kraljeve i careve, mešovita soja i porekla, obično tek konjukturno prihvaćene narodnosti i bez maternjeg jezika, — i on je stalno bio vezan za švoj narod. Većinu tema za Svoje kompozicije užimao je iz domaćeg, balkanskog života; on takoreći druge teme i nema, Čak je i
NA SKADARSKOM JEZERU
Mirko VUJAČIĆ
lom žalu, ha pustim kyvševitim okrajcima, na nemimim &#lijepim zalivima Jezera pogranični čovjek — Šćiptar i GOrnogorac živio zlohuđim životom, od danas đo sjutra,.a upravo dužinu Vijeka, hjegove bole i radosti, njegov” nađe i klonuća određivala je ova mutnh pučina jezera o kojoj Ljuba Nenadović piše: »Nigde nema šume: ponegđe vidi se šiprag, a pored obale veliki žbunovi lavorovog drveća, Sa zapadne Btrane obale su tako sirmene, da pored njih retko gdegod ima pešačke putanie, — Skadarsko Jezero nije ni nalik na jozera u Švaicarskoj, Ttaliji i Gornjoj Austriji, nema onog zelenila ni one Jepote: izgleda kao bara, kao Dunav kad se razlije. po banatskim ravnicama.. Skadarsko je Jezero pusto: S8da nismo videli ni najmanje lađe da plovi; gbal» njegovo i5t0 8u tako puste«, Rijeke su mi- · jenjale tokove, Bojanino korito punio je muli-mi Drim, a Skađarsšku ravhicu,. koja je .prije nokoliko vjekova bila cvjetna i plodorodna, osvojila je vođa. Svu plodnu ravah od sjevernih padina Rumije do južnih ogranaka Prokletija potopilo je iezero, L,judi su bespomoćno počeli da izmiču ispred stihije — porodice čije su lgučer:e mosile jesenje i prolećnje poplave, bježale &u, izmicale 6e ispred vode u pust krš gdje ništa ne maste do divlja ruža i struk FOrkog pelena. Vođa jeiz godine u godinu narastala, plavila imanja, a đuž Zete i Podgorice upljesnile &6u Se bare — leglo kom: aca. Ako ste pitali putnika kako je u tim ograničnim skađarskih selima, obično je uz odgovor dođao đa tamo reše troljetna groznica, da ptici od nje perje opađa, Umiralo je 80% ljudi po obalskim naseobinama od Bkađarške malarije. } .
No počeo je čovjek da se bori za život. Odjeldvao je trnokop u kamećnitu obalu, a po bušstom žalu počela su nicati naselja, Iz jednog. škripa u drugi prenošena je zemlja, podziđiva-–
*
velika »Bitka u Teutoburškoj šumi« u Vezi takve tematike, prikazujući ZVerski bes germanskih ralinika, Povodom te slike, koja je svojevremeno digla veliku prašinu, bilo je dvoslranih glašova: bilo je Nemaća koji su slutili njemu antigermansku tendenciju, i Slovena i Latima, koji su je pozdravili kao opomenu.
Razlika je između njih. dvojice, po9gledom nn tematiku iz narodnoga života i prošlosti, u tome: što je, dositijevski, misionarski, gotovo asketshi raspoloženi, Uroš Predić ghvatio svoju umetničku delatnost kao prosvotilački i cenzorski poziv, a bujni Paja Jovanović ponco je iz Vršća i proheo, po celome svetu nakrivljenu kapu u prehosnom smislu — nekadašnjeg nnšeg, Miletićevog omlađinca, poluromentičnog optimiste, i
Naposletku,.oni sti obojica
kao što
Uroš Pred
W Autoportret
je rečeno, narodni umetnici, ali građani, u iskrenome &tavu narodnih ljudi; vaspitači sa katedre, ljubitelji narodnih masa, utešitelji njihovi koji
