Књижевне новине
MAA
„tović,
i Koviljača—Zvornik, a morem j
BMRT FASIZMU = BLOBODA NARODUI
GODINA II BROJ 40
Adresa uredništva i
administracije: Francuska 7 — Telefon: 28-008
ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE ~
W
S VJED OCT NAŠE PREVOD VA/0R0VOG ISTINE: |
Roksanda NJEGUŠ
Ovoga ljeta pratili amo na radilište Novog Beograda francuskog pisca Kasua. Kad smo izišli na široku
ravnicu između Save i. Dunava, vrila se upravo šmjena brigada. Pod-
nevno sunce je peklo, a omladinci su marširali &a svih strana, u 6&vim prav cima, Wtasali novi cvijet naroda, oznojeni, umorni, sa svojim prašnja= vim zastavama i parolama, marširali šu i uporno, svom snagom, demon= atrativno klicali:
— Za koga? Za narod — za Par-
' tiju — za Tita! .
— Zašto? Za socijalizam.
Žan Kasu je stao i pažljivo slu= fao ovo gromko, žestoko skandiranje što je probijalo sa svih strana širokog platoa, Prevćli šu mu pokliče. Nasmiješio se: »Ovi ljudi u Jugosla= viji uvijek znaju za koga i zašto!«
Za "Tita, za narod!
Kliče danas tako veliko radilište, a ono je veliko koliko i naša zemlja, i tim pokličem obasjava &voje nove pobjede i napore. Vjekovi zaostalosti štenju pod udarcima Sirotanovića koji ih preskaču, njihova ruka razbija prošlost — kuje budućnost.
Rudari &6u prvi pošli jedni drugima u goste. Alija, pa za njim brigade u goste „brigadama, oknima, toplinom: i snagom srca i mišića, dajući Petoljetki osnovni pogonski materijal, krenu još brže nje= no ispunjenje, dadu svoj prinos te= meljima nove budućnosti čovječan=
Btva kada će »narodi narodima u go- · n ste odlaziti«.
Za Tita, za Partiju!
Sirotanović je znao da je »mina kao i čovjek, Postaviš li je na pravo mje= sto, koristi.« Odjek mina, koje je Alija „upalio u ugljenim slojevima Breze, našao je, kao i ljubav, puteve k srcu radnika naše zemlje. Javili su se štjegonoše u svakom kraju otadžbine. I kad je u Kaknju Risto Mijauzbuđen, pred ulazom u jamu pređ velikom obavezom da obori dotadašnje rekorde, počeo da drži švešan govor- brigadistima da bi ih obrabrio, oni su ga prekinuli poslije prve riječi: »Ne brini, bolan!«
Ne brinite, drugovi, iza stjegonoša atoje čvrste kolone radničke, pišu
svojim djelima svakog trenutka isto- .
riju jedne velike borbe, samoprijegora i pobjeda.
Svi oni znaju za koga i zašto!
Zatim su jedni drugima pošli u gošte metalci. Livci Zenice, Tuzle i Sarajeva borili su se na sva tri radna mjesta i grafikoni su dobili krila.
Poslije Smiljevskog i Stefanovića pljuštali šsu rekordi zidara — nijeđam nije ostao više od šest dana.
I Dan Republike pozdravilo je, radeći po novom metodu 700 ruđarskih, 1200 građevinskih i mnogo drugih bri gada livaca, tekstilaca, zavarivača, sjekača, gaterista.., Već od početka novembra stižu telegrami, stižu stal= no, svakog dana; »Javljamo radosnu vijest — izvršili smo godišnji plan«, Prvomajska, Litostroj, Štore, industrija i rudarstvo Makedonije, Sive= rić, Krapina, Kostolac, Senjski, Idrija, Niš, Zaječar i drugi rudnici... Stižu telegrami: ