Књижевне новине
. MRANA 4
Beleške iz"
I TTTIVNICMNT/ vi Rađonja/VEŠOVIĆ |
-
| Po uskom koloseku tiho tutnje vagoneti. Ukoliko nam se više približuju, futani čeličnih točkova postaje sve jasniji, I onda 8e pred nama ukazuju
ture. ljudi koji ih guraju natova-.“
rene komađem raznoboine kristalaste rudđe-galenita, Idući tako prema izlaPu, radnici osvetljavaju i vagonetiima i sebi put malim rudarskim lam| pama; "Tu, pored koloseka žubori u 'Sarku vođa i otiče nekuđa kroz DO"Jumrak hodnika. : OŠ | Daleko je iščezao za nama dan. Ka"da sam 8e pošlednji put okrenuo, VIđeo sam iza sebe samo belu tačku koja 8e izgubila na zaokretu. Pred nama je pukao nov, drugačiji dan — dan sa " mnogo manje svetla, ali sa mnogo viče života. dan pod zemljom koji nema kraja, Ovđe niti sviće niti še smrkava. „PŽarulje zaštićene čeličnim mrežama _ne gaše 8e ni danju ni noću. Niih prate rojevi večito nemirnih plamenova "koji se lelujaju na karbitušama. Pored nas, po zidovima, pruža se i gubi „ur dubinu mnogo žica i kablova. To su „električni vodovi, telefonski izolirani ž jkkablovi; to su nervi rudnika. Po vlažnim svođovima sa kojih se stalno cedi vođa, kreću se ogromne senke ljudi i vagoneta. Zajedno sa njima klate se i naše senke, onako kako se njišu u našim rukama karbitske lampe ko. ie nosimo. Senke prelaze čas pređ nas, čas idu pored nas. a kađa nam na ra„skrsnici izađe u susret žarulja, plamen, karbituše kao da se istopi, kao da potamni na jarkom osmehu elektrike. Tađa se senke otežu, đaleko iza „naših leđa, postaju crne i tanke. kao „daće se.od nas olkinuti i pobeći nazad, napolje.
Pred gvozdenim vratima stajao je čovek u radničkom kombinezonu. On rađi na šahtu. A šaht — to je ogromni „snažni lift koji se spušta nekoliko stotina metara duboko pod zemliu. On Jeti u ponor tako brzo. da mi se učini10 kao da se oikinuo sa čeličnih kablova i da slobodno pađa u mrak, u ponor, On leti isto tako brzo i kađa se diže do poslednjeg sprata. Zazvoni telefon. Zahuji motor, i korpa se čudno odrine. Lift se zaustavlja tačno na određeni a&prat.
Tok smo se spuštali kroz uzan otvor na jednom od gornjih horizonata, primetio sam đa je tai otvor, za razliku od ostalih, neobično strm i tesan, To je otvor koji vodi do jednog od novih radilišta. Spuštali smo se niz nekoliko nadđovezanih merđevina, čijim se prečkama moralo pažliivo silaziti. Na ovom horizontu osetno je toplije. Iz Wkrtičji uskog prolaza našli smo se najednom u proširenoi dvorani, Pojedinci su ovde radili polunasi ri svetlosti karbituša. Nekoliko horizonata niže odavde, toplota je takva da je voda koja se sliva iz zemljanih slojeva mlaka kao•u kupatilu. Pri sveflosti karbitskih lampi pružao se pred nama oveći prostor sličan pećini. Tlo je bilo očiščeno od rude. samo malo: dalje. na kraju, stojale su gomile. Sa stroba ižhad "glave" 'svetlutaiu kristali tamne, Žute i srebrne bojo, koji prekrivaju čitav Drostor.
