Књижевне новине
NA RAMII NEREIVI_—
Ovđje ispod Tvan Planine, ismeđu Bjenovitih, isprekiđanih brda pokrivemih mahom bukovim šumama, sjećam se kako su' 1945 železnice teško išle, kako su na tragu ofanziva oštale ruime: po potocima i Mudolicama ispod pruge ležali su djelovi izlomljenih blindiranih vozova, duž puteva stršale su gole mašine transportnih »Fiata«, po jarkovima su čekale zarđale talijanske i nemačke kacige kad će se djeca spuštit putelicima da se s njima poigraju, stanice su zjapile sa otvorenim i poluotvorenim krovovima, po fasadđama ostale opekotine od topovskog šrapnela, a okalo'isprošivali »šarci« i »bređe« — ni prstom da pri\ na ravan prostor zida, Okolo planinskih čekaonica, magacina i duž raskrsnica, okolo Ćesarovih memljivih i zapuštenih citadela »Štuke« i »Dornijei« olvorili su velike ljevkave, pa se ranjena zemlja crni između iskrzanog drveća, bukava iščupanih iz kovrijena kao da su ih munje sa Ivana podrezale. Sve je bilo izranjavano: i narod, i zemlja, i kamen i šuma samo nebo zatvoreno-plavo i sveži i planinski dah ostali su isti, potoci u Svom nemirnmnom šumu prošivali su ispod kamenitih tjesnaca i hitali da se ispod Konjica onako hladni i bistri zagnjure u Neretvu. Izraajavane lokomotive teško su izvlačile kompc-
zicije u kojima su pjevali s frytova ·
vraćeni oslobodioci, improvizivani mo• stovi su se fresli i škripali prvi tere: tima prepunih vagona. Jedne mnikoe po stanicama sačekivale su djecu — ratnike i plakale od radosti, dok su druge tražile da se bar hun'ke njihove djece negdje pronađu — »ko dn bi mi se nanovo rodio kad bih mu grob saznala.« A danas nećeš poznat ni prugu, ni zemlju, ni narod.Samo je ostala !herojska tuga za poginulim i n»stavijeno njihovo djelo za koje šu pali. Sve se izmjenilo, postalo drusa'e, ofišlo naprijed, podmladilo se zacijelilo od rana rata i ofanziva. Ljevkovi od bombi ili su zarasli travom i žbunjem, jli ih već nikako nema, jer je preko njih prošao movi put, podigao se novi temelj za građevinu; stanice su nianjžviše popravljene, više ne zvrje otvoreni krovovi niti se daju vidjeti po zidovima rane od mitraljeskih rafala, od kostura rakne mašinerije već su maše livnice pretopile eksere i napravile druge predmete, a mostovi novi sinuli nad rijekama „pruga podbijena, učvršćena — duž nje šišaju brzi motorni vozovi,
*
Pokraj Ostrošca putuje voz, a ritam, ujednačen ritam sa šina odjekuje grebenastom obalom Neretve, Tamo negdje daleko, južno niz rijeku, odjekuju polmuli pucnji iz dubine,,
— Ovom dolinom Neretve vazda nekakva ofanziva — veli jedan Bosanac iz Tarčina.
— Kakva ofanziva? — upita putnik nepoznat ovom kraju.
— Ofanziva brate, na Ramu i Neretvu! Nema više da teku džaba, Čuješ li kako tutnje mine...
U mom kupeo nekoliko stidljivih plavoakosih djevojčica odnekle iz planinskih sela vode tijan razgovor. Niz leđa onisko Sspustile torbice iz kojih miriše još, učini mi se, vruć hljeb, a u malim vezenim maramama svaka od njih nosi po nekoliko jabuka. Obučene jednoliko, u bijelo seljačko platno, ovlaš i jednostavno skrojeno, zabrađene bijelim maramama, omladinke su postajale nekako sve prisnije i draže. S lijeve strane Neretve diže se dim, dinamit je cijepao oštar kamenjar, a daleko od radilišta, pošto mine ispucaše, javiše se siluete omladine što pojuni ka radilištu. Očito, ove djevojke niješu bile prie na radnim akcijama ove vrste, niti šu se kad odva– jale od planinskih stada, a na njihovim licima, u njihovom držanju jašno se odražavala „zamišljenost, bile su Šškrte ma riječi. Na krotkim licima osjećala še pritajena radost. Kad se voz sasvim primače radilištu i pištaljka oglasi stanicu, a pred nama še otvori Fazvaljeno brdo s bijelim rasječenim grebenom, djevojke, ponesene nekim unutrašnjim oduševljenjem, izazvane poznanicima iz prve smjene, na čije mjesto dolaze da za njih stamu u radni stroj, zapevaše snažnu i Tgerjepku pjesmu na hercegovačku čobĐansku muelođiju:
»Ja dolazim, dragi ode s pruge, — majko moja, na mom srcu tuge«...
Dok su djevojke izlazile iz Voza, gubeći se u česti graditelja i kombpozicija ostavila spiralan trag dima nad nijekom, palo mi je na um kako su u jeku borbi od 1941 pa sve do oslobođenja od ovakvih djevojaka, ove'bezazlene dobre čeljadi iz planina bosanskih, postajali narođni heroji; palo mi je na um kako se onom strmom
stazom od Kamnice do Drvara žurila ·
čobanka Marija Bursać, ostavila igle, ovce, dom i svoje hitajući da se onako mlada, u zanosu, žrtvuje na Prkosima za slobodu, dok joj oštar planitnski vjetar češlja pletenice., Osjetih kako jedno pokolenje u jednoj herojskoj eposi narodnom pjesmom doziva drugo, tek ojačalo, bodri ga, i kako se na obalama nemirne, divne Neretve spajaju dvije heroike — ona iz oslobodilačkih dana i ova iz gođina borbe za puno izvojevanje "Titove Petoljetke, za socijalističku Jugoslaviju.
*
Mo lH će imati toliku oštrinu i šsnagu pera da opiše radni heroizam, zamah u rađu na objektima onih srazmjera kakvi se danas grade duž obala dveju rijeka — Neretve i Rame? Da bi se čitaocu dočarala slika onoga što se danas gradi na Neretvi i Rami, slika dveju hidromentrala, koje će sa dvije planinske vode silnim izvOTIma wvjetlasti obilježiti pobjedu Titove Petoljetke, nije dovoljno na ovim gradilištima ostati dan, dva, a možda ni mjesec. Da še sebi pretstavi grondioznost, radova i objekata koji se podižu, znači poći stopu DO stopu od
Mirko VUJAČIĆ
LA
Konjica obalom rijeke do Jablanice, proći kroz nov železnički tunel, dijelom terena, kojim je pomjerena željeznička pruga da je ne bi poplavilo jezero buduće hidrocentrale: treba poĆi na gradilište brane pri ušću Rame u Neretvu, koja će biti visoka 80 moctara, treba poći u Jablanicu i vidjeti kako se lukovi željezničkog mosta gledaju uz stiješnjenu rijeku — njim će se uspastaviti veza sa strojarom hidrocentrale; treba poći uzanim, sštrmim kanjonom Rame od njenog ušća do izvora u selo Varvare; treba vidjeti ovalnu dubođolinu: Kovačevog Polja, blizu Šćita, dubodolinu u čijoj se mekoti kopaju đuboki temelji za drugu branu: treba proćj planinskim vijencem jugozapadno od Prozora, gustim, neprohodnim šumama Crime, gdje frontovske i omladinske brigade krče pristupne puteve — upravo, fre-
' ba proći prostor od blizu 200 kilome-
tara da bi se dobila pretstava a nači-
· na i putu. kojim se ove dvije rijeke
danas ukroćavaju da bi sjutra pokorene poslužile ljudima Titovog doba. Ovaj džin-objekat naše Petoljetke imaće pad vođe iz odvodnih tunela (biće ih dva jedan pored drugog) do turbina koje će pokretati ane generatore što ih grade trudbenici elektroindustrije »Rade Končar« — ništa manie od 110 metara. Kada še podigne brana na kojoj se danas radi, iz Neretvinih bukova i pjenušavih valova stvoriće se jezero u površini od 14 kvadratnih kilometara sa zapremninom od 300 miliona kubika vode, Sistem hidrocentrala na Rami i Neretvi imaće ogroman potencijal. Hidrocentrala u Jablanici na obali Neretve, čije će ftu:bine pokretati vode i Rame i Neretve, imaće silu od 220.000 konjskih snaga, a hidrocentrala u Gračanici koja će koristiti samo vodu Rame, imaće smagu od 200.000 konjskih snaga. Šta ta znači? Dvije hidrocentrale koje će imati jedinstvenu komandu raspolagaće ukupno snagom od 420.000 koniskih snaga, a to znači da će te plahe. neobuzdane, divlje rijeke, koje još ništa miješsu pokretale osim koju siromašnu potočaru — osloboditi fizičkih napora, zapravo zamjeniti snagu ođ 4,200.000 ljudi! Za hidrocentralu u Gračanici, na Rami, treba prokopati tunel dug 11 kilometara, čitav planinski masiv šazdan od škriljca kamena od brane u Kovačevom Polju do Gračanice. Na ramskoj hidđrocentrali voda od grla odvodnog tunela do turbina padaće velikom višinom, a dalje će se odlijevati svojim Kkoritom i zajedno s Neretvom pokretati strojaru u Jablanici.
Kađ ovo sve bude gotovo: brane, kaverne u hladnim grudima kamenite obale, gdje će drhtati strojevi hidrocentrala, dva jezera, tri glavna tunela i nekoliko manjih aptočnih, toliko pristupnih puteva, mostova i drugih objekata koji glavnima prethode —>Dpo bosanskim planinama naši električari ukrstiće mreže dalekovoda s visokim naponom, ukopčaće se električna energija za gatere, za naše fabrike, za radionice, za rudaske dizalice . 8 bukova Rame i Neretve poteći će švijetlo u obnovljene seljačke domove,
grijaće. svetlost tamo gdje je ljude i kuće mrak zavijao, čobani stočnih farmi oko Prozora, Šćita, Konjica, — čobani Bosne i Hercegovine neće morati da muzu svoje blago u neviđelicu.
Naš je narod majštar riječi, riječi koja slikovito i vjerno odražava &tvar– nost, borbu i težnje čovjekove. »Sve do ovog našeg doba, kad već oćeš da znaš, druškane, kako še živjelo, mogu ti reći ovo: samo što nas nije mlin mlio, a grom nas je bio —, | elo tako...« „Seljak je ovim riječima htio da kaže sve: o životu onih malih niskih kućica što su se zalijepile uz kamenitu i golu obalu Neretve, o bezvodnim sušnim godinama kad usahloj Neretvi gamre mafica, o suhom Mostarskom Polju pored koga uzalud protiječe rijeka, o plodnom zemljištu oko Bune i Čapljine što je željno vlage i vode, o šturom struku duvana, o prije vremena sazrelom praznom klasju i crnom hljebu krvlju poštrapanom o kome je Šantić tako dirljivo pjevao, A kad vode Neretve i Rame okrenu generatore u hidrocentralama, električne pumpe natopiće žednu zemlju. Za jednu sekunđu 40 kubika vode osiguraće se žitnim i pamučnim poljima od Mostara do Bune. Seljačke radne zadruge, umjesto jedne, ubiraće dvije bogate žnjetve.