· pohađaju narod, silaze u narod u da nima lave i žalosti, ali, u radne dane ne noše ga tako Živo i prišno u sebi. Oni jesu realisti. ali od onih građana– realista koji pošteno veruju da &e na= rodu Služi, da se narodnim tegobama može pomoći: ako se narodne mase toliko prosvete da uvide svoje morane nedostatke i počnu ih poprowJjati, i, ako še njihov imurni život osvetli umetničkim lepotama, blagodaznim i junačkim „prefstavama iz istorije, narodnog predanja i harodnih običaja,
Tragedije rađa, kao robovania drugome, kulta rada u zajednici i za žajednicu, kao majvedrije potvrđe čovječjemu postojanju, —7 nema _još u njihovu delu; kao što toga već ima u đelima rodonačalnika yzealističkih monumentalista i stepgnutih patetika, Kurbea i Milea. (Zatupljujući zamasi »T'ucača kamena«, i, »...uzvišeni pokret Sejača«) Iako su »Vesela braća« i » Triptihe u Vršeu (Sejanje, berba, ži-= tarsko i vinarsko tržište u Vršcu) sasvim značajni nagoveštaji,
Nažalost, Predićevi i Jovanovićevi naslednici, naši imprešlonisti, mišu hteli da razumeju taj nagoveštaj pa da, svesno naštave prođubljivanje navodne tematike, Današnji slikarski naraštaj nadokmađiće što je propušteno, Koristeći še primerom i dostignutom: merom ovih svojih velikih predaka, a ispuniće ii savremenom realističkom sadržinom, samo u:: nopre~
kiđan, izdržljiv, ogroman trud, pobedonošno izvojevane sheme njihovog
figuralnog slikarstva,
ne du vitače i otimane brzim potocima što su iz godine u godinu s&pirali zemlju u Skadarsko Blato, I još dok na gori nije list počeo žućeti, još u prvim jesenjim mjesecima glad bi surovo zakucala na vrata obalskih stanovnika i najavliivala im da ireba pribeći drugim mačinima da bi we osiguralo najnužnije uhljeblje. I tako su iz godine u godinu iz sivih naselja, pohrlili stanovnici trbihom za kruhom, Neko je išao u daleke prekookeanske krajeve da kopa tuđe zlato za crm komad hljeba, reko so laćao kakvog drugog pošla, a drugi su še opet dovi/ali raznim prolesijama. :
Ko nije čuo za ribare Skadarskog Jezera, za bogatu njegovu faunu?
Kad se pošsvršavaju aomači adovi, obrađe sićušne okućnice, ljudi 5a sltadarskih obala brzo su mijenjali profesiju. Nedjeljama ribari sa skadar« skih obala ftragaju za rijetkim bogatštvom &kadarske ribe, A kad Dposlije neišpavanih noći, poslije, danonoćno vešlahja, kad zategnu mreže i lađe šarahima i paštemkama učini se tim ljudima đa &šu ulovili par mje-. seci života unabtijed, Ali kad se riba nađe na pijacama, kao da je đavo ponese, ljudi še vraćaju pusta srca i skoro praznih Šaka — tek da se čeljad okrjjepe za Sjutra, ;
Pa kad taj goli život ne održaše ni fe male šture vrtače, ni to bdđenio s teškim mrežama po jezeru, onda se pribjezavalo rizičnom i po Život i po opstanak porodice poslu-kvilamčnrenju skađarskog duvana. Čim bi sazreli prvi štrukovi na sve Strane u okolna Bela počela bi da se plete mreža ne0bične trgovine, Švercovanje — to še bio još jeđini način na koji se mo ubrati opašna nadnican., STO i
Po Mirokom mulnom jezeru pozni
· JeBenji mješseci zalivate burom pu činu, a kontrobandžije ša skađarskih obala kroz je.jro u noć vitlaju dotrajalim vesl' a, upinju še da se domognu do prvil -žvercerskih staniea
ri obali, Koliko 8. se noći ti smjeli
ljudi, onda kad vrijeme ne iraži to-
\ a '
PM A DB EI OE {OL OM {17dr7-j PMMMS; “
· Ške i uništava