'U otkopu smo zatekli ljude iz brigade Ramađana Arslana. To jie zasada najbolja brigađa u rudniku. Ona je nedavno iskopala u jednoi smeni 205 tona olovne ruđe. Time je premašila majmanje za desetinu tona dosadašnjie rekorde Bairama MKurte, Bajrama Hairizija. Sulje Vreve i ostalih. Taj događaj „čitavo rudarsko naselje proslavilo je mitingom, ,
Skoro će da dođe nova smena. a ljuđi rađe — kao da su tek ušli u jamu. Vagonet za vagonetom:praznio se nad »šutom«. Visok, garav mladić sa ruđarskim šlemom, rađio jie nešto Dba drugom kraju radilišta, vrlo pažljivo, pri svetlu karbituše, U. tome su mu pomagali ioš nekoliko ruđara. Bio je to baš Ramadan Arslan, sa svojim pommoćnikom koji mu je dođavao dinamit. Nekoliko minuta kasnije. oni su ustali. Karbituše su im visile o štapovima, tako da su njima ·'mogli dodirnuti plafon radilišta. Još iače su 6e zaiskrili kristali pirita” i Kkvarca. Odozđo, sa mudnih blokova visili su Kkanapi. Pređ odlazak. brigada je palila poslednju salyu mina, Dok su
nekolicina palili fitilje, ostali su se la-
pano eli az merđevine, ne Žžureći se, kao, đa za nekoliko trenutaka neće čitav prostor prolomiti elksplozija. To ie rađilište gde večeras dolazi u drugoj smeni brigađa Sulje Šemsije, U ruđniku &e večeras očekuje novost u rada Šemsijine brigade, jer Šemšija spada u rćd naibolih ruđara u Starom Trgu. Večeras oni ulaze u rudnik sa,zavetom da će premašiti rezultat brigađe Ramađana Arslana. Sulejman Šemsija i njegov pomoćnik već su tu, na radilištu, čitav šat pre oštalih. Oni su tako rano sišli u otkop da pripreme plan nočašnieg rađa, _ Gore, pored neprimetnog ulaza koji nas je đoveo:do njihovog radilišta.
karbitušama,
ruđari su čekali đa počnu eksplozije. d su stigli rudari koji su-upalili fi-
"tilje, zasvetlile 8u cigare i počeo ragovor. Suleiman je ćutao. pušio i ra-
zmišljao o nečemu. Verovatno ie razmišljao da li ie zbilja moguće premašiti radni učinak Arslanove brigade. Odjednom su zadrhtali plamenovi na Šemsijin pomoćnik uvlačio ie snažno dim cigarete u sebe i brojao, Bilo ie zapalieno preko 50 mina Nele eksplozije bile su potmule. a neke oštre i prodorne. Za potmu-– le eksplozije .rudari kažu.da jie mina oborila dosta materijala. Na prasknve iake ekšplozije ponekad se namrgode lica ruđara.
Iz rupe je počeo đa prodire u gOr-
nji horizont sladđunjav dim eksploziva.”
Trebalo le sačekati da se rasturi dim od eksplozija. Ljuđi su bili nestrpliivi. Naročito je bio nestrpliiv Šemsiia. Od učinka ovih mina u mnogo~
e zavisi i radđ njegove brigade. Ne ekajući da se sasvim razred! dim, on je odleteo dole u otkop. Rušit. niegov pomočnik mne razdvaja se ni jednog frenutka od njega. Za njima su še &pustili i ostali ruđari,
U Starom Trgu postavljeni su zvučnici. Razglasna stanica nekoliko puta dnevno daje vesti i muziku. Po okolini se razležu zvuci muzike sa ploča i glas spikera. Tai glas izjutra, zajedno sa sirenom,. buđi ruđarsko naselje. Između dve gramofonske ploče. spiker je počeo da ponavlja: »pažnia. Da– žnja — saopštenjel« Kada sam to. čuo. zastao sam na cesti. očekujući da će spiker nešto reći o radu Šemsijine brigade. I zaista, Spiker je govorio da ie u trećoi smeni, brigada Suleimana Šemsije iskopala 286 tona olovne rude i time za 81 tonu premašila učinak brigađe Ramadana Arslana. Oko zvuč-“ nika su se počeli sakupljati ruđari. seljaci. žene. Čitav krug Starog Trga postao je od te vosti življi, govorljiviji. |
Putem od rudnika išao je Šemsija garav i ćutljiv. S njim su koračali u prupama ošfali članovi niegove brigade: Lecić Rušit, Beljuli Osmann Ahmeđ Timurla, Musli Husein, ATi Nazif. Gošić Milisav, Svetomir Simonović, Redžen Ljalja i Bajram Sadik. Pređ njima su, se razdvajale grupe ljudi, prekiđao započeti razgovor sa poznanilkom i svi su se okretali i čestitali. Pred ulazom u krug Uprave vud nika. Šemsiji se pridružila žena u žUtom kaputu, sa korpom u ruci, u pratnji dečaka. To je drugarica Sulejmana Šemsije i njegov mali brat. Oni kao da su zanemeli od radosti. Ćute i šdu pored njega i niti on može da nađe reči da im nešto kaže. zbunjen ovolikim posledima. niti pak njih dvoje umeju da započnu razgovor, Zvučnici su ponavljali saopštenje o novoj pobedi Šemsijine brigađe i pozivali stanovnike rudarskih naselja, da dođu na miting. j
Pređ ulazom u Dom kulture iskupili se rudari, žene, đeca i seljaci. A zatim je počeo miting. Šemsijinoi brigadi zahvalili su se i Uprava rudnika i pretstavnici Partije i sindikata. Posle svih, na balkon se popeo: Šemšija. On je govorio tiho i kao đa je to za njega samo po sebi razumljivo što je njegova brigada izbacila toliko rude. On se na sopstvenom truđu i zalaganju ostalih drugova u brigađi uverio da nema nemogućih stvari kada se radi o izvršenju radnog zađafha, On je rekao da ovo nije poslednji rezultat, da će se on sa svojom brigadom boriti da bude još većih pobeda i uspeha. Zajedno sa njim i njegovom brigadom izašao je jutros iz podzemlja i niegov drug i takmac Ramadan Ar-
slan. On ie ovu noć proveo sa Šemsi-.