i rudnike, dolinom Neretve, pođ snagom njenih tokova — pretvorenih voljom Titovih trudbenika u električnu energiju — zatutnjaće kompresorpištolji vađeći podzemno blago: gežđe, mangan, bakar, živu, 8rebro i alunimijum. Tragom četvrte neprijateljske ofanzive, kuda je hladnih februarskih dana 1948 Tito vadio iz bitke u bitku oslobodilačku armiju, kuda su prošli Kočini i Pekovi bataljoni, tijesnacima kuda je prošlo hiljadama ranjenih, iznemoglih i oboljelih partizana, tu gdje je Sava sa drugovima golom Snagom privlačio top da osvoji italijanska utvrđenja oko Prozora, gdje su borci junački izvršili naredbu svoga Vrhovnog komandanta sastavljenu od švega tri riječi: »Prozor mora pasšti«, gdje je Treća četa Prvog bataljona Četvrte proleterske poručivala svome rukovodstvu: »Nemojte nam slati amjenu. Ziakleži smo se da ne napustimo položaj sve dok ne padne kasarna (u Jablanici). Smrt fašizmul« gdje je ova kasarna pala, pored stotinu i Sštotinu drugih; gdje je zlikovac M olonelo Emilio Vitore braneći se od naše Narodnoošlobodilačke vojske zađobio naziv heroja fašističke Italije i istovremeno dva metra hladne zemlje na brijegu Neretve, ne dočekavši da še zakiti odlikovanjem, gdje su razbijene Šnrene vojske ustaša, Njemaca, četni-. ka i domobrana od naših jedinica voOđenih rukom našega Tita, — dana& Se vodi uporna, i pobedonosna poređ svih napora, radna ofanziva: za tanele, za mostove, za hidroelektrične hale, za elektrifikaciju i industrijalizaciju naše domovine — za socijalizam,
, X ) ; i + } } , ; i X
ika paga:
Wei
//
Pa ~ M db:ea gp „pb,
en Jin.čao; Osveta
apa,Py AAN Mi adi KU
Zakon o zaštiti autorskog prava koji je objavljen 4 juna 1946 ne reguliše semo materiju autorskog prava, odnos autora i izdavača, autora i onih što objavljuju, prerađuju, reprodukuju, prikazuju, i prevode njihova dela, već štiti prava autora na jedam način koji ranije nije mogao ni da se zamisli, To će se videti najbolje ako še uporedi Zakon o zaštiti autorskog prava koji je donet u bivšoj Jugoslaviji i novi Zakon donet u FNRJ. Ma da je bivša Jugoslavija usvojila majmovije principe institucije autorskog prava, ipak je autor bio ostavljen na milost i nemilost izdavača, jer pravni principi, i ako su bili i mođermi i savreMneni, nisu davali gotovo nikakvu materijalmu zaštitu autoru za NJegov rad. Izdavač je po svojoj volji određivao visinu autorskih honorara, tako da se rad književnika, umetnika i naučnika bedno nagrađivao. Književnost, nauka i umetnost bili 8u luksuz i od toga rada nije moglo da se živi. Naš novi Zakon nije samo usvojio savremene principe autorskog prava i priJagodio ih našoj stvarnosti, već je pružio i realnu zaštitu autorima za njihov rad. Na osnovu čl. 23 Zakona, Komitet za kulturu i umetnost doneo je Opšta uputstva koja su odredila visinu autorskog honorara za beletristiku, poeziju, naučni rad, prevode, objavljivanje kompozicija itd. Na taj način je određena vrednost RknjižeVmog, naučnog i umetničkog rada. Autor je zaštićen kao i svaki drugi trudbenik, njegov rad je dobio odveđemu materijalnu vrednost, dok je ranije uživao samo formalnu zaštitu. Ali zaštita autora mije ostala samo ma tome, već je specijalnom uredbom osnovan Zavod za autorsko-pravno posredmištvo koji zastupa državu kao nosioca autorskih prava, autore i nosioce a utorskog prava ukoliko ga ovlaste, ali u slučaju, ako su prava autora Ugrošena i nisu ni od koga zastupana, Zavod može da ih štiti, iako nije ovlašćen. Talkco je postavljena zaštita autorskih prava koja pruža mogućnošti autoru da može da Živi od švoga rada, kao i svaki drugi trudbenik u našoj zemlji, 7:
Otkako je donet Zakori o zaštiti autorskog prava prošlo je tri godime, i za to vreme autori su uživali potpu-– nu zaštitu svojih materijalnih prava, jer ih miko nije mogao da povredi 8š obzirom na jasme odredbe Opštih uputstava i pravilnika narodnih republika o visini automških honorara za određeni književni ili naučni rad, ali javljaju se izvesne povrede ličnih pra va autora koje smo hteli da ukažemo.
