Књижевне новине
7
|—
7.8
~
i.
Le a ai“
ab rž 3
BRANA 4
ZAGREBACKA OPERA U BEOGRADU
(Nastavak sa prve sirane)
Tu operu kao najviši domet setvara'mja rano umrlog Lisinskog,.treba poamatrati i ocjenjivati u okviru novih i smjelih ideja naših naprednih kulturnih radnika tog vremena, Zar nije karakteristična i velika pojava slobodoljubivost i demokratičnosti većine pjesnika, književnika, „naučnika jugoslavenskih ·„narođa polovinom ŽžIX vijeka? Njihovo propovjedanje bratstva slavenskih, a posebno jugo· slavenskih naroda? Zar njje veličansWtvon njihov plameni patriotizam, njihova čista ljubav za svoj narod i poštivanje dmugih „naroda, njihova vjera u »jugoslavensku i slavemsku zajednicu u kojoj će svaki narod moći razviti svoje slvaralačke snage, a da se ne odrekne svoje nacionalne imdividualnosti« (Prešern). Zar nas ne zadđivljuje njihova uporma borba riječju i djelom za to da i mali narodi steknu pravo ma ravnopravnost
| u Svjetskoj zajednici?
JU toj almosferi i nastaje Lisinski~
:. Jev »Porin«, »junačka opera« sa mno-
go nedostataka i početničkih grešaka. Njen nastanak u zemlji bez ikakve tradicije na području operne umjetnosti, njeno stvaranie od kompozitora početnika, pokazuje visok nivo kulturne svijesti naprednih elemenata iz redova građanstva. koji su u veliko fežili za uspostavljanjem što tjiesnijeg kontakta sn ostalim jugoslovenskim narodima i vjerovali da 'Ćće se jednom ostvariti njihovo bratstvo i jedinsivo.
Gotovčev »Hro & onoga svijetia« ie djelo neobično zahvalno za scensku realizaciju i time povezanost muzike i scene već ima svoju Čvrštu osnovu. 'Uprkos nekih svojih jeftinih momenata ipak to djele vedrinom i omtimizmom kojima je prožet veći dio muzike ukazuje na jedan od puteva kojim se može poći u traženju našeg narodnog opernog stila. Upravo te osobine Gotoweve opere istaknute su u zagrebačkoj izvedbi. Veliki interes pobudilo je izvođenje Vendijeve »Aide«, koja je djelovala umjetnički zaokruženo i muzički veoma solidno. Dimenzije ljetne pozornice su VTrTIO prikladne za scensku realizaciju »Aide«, mo možda bi dimenzije kulisa
(tj. njihova visina) trebale biti nešto veće na tolikom prostoru. Kod »Aide« se osim toga dosšta zapazilo neke akustičke nedostatke ljetne pozornice.
Nenad Lotka
Bjajne i pompezne ili velike dramat6ke scene gotovo i nisu bile lišene BVoOg pravog djelovanja, ali nježne i psihološki duboke lirske scene koje je Verdi tako majstorski postavio kao kontrast onima prvima, SOtOVO posvema su se izgubile, U Betovenovom »Pideliu« izvođenom u zgradi Narodnog: pozorišta pod ravnanjem M. Saksa, moglo se potpunije ocijeniti solidnu muzičku postavku, i upoznati pravi Kvalitet čitavog ansam-
stvarno!« On se živahno okrenu, ali se ubrzo smirio pošto nas je čuo šsamo Anri Ber. Tek docnije sam razumeo pravi smisao i, najzad, takođe shvatio i razlog zašto je on u svojoj istoriji filozofije napisao: »Hrišćanstvo ne prefšsavlja više napredak zato što nas ono uči da je njegov bog smrism, dok su paganski bogovi besmrtni«.
Kakav je to napredak ako bog nika- J
da nije postojao?
Sa padom stare verske doktrine is korenjen je i ceo drevni moral, ali Nemci će se njega još dugo držati. To je isto kao kod nekih žena koje su sve do svoje čeirdesete godine ostale neporočne, a posle toga misle da ne freba više imati ovako lepe predrasude, i pored toga što su njihova na-
_ čela postala još strožija, Nestajanje _ werovanja u boga ima ne samo mo-
ralni nego i politički značaj. Mase ne podnose više tako strpljivo OVOZCmaljske patnje, već zahtevaju potpu=nu sreću još dok žive na zemlji. Prirodna posledica ove promene koncep cije o svetu jeste komunizam, koji se širi u celoj Nemačkoj.
Sasvim je razumljivo đa proletarijat, koji se bori protivu postojećeg reda stvari, ima vođe naprednog du-
ha i filozofe visoke čkole. Ovi posled-
nji prelaze sa doktrine na akciju, Što ·je i krajnji cilj svake misli, i formu-– lišu svoj program.
O čemu se radi? Odavno sam o ftOme sanjao i ovako o tome pisao: »Mi nećemo više da buđemo ni sankiloti, ni skromni građani; mi ne želimo Vviše da imamo nalickane pretsednike;
mi uvodimo božansku demokratiju:
svi 83mo S8veti, svi smo uzvišeni, svi smo veličanstveni«. ' Vi zahtevate jednostavna odela, trez vene običaje, mlaka uživanja. Nasuprot tome mi fražimo, nektar, ambroziju, purpurni plašt, retke mirise, raskoš, uživanja, dražesne igre imfa. muziku i komeđiju.
n | O O a O ai aac elena aaa ara ja --—-—___- Co CC eograd, Francuska broj – — Štamparija »Borba« Beograd, Dečanska 31.
| Odgovorni urednik: Jovam Popović, B.
bla Zagrebačke opere i njegovih po-
! jedinih faktora.
U Hristićevoj »Ohridskoi legendi«, nesumnjivo našem najboljem muzičkom scenskom djelu, ostvarene su žive scene sa mnogo temperamenta, a data je i jedna crta epske širine. Upada u oči pozitivna tendenca k aktivizaciji čitavog ansambla, Ne želeći ulaziti u ocjenjivanje izmjena koje su izvršene na račun samog scenarija, smatramo da — ukoliko se kakove izmjene vrše — njima treba prilaziti uvijek sa velikim oprezom. »Bahčisarajski fontan«, balet \safjeva, u kome muzički nisu dostignuti rezultati ruskih klasika opere i baleta, rješavan je scenski prilično uspješno. U nekim scenama lirskog karaktera čini se da su dimenzije pozornice pretstavljale smetnju za čitavu scensku postavku.
Solisti Zagrebačke opere koje smo čuli na ovom gostovaniu većinom su poznati beogradskoj publici. Oni raspolažu gotovo 6vi odličnim glasovnim Thaterijalom, a među njima se ističu — bilo kao potpuno zaokružene, snaŽne umjelničke ličnosti: Josip Križaj, Josip „Gostić Vilma Nožinić, Marjana Radev. Nađa Tončić, bilo kao mlađe snage koji imaju uslova da se razviju u umjetnike velikih razmjera: Dragica Martinis, Drago Bemardić, Vanja Matulić, Tomislav Neralić i drugi. Uz njih su pokazali visolri umjetnički kvalitet prvaci zagrebačkog baleta Ama Roje i Nenad Lotke.
Uspjeh muzičkog djela treba Sšvakako najviše zahvaliti dirigentima Zagrebačke opere u prvom redu Milanu · Saksu, zatim Borisu Papandopulu, Jakovu Gotovcu i Mladenu Bašiću. Uspjeh cjelokupnog ostvarenja opernih djela osigurali su režiseri Branko Gavela, Margareta Froman i T'erdinad Roje, koreograf Oskar Harmoš i scenografi Marijan Trepše, Vladimir Žedrinski i Zvonko Agbaba, Kod svega je velik i težak zadaiak pao u dio horu i orkestru Zagrebačke opere. Ti ansambli pokazali šu mnogo truđa i zalaganja za njegovo izvršenje. Prilikom gostovanja „Zagrebačke opere koje je dalo velikom krugu publike glavnog grada naše zemlje
mogućnost da može upoređivati dostignuća Beogradske i Zagrebačke opere, nameće nam se misao o veli-
Đurđa, Đurđan (Karikature MKleme Požgaj) pernog Života, kojeg reprezentiraju ovakvi umjetnički kvaliteti kao što ih ima Zagrebačka i Beogradska opera, a koji (kvaliteti) Su u stalnom porastu. Uzevši uz to u obzir i nađ čitavog niza vrlo aktivnih stalnih opernih pozorišta po našoj zemlji, vidimo stvaranje novih uslova za razvoj našeg opemog života, uslova koji nam garantuju visoki umjetnički nivo naše buduće centralne opere. N. H.