Spitaljeria, - : . ranga, poslao ju pljačkaške i. ubila="
Prvi stihovi i proza ža decu u Narodnoj Republici Makedoniji Wojavili Su se pošle oslobođenja, u uslovima socijalističke izgradnje, Oni koji pišu za decu ne nose teško nasleđe brošlosti, njima je tuđa ideologija PonkRcionarne butžoazije., P'ormnlizam, beziđejnost i pegsimisti raspoloženja ne mogu da puste dubljih Norena u našu dečju literatutu,
Carevi i prinčevi, zlobne veštice i razne mistifikacije, izbačeni du iz mlade i napredne makedonske dečje literatute. U pesmama za. deću živi, dela i raste heroj, nepozhat u prošlosti, dete -~ pionir, mladi uaktivisla socijalističke izgradnje, Mladi građani naše domovine u delima naŠih književnika nalaze put | pravac svoga razvitka kamo novih liudi — suitašnjih graditelja i branitelja &ocijalističke Jugoslavije. ;
Neće biti preterano ako se kaže da u NR Makedoniji ima talentovanih pisaca za decu sa oformljenim idejnostvaralačkim putem, Od pojave prve dečje knjige »Makedonče« Vanča Nikoleskog 1940 godine, pa do dahas, naši mladi čitaoci raduju se lepo hapisanim knjigama, kao Što su »NaSspeani bukvi«, » Pioniri, pionitkke, bubački i šumski zverki«, »Milion džinoi« i »Sneško« od Slavka Janevskog, »Školsko &vonce«, »Miće« i »Vd polskata kukičkn«e od Vanča Nikoleskog; »Dađovme zbor« Borisa Boja-
. džijskog i dr,
Vančo Nikoleski je vrlo popularan dečji pisac u Makedoniji, Njegove do.šada izdate četiri knjige Jasno određuju njegov slvaralački lik, Njegova poezija crpe snagu iz čistog izvora narodnog stvaralašta — iz narodnih pesama i priča. Nijedan od makedđonskih pisaca za decu nije takvom ne· posrednošću i uprošćenom emocionalnošću ođrazio suštinu makedonskog sela, život seljaka u novim uslovima. Odabirajući najlepše i detetu bliske slike, Vančo Nikolesški priča doci o rodnom selu, o mirnom seoskom radu, o rodnim rekama, planinama, šuma-– ma, opisujući istovremeno i nastojanja, interese i intimne želje radnog seljaka, Kao dobar poznavalac našeg sela, on pripoveda jednostavnim, običnim rečima onako kako govori i sam narod. Njegove pesme su sa ljubavlju i poverenjem primljene kod svih mladih čitalaca iz grada i sela.
Tematiku sela Nikoleski povezuje sa tematikom otadžbine, Preko motiva Sa sela unosi on u svoju poeziju paTriotski duh i karakter,
Pevajući o svojoj užoj domovini, on uvek ima u viđu jedinstvo makedonskog naroda sa ostalim narodima Jugosšlavije, koje je stvoreno kao rezultat zajedničke borbe u ratu i zajedničkih napora za izgradnju socijali-
stičke budućnosii svih Jugoslovena.
Paja Jovanović:
Georgi ABADŽIJEV
Vekovi celi so puška Vo raka vojuval mojot od, - RM _j a denes raste VD polimja mol slobodno — boWmt plodi |
Razvoj dečje književnosti
· elefonist, mornar,
No Nikoloski nije samo na. liniji e= ·
vociranja herajske prošlosti muke-
donskog naroda, On je takođe dao i
niz pesama o Žživolinjama. Savršeno ,
uprešćena fabula i lahko pristupačne
slike, uzete iz narodnih pesama, čine ·
da šu deci Pazumljive i 5hvatljive ove male pesme, No, poted mnogih bo-
· BMtignuća u oblasti umetničlcog 'maj- . štorsiva, ovlađivahja fehnikom stiha . i formom, Vančo Nikoloski obrađuje .
matopija} površno, bez jasno i du-
bljeg poznavanja aktuelnih problema.
naše stvarnosti. Njemu još nije pošlo
za. rukom da preko dečjih 'heroja ptrelstavi život Čoveka našeg doba, da ukaže na one #faktofe koji ruše sla ro. i givaraju novi, socijalističlti lik naše domovine. · Vipav pay
Kad govorimo o Snvrememoj lematici i novim herojima u radovima makedonskih pisača sa doću, posebnu pažnju bpuiVlači stvaralaštvo talenfova= hogy poshika Slavka JanevskoM, On smelo kroz poeziju tretira hajaktuelnija pitanja našega Vremena, NjeBova je poezija originalna, nova | zanimljiva, Stihovi su gasičeni Životnom, radošću, optimizmom i odražavaju najkatalkterističnije pojave | tendentije novog, dosada noviđenhogp 8Ocijalističkog života koji se kod nas izgrađuje, aj
Slavko Janevski izdao je dosada četiri njiše ža decu, Kako u ptvoj, izdatoj 1946, tako i u pošlednjoi od · 1048 godine, autor je uspeo dn prikaže deci najkarakterištičnije đogađaje u semlji, da im krene pažnju na one pojave | činioce, koje su pokretne poluge u borbi za preobražaj života i da oduševi i yasplamsa' u đečjim srcima mičnju prema svemu što je meprijateljsko narodu ı njegovoj šocijalištičkoj zemlji i ulije imi ljubav prema njihovoj slobodnoj otadžbini. Njegova poslednja knjižica »Milion džinoi« su pesme a& Petogodišnjem planu, Janevski stvara džina u MWojida je rad, herojska botba za socljalizam. osnovna i glavna tema, Je.:ini heroji Slavka Janevskog su bpionlri. Oni nose pešmu proleća, maštaju o tome kako će graditi i kako će postizati velike rezultate, Brigadđiste Janevskop stežu reke gvozdeno-betonskim, zavojima, šalju pobeđonosnu svetlošt električne energije, menjaju lik našeg sela, prelvaraju život u boeziju radnog hodviFa, U zbirći »Milion džinoi«, sve živi, diše, misli, mašth i oduševljava ge pred primamljivom perspeklivom koju razotkriva naš Pe!n-
Takovski ustanak
liku 8&mjjelost, al. zakoni života pođ kojima žive da, pohrvali se gs tim stravičnim bregovima vode? Pljužte jesenje kiše, male grbave čunove vjetrina udara o bokove, a tada ljudima sine u glavi: čemu taj toliki Yižik, čemu ti bešpomoćni trzaji da se otme iz vode i duvan i čun i živok — da Se još noćas izbije na obalu 2 {zdrav? "To tamo na kamenitoj obali gladna dječić traže Rruha i života • —~za njih se mora. žrtvovati. A po obalama iza bušije vrebaju finansi i kad opazo da sa iz nemirna jezera bliži kraju nemoćan švercerski čamac, nekad »u ime zakona«s, a nekad i bez. toga ospu vruć plotun po mokrim kontrobandžijama, baš kađ su se rađovali dohvatiti kcepna i puta, Krvarili &u Švorceri po obalama, ali ih je iz dana u dan sve više bilo: za goloftinju, oskuđicu i nemaštinu niješu vVažili strogi pisani zakoni, Borba za život bila je jača i neumitnija,
Kroz istoriju jezero je bilo na ištakntitoj ratnoj vjetrometini,
Prije nešto više od jedno vijeka pješnik »Gorskop Vijenca« ieška Srca je gledao na porobljena crnogroška oštrva i patio štanovništvom koje je bio porobio i poharao Ošmah-paša Skobljak, slušao lako sa oštrvskih krševitih visina lubrđaju turske DpuA pograhična Cfnogorška našelja, Piečniku državhiku bilo
je teško živjeti đok Je uzaludno ubU-
ćivao molbe i stalno intervenišao kod evropsških sila koje nijesu mogle »aboljeti rane .cenogorsko# naroda, Zapaljene od ruke turskih »ulumćarn i Siledzija plamsnl- &u hmje udžerice 0– balama Crnojevića Rijeke, borili se Niegoševi: Crnogorci, borili se sami, na život i smrf, jer »voskrešenj, mne biva bez šmrti«. A grudobolan vladi= ka ša šakom Sšve"lh &labo naoružanih vojnika, sam samcat branio je ostatak pola života crnogorskog čovjeka na jezerskim obalama, | A 1941 godine savremeni barbarin — Pircio Bire-1 po ovim istim obalama, za kojim je čeznuo i koje ie branio vjsčito mol. :i,ani pjesnik, pod komanđom u krvlju ogrezlog mađora
ratnog zločinca prvog.
čke čete da pokosi i onako u mukama
y / : ij | | - My db HE AAD:A KON, ww. x . yha ;
jedva podmlađeno pokoljenje, Na po„ziv Partije i. Tita dvije nahije iza južnih obala jezera drznule su še i počele oružanu borbu 8a italijanskim fašistima, Od ustaničkog 13 jula, .ad su se pograničnim nahijama + obalama blata džade oltrvavile, kad su takoreći goloruki uštanići fašišti"kim leševima zavalili fijesne lance, jer vele da dojc su živi ne mogu šlušat da erne košulje &lobodno pjevaju. »Đovinecu« Uz c ičko Vino, pa sve dok nije pukla zcra slobode i na blje= sku oružja Titovih proleterskih brigada do konačnog oslobođenja nikada nije po ovim ubalama Hutolila ustanička puška, Obale jeezra bile su, pritisle fašističke čete i JROJAILI ološ dva bijedna generBla, Đulkanovića,i Popovića! po zeru oko Lešendro i Vranjine krsjtarile su parole alban= skih i italijanskih fašista, upadale čethičke poltretnće straže, ali uproš Ššvega opet su u Sttmom tijenju od« jekivale osvetnički pattižanski ploiluni, opet mi pod ekšplozijom ošvotničkih bombi padale žičane barijere | beton= Ski bunlteri, a »elitni4 Dučćovi N6ldati jaukali plnšijive 1 bespomoćho: »Mama miha« U vrijeme otšuštva glavnih partizanskih tDEaa po 6bala= ma, po partizanskim roČIŠtima fnašističke čete mullo:s8u vrebale crnoBorske Romunište pozadince, ITeroj« stva i podviga pozadinaćn ovih ra jeva ne može lako narođ zaboravili, Žive &kvježe, nezaboravne usponene na pale drugove pozađinće u zimu 1943 godine, Živi uspomena ha odva= Žnog malo partizanskog brodara, či» ji čun lomi leđene mutne valove bla= ta, bori &e 8 pučinom da prebaci komuništče sa obale na obalu, da u crnogorske domove uhose Vijesti — Ve~
„dimu: i nadu o borbi proleterskih
brigađa po Bosni, o snažnoj ofanzivi Crvene armije, živi jer njegovi VI“ Šnjaci u radnim bitkama prođužuju djelo krmanoša Đurice Lopičića i raddnim bitakam Hoje še danas vođe.po Titovom planu prođužavaju | osvet-
ljavaju slavu Titove epohe dvaju VO- -
jevanja — ošlobodilačke borbe i ove Što še danas Vodi za MWocljalinzam. Paluba fašističkog brođa SE anderUbć4r koga je ma predaju prisilila četica partizana bez broda i podmornice —
ah,
. savlađivanje forme a&tiha.
taće ukroće
- gatstvom sšla
PETOPI e
ce — dijela,
V \
i Bodišnji bihb, Dete anja kako će 0štati inžinjer da građi Tpoyoebhalo. p domove | ogromne zavode, đa bude ofleit —— branile rodnog kraja, da bude avlijatičar, iaktorist, kon ultter, 0 ; lekar, Witelj ili” udarnik — ruda, Želje pionfra su”. beskrajne, jer stu takve mogučnosti naših naroda u uslovima šocijalističke izgtadnje, U »Pismu &ovjetskim bioni· rima«& pesnik Janevski dostiže Visoku | idejno«političku precigmost. Sem Osećanja ljubavi prema zemlji Mičutina i Stahanova, pesnik je dao i veličane Rau sliku 0 preobražaju naše otadžne, x: \ fi 1 #!}% Pak eve VI edna novost; |T VO MaVtovoO' Faste Wrad, jiljadnici mladi gradat električen kombinat,
__A tamu, do peđes' prva ke se vaša den so mtak, električni bezbrol sanca le raslejat slaten žrak,
Slavko Janevski je knjigom »Mili-
on džinoi« prvi jugoslovehski bisac
koji je sa smolim patosom' prišao raz-
radi motiva in Poetogodišnjeg plana: · U njegovim poslednjim slvarima i a
da u oči bogatstvo stilskih i jezičkih ·
sredstava, kompozicioha usklađenosti
kohciznost pesama, hao i zhačajno
Osim ova dva pisća koji neprekid-, no rade na Sodručju literature, a na= točito Vanče Nioleski, hoji je &Voje stvaralaštvo potpuno posvetio deci, dao je nekoliko uspelih pokušaja i Boris Boiadži'ski, 1948 godine izišla je iz štampe mala i ukusna knjižica »Dađovme zbor«4, Rhomad iz plonirBkog Života od . Borisa Bojadžijskog. Ovaj komad popunio je jednu prazninu u dečjoj literaturi, Potreba za dečjim bpožorišnim komadima je o-_ gromna, Dočja scena je jedno 6d. vrlo snažnih vašpilnih &redstavn, Život pionira, ozbiljne napore ı prevnspilavanju đece unutar plohnifske organizacije, koja pret'tavlja smažan faktor , u izgradnji novog, sultfašnjeg čoveka Boris Bojadžijski je oblikovao preko dobro izrabranih likova i dijaloga. Činjenica da je njegov komad još na Peri sceni dečjih pozorišta u Makedđohiji, .ka govori o potrebi pozorišnih komada Yy" za decu, i
Kada je reč o stanju umetničke li. terature sa najmlhđe građane Make-· = donije, treba da se bodvuče da na tom polju Književnog stvatalaštva treba uraditi mnogo više, Pisač za decu dužan je da sve Više | uverenije ptodlte u živothe probleme, koji niču svakodnevno. Deća treba da budu upoznata i da BraBtu sB najVažni- j jim pojavama i pokretnim šmagama [35 izgradnje socijalizma, Pravać, koji je , dao Slavko Janevski neizbežan je u · daliem razvitku dečje literature. u Makedoniji, Ima dečjih pisaca (kho, na primer, Vasil Kunovahi) koji dosadašnjim radom daju osnova nhuaddnju, da će biti u stanju da pišu lepe i prikladne stvari ža našu decu Ro osbiljno shvate svoj č#adatak ma ovom šektoru stvaralaštva, ;
| ji
Oi M „OVI a
Dodeljene su »Prešernove nagrade* za najbolja književna dela | fi
Gradski Nafođni odbor Maribora dođelio je »Prešetmove magrađe« za hajbolja knjJičevna dela, Nagrade su bile raspisane [ u februaru ove godine, povodom stogodi- ' Šnjice smrti najvećeg slovenačkog pesnika Prahnca Prešerna.
