Књижевне новине

MA Ne a Bi :. i E “— ,. ı - VP / 7 hWY, i i, _ URA) 8 e: # ” ij AI e. ON ME „7. WO MA NW OJO 7 e} rg“ brjii \ || i če: JJ + -| : i \ | \!%5 X \| e } iy % /

NOO SMMWI MasIZMO — SLOBODA NA RODU,

JEDANPUT NMEDELJ MO

GODINA II 'TORKOM

T IZLAZI BROJ 36 BIO U

7ZT OI y

Šdud TEO Jaja ( re | a : ; re: je Or j. 6

PRED LEPOTOM NAŠIH Ta 9 RADILIŠTA 0807

i [Het one | • o e. ... • • eee, J«0};e“) ĆM4 - i ili basna o pudlici i slonu ili o vuku i Jjagnjetu #Bdav sy yo

Antonije MARINKOVIĆ

Između dve »diplomatske« note sovjetske vlade kroz našu štampu su probile u prvi plan vesti o takmičenju za veću produktivnost rada u rudnicima, o proširenju pokreta pro&lavljenog rudara Breze Alije Siro. tanovića, vesti koje su došle sa fronta na kome se bušilicama i uz najve=

' ći samopregor, smelo i na revolucionaran način, obaraju zastarele norme, otvaraju novi, svetli horizonti svesnog stvaralaštva, postižu i premašuju najviši indeksi produktivnosti rada. Kroz te vesti trudbenici naše zemlje davali su ujedno i odgovor notama u kojima su potrgnufti zoološki argu-

menti sile protivu naše socijalističke otadžbine, s kraja na kraj ustalasane 8ocijalističkom izgradnjom. * '

Sa oduševljenjem, uzbuđenjem i ponosom prate naši ljudi, a naročito rudari, rad i uspehe Alije Sirotanovwića, višestrukog udarnika i nosioca

' Orđena rađa, i njegovih drugova. Nema vesti o etotinama tona uglja koje su u jednoj smeni iskopali rudđariudamici koja nije delovala na ostale trudbenike ohrabrujući ih kao potsticaj na još snažniji polet i samopre'gor. Iz jame u jamu. skoro po svim našim rudnicima prenoši se Alijin metod, njegova organizacija rađa u okviru brighdnog sistema udamištva.

U krafkom vremenskom razmaku, bljesnuli su iz rudničkih jama na 6Wvetlost dana novi rekordi.Od 24. jula, kada 'je Alija Sirotanović sa svojim kolektivom iskopao 152 tone uglja i time premašio prvi rekord Stahanova koji je iznosio 10? tone. do danas, postizani seu iz dama w dam sve novi i novi ušpesi i kroz njih istaknuta imena doskora mepoznaftih liudi, primernih boraca za socijalizam.

Nekoliko dana posle Alijine pobeđe Nikola Škobić iskopao je 166 tona uglja; nešto kasnije Dušan Timotijević, iz genjsko-resavskog basena, pre= mašie je drugi rekorđ Stahanova (koji iznosi 175 tona) za 47 tona: u svom prvom rekordu zenički rudar Tbrahir Trako premašio je treći rekorda Stahanova za 5,5 tona, a u drugom za 43 tone.Iskopavši 354 tome uglja, kakanjski ruđar Rista Mijatović premašio je sve ove rekorde ali, koliko još sutrađan, u istom rudniku, Džemal Ramović oborio je i taj rekord sa 442 tone uglja. Širom zemlje rasplamsalo se takmičenje u kome su preko noći nikli novi Sirotanovići.

Koliko je đubokog korena zahvatilo takmičenje može se jasnije sagledati i po tome što se učesnici takmičenja ne zađovoljavaju postignutim rezultatima već nastoje da ih premaše. Tako, na primer. labinski rudar Antun Bičić iz istarskih uglienokopa iskopao je u jedmoj smeni 470 toma uglja ali, rešen na još veći uspeh, nije ostao na tome već je ada sutrađam iskopao 478 tona, a u Doći između 24 i 25 prošlog meseca — 502 tone uglja. Do sađa je najveći uspeh poštigao slovenački rudar Antum Zagorišek. On je ša svojom brigadom od 13 članova iskopao 862 tone uglia u jedmoj smeni.

Kao nadošle bujice potekle su tone omopg zlata iz ruku naših ruđara koji premašujući jedan drugoga, ulažu sve Svoje napore u izgradm!u socijalističke ofadžbime. U pravu poeziju cifara utkama su imena najholjih naših trudbenika, svesnih svog duga pred Partijom, narodom 1 otadžbinom Svaka njihova tona uglja' jeste prkosan i muažan udar po glavi Informbiroa i njegovih advokata, jer je rezultat neumornog rađ naše Partije u socijalističkom vaspitanju naših trudbenika. u izgradnji pravilnog. patriotBkog odnosa prema rađu.

w našoj zemlji rađ je postap za

_-“"r——-

svakog radnog čoveka stvar ponosa i časti, uzdignut je do visine ikulta. To je jedna od značajnih crta koja karakteriše naša radilišta. Odnos prema radu postao je merilo za ocenjivanje vrednosti svakog radnog čoveka. .

U jarkoj svetlosti otkriva se pred nsšim očima jedna nova lepota lepota socijalističkog radilišta. Radđilišta u našoj otadžbini — to su radni kolektivi koji čvrsto zbijeni jedinstvenom voljom i prožeti socijalističkim patriotizmom, pretvaraju kroz kvantitet i kvalitet ıdnih učinaka jednu zaostalu, agrarnu zemlju u industrializiranu. socijalističku otadžbinu. To je socijalistička svest naših trudbenika koji, nadahnuti Partijom i Titom, razvijaju smelu radnu inicijativu, idu sa oduševljenjem iz jedne bitke u drugu, iz uspeha u uspeh, iz pobede u pobedu. i u toj borbi krše pred sobom sve prepveke.'

Uspesi naših rudara, pokret koji je započeo i razvio Alija Sirotanović, znači snažan činilac za brže podizanje naše industrije, služi usponu naše zemlje, podizaniu životnog standarda našeg narođa. On je pokrenuo široke mase trudbenika i u ostalim granama narodne privređe. U ušlovima oslobođenog rađa, u našim narodima bude se i iskrsavaju neverovatne snage, besprimerne u svom stvaralačkom zanosu, kroz koji se ispoljavaju u veličanstvenim oblicima. Te snage plamte uzvišenom svešću radnog kolektiva, svešću koju je u njima zapalila naša herojska Partija, izvidnica narođa. Sa sve vcćom reljefnošću ističu se crte našeg novog čoveka, crte koje se urezuju u njegov moralni lik, lik koji se gradi prema licu Partije.

U ovom trenut}ru, kada se Informbiro u odnosu na našu zemlju srozao na najodvratniji, upravo divljački reč. nik, naša socijalistička rasdilišta imaju i simboličan značaj. To je čitava naša otadžbina koja svoiom borbom,

za pravilne odnose među državama”

utire put naprednom „čovečanstvu, otvara perspektive u budućnost. Sa naših radilišta sija Ssnažna svetlost koja obasjava taj put. Idući tim jedino mogućim i časnim putem naši radni kolektivi pronose pesmu, SVOju zakletvu najbocijem među najboljima: »Druže Tito, mi ti se kunemo«. S tom zakletvom oni počinju i završavaju svoj radni dan, Ta zakletva na vermost drugu Titu i putu koji je on obeležio, ta široko popularna pesma, rođena u dđanim. Oslobodilačkog rata, nije samo izraz ljubavi prema voljenom vođi, već i ljubavi prema otadžbini ovakvoj kakve jeste i kakva če biti prema Titovoj Jugoslaviji. Pred Titovim očima, iz kojih zrači duboko ljud a briga za radne ljude, oni se kroz pesmu zaklinju, i poneti njenim smislom, pristupaju poletnije radu, rešeni da u njega umesu sve svoje znanje, vešti. mu, spretnost, snalažljivost. đa do kraja razviju svoje umne i fizi..:e sposobnosti kako bi dali više i bolje; više i lepš.. i Ne

Lepoti socijclističkih radilišta naši ljudi pretpostavljaiu rugobu kleveta i laži. Razumljivo je što su Alija jrotanović i njegovi drugovi, gde-gođ Su došli naišli na oduševlieni Dprijem. Radnici, seljaci „narodna intcligencija, ljudi raznih profesija prigrlili sa ih kao svoje milienike, gledajuĆi u njima izraz svojih plemenitih težnji i e&tremljenja, Takav . odmos prema udarnicima može da se razvije samo u zemlji gde se rađ ceni i poštuje. u zemlii sde socijalizam DOstaje sfvarmost kroz delo radnih ruku.

Počeo je Kongres pristalica mra u Meksiku

___U Americi su formirani Rkomiteti pristalica mira u sledećim zemljama: u Meksiku, Argentini, Braziliji, Kanadi, Čileu, Kolumbiji, Kubi, Kostariki, SAD, Pamami, Venevueli i u Urugvaju. Od 5 do 10 ovog meseca održava se Kongres pristalica mira u Meksiku. Komitet za organizaciju „Kongresa izradio je proklamaciju u kojoj se kaže da se provokatori novoga rata sa svakim damom sve intenzivnije obaraju na američke narode koji ne mogu da ostanu ravnođušni pred tim činjenicama.

Pretsednik Komiteta je meksikanSki pesnik Tmriqwe Gomzales Martinez, a generalni eekretar čileanski »isac i diplomata I/uig Enrique Delamo.

Među potpretsednicima su Lombardo

Toledano i Alfonso Kaso, atheolog

iz Meksika. U organizaciji Kongresa uzeli su učešća slikari Diego Rivera 1 David Alfaro Siqueiros kao i vlasnik »Tiempa« Martin Luis Guzman, bivši ministar, i drugi.

Reakcionama štampa u Meksiku već nekoliko meseci vodi kampanju protiv ovoga Kongresa { čak je tra la đa se zabrani njegovo održavanje.

Tiwt »Timpo« piše da će među

ostalima na Kongres doći H. Valas sa 150 delegata iz Seveme \merike, kao i čileanski pesnik Pablo Neruda.

PROTEST NACIONALNOG KOMITETA PRISTALICA MiTA YUGOSLAVIJE 7BOC ZABRANU RON-

GBRESA MIRA U ARGENTINI I ZBORA ZA MIR TT BRA?ZILIJI

Povodom zabrame kongresa mira u Argentini od strane argenfinskih vlasti i krvavih progos pristalica mira u Braziliji Nacionalni komitet pristalica mira Jugoslavije uputio je Komi'etu kongresa pristalica mira ATgentine i Komitetu pristalica mira

Brazilije telegrame· sledeće sadržine: »Nacionalni komitet pristalica mira Jugoslavije pridružuje se protestu svetske javnosti zbog zabrane kongresa mira u Argentini, kao i zbog krva= vog sprečavanja zbora za mir u Braziliji, gde je ubijen jedan mladi pri stalica. : Nacionalni | tet pristalica mira Jugoslavije ulaže ı uiagaće sve svoje napore z jačanje svofskog fronta mira i demokratije, i za demaskiranje huškača novog &vetskog rata.«

· tatu

Vraška je stvar diplomatska nota,

'Napišeš je, pregledaš elegantni čisto-

pis i misliš: ko je pametan kao jal Ko će ovo nadmudriti! Naročito ako si ranij" bio advokat. · Nevolja je što se obično dobija i odgovor, Gle, gle! Kako taj odgovara, baš kao da misli: Ala sam ga udesio! Ima i slavnih ili bar čuvenih mota. A ima i još slavnijih odgovora. Naprimer nota "ustro-Ugarske Srbiji od jula 1914 kojom je lija Austrija. tražila razne stvari: menjanje udžbenika u Srbiji i slične stvari. a između O-

Stalog i to da austrijski sudovi vode

u Srbiji istregu po Sarajevskom aten= i saslušavaju” srpske građane, Nota je *uvena. Čuvenn jedno po drskosti kojom je velika sila Austro Ugarska pokušala da se meša u unutrašnje stvari male države Srbije: jedno po tome što ie dovela do Prvi 5. svetskog rata. Ali ako. je ta austrijsk# nota čuvena, odgovor srpske vlade bio je slavan. Srpska vlada, vlada

male zemlje. čija je prestonica leža”

ma jednoj obali Save i Dunava, dok je druga obala bila u rukama Ugarske pa se sa nie i kamenicama mogla tućj srpska prestonica, srpska vlada pristala je na sve zahteve Austio-Ugarske, na koje ne bi pristala da je bi« la velika sila (a onda joj valjda ne bi ni postavljali tako bezobrazne zahteve?), a odbila je samu jeđan: da austrougarske vlasti vrše istragu na njenoj teritoriji. Tako je mala Srbija odbila velikoj sili „Austro-Ugarskož da pogazi njen suverenitet. Malo kučence usudilo se da zalaje na velikog slona — kaže basna Krilova. A slon je podigao nogu đa zgazi kučence. Posle četiri ratne godine veliki slon je poginuo, a malo srpsko kučence dobilo je dobar čerek rmnovine. Sa karte Evrope nestalo je jedne velike sile kao da je nikad nije ni bilo. Ne stalo je, istina, i male Srbije, ali je zato na njeno mesto došla veća Jugoslavija. Sv-šetak priče već nije bio prema basni Krilova... ;

Ali na motni razgovor između veli.

__ke „Austro-7Igarske, ; „male Srbije.meć,

gla bi se primeniti i MEzopovš basna o vuku i jagnjetu koje je vuku mutilo vođu. Pa i ta bašsna daje pogrešan završetak. U njoj kurjak pojede jagnje, a u stvarnosti je jagnje imalo evoj deo u ubijanju i jedđemju kurjaka .Ne valja kad pesnici, koji svojim basnama hoće da poučavaju narode, pišu takve glujosti, a to dolazi što misle prostački kao wgvaki balvan da je jaki uvek jači, a slabi uvek slabiji, da su manje ribe stvoOrene samo zato đa ih gutaju velike,

Još je daleko gluplje kad moderni diplomati, i to još oni koji se vašar=– Ski bučno hvališu svojim monopolom „poznavanja marksizma-lenjinizma, i koji u svojim diplomatskim notama rado daju marksističke lekci-

je, nemaju druga posla nego se drže

Krilovljevih basana. Zar ne bi oilo bolje 4a se Krilovljeva basna o pudlici i slonu ostavi * dečim knjigama za zabavu dece ili dđa se ustupi imperijalistima za praktičnu upotrebu? No čekaj da vidimo. možda je ta basma baš na svome mestu u sovjetskoj noti...

Dve note napisali su — bar dosad — ruski Jiplomafi n 'anju Slovenačke Koruške, to jest o trampi prava samoopredeljenja oruških Slovenaca za 50 miliona dolara dobijenih ozgo na 100.000 koliko su dđutle fri zapadna partnera bila voljna da priznaju svom istočnom parineru. Prva je već zaboravljena,. ali druga ima izgleda da ostane čuvena, Zašto mi ne bismo nešto doprineli da se bolje zapamti?

Nema u toj noti — osim činjenice da je zbilia zamišliena i predata kao nota — nekih osobina DO Rkojima bi spadala u diplomatsku prepisku. Ona je više literatura bolje reći novinar= ski članak, paškvila, bukvar psovki. Duša joj je advokatska. I više izgleda da je pisao neki diplomata koji je ranije bio branilac, nego neko ko je bio javni tužilac. Odbraniti se! Od. braniti se! Spusti se od osude istorije! To je parola.

Prvo što ovu notu diskvalifikuje kao dipiomatsku notu jeste njena epška, odnosno advokatska dužina, jer o njenim psovkama ne vređi razgovarati. Tu je opet, izgleda, kriv Krilov 8 njegovim basnama. Jer. ako stoji slon prema kučencefu. kakvo je to čudo da slon piše dugačke note, a kučence kratke. Koliko je samo dugačka surla u šlona, a kako je kratka njuškica u pudlice! Ali ova nota nije samo ne-nofa, nego je i neuspela no-~

ta, baš zato što je predugačka. Samo |

slaba pozicija goni na dugačku priču,

ako seybxnaoni dužinom. priče. ; ne. od~

brani se, A ova koruško-dolarsška priča doista je suviše dugačka. Pa nije ništa ni odbranila.

Dođuše, iako je ova nota samo dnevno „paškvilno novinarstvo, ne možemo a da ne priznamo da u njoj ne prosijavaju i neke ftako-reći »teoretske« misli, Zašto najpametniji ne bi poučavali nemuđre? Mudđ bi onda otišla teorija naučnog prioriteta ako najmudriji na svetu ne bi davali poučne lekcije nerazvijenim balkanskim mozgovima? Ne, ne. slon zaista treba

da pouči kučencec, a na kraju lekcije može mu ! kantu o rep okačiti. Zašto čitajući jednu diplomatsku notu ne bismo naučili još štogod iz marksističko-lenjinističke teorije? Veliko je zlo ako se u ozbiljnim pitanjima koja život •vakodnevno postavlja ne snalaziš zato što ne vladaš dobro teorijom. Možeš se okliznuti, razbiti noš, možeš na primer uobraziti da ideš pravo u socijalizam, a kad ono ti se najedanput nađeš u jRkapitalizmu, Treba se dakle stalno napajati teorTijom. a ova nota ne samo da hoće da nas napoji, nego čak i da nas opije. Ako si je jednom samo pročitao, već ti se vrti u glavi i teturaš se pod teretom feoreftske pouke.

Ti si, na primer, bio toliko ograničen da si mislio da je integritet prosto integritet, da obećanje nekc~“a nekome, jedne države drugoj, da će braniti i zastupati ~ integritet, znači tačno to što te same reči lažu. Kako si bedno abo vi na dijalektiku! Nije ni ču.o. kad si već izdao marksizam. Ali. hvala bogu, eto bratske pomoći i drugarske pouke. Mali čas dijalektike: Integritet jeste integritet, ali u isto vreme on je i 5VOja negacija, ne-integritet. I ako ja nekom „aramtujem integritet, ja mu u isto vreme garanfujem i neintegrifte' to jest ja mu u isto vreme ne garantujem integritet. Drugim rečima,

ako ja garantujem celovitost (celost-

nost, integritet) tvoje državne teritorije u njenim đosad priznatim granicama, onda... Ali čekaj! Kakve granice! Otkuđ sad pominješ granice! Pau nigđe u obećanju integriteta Austrije, učinjeno njegovom · prevashodstvu i mnogopoštovanom drugu Reneru, nema ni jedne reči ni o »granicama Austrije«. ni o »garantijama austriskih granica«, ni o »neizmenljivosti austrijskih granica«, niti o tome da će »granice Austrije ostati bez izmene«. Sve je to izmislila i slagala jugoslovenska vlada, kaže slatka notica notetina.

Dakle, priznati se mora: i izmislili Ssmo-:islagali. „Graso. d- grdno. slagali i ružno izmislili: svih fih reči, a naročito reč: »granica« nema u Staljinovom pismu RBeneru. Ima samo to da je Renerova briga o integritetu Austrije i Staljinova briga. Pa zar 6e tu pominju neke granice? Ne, ne pominju se — da kažemo to u stilu note.

Izmišljeno je, izmišlieno

Pa dajte već to dijalektičko tumačenje imtegriteta jedne države.

E, ne treba suviše žuriti. Treba svršiti kojekakve prethodne poslove pre

reno samo Zat da In guaju vehke,– mezaprina Ne, ne so vaja eba Si kojekakve pređodne poslove PP ZAGPEBAČKA ODERA U BEOGRADU

Od % avgusta do 3 septembra gostovala je u. Beograđu Zagrebačka 0Opera sa svojim Mompletnim ansamblom, dajući svakodnevno pretstave na Ljetnoj pozornici u Topčideru, odnosno u Zgradi beogradskog Na rodmog pozorišta.