ruza muzaninaKRSE AS Tn Oi ia
Ove reči možete naći u mojoj knjizi »O Nemačkoj«, u kojoj sam pretskazao da će se nemačka politička re= volucija roditiizone filozofije, čiji je sistem fako često oglašavan kao isljučivo sholastički. .
Ali, uzalud sam proricao! Ja sam video kako se seju zmajski zubi i kako iz njih niču oklopnici koji ispunjavaju svet zvekom svoga oružja, a koji će se, nažalost, uskoro međusobom podaviti. Otkad se ta knijga pojavila ja ništa nisam napisao o Nemačkoj. Što danas prekidam svoje ćutanje, ne činim to da bih udovoljio srcu već da udovoljim upornim željama prijatelja. Oni su se češće od
mene bunili protivu volšebnog nez-
nanja o razvoju nemačkog duha, koje vlada u ovoj zemlji; to neznanje je sa mnogo uspeha iskorišćavano od strane naših neprijatelja. Kad kažem »naši neprijatelji«, ja pod tim ne podrazumevam One bedne kreature koje trče iz jedne novinske redakcije u drugu, nuđeći neke apsurdne klevete, a sa sobom vuku sumnjive patriote koji su u stvari potpaljivači. Ovi ljudi ne mogu dugo da nam Ško de, jer su suviše glupi. Oni mogu samo postići da Framcuzi posumnjaju u to da su Nemci pronašli barut. Istinski opasni neprijatelji su dvor jani evropske aristokratije, koji se raznoliko prerušavaju., a često i u žen skoj odeći idu našim stopama da bi sabotiralj naše nastojanje da upozna mo svet sa istinom. Ljudi Slobode, koji su mogli u svojoj domovini da izbegnu famnice, fajanstveni atentat, ili neko obično naređenje za hapšenje koji su na svojim putovanjima tako meobezbeđeni i šputani, neće ovde, u Trancuskoj, naći svoj mir; a oni, kojisenme mogu fizički osakatiti, naći ČE svakodnevno w&voje ime uprljano i
oklevetanmo.,
Josip Gostić
Margarita Fromam
DO i i O Oea O O a O a e ode aaLiedadsnu pie aa ap iGanai kai a a _—__ —TT—— ,
Istorija govori — informbiroovci poriču...