jinom brigađom gledajući kako ona radi, lupoznavajući njene metođe rađa. i
Iznad ceste koja vodi za Stari Trg, preko brda, zategnuti su čelični kablovi. Po njima čudno klize viseći va= goneti. Gore, na nebu, iznad brđa svakog trenutka pomaljaju se jedan, drugi. treći — i tako do u beskraj —-Vagoneti. Oni se čudno provlače preko
čeličnih stubova. na kojima se osla-
nja zategnuti kabl. Ti nizovi vagoneta kreću se lagano i sigurno kao živi kanal kojim otiču stotine hiljađa tona olovne rude iz Starog Trga u Zvečanske topionice, A tamo Kkristalasto kamenje počinje nov život, Tamo .se ono čudno ponaša, razdvaja, spaja.i DOstaje nešto sasvim drugo ođ kamenja i pepeljašte prašine. Tz tih belih, žutih i crnih kristalastih gomila izdvojiti sve što treba i poređati — eto tako, kako sađ stoji tamo krai koloseka. u krugu topionice, gomila poređanih poluga olova koje su spremljene za utovar.
pab sf
,
Nikola Martinovski: Bolestan drug
repče,
a.
|| \
A
SRBIJA
RADNI SASTANCI
· U mesecu novembru održana su tri sastanka članova i kandidat... Udruženja književnika Srbije. Na prvom sastanku, održanom, 3 novembra 1040, čitao je Petar S. Petrović, član Udruženja, drug: čin svoje drame »Mi ne priznajemo«, koja prikazuje vreme od propasti bivše Jugoslavije do razbuktanja uštanka u Srbiji.
Posle čitanja razvila se živa diskusija u kojoj su učestvovali: Desanka Maksimović, Mira Alečković, Vido Lačković ij Tanasije Mladenović.
U diskusiji dodirnut je čitav niz problema koje je postavila drama »Mi
-ne priznajemo« pred slušaoce: da li je
pretstavnik kulaka (jedan od junaka drame) tipičan kao elemenat otpora ili ne?, Zatim, „problem Nemca, komandanta, koji uglavnom nosi čitav drugi čin, I najzad problem dizanja ustanka. Podvučeno je da dizanje ustanka u selu deluje neubedljivo, jer se prikazuje preko delegata Partije iz Đeograđa, dok Partija ima svoga pretstavnika u ličnosti španskog borca koji živi u selu. Zatim iskaknuto je da drama nema junaka, pomenuto je
'da jie pisac zahvatio jedan značajan i
dosada neobrađen motiv' u našoj književnosti i da je snažno i reljefno prikazao ličnost Nemca, Nije ga dao po utvrđenom šablonu kao monstruma, već u čilavom nizu manifestacija od ljubaznosti kulturnog čoveka, od čoveka Više rase koji seljaku nudi za ubijeno djete naknađu u novcu, do bestije koja maltretira svoga vojnika zato šta je Llakao kad je čuo da mu je majka poginula o1 bombardovanja. Odgovarajući na pitanja i primedbe u toku diskusije, pisac je između ostalog istakao da je dramu radio kao mozaik, zato u njoj nema junaka. Pokušao je da da dramu masa. U danima okupacije pred ustanak bilo je raznih gledanja na stvari, pa je hteo da prikaže. ta talasanje dok nije došlo još do jasnog sagledanja onoga putana koji jeood početka ukazivala Partija, Slikajući to vreme i ljude, radio je kao mozaik u kome svaka ličnost kao pretstavnik vremena i jedne struje u njemu ima svoju boju i vrednost. Ali kad se! vidi pojeđinosti, ostaje ustanak u selu i ma jednoj strani pozitivne snage, a na drugoj negativne.