TImovinska i lična prava autora reguliše naš Zakon mu ČL 4 koji glasi: »Autoru književnih, umetničkih i naučnih dela pripada u smislu ovih odredaba: a) pravo objavljivanja, prerađiva-– nja, reprođukovanja, prikazivanja, izvođenja i prevođenja svojih dela;
b) pravo na materijalnu naknadu, sko objavljivanje, prerađivanje, reprodukovanje, prikazivanje, izvođenje i prevođenje tih dela vrši neko drugo lice ili država;
v) pravo prizanja da je tvorac dela, kao i pravo da me dozvoli ma kakvo menjanje i nedostojnu upotrebu svojih dela, ma od koga dđolazila.«
To su ošnovne odredbe koje govore o pravima autora. Materijalna prava autora nisu še pojavljivala često kao sporna pitanja, jer oni koji objavljuju, prikazujuiprevode dela uvek plate ma terijalmu naknadu, ma da šu se i tu, maročito u početku, pojavili problemi kod autora koji pišu jezikom narodnih manjina i kod autorskih i prevođilačkih honorara za izvođenje i prikazivanje nekoga dela. Ali ti su problemi vešeni odmah, Međutim, lična prava autora češto su predmet povrede od izdavača, redaktora, sasta vljača antologija, zbornika, čitanki, ficenarista, dramatizatora itd., jer še ličma prava autora me poznaju dovoljmo, pa se zato i ne poštuju.
Osnovna. su lična prava da se autoru prizna da je tvorac dela i da še već stvorena dela zaštite od ma kakvog menjanja i nedostojne upotrebe. Književno, umetničko ili naučno delo daje autor u jednom obliku koji nmosi njegov ofisak sa 6vima vrlinama i manama, i samo ga on može menjati, skraćivati, ispravljati i prerađivati jli drugome odobriti da to učini, Književno delo nije bezlična masa kojoj će izdavač, redaktor, sastavljač antologije. zbornika, udžbenika ili prevodilac dati oblik, već je uobličenje kome je autor dao definitivan oblik.
Pravo priznanja da je autor tvorac dela pretstavlja jedno od „osnovnih ličnih prava. Kad se objavi delo kao celina, odlomak u knjizi, antologiji ili čitanci, mora uvek da še navede i ime autora, jer je to. priznanje: da je tvorac toga dela. To se ne radi uvek. Postoji iz prošlosti kao zaostatak rđav običaj kod sastavljača čitamki za osnovne škole da unose u čitanke pesme i pripovetke raznih autora, a nigde ne stave imena tvoraca tih dela. Ali se nikad nije desilo da sastavljači čitanki ne stave ko je čitanku sastavio. 1I tako je čitanka bilo delo onih što šu je sastavili;, deca znaju čija je čitan-
~ ka, ali me znaju čije su pesme i priče
koje čitaju i vole. Za ovakav posao sastavljači su se opravdavali navodeći da iz pedagoških razloga me stavljaju
· me autora, jer bi to 6&uviše optereti-
lo decu, To može da bude i opravdam razlog u prvome razredu osnovne škole, dok deca uče Slova, ali u drugom, trečem i četvrtom razredu, kad deca
·čitaju, nije opravdano, jer ako deca
uče pesme napamet, Šta bi im smetalo da znaju ko je te pesme napisao; ako zavole neku pesmu ili priču, ona će tražiti i druge pesme i priče toga aufora i tako će se u njima polako razvijati smisao i ljubav za književnost.