(»Istoriski arhiv Komunističke „partije Jugoslavije« tom I Knjiga 2; »Borba« 194243; izdanje Istorijskog odeljenja CK KPJ, Beograd 1949). i
Nikađa se ova iknjiga neće moći da čita mirmo, bez uzbuđenja i rodoljubivog plamena koji će buknuti u sva-– kom poštenom čitaocu, a pogotovu da nas, u eri informbiroovškog nasrtanja i konfrarevolucionarne rabote. Prosta je i vrlo jednostavna iština da kad se danas gledaju dokumenti iz našeg Oslobodilačkog rata, naše Narodne revolucije, onda su to zapisane stranice istonije naroda koji je pod ruko-
· vodstvom svoje Komunističke partije
izvršio zavetnu dužnost svakoga naroda prema sebi i drugim narodima, a to je: borba za slobođu i nezavismost, borba za novi, bolji, socijalno pravedniji život — borba za revolucionarnu pobedu proletarijata, za šO0cijalističku domovinu. Ti dokumenti, sasvim razumljivo, govore o onome šta se događalo, čime se i kako se rukovodilo, čime je i kako se narodu tumačila nužnost da se bori bez obzira na Žrtve, napore i teškoće. Sasvim je druga a&tvar što za Informbiro i ta, kao i sve druge istine, uopšte nije islina. Ali za nas, za revoluciomamu borbu svih porobljenih i potla čenih naroda, to je ne samo dragocena istina već i ogrommo iskustvo, koje nikakve informbiroovske mahinacije ne mogu ni opovrgnuti ni zabraniti, jednostavno zato što to revolucionarne snage sveta ne mogu i neće da dozvole. A već je odavno pusti prazen sam Informbiroa da sakrije čitavu jedmu revolucionarnu pobedu mu »malod zemlji« Jugoslaviji, da ipbriše tu sem lju sa geografskih karata i svojih listova, bolje reći teftera u koje še uknjižavaju Mdevetnici, smerni podanici, laže i paralaže, revizionisti, komov koji je ipnenadino izdžikljao u me>* đunerodnom mevolucionarnom, pokmetnu, komunističkim partijama i socijalističkim zemljama, korov koji revolucionarni proletarijat neće trpeti na svojoj revolucionarnoj njivi,
Šta istorija potvrđuje, a oni, inform biyoovci, ta čudnovata izraslina u me đunarodmom radmičkom pokretu, poviču? Prva neprijateljška ofanziva prekinula je izlaženje legalnog partiskog organa »Borbe« čiji sadržaj za 1942 i 1948 godinu reprođukuje ova Kknjiga. Došle wu druga i imeća ofamziva u kojima i između kojih je bilo ner moguće stvoriti uslove za njeno DOnovno izlaženje. Tek dolaskom u Bo&anskmu Krajimu, jednog od novih, snažnih žarišta borbe, stvoreni su uslovi da se »Borba« ponovo pojavi. Posle dvađeset brojeva njeno dalje izlaženje prekinule su četvrta i peta ne prijateljska ofanziva, koje su bile neobično žestoke, krvave i teške, koje su izvršene i na osnovno jezgro Armije, ranjenike i bolesnike i ogrom ne narodne zbegove, na veoma Velikoj teritoriji. Do početka tih novih ofanziva u Jugoslaviji je postojala Oslobođena teritorija od 48.000 km što čini jednu petinu ukupne državne teritorije stare Jugoslavije (štr, 824 325). A posle ofanziva ona je ponovo stvarana i proširivana tamo gde je bila izgubljena. *
Do kraja oktobra 1942 godine, u vreme kada je izlazila »Borba« u Bos. Krajini, već su bili stvoreni Nar odmoogslobodilačka vojška i partizanski odredi, Jugoslavije (str, 291 — 292). Za godišnjicu Velikog oktobra i na samu godišnjicu formirane su divizije i kornpusi, predavane brigadne zastave (str, 179, 187, 106—111). Ku
Između freće i četvrte neprijateljske ofanzive naše brigađe i divizije vodile su velike ofanzivne operacije na veoma širokoj teritoriji. U Centralnoj Bosni (2 divizije} gde je po dva puta ogsvajana srednjevekovna tvrđava Jajce (str. 67. Drugi put je oslobođena uoči , Prvog zasedanja AVNOJ-a 25-XI-1949). U Bosanskoj Krajini je na "dan godišnjice Oktobarske socijalističke revolucije osvojen Bihać kao »oktobarska čestitka naših partizana sovjetskoj braći« (str. 164). Zatim u Dalmaciji koja. ka-
' ko je govorio drug Tito (str. 110), go-
ri i gde je četnička kama počela klati, a »Dalmatinci idu u partizanske
redove Dalmafinci su već došli u pro”
leterske · brigade, Dalmatinci stupaju u udarne brigade, Dalmatinci se dižu u borbu za slobodu i srećniju budućnost svoga naroda«. Ne samo tu, već i u »Hrvatskoj, Slavoniji, Hrva'skom Zagorju, u onoj zemlji za čije se ljude govonilo da nisu sposobni za borbu, ruše se željezničke pruge, leie u vazduh skladišta, narod uništava žŽi vu SŠnagu ustaša i Nijemaca i diže se da zajedno s drugim narodima Jugoslavije zbaci fašistički režim koji nam ie Hitler nametnuo«! (Str. 110). I tako dalje.
Do tađa su bile skršene još dve Velike neprijateljske ofanzive, druga i treća, a završene su neuspehom ofan-
zive u Srbiji — u Toplici dve, na SVrljiškim planinama i Kopaoniku jedna. U Sloveniji je.krahirala ofanziva u koju je bačeno oko 100.000 Italijana i Nemaca. U Gorskom Kotaru bile su dve, na Kordunu tri, u Baniji dve, u zapadnoj Lici jedna, u Dalmaciji čeftiri, na Fruškoj Gori dve, u Slavoniji četiri. Sem toga, ne treba zaboraviti veliku ofanzivu na Kozari, u Crnoj Gori i Hercegovini. (Str. 324).
'U periodu ponovnog izlaženja »Borbe« i još do izlaženja narodnooslobodilački odbori su postali »prirodmi oblik istinski narodne vlasšti koji najbolje i jedini odgovara današnjim uslovima i narodnim potrebama« (str. 13)... »Na ovom stupnju narodnooslobodilačke borbe izmenio se pod takvim uslovima (pobede maše oslobodilačke i revolucionarne vojske i olvorena izdaja izbegličke vlade i njene agenture za saradnju sa okupatorom u zemlji — naša napomena) i sam kzrakter marodnooslobodilačkih odbora kao organa vlasti. Oni se više ne mogu smatrati privremenom vlašću u Onom smislu kako je to bilo u ranijoj fazi borbe. Nije više moguć povratak nikakve stare vlasti. Nije više mogu» će da ljudi ranijih protivnarodnih re žima zajašu ponovo narodu na leđa. Nije više moguće da narod svoju sudbinu prepusti ma kome drugom, da svoju vlast, za koju je dao tolike Žrtve, ispusti iz ruku. Narod to neće do> pustiti« (Moša Pijade, str. 14). Tako govore istorijski dokumenti, a solidarna braća iz Informbiroa godine 1949 izvlače ma scenu razne Lazice i Grole, Živikoviće, Šubašiće i druge, sa kojima je nekad, još godine 1944, naša vlada morala praviti nekakve privremene sporazume po savetima i insistiranju iz SSSR-a. Ostali drugaiji od Tirane pa do Varšave onda nisu bili toliko moćni kao Manas, pa da u istu zurlu duvaju.
Međutim, još u oktobru 1942 'Tilo je, u ime čitavog našeg naroda i svakog borca, rekao za tu emigramtsktu vladu i elemente iz kojih se oma formirala, te koje je Informbiro pokušao da izvuče iz naftalina i da im Oživi slavu: »Mi je ne priznajemo! Naš narod kuje sam sebi buduću slobodu, buduću sreću. Naš narod će sam naći u svojim redovima rukovodioce koje će staviti da upravljaju „ovom zemljom, koja je u ovom teškom momentu, u ovoj teškoj borbi, tako reći jedina među zemljama Hvrope, pokazala nečuveno herojstvo i smjelost« (str. 109). .
Čitavi narod se držao tih reči kao &voga revolucionarnog i borbenog programa i sproveo ih u delo do kraja — do stvarania nove socijalističke države. No ta država nije stvorena pošle neke »slobode koju je na bajonetima donela Crvena armija«, već u toku same revolucionarne i oslobodilačke borbe. Na čitavoj oslobođenoj teritoriji vršeni su izbori za novu vlast, a oni su tako shvaćeni da »moraju biti jedna ozbiljna, politička borba nove sadržine. Oni treba da budu borba za novo, za lomljenje i poslednjih zaošstataka starog, borba za bolju organizaciju pozadine« (str. 8318). Na te »najslobodnije izbore koje je ikad narod ove zemlje doživeoO« kao glasači i kandidati i žene i omladina od 18 godina (str, 318), jer se radilo »o likvidiranju političke pasiv nosti i nekritičnog starog odnosa prema vlasti, odnosa pokorne poslušnosti, koji je tuđ novoj, pravoj narodnoj vlasti«. (Str. 319). Posao stvarania, 174 gradnje, organizacije narodne vlasti i samih izbora, prema dokumentima (str. 319) i stvarnosti.vodili su komunisti, članovi KPJ, a tu Partiju je šest godina kasnije (1948 godine) CK SKP(b) proglasio ilegalnom i za taj »greh« optužio CK KPJ i druga Tita. Ta Partija je godine 1942, pre prelomne bitke kod Staliingrđa, u svome organu učila narod, sve članove Partije, SKOJ-a Fronta i organe narodne vlasti otvorenoj i jasnoj kritici i DOoznavanju svojih prava i dostojanstva: »Otvorena i jasna kritika samo će pomoći odboru da savlada svoje nedostatke. Zastrašivanje naroda da ne sme na skupovima, pred odborom da kaže šta želi, šta misli, šta mu je krivo, to je posao neprijatelja, koji na taj način razaraju i narodnu vlasti
rovare protiv narodnog jedinstva. Mnogo političkog „smisla moraju „pokazati komu nisti da pravilnim vaspilinim postupcima razviju u narodu Smišao za zdravu.
kritilču, za
uređivanje života u SVOme selu ili gradu, sutra u čitavoj državi (str. 319. U ori-
ginalu nepodvučeno). Tu i takvu demokraftiju kovali su komunisti u Jugoslaviji u toku revolucionarne borbe. Takvom odnosu prema kritici —_ tvorenom i jasnom — učila je KPJ čitav narod u jeku ratnih bura i tegoba, onda kada se o ovim bpitanjima nije ni slutilo. a još manie gOVOrilo u drugim „današnjim „zemljama
»
došli su ~.
upravljanje i
nove demokratije. A godine 1948 CK SKP(b) je izmislio »činjenicu« da u Komunističkoj partiji Jugoslavije koja je ovako učila i postupala i postupa nema slobode kritike i samokritike i da u njoj vlada »turski režim«. Godine 1942 na oslobođenoj teritoriji održan je kongres omladine Jugoslavije, (str. 387), lekara (str. 10), Zemaljska konferencija Anftifašističkog fronta žena (str. 271—275). Na Kongres omladine, na primer, došlo je na oslobođemu teritoriju 365 delegata iz svih krajeva zemlje, probijajući se kroz zasede okupatora i izdajnika (str337). A danas su Judinovi semzali izmislili i uporno brbljaju da su ogrom na socijalistička radilišta naše omladine nekakvi koncentracioni logori. U Bihaću je 26 i 27 novembra 1942 održama osnivačka skupština novog političkog „pretstavništva naroda Jugoslavije, AVNOJ-a (str. 251), a CK SKP(b) je izmislio »činjenicu« da io narodnoošlobodilački pokret godine 1944 ,posle slomljenih svih sedam neprijateljskih ofanziva »preživljavao tešku krizu, ·iako je dobro DOZnato da su tada poštojali AVNOJ kao vrhovno zakonodavno i izvršno telo i Nacionalni komitet narodnog oslobođenja kao privremena vlada. Godine 1948 je CK SKP(b), a sa njim i avi ostali informbiroovci, porekao istinu koju je pod pritiskom činjenica — naše beskompromisne borbe i postignutih uspeha —govorio radio Moskva oktobra 1942 godine: »Naj veći deo ralnog tereta u Evropi, +}. devet desetina podnose Rusi a jedan dobar deo one poslednje desetine 8našaju partizani male Jugoslavije. O-
. sovina je morala da odvoji nekoliko desetina svojih divizija za Jugošlavi- ·
ju, iako su im one bile neophodno po trebne za Istočni front. Od Slovena Rusi i Jugosloveni dali su najveće žrtve u borbi protiv fašizma... Rusi i Jugosloveni jedni druge uzajamno pomažu, bore 8# rame uz rame i biju boj za napredak čitavog čovečanstva. „. Danas sovjetski narodi sa Srbima, Slovencima i Hrvatima stoje na braniku napretka čovečanstva«.. (Str. 104). A danas delovi tih narođa koji su kroz takvu borbu &tvorili svoju #0 cijalističku domovinu i grade je nečuvenim tempom, služe kao moneta za potkusurivanje dolarskih računa, a svi zajedno za neprijateljske i kontrarevolucionarne napade pod pokroviteljstvom i inicijativom zvaničnih krugova SSSR-a.
Za nepoštene račune lInformbiroa,
za mesocijalističke odnoše prema socijalističkoj zemlji, za spas duše »sov= jetskih patriota« belogardejaca, za samožive, irgovačke računice, za odbranu svoga »prestiža« ugroženog sop stvenim nepravilnim i nečovečnim sta vovima i postupcima — rukovodeći organi iz zemalja i partija Informbiroa bacili su pod noge sve ove istorij., Sške istine i činjenice, pogazili krv prolivenu za revolucionarne pobede i tekovine. Oni su pogazili, ali može li se od naroda njihovih zemalja i re« volucionarnih snaga u svetu sakrid šilo u vreći — istina o dosledno i nes pokolebljivo revolucionarnom stave naše Partije i čitavog naroda od pm vog ispaljenog hica, pa do potpur3 pobede socijalizma u Jugoslaviji? Kao što niko nije mogao progufati i izbris sati naše pobede u oslobodilačkoj # revolucionarnmoj borbi u kojoj &mo sa baš u najtežim damima (1941—194% »održali bez ičije pomoći« (Tito, stim, 111), tako ne može ni pomračiti slavu niti prikriti socijalističke radne pod vige naših rudara iz Breze, Kaknja itd., sakriti svetlost naših centrala, ue gpučiti sirene naših fabrika i huku me» tora na našim kolektivnim, zađružnimi dobrima.
Listajući sada istorijske dokumente koji pokazuju put koji je prošla naša Partija, i pod njenim rukovodstvom naša zemlja, od početka revolucionar• ne borbe pa do danas, Svaki može lepo videti šta su uradili neu» strašivi ljudi, goloruki, nesebični i ne razmetljivi, ljudi koji su shvatili da je to jedini put kojim mogu i moraju i na kome ne zaziru ni od kakvih pre» preka i teškoća, ljudi koji 8a pono“ som izvršavaju 6voju čovečansku, re“ volucionarnu „dužnost. Istovremeno svaka stranica tih dokumenata govori sa kakvim žarom i čvrstinom treba čuvati i braniti tekovine takve borbe, sa kakvim poletom treba vođiti borbu za što jače i brže razvijanje na še socijalističke izgradnje, ispisivanie daljih slavnih stmanica u našoj istoriji, A naši ljudi, kako to istorija nedvosmisleno pokazuje, naučili su da fo rade bez razmetljivosti i šuplje hvalisavosti, ali sa ponošom stvaralaca, sa ponosom borca za pravednu i istinitu stvar. Informbirovci sve to poriču, a šla će golo poricanje? Zar se istorijski zakoni, društveni razvitalš i revolucionami pokret i borba poricanjem ukinuti! Uvek je tako lo da ko pod kola škače njega i gaze,
Dragi MILENKOVIĆ
0 RUDMIKU BIVŠES SEOSKOB BAZDE
(Nastavalk &a ireće strane)
dali grafikom za proizvodniu: m.li vagomet uglja, pa dvaput, pa triput veći i tako sam u času pojmila koliko puta #e proizvodnja rudnika povećala, Tako nisam pitala da li je plan za ovu godinu izvršen — i bez pitanja sam znala, mogla znati, da je i premašen, direktoru je bilo milo da mi kaže da su radovi za prvo polugodište završeni dvadeset i dva dana pre oka, a da je 29 novembra datum kad će godišnji plan biti ispunjen.