Kao i u drugim evropskim, naročito slovemskim zemljama, javlja se opera u Hrvatskoj kao simptom uzdizanja kulturne svijesti naprednijeg građanstva. Tako i prva pojava Oopere godine 1846, tim njene znažajnije razvojne faze (od 1870, makon 1895), — sve je to obilježeno snažnijim političkim i RWwui'mrpim poletom naprednijeg dijela hrvatskog građanstva. Ili obratno — svako ukidanje hrvatske opere bio je namjiermo sračunati gest protunarođnog režima.

Nakon ranog početka kod kojeg tragična sudbina Lisinskog svjedoči o tome da još nisu dozreli uslovi za razvoj. hrvatske opere, prolazi 20 godina u kojima — makar i pod pritiskom Bahovog apsolutizma — ti uslovi dozrijevaju. Iza 1870 vidimo Zagrebačku opemui kako se pod rukovodstvom Zajca osposobljavala za izvođenje širokog repertoara, idući gotovo u korak sa većim evropskim opermim scenama. osobito u slaven= skom repertoaru (1873 »Prodana nevjesta«, iza 1895 »Pikova dama«). Kvalitet i u izboru repertoara i u izvođenju podigao se naročito nakon Prvog svjetskog rata, Treba naglasiti obogaćenje repertoara u to doba slavenskim muzičko-scenskim djelima, u prvom redu ruskim.

Proživivši krizu u čitavom sistemu rađa, u repertoarnoj politici, u kva-

· liteti reprodu!l:cije za vrijeme fašistič-

ke okupacije, Zagrebačka opera posli. je oslobođenja brzo je upornim nastojanjem 'odigla. svoj umjefnički nivo na prijašnju visinu. U repertoarnoj

politici osjeća se vidno nastojanie za '

učvršćivanjem jedne odđređene linije koja bi se mogla u par riječi oka rakterisati „vako: davanje standardnih djela svjetske (najviše slavenske) operne i balctne lite. 'tui sa što višim kvalitetom. pogsvećivanje velike paŽžnje opernom i baletnom „stvaranju jugoslavenskih kompozitora. Osim toga na području kadrovske politike prekidajući sa nezdravim fradicijama buržoaskog pozorišta — Zagrebačka opera daie široke mogućnosti razvoju mladih talenata.

I ako program OVOg gostovanja ne daje idealni presjek kroz repertoar Zagtebačke Čpčre, (Wdba MOJE 'Venj~

skih razloga davane pripremane Oopere »Karmen« i »Koštana«) ipak kroz niz djela što je Zagrebnčka Opera izvela u Beograđu, jasno vidimo nastojanje za formiranjem repertoara u kome važno — u ovom slučaju čak i prvo mjesto-zauzimaju djela jugoslavenskih kompozitora (»Porin«, »Ohridska legenđa«, »Ero s onoga

Luojja, Ožegović

svijeta«), slavensk;h kompozitora (»Bahčisarajski fontan« »Romeo i Julija«), dok je ostala svjetska literatura zastupana serijoznim dielima klasike i početka realizma (»Pidelio«, »Aida«).

Zagrebačka opera prikazala je u Beograđu ova dijela: »Pormn« od V. Lisinskog. »Bahčisarajski fontan« od B. Asafieva, »Ero s onoga svijeta« od J. Gotovca, »Ohridska legenda« od St. Hristića, »Aida« G. Verdia, »Fiđelio« Betovena, i kao oproštajnu pretstavu balet Prokofjieva »Romeo i Julijas, U muzičkoj i scenskoj realizaciji tih diela opaža se pozitivno nastojanje k ftijesnom „usklađivanjiu elemenata muzike i sceme.' i to u većoj mjeri usoicšno. Isto tako među samim izvudačima, između solista, hora i orkestra opaža se čvrsta povezanost, koja ie samo miestimično bila neznatno narušena. Svakako ie najvažnije to da se uskim povezivanjem muzičkog i scenskog oštvarenja dobiva jedna utvrđena crta điela koja je svijesni rezultat „um'=tničkog nastojanja a ne neka sluhajna pojava. U realizacijama „opermih djela pod rukom burčuaesrba www ekwiisza, 90