Pisac je zahvalio diskutantima, jer su mu svojim primedbama „pomogli da reši neke probieme koje je postaivio, ali ih nije najbolje rešia, Podvukao je da ulogu španskog borca nije dovoljno istakao u trenucima kad se u selu diže ustanak, ali primedaba, sa kojima se uglavnom islaže, izvršiće ispravke u definitivnoj redakciji svoje drame, ” :
Na drugrm s#astankuy;., održanom 9 novembra čitali su pesme: Risto Tošo= 'vić., Antonije Marinković, Slavko Vukosavljević i Radonja Vešović, kandiI!đati Udruženja.
U diskusiji koja se razvila” posle
čitanja, o problemima forme, sadržine, poetskog obeležja vremena, poetskog izraza, a načinu čitanja, su: Oskar Davičo, Skender Kulenowić, Milorad Panić-Surep. Dušan. Matić, Vid Latković i Petar S. Petrović.
PREDAVANJA
Marijan Jurković održao je u UdruŽenju predavanje na temu »Kako se moskovski informbiroovski revizionizam odražava u sovjetskoj književnosti, umetnosti i nauci«. To isto predavanje Marijan Jurković ponovio je u Udruženju likovnih umetnika Srbije, na Kursu za nastavnike književnosti Narodne Republike Srbije, u, Klubu studenata Akademije likovnih umetnosti, u Udruženju novinara Srbije, ma Kursu novinara Tanjuga u Beogradu, zatim u Centralnom domu Jugoslovenske armije u Beogradu, u domovima „Jugoslovenske armije u
Pančevu, Kragujevcu, Zemunu, No-.vom „Sadu.i. u Domu Garde u Beo=-
gradu.
" Bli Finci održao je sleđeća pređava–= nja: u Udruženju književnika Srbije predavanje »O filmskom festivalu u Veneciji6&, u Udruženju Kmjiževnika Bosne i Hercegovine u 'Sarajevu » O utiscima iz.Venecije« i u Domu Jugoslovenske armije u Novom Sadu pre-
davanje na temu »Naša savremena : {
književnošta. – | a
Prilikom prenosa posmrtnih ostataka . Dimitrija Tucovića u Beograd predavanje o velikom radničkom borću, organizatoru i rukovodiocu socijal-demokrafske partije i sindikata Srbije do 1914 god. održao je Antonije Marinković, Isto predavanje održao je Antonije Marinković na priredbi Prvog reonskog komiteta, \ Književne večeri
KNJIŽEVNE VEČERI
'wU poslednje vreme članovi Udruže= nja književnika Srbije dali su nekoliko književnih večeri.
U Domu Jugoslovenske armije u Novom Sađu u. utorak 22 ovog meseca održano je književno veče na kome su svoje radove čitali Desanka Maksimović, Erih Koš i Antonije Marinković.
'U četvrtak 24 ovog meseca u Centralmnom domu Jugoslovenske armije priređeno je za oficire beogradskog garnizona književno veče na kome su
čitali Desanka Maksimović, Oto Bihalji-Merin, Dušan Kostić i Branko Ćopić U subotu 27 novembra Uđruženje je organizovalo, povodom Dana Republike na ; olarževom narodnom univerzitetu književno veče na kome 6u čitali svoju pesme Milan Bogdanović. Ivo Andrić, Oskar evičo, Branko Ćopić i Mira. Alečković.
'KRJIŽEVNEINOVINE
D DDOR
celina onđa atpadaju. ; 'žnostima
na osnovu ~
učestvovali
VNIKA
BOSNA I HERCEGOVINA
KNJIŽEVNE VEČERI
U čast izbora za narođne odbore koij će se do konca ovog mjeseca obaviti Wu Narodnoj republici Bosni i Hercedo-
vini, Udruženje književnika Bosne ·i
Hercegovine priredilo ie u zajednici sa Savezom kulturno-prosvjeinih društava, niz književnih priredbi u unutrašniosti zemlje, Odlazeći na radilišta i gradilišta naše Petoljetke i radne zadruge književnici su htjeli da našim radnim liudima ukažu dužnu pažnju za njihovo toliko požrtvovano i toliko plemenito zalaganie u ostvarivanju najvećeg diela u istoriji naših naroda. u izarađivanju socijalizma. Na ovim priredbama književnici BiH kazali su našim radnim ljudima živom književnom riječiu ono što širom naše zemlje treba da znaiu trudđbenici, — da su umjetnici i narodna inteligencija u ovoj teškoi ali i slavnoj borbi koju oni vode na čelu ša našom Partijom i drugom Titom. za izgradnju socijalizma kod nas i za DObjedu istine o novoj Jugoslaviji. čvrsto uz njih, da vjerno iđu njihovim primjerom, đa u kulturnoi oblasti ostvaruju ono što oni ostvaruju u našem društvenam i ekonomskom životu.
Grupa književnika u kojoj su bili: pretsjednik Udruženja “književnika BiH Isak Samokovlija, Hamza Humo, Salko Nazečić i mladi pjesnik Branko V. Radičević, otputovala je za. Hercegovinu i dala književne priredbe u ovim mjestima: na gradilištima hidrocentrale na Neretvi, u Jablanici i u Popraskom; rudarskim radnicima i srednjoškolskoj omladini u Mostaru kolektivu seljiačke radne zadruge u Jasenicama, seljacima u Ostrošcu i građansivu i trudbenicima u Konjicu. Priredbe su posječene masovno. Trudbenici su književnike saslušali pažliivo i inače, kasnije. u razgovoru sa književnicima, pokazali veliko interesovanje za literaturu. Usmena izlaganja književnika o značaju književnosti i o drugim aktuelnim pitanimma naše svakodnevice, objašnjienjia o Dročitanim radovima, kao i sami radovi bili su, koliko ie to bilo moguće. prilagođeni razumijevanju „slušalacatrudbenika, Na priredbama u Mostaru. drug Slavko Nazečić govorio je o položaju i značaju književnosti i kulture u“ socijalističkom društvu, o duknjiževnika. zatim o tome šta je narodna vlast značila i šta zna či za narodne mase u borbi za oslobođenie i za socijalizam. Na ostalim priredbama, drug Isak Samokovlija upoznao je služatelje sa književnom i kulturnom: problematikom. na čiiem
· rješavanju rade maši kniiževnici. Drug
Samokovlija ie. zatim „čitao odlomak svoje pripovjetke »Đerdđan«, Hamzo Humo odlomak” iz svoje »Poe ma o i Mosštaru« i »Novembarsku pjesmu«, posvećenu izborima za naTodnu vlast, zatim jednom pjesmom o Informbirou. Branko V. Radičević
čitao je tri svoje plesme o borbi za
oslobođenje i socijalizam,
Drugu grupu književnika sačinjavali su: mil Petrović. sekretar Udruženia književnika BiH, Ilija Kecmanović· i Šukrija Pandžo. Ova grupa književnika održala je brojno posjećeno i uspjelo književno veče u Domu JA, u Banjaluci, književnu priredbu za radni kolektiv tvornice obuće u Banjaluci, zatim je dala književne priredbe u ovim mjestima Bosanske Kraime: Prijedoru, u rudniku željeza u Tijjubiii 1 u radnim seliačkim zadrugama u Topolovcu i Aleksandrovcu. I ovi književnici su na popularan način iznosili &lušaocima stav naših kKnjiševnika prema aktuelnim problemima naše društvene, kulturne i političke stvarnosti i ođabirali beletrističke priloge pristupačne slušateljima. Ali se u ovim bliskim dodirima sa našim radnim ljudima a naročito u seljačkim radnim zadrugama, pokazalo da za njih treba prvenstveno pisati knji-
ževnost koja: će izražavati i tumačiti
njihovu savremenu živoinu stvarnost, ·
stvarnost &socijalističkih trudbenika koji ne žale „nikakav napor da što prije ostvare srećniji i kulturniii život za sebe i za svoje potomstvo. Ali to pitanje stvarania istinske socijalističke književnosti koja.bi išla u korak sa našim &nažnim društvenim razvitkom i preobražajem, pitanje je koje se postavlja na široj osnovi i pred sve
naše književnike, . R. R.
___-__ _—- _ _--– —-c nCgc,.,OOC-X—-
Klub književnika, Jugoslavije Koncert Zdenke Zikove iu Klubu književnika Jugoslavije u Beograđu, u četvrtak 24 ovog meseca, Zdenka Zikova održala je koncert. Z,denku Zikovu pratid je na klaviru Predrag Milošević.
_____-_ —--- _—–. -——–. — —–::1« s -——
P. 'Karamatijević: Muslimanka
' Izdanje „Novog pokolenia«
krša,
Siroko Skadarsko Jezero koje se pružilo od Ivanova građa do Mrnjavčevića Skadra pritisla. magluština. Jata divljih, dugovratih plovki prosje ku je, i nestanu.
Kra...kra... kra.. paraju. njihovi kre štavi glasovi. Naš čun brazda prostrano jezero, žurimo kraju, i već smo tu.
Mala krovinjara Potra Nikova, pokrivena začađalom, već izagnjilom slamom šćućurila se na dnu brijega i nadnijela nad vodom.
Sirotinja... Prošlost... Ali neka. To ie bilo ipak moje, n.otkidivo od srca. Zgureni kućerak ukraj vode, iskrzano stjenje, čunovi, široka pučina i taj starac, u ovčjem kožuhu, kojega nađosmo pred kućom.
Dozivao je... — Ooooo Milovaneee!.., — Evo me, eVoo00 — odzivao se
djetinji glas Petrovog najmlađeg sina. Jedino što mu jie ostalo od nekada pune kuće.
— Ćeraj ta goveda doma, evo će udariti kijamet.
— O, Milov neee, — odliježao je starački, ali još muški i snažni glas, gustom branjevinom izviše kuće, i zasjecao se negdje daleko, daleko u sijeri krš.
Zima na pragu. Brzo će zasnježiti. Sa tankog pruta šipkovine otišlo je i poslednje lišće. Jesen je ostavila svoj trag.
Tamo preko Oboda gdje oblaci bijahu najgušći, skrio se Lovćen. Jesenje magle i zdrpljeni oblaci oteli su ga od nas, od naših očiju koje su ga uzalud tražile.
Oblaci su prijetili, a: jezero još mirovalo, samo su krupna jata divljih plovki, mrkih fendaka, sivih čaplji i tromih gusaka relijećući, tražila skrovita mjesta, zavjetrine i okrajke obrasle ševarinom. Tanka trstika, Osamljena na modroj površini, lako podrhtava. Ko zna šta će biti s njome Možda će }»j pomamna vjetrina skršiti tanki i slabački struk, a talasi je snijeti izlomljenu i iskidanu u okraj= ke.
Niz prostrano jezero, dalje put kr'šne Albanije —Malesije već naodi. Jadna, napaćena, čemerna i nesretna Malesija ne veseli se tučnim oblaci= ma, jer njoj nose glad i nesreću. Sko ro svake godine nju plavi voda. Nezauzdana stihija ruši sve pred sobom, ostavlja ove sirote ljude bez krova, bez komada ljeba, bez života.
Sirota Malesijo! Da i će i tebe, tvoje ljude ogrijati kađa zračak sre=
' će, i da li će mahnita bura odnijeti
vrisak vnše gladne, eskrvne dječice do onih koji su ti krvavo stečenu sreću prokockali.
Da li će do njih doprijeti šapat koji se otima niz sušene gladne usne, koji mi dobro čujemo, jer nam ga donosi bura koja se primiče.
BUK, BUM, NONB... Hljeba, hljeba majko!
Ne znam! Ali stisnute modre ručice odojčadi na ispucanoj presahloj maj činoj dojci optužuju.
Ko zna dokl” bi tako ostao sa upr= tim očima u sive začmale horizonte, razmišljajući, da me ne prenu krupri Petrov glas.
— Hajte, ulazite u kuću, ovo poče
da udara... . Prve kapi prijesnježnice ocrtaše se na ispucaloj ploči kraj poziđe. Jezero uzavrje. Za časak se n'đosmo kraj vatre koja je tinjala na ognjištu. Na polju je bješnjelo.
— Anđe! grmnu Petar, — a nu, naložite, ovde se pometosmo, ovo se zove kod ognja bez odnja. Čujefte li momčađi? Pomamilo „ jezero, šezđe set godina Fa ja ovak slušam. Neka ga još malo, neka, pa će prestati i ono, a tada ćemo naći ono što nam je vođa ofela prije stotine Podina. Eto, vidjeli ste. Tu pred kućom djed mi je imao vinograd. A sad? Pritisla vođa gusti ševar i zelena pera lopuha.
Taj vode
i Dušan ĆETKOVIĆ
· — Mučan je bio naš živnt, a što da vi pričam kad i vi to đobro znate. Pomalo ribe, kaplja bjeljavine i, komad rumetinovice... Eto tako... vezali smo dan za dan. No to je bilo... a sad kada osušimo ovu širinu ovdje Ge biti dobro. E, tada će biti hljeba, koliko je dosta za svu oru Crnu; Tito, djeco, zna kome što treba.
Tanko pruće zanovetnice pucketalo je na ognju, plamen je sukao oba sjavajući sijedi brk starog Ceklinjanina koji je preko nagorjele trešnjeve sisije ređao: . ·
— Čuo sam, ama vi to bolje znate, e smo se zakačili sa Moskovom. Kažu da je veliku daviju digao na nas.
— Jest, striko Petre, vele nam da se nijesmo bolje tukli sa okupatorom no Mađari i drugi, da se kod nas ne gradi ljepši život, da seljak neće u zadruge i stotinu drugih čuda... No naši se ne daju...
Dok sam ja pričao oko čega se davijamo sa »Moskovom«, on se naglo mijenjao. Bezbrižni i vedri starački izraz je nestao, izbrazdano starčevo lice se zgrčilo, vilice stegle, a vjeđe lučno savile. I ko bi znao šta se u njemu tog momenta zbivalo, ali ošje ćao sam da ga svaka moja riječ pogađa i da se neizbrisivo zarezuje u njegovo srce.
Velika ljubav prema Rusiji, uvrijeđeni gorštački ponos, istina o njegovoj rođenoj zemlji, sve se to u nje govom srcu smješalo, ali uvreda i kleveta ne peku i ne bole tako, ne zarezuju se tako neizbrisivo u naša srca, ako ne dolaze od onoga, od koga si se najmanje nadao.
Nekoliko trenutaka &jedjeli smo gledajući u crvenu žeravicu ognja koji je suka» sve više, silnije, obasjavajući još jače namrgođeno i naoblačeno starčevo lice. Cerova glavnja je polako dogorjevala.
Čudni su ovi naši gorštaci. Kad vo li on baš voli, u srcu ši mu, a kada mrzi onda je njegova mržnja ofrovnija, ljuća i bjesnija nego ijednog drugog čovjeka, Uvrijediš Ji njegov ponos, onda znai da će ti uvredu pam titi, i prenosiće je s koljena na kolje no, otac sinu, djed unuku da je pamti, da ne zaboravi i da je prenos
mlađima. e:
Trenutke tišine koji su se otegli prekide jetki glas.
— Vala đa vi pravo kažem, uzdao sam se u njih ka u zapetu pušku, mislio sam e će nam pomoći, A evo... oni odmogoše umjesto da pomognu, ma, kako se meni čini, viša njima no nama. Stara je to njihova pjesma; nije im to prvi put, i oni njini carevi umjeli su tako... Zar su moja dva sina okrvavili ove ruđine zato, da se na njihove grobove danas pljuje, ne.. neće niko od mene dočekati, i ako sam jednom nogom u grobu, da plju nem na ono za što su oni živote dali. Muke je ovaj narod prefrpio, djeco, pet godina ovaj krš je zalivan krvlju i suzama. Pa zar je i to malo? Malo nas je! No i ako je! Njihove nam regule ne trebaju. Umijemo mi dobro upravljati sami sobom. No neka oni paze &voga posla, to im je pametnija rabota. Nas seljake neka ne diraju. Njih sigurno nećemo jitati oćemo li u zadruge ili ne.. Ušli smo mi malo ranije i bez njihove poraoći.
— Pravo imaju naši, neka ih. Neka im ne daju pa i ako su Ruši...
Mi ne zaboravljamo, mi pamtimo ji prenosimo mlađima ri'eči ovoga star ca, istinske velike riječi napaćenog narođa koji je naučio đa voli, mrzi i čuva svoju čast.
Velika stvarnost u kojoj živimo, borba koju, vodimo — mnogome nas uči, Jednogn. dana i laži će nestati, iščeznuće pred snagom istine koju cementcm i čelikom grade milioni na-– ših ljudi — ljudi naše slobodne sšocijalističke zemlje.
BIBLIOGRAFIJA
Plehanov: Umetnost, i književnost, knjiga prva. Materijal u zborniku podeljen je u ovoj knjizi u dva dela: ı Umetnost 1 II Ruska književna kritika. Predgovor M. Rozentala »Estetski 1 književnokritički pogledi G. V. Plehanova«. Preveli D. Živković, B. Stevanović i V. Stojić. Ređoktor Dragiša Živloović. Izdanje »Kulture«, Beograd, 1949, 430 strana, latinicom, cena 55 dinara.
Cedomi* Minđerović: Povratak pesnika u ulicu koje nema. Belešku o piscu napisao je Novak Simić, Izdanje »Nakladnog zavođa Hrvatske«, Zagreb, 1949 gođine, 18 strana, latinicom, cena 7 dinara.
T'rahce Bevk: Tonček, pripovetka. Sa slovenačkog preveo Ćiro CČulić. »Pionirska biblioteka«, izdanje „Novog pokolenja« Zagreb, 1949, 984 strane, latinicom, cena 35 dinara.
Josip Paviči": Poletarci. Ovo je prvo delo o omladini hrvatskog pisca Josipa Pavičića; štampano prvi put 1937 god. u Vvlastitom izdanju. Izdanje »Novog pokolenja«
. Zagreb, 1949, 1931 strana, latinicom, cena 25
dinara.