U novim čitankama, koje su objavljene posle oslobođenja, donekle je nastavljeno sa istom praksom da ne freba donositi imena autona, ali u smanjenom obliku. Pojavila se samo
'jedna nova &tvar: ponekad se pogre· Šno potpisuju autori, jer. se pored
novih sastava uzimaju i stari, a Sastavljači ih uzimaju neodgovorno, pa se dešava da kgo autore potpišu one
Odgovorni wrodnihu dovam Mapowić, Beograd Eranoska, brod M ==-Btamoppnija »Horba« Beograd, Dečanska, 3,
koji nisu autori, Tako je pesma jednog autora potpisana kao narodna pesma. To je povreda autorskog prava i u isto vreme neodgovoran pošao sastavljača., Pored ovoga šastavljači čitanki đonose odlomke pesama i pripovedaka (na ovo imaju pravo, jer Zakon kaže da to nije povreda autorskog prava) ne tražeći odobrenje autora i ne 58 vetujući se sa njima, ma da bi te odlomke mogli da dobiju od autora bolje :uobličene,
Objavljivanje odlomaka, pesama i pripovedaka u čitankama kad se ne traži odobrenje autora dovodi nekiput do ovakvog slučaja: u čitamci za
aziju objavljen je odlomak iz poeme jednog našeg pesnika, ali on je gotovo istovremeno objavio zbirku
stihova u kojoj ee više ta sirofa ne
nalazi, jer ju je preradio. Da su sastavljači čitanke tražili odobrenje aubira to se ne bi desilo. A.sa druge strame ne bi uzeli iz poeme jedmu 6trofu koja izdvojena iz celine ne donosi mi
širinu, ni raspevanost, nj doživljaj na-
še stvarnosti koji je pesnik wuobličio u poemi.,
ĐPomenučćemo još jedam slučaj povreda osnovnog ličnog prava autora da je tvorac dela: neli izdavači uzeli su jednu raspravu iz oblasti nauke, koja je bila objavljena pod imenom autora, preveli je i objavili me označujući ime autora. Istina, kad je Skremuta pažnja na povređu, izdavači sl ispravili odmah grešku, ali ona nije smela da ae desi. |
Najveći broj povređa autorskog prava dešava ce sa pravom objavljivanja, Samo Mutor može da objavi svoju Bbyay, om raspolaže njome i Oma može da se objavi samo B8a njegovim ođobremjem bez obzira da li je štampana. ili ne. Zakon je priznao ovo pravo autoru đa, ga 8 jedne strane ma terijalno obezbedi, a s druge strane da može autor da &preči objavljivanje ranije verzije neke svoje 6tvari, koju je preradio i želi da 6e objavljuje nova verzija. Kod nas nije potrebno da se stavlja na Knjigu uobičajena formula: »Sva prava pridržava pisac, da bi se zabranilo preštampavamje, jer je već samim objavljivanjem stva ri autor stekao pravo da ih niko me sme preštampavati bez njegovog Odobrenja. Ovo pravo autora še majmanje poštuje, i naročito dnevna štam pa preštampava razne Stvari (član+ ke, pripovetke, pesme itd.) me pikajući autore za odobrenje niti im plaća autorski honorar, "Po je povreda zakona, jer se tu vređa ij lično i materi jalno pravo. Neđavmo je jedno izda+ vačko preduzeće objavilo zbomik pri-
edaka t koji je unelo melkoliko pripovedaka maših savremenih pisa~> ca ne tbmažeći odobrenje od njih, a te 8u pripovetke izmenjene, poštoje no ve ređakcije, dok ih je izdavač obja> vio u Stamoj redalcciji.
Ima povređa i drugog lčmog prava autora: da ne dozvoli ma kakvo menjanje svoga teksta. Neki međaktori i urednici odmose se prema delima autora kao da su mjihova, ne samo da ih preštampavaju bez odobrenja, već ih menjaju, skraćuju tekst, Mao da je to bezoblična masa kojoj oni tek dđaju oblik, a ne umetničko delo, Jedan dnevni list je preštampao pesmu jednog našeg autora bez odobrenja, pa kako mu kao celina nije odgovarala za datu priliku, doneo je jedam deo pe&me, dok je drugi izoštavio, Jedan je kompozitor bez odobrenja pisca tel ta.uzeo iz mjegove pesme mekolio
POVREDE AUTORSKOG PRAVA ~
stihova, umetnuo svoje stihove, kom= ponovao pesmu, i objavio tekst
imenom aulora, To su nedopuštene stvari, jer autor ima pravo da zabra»
ni ma kakvo menjanje i nedostojny.
upotrebu svoga dela, a sa druge stray'
ne to je ne samo povreda zakona nego i kulture.