Za
e
Prva nagrada nije nikom dodeljena, đru-
gu nagradu u iznosu od 5.000 dinara đo- nd bila je Pavla Jurobič-Mutus za rofnan r3 »BSlopa uličać, (ovaj roman Je njeno prvo M Nnjiževno delo), drugu nagradu od 15.000 110 dinara dobio jie Janez G#adišnik za zbirku · i novela »Iz boja#, a treća nagrađa od 10,000 10 dinara dodeljena je Prancu IHpiću žaV 0 O
zbirku pesama »Vihorna wođlna4, a
Sva ova dela obrađuju teme iz Narodđhooslobodilačke borbe, obnove 1 izgthadnjena i
području Marfibora i Mariborske Gblasti, M, OM slabim oružjem iz sirme obale, tru= ia) ne, na jezerskom dnu kao opomgna, IM
da kad-tad brodolom mora doživjati brođovi u čija jedra đuva vihor ukro- titelja narodnih &loboda, ? | e *** : (i Dugo šu stanovnici skađarske Obale posmatrali barušljivi prostor jezera gdje sita zemlja leži osvojena vodom. Ali uzalud — niko je nije imao isšu- E šiti, Samo su Skađarsko Jezero isu= CIN šivali riječima bivši režimi Rad je. (ad trebalo pobijediti na izborima i sebi .V osigurati poslaničke mandate,
Danas na Skadarskom Jezeru tađe nekoliko ekipa inženjera, Dok jedna u Baru privođi kraju geometarske radove da konačno ustanovi varijantu . prokopa odvodnhog kanala iz ježera u COO Jadnansko More, dotle drugi usidreni "MM nu čunovima Vrše geološko ispitiva= nje zemljišta u ježerškim dubinama
kuda treba dk prođe brana do koje Će pod zamahom Htrudbeničkih ruku e "Titovih petoljetki postati Rhopno — "XyH najplodnije kopno Republike .COme
Gore, a možda i Či{ave naše domovi- „Ni ne, Ljudi su krenuli da promjene tok brze Morače što odranja čitave bree gove, da od današnje baruštine etvo« re plodonosnu ravan,gdjećesjuttarasli pšeniće, ruđeti vinogradi, bijeljeti se hiljade hektara zemlje pod pamu- ~
kom gdje će rasti južno voće, podići se farme, 8 moračkih tokova potećiće
svijetlo u &ela, ali tada sela neće biti ušječena u kameniku obalu većwće se spuštati u pitomu askađarsku ravah, Kroz kamenita grudi Sutormana pro» l1aziče vozovi brzi i zahultali, vozovi POROD OTOBJO Oi a OR OLOVO sičušna crnogorska železnica koju va“. i ljan momak uz Sutorman SOM IPOJ S HGPOD stići, Titograd 64 tada izrasti velika | njegovi će bijeli bulevari Ocrtavati
obale Morače. 8 Jedne a&trane zida ćukroćeno Jožero po kojem ćo zi
\đarske faune,a 8 druge
slrane blistaće zadružne naseobine To nije mašta, Jor Jo ovo A itovih rućdb anil
|