makar te realizacije bile rađene pod najpovoljnijim uslovima, muzičko i gcengko ostvarenje često nije organ– W&ki povezano, — moglo bi se gotovo reći: muzičko i scensko ostvarenje nisu zajednički »mobilišsani« da iz-

nesu jasno i nedvojbeno osnovnu ideju dijela. | Alko pokušamo đa govorim” n Đrin=

Milan Saks (Rarikature Kleme Pažgaj)

cipu gocijalističkog realizma u oper= noj reprodukciji, onda je potrebno da se u prvom redu misli na koncentrisanje svih elemenata muzičkog scenskog djela na to, đa ideji djela Što bolje istaknu. Put takovom postavljanju muzičko-scenskih djela uporno traže danas (katkad sa više katkad sa manje uspieba. ali uzdižući stalno umjetnički nivo i dobivajući u cijelo. sti sve bolje i bolie re .ultefe) naša opema pozorišta, u orvom ređu Zagprebačka, Beogradska i Ljublinnska opera.

U Lisinskijevom »Porinu« se spomenuti princip nastojalo provesti sa mnogo fruđa i kadkod veoma uspjeŠno, ali bilo bi potrebno u žčitavoj operi — iako ona pati od belihiievsko — majerberovske ras&teonutfosti 1 pompeznosti — ipak jače podvući dinamičnost narodne borbe i istaknuti herojske momente. Pojava »Porina«. opere sa temafikom iz naše narodne historije, sa podvučenim h “skim momentima. pa čak negdje i sna koriŠtenjem elemensfa naše narodne muzike — pre *fto. pgodinn niije «nmn iz-

WeaWrevvde yo Webezrtoj aftaohe;

kao pnolpmpn tačka«e.

no se izruči krajnja mudrost. Pravi dijalektičar prvo će še zainteresovati , za okolnosti koje su izazvale pisanje! toga pisma u kome še nalazi reč. integriteb kao dijalektički pojam ne-. integriteta. Via Žhit I nota iznosi tako dve okolnosti Koliko su one istinite ili ne, mije' važno. Mnogo je važniji zaključak: »Na toj bazi poniklo je Staljinovo Dpi- · smo«,. Kakvo nravđanje što je pismo. bilo napisano! Pa zašto se pravdaju”., za ” uo pisanje pisma. kađ mi to ni-, smo tražili? Isto su tako mogli da se pravdaju i zašlo se Rener u tom:pismu oslovljava sa »mnogopoštovani. druže«, što diplomafski nije obave. zno, a ne samo sa »Prevashodstvo« | (Ekselencijo). što je diplomafski obavezno. Ima nešto ironije što se OVO. »mnogopoštovani druže« za „Renera citira u istoj noti koja se završava objašnjenjiem zbog čega jugosšlovenska vlada ne m že računati na lju-