Kao. naročiti oblik povrede autorm« skog prava pojavljuje se prerađivanje proznih dela, (pripovetke, romana) u dramu ili scenario, Niko ne može da vrši preradu nekog dela, ako nema odobrenje autora ili nosilaca autorskog prava, a to su naslednioi ili država. Zakon je u ovom &lučaju obezbedio aubora i moralno i materijalno. Autor ili nosioci autorskog prava u Slučaju prerade imaju pravo iako su odobrili prerađu, da traže da prerada sačuva idejnu i umetničku vrednost originala
i pravo na materijalnu naknadu. Bilo'
je nekoliko slučajeva gde su prerađivači pripovedaka ili romana m dramu, ediju ili scenario radili ovo ne tražeći ničije odobrenje. Tom prilikom desile su se teške povrede i umekničke i idejne vrednosti dela. O dramskim preradđama bilo je ovde Bovora i O pogreškoma koje Su učinjene, pa 6e na tome nećemo zadržavati, ali treba skrenuti pažhju pisci ma filmskih scenaria da uvek moraju da traže odobrenje za preradu od autora ili nosioca autorskih prava.
Pomenuli bismo još jedna pravo sutora: pravo da daje dozvolu za prevod sWvoga dela, Ovo je pravo po svome značaju 6&lično sa pravom objavljivanja. Jedno delo pisac objavi, ali može da ga izmeni i ne želi da se prevodi u ranijem obliku, pa zato, ako se prevodi bez odobremja na druge jezike, može da se desi da se objavi verzija koju ne želi autor. Zatim ovim propisom še štite i materijala prave autora,
To su osnovne i majčešće povređe autorskog prava koje vređaju i moralma i materijalna prava autoza, jer se gsjedne simane me poštuju njihove tvorevine, pošto se objavljuju u onome obliku koji autor ne želi a sa druge gtrane, istina ređe, autor se šteti i matenijalno.
Treba navesti i povrede autorskog prava prevodilaca, jer oni imaju ista= prava kao i autori originalnih dela (ČL. 6 Zakona o zaštiti autorskog prava). Značaj dobrih prevoda ne treba istis cati, jer je to rad koji po svojim kva» litetima ide wu stvaralaštvo. Pre se običho ne potpisuju, tako u čitankama za gimnazije mijedan prevod mije potpisan, jer sastavljači smatraju da misu obavezni da potpisuju pre» vodioca. Dešavalo se da su objavljens
i zbirke prevedenih pripovedaka i da.
je wtavljem>» samo ime ređaktora koji je sakupio već objavljene prevode, iz vršio redakciju ali imena prevodilaca nije objavio. Na ovaj načim povređeno je i moralno i mafterijalmo pravo autora prevoda, Isto tako ne sme da se menja tekst već objavljenih prevoda, bez odobrenja prevodioca.
Naveli smo niz povreda autorskih prava, jer smatramo da su povrede učinjene msled neznanja isdavača, redaktora, dramatizatora, urednika, sastavljača čitanki itd. i da ma to treba ukazati, Te povrede su zabranjene zakomom, i autori i nosiocj autorskog prava mogu tražiti zaštitu. Ali to misu samo povrede zakoma nego i povrede kulture koju svi zajednički gradimo i koju moramo Dpoštovafi, Milivoje RISTIĆ
Prvi brnj makedonskog omladinskog
: održeno jo u Skoplju, na inicijativu GK Narodne omladine Makedonije i uz saradmju Društva književnika, prvo savetovanje mlađih pišaca. Na ovom savetovanju, koje je označavalo značajan korak u radu na okupljanju svih mladih lju= di koji še u Makedoniji bave knjižovnim stvaramjem, odlučeno je, između ostalog, da se pokreme i omladinski književni časopis. Sprovođeći ovu odluku u delo, CK Narodne omladine ne= davno Je otpočeo 8a izdavanjem dvomešečnog časopisa za književnost i kulturu »Idnina« (»Buđućnosf«).