— Kako i ne bi. dodao je, Imamo višestruke udarnike kao što je rudar Pavle Zdravković i Boža Lončar, Oobojica nagrađeni orđenom rađa. Z9tim maš sistem rada je brigadni, takmičarski. Kod nas se uvek vrše pret smenska savetovanja pravilno nagra– đujemo radnike, dobro su obezbeđeni imaju dorbu ishranu, dobar stam. Vršimo pravilnu agitaciju.
Složila sam se sa Svojim sabesednikom: kad se sve radi kako treba, rad
· mora napredovati i radovati čoveka.
I direktor je bio ponosan i radoštan dok je sve ovo izlagao, Istu takvu radošt i ponos sam primetila maločas na licu radnika i inženjera koji su vozom kraj mene prošli; u rečima vratara koga sam prvo u dvorištu srela,
Na zidovima kuća, po ograđam9, lukovima ulaza, bila sam primetila čim sam stigla imena brigada koje su se takhmičile sa jelašničkim i upitam kako su iz te borbe izlazili jelašničani, — Gotovo uvek kao pobednici, mada su brigade s kojima su se takmičili bile čuvene. gotovo u jedan las se pohvališe i direktorova žena i 09, opet sa istim ponosom i radošću
Već se gotovo bilo smrklo. a jOŠ nisam bila čula sve Što je imalo važno da se kaže Počeli smo rasgovorafti zato skačući s predmeta na predmet. Čas sam pitala kako se zove crvena reka. kraj koje sam došla, čas koja nas planina odvaja od Nišavske kotline, čag imaju li deea radnička zdbavišta i obdnnišia. čas opet o radu u školama, o rudničkoj želiezari, o istorijj rudnika. _
Direktor je. kao i u pnčetku odgovarao rado: .
ere ae ii ——
— Jelašnički muadnik je rate bio privatna svojina; pripadao | kom bogatom seljaku. Tada se ; do stanice prevozio volovskim koli ma. Od oslobođenja rudnik pripadaš narodu, a tada je stekao i svoju ŽeM ljeznicu.
— Naša željeznica, dođađe njegova žena ide opet večeras prema Nišu pe sle deset časova, ako hoćete, možete se njome vratiti, i
Trenutno mi je prijatnije bilo da #8 vratim sredstvom primitivnijim i od volovskih kola — nogu pred nowW kako kažu u narodu. Sa
_ Škole sam se rastala u pravom prija“
teljstvu, Uvek, valjda, biva tako
se ljudi upoznađu u razgovoru o stva rima koje vole i kojima se pono% . ________ —— — __ -- _-- —–đxc.eR—
BIBLIOGRAFIJA ~
Mate Beretin: Tri novele (Lekcija iz vje* ronauka, Majka Aneta, Na mostu). »Biblioteka izabranih pripovijetki«, izdanje Va vog pokolenja« Zagreb, 1949 e, slrana, cena 10 dinara
Wdvard Kardelj: Zadaci naše politike na selu. Referat na II Plenumu CK KPJ. Iz“ danje »Naprijed«, Zagreb 1949, 39 strana, latinicom, cena 5,50 din. i
Milentije Popović: O ekonomskim ope: ma između socijalističkih država. Izdan »Kulture«, Zagreb 1948, 75 strana, latinicom,
cena 12,% dinara. V
Redakcioni odbor
Jevan Popovic, Cedomir Minđerović, ı Mavikan „urković. Ivan Potrč Vjekoslav Ralcb, Isak samokovlijty. Janko Đonović i Dmitar Mitrev
PRM PLATA ZA KNOMIZEVNE NOVINI Za nišu zemlju nA 3 meseca 35 dinar: na G meseci 30 dinara | na gođinu d 140 đimara | Za inostranstvo: na 3 mešeca sn inae na G meseni (00 dinara i na gođinu dana 200 dinara. Bukopisi se ne vračaju. Broj GBDSALOH računa 1—%60378 poštanski fah 61{
ae.