' baznošt i poštovanje

Posle objašnjenja okolnosti, dolazi 1 objašnienje »polazne tačke« za stav koji je zauzet u pismu Reneru. Ni to im objašnjenje niko nije tražio, i no ta je od toga samo duža. Dajući to objašnjenje. pisac note odvaljuje kako »jugoslovenska vi:da smatra da je načelo samoopređeljenja nacija primenljivo sa io na Jugoslaviju i na” pobedničke nacije«. To, naravno, đolazi otuda što smo »vaspitani u đuhu imyperijalističkog porobljavanja«, Bto" ti opet novog saznanja: mi uobražavali da smo se trid set godina vaspitavali u duhu boljševizma, a ono išpade da smo se vaspitali u duhu im- ' perijalističkog porobljavanja, No, ka-_ ' ko stvari stoje đanas, ko zna da li fa?” primedba nije tačna... E, a sovjetska” vlada polazila je od stanovišta demokratizma. ti. od toga da načelo samoopredeljenja nacija treba da buđe” primenjeno na sve nacije, pa i na” pobeđene. Kakva posla ima ova po-" dela na pobedničke i pobeđene naci: je u ovom itanju dosta je teško na” šim balkanskim mozgcvima da ulva-– te. Pa. mi, nismo. ni tražili. prayo sa moopredeljenja za pobedničku Jugo slaviju „nego za porobljene koruške Slovence. Da. nisu možda: koruški Slovenci u Austriji pobednička naci“ ja zato što pripadaju slovenačkoi ha: ciji koja je u sastavu pobedničke Jugoslavije, a austrijski Nemoj u Au. striji možda porobljena nacija zato' što je Austrija. pobeđena zemlja? To bi nam neka iduća mota morala ob. jasniti. Ali bolje da to ne urađe, Tma– mo mi i preča pošla nego da pohađa~. mo takve, večernje kurseve. 12%

Sad, fala bogu, možemo već preći na zadovoljstvo dijalektičkog ob. jašnjenja integriteta. Čujmo notu: »Pitanje integriteta ove ili one zema lje i pitanje »neizmemljivosti .grani= ca« te zemlje dva su potpuno razli«. čita problema... Sovjetska vlada bila je i dalje za integritet Austrije, Da li to znači da se ona samim tim jzjašnjava za nepromenljivošt austrijskih · granica... Jasno je da ne znači...

Je li zaista jasno? f

Svaki iole pismem čovek misli đa integritet neke zemlje mači integritet njene teritorije, a da sama reč” integritet u toj vezi znači neprikosnovenost, mnepovrednost !teritorije. Tako kažu svi rečnici na svetu, pa: i ruski. A. to uobražavaju ı sve države na Wvetu, velike i male, kađ go-· vore o &vom integritetu. I kad jedma · drugoj priznaju integritet, one im Bg fime primaju pumu ] neprikosnovenmost njihove +teri / Tu se takođe ne nalazi reč »granicac, Aji kazati da nekoj zemlji priznaješ integritet teritorije, đa njem. teritoriju smatraš „neprikosnovenom i nepovrednom, to je upravo kazati đajoj priznaješ tačno određene gramice, da joj priznaješ imtegritet u tačno određenim granicama, A ako bi igde u svetu važilo tum. čenje integriteta koje daje sovjetska nota, onđa ničije primanje integriteta nikome ne bi. imalo nikakve vrednosti, jer se nikad ne bi malo kakvo 6e krnjenje imtegriteta krije iza takvog primanja... Pa zato hvala na pripovetki. · (

Međutim, mi nismo zagledđali samo u obične rečnike, ruske. frameueke i druge. Pogledali smo mi i u Staljinov Spis »Marksizam i nacionalno pita= nje«. Tu ćemo se, slučajno opet sresfi sa Renerom, ma da pođ pseudonimom –Špringer. »Kako postavljaju pitanje — pita. Staljin — austriiski feoretičari. kul" furno-nacionalne aufowomije... Špringer i Bauer?« POI

I Staljin cifra: j ž2:

»Mi ne đajeme ovđe — Kaže Šprin= ger (Rener) — ođgovor na pitanje da li je uopšte moguća država nacional- , nosfi i đa li su austrijske nacionalno= sti primuđene da obražuju jednu DO-” litičku celinu; ta pitanja. smafraćemo rešenim. Za onoga koji se ne slaže s pomenutom mogućnošću i nužnečću, naše će ispitivanje biti, đakako, f\sn :đmeifno., Naša tfema lasi: ove nnEda SdAHGae su đa Mive zajeđno; koji će im pravni obljei omogućiti da” žive najbolje?« ; Sea}

A Staliin nn to primećuje: i

»Dakle, đežavynj integritet Awstrije

Je li jasmo rabinerima 'marksizma, pisvima nofe, šta im Staljin ovđe Ti-,

(Mattavak MP drugoi strani)