'U svom prvom broju časopis donosi niz originalnih književnih priloga mladih makedonskih pišaca i početnika na polju književnog &tvaranja: pešme Lj. Stojmeskog, A. Poposškog, Cv. Organdžijeve i drugih, kao i prozni sastav Dmitri Soleva »Noć«, IU pesmama mladih pisaca, objavljenim u ovom broju, odražava se u većini a&lučojeva
Krajem prošle gođine
. stvarnost socijalističke izgradnje, iako
fragmentamo i ša meštimično površnom emocionalnošću i idiliziramjem, maše borbe za &ocijalizam. Iako ove pesme ne izlaze iz okvira početni» šiva, one odaju lirski talebat mladih autora, koji treba rađom i uz pomoć redakcije časopisa i starijih književnika, da razviju svoje stvaralačke mogućnosti, Prozni prilog D. Soleva ističe se živim načinom pripovedanja i smislom za iznalaženje detalja, ali u njemu ima izvesnih preterano&ti u traženju i konstruisanju stilskih figura i poređenja. Prvi broj novog makedonskog književnog časopiša, i pored nedostataka, ~ uliva nadu. da će i »Idnina« stati u red sa ostalim omladinskim Kknjiževnim čašopisšima, koji se izdaju u go· tovo svim našim republikama. Jedan od zadataka koji se posle prvog broja poštavljaju pred redakciju časopisa jeste da proširi krug mladih šaradn ka, a naročito da obrati veću pažnju ma tehničku opremu, koja kod prvog broja nije na potrebnom wivou.
J. BOŠROVBSKMI
KONKURS ZA MAJBOLJU
KNJIŽEVNU REPORTAŽU U cilju književnog oblikovanja radnog heroizma naše radničke laše u borbi za izvršenje i premašenje našeg prvog Petogodišnjeg plana i izgradnju socijalizma, Ceniralni odbor Saveza sindikata Jugoslavije raspisao je konkurs za najbolju književnu reportažu.
„IDNINA“
Miroz književne reportaže treba prihazati nov odnos prema madu, opisati radni heroizam i zalaganje pojedinaca i kolektiva, borbu za nove metode rada, za veću produktivnost ili štednju, kao i sve ono što žava našu dmuNtvemu slvarnost i naš put u docija-. ligam.
Prva nagrađa iznosi 15.000 dinpra, druga nagrada 19.000 dinara, a fireća 10:000 dinara.
Na konkurs se mogu slati samo ze= portaže koje dosad nisu njgde objavlji. vane miti &u ramije slate ma konkurs,
Pored dodeljivanja nagrađa za najbolje repo*taže, Centralni odbor će ot= kupiti i ome koje po svojoj književnoj vrednosti zaslužuju da se magrade i objave, l
Rukopise pod šifrom fmeba poslati najkasnije do 1 decemjbxa 1949 godine, na adresu: CentraMmi odbor Saveza
sindikata dJugošlavije, Kulturmo-pro-
svetno odeljenje, Beograd, Dečanska
bn · 19. |
Ime i prezime autora freba, uz oznaku pume adrese, priložiti u posebnom kovertu.
BIBEJOGRARIJA
Vladimir Nazor: Istarski gradovi, Pp Tlustrovao Bruno Bulić. Izdanje »NOVOg kolenja«, Zagreb, 10449 godine, 34 strane, Ce ma knjizi: uvezamo 40 dinarh, b: 31 dinar.
Vladimir Nazor: Pionir Grujo, pzorišnš komad. »Pionirsko kazalište«, kolo I, sve zak 1, izdanje »Novog pokolenja«, Zagreb, 1949 godime, 80 strana, cema 17 dinara.
Josip Pavičić: Veliki krijes, Senkin izvor, pozorišni komadi. »Pioninsko kazalište«, kolo I, 5svezak 2, izdamje »Novog pokolenja«, Zagreb, 1948 godine, 74 wtrane, cena 18 dimara. REDAKCIONI ODBOR:
Jovan Popović, Čeđomir Minđerović, , Marijan „Jurković, Ivan Potrč, Wjekoslav Kaleb, Isak Samokovlija, Janko Đonović, i Dmitar Mitrev
PRETPLATA ZA RNJIZEVNE NOVI
Za našu zemliu na 3 mepseca 85 di! d ma 6 meseci % dinara i na godinm
140 dđimara Za inostranstvo: ma 3 meseca NO dinar
0 ma 6 mesec! 100 dinara i ma godina dana
200 dinara. Rukopisi se ne vraćaju. Broj čekovnog računa 1#—9060376 Poštanski fah 5i?
o '
O got,