Bibliografija Srbije 1948. Knjiga pokazuje .
celokupnu izdavačku delatnost u 1948 godini u Narodnoi Republici Srbiji. Poređ republičkih izdanja obuhvaćena su i izdanja saveznih izđavačkih pređuzeća i ustanova koja postoje i delaju u Narodnoj Republici Srbiji. Na kraju knjige ie registar imena, zatim »Dođatak« gde su obuhvaćene knige koje su izašle početkom 1949 gođine a nose znak 1948 gođine. Knjiga je ilustrovana klišeima pojedinih izdanja knjiga, brošura, muzikalija itd. Izdanje Ureda za informacije pri Pretsedništvu Vlad» Narodne Republike Srbije, 1949 godine, tiraž 10.000 primeraka, 287 strana, ćirilicom, cena?
Đura Jakšič: Izabrane pesme, Pređgovor Jovana Popovića »Đura Jakšić i njegovo doba«. Književna ređakcija Veljka Kuprešanina. Korice i inicijale nacrtao Dušan Janković. Izdanje »Jugoslovenske Knjige«, Beograd, 1949 godine, latinicom, tiraž 4.00) primeraka, 144 strane, cena?
Vjenceslav Novak: Izabrane pripovijetke, Predgovor i redđalcciia Marijana Jurkovića. Zagreb, 1949, 278 strana, latinicom, cena 50 dinara.
August Šenoa: SBSeljačka Duna, romam. Ovo izdanje priređeno je prema tekstu koji je objavljen u »Vjjencu« 1877 godine, to jest za Šenoina života. Ređaktor Gvido Tartalja, Izčanje »Prosvetex, izdavačkos preduzeća Srbije, Beograd, 1949, ćirilicom, BO 5,000 primeraka 309 strana, cema 68
nara,
Jovan Jovanović Zmaj: Političke I satirične pesme. Uredio Mladen Leskovać. Na kraju napomene uz pojedine Zmajeve pesme. Izdanje »Prosvete« izdavačkog pređuzeća Srbije, Beograd 1949, ćirilicom, 208 strane, cena 62 dina a,
Odgovornj urednik: Jovan Popović, „Beograd, Francuska broj 1? — Štamparija »Borbae Beograd,Kardeljeva 31.
Novak Simić: Mižkovici. Veća novela o prilikama u Bosni pređ pri svetski rat i meposredno posle njega. Izdđanje »NovoOg pokolenja«, Zagreb, 1949 godime, 95 strana, latinicom, cena ?
Tula Boti.: IMzabrana djela, Sadržaj: „Pobratimstvo«, »Bijedna Mara«, »DilberHasan+«. Predgovor o Luki Botiću napisao Jakša Ravlić, Izdanje »NoVvog pokolenja«, ZELE, 1949, latinicom, 244 strane, cema "0
nara.
Alfons Dođe: Numa Rumestan romam iz pariskog života. To je roman o krasnorečivom buržoaskom wpolitičaru „„đemagogu koji nep „.tano obećava svojim biračima, celom svetu, trafike, službe, angažmane, dđa bi zatim, istog trenutka zaboravio svoja obećanja, sem onđa kad na račun državne kase treba đa zađovolji svoje sebične interese i strasti. Roman je verna slika jaVvnog besposličara ,koji je sav satkam ođ laži, laži koje postaju njegova druga prirođa. Predgovor napisao Dušen Matić. Ilustracije * korice Ljubice Sokić. Izdanie »HumorističrE „biblloteke »Ježa«, Beograd, 1949, Ćirilicom, 331 strana, cena 65 dinara,
. 'Arkađije Gajđar: Skola roman. »Djela Arkadiia Gajđara svezak I. S ruskog preveo Zrenko Aljančić, ilustracije Alberta Kinerta; izđanje Omladinskog jzdavačkog pođuzeća „Novo pokolenje«, Zagreb, 1949, 239 strana, latinicom, cena: broširano 36 dinara, poluplatno 42 dinara.
Sergej Mihalkov: Crvena marama Ppozoc rišni komad. »Pionirsko kazalište« kolo I, svezak 5, S ruskog prevela Marija VitrisalMulić. I—zđanie »Novog pokolenja«, Zagreb, 1949, la micom, 159 strana, cena 26,50 dinara, Ređakcioni odbor
Jovan Popević, Ceđomir Minđerović, Marijan „Jurković. „lvab Potrč, Vjekoslav MKaleb. Isak Samckovlija, Janko Đomović, i MDmitar Mitrev
PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE
Za našu zemlju na 3 meeca 35 đinara,
n 6 megs'ci đinara | mr: yoding đana M0 đinara_
Za «nstranefvo: Ma ' wmesecn 50 GđinMKa, Yi 6 meseci 100 dinara i mn podinu đe26n dinara.
Rukopis}) se ne vraćaju,
Broj] ćekovnog računa 101.90603% Poštansk} fah 51?
_— —--_-__—___—_— ------- _đ— _— —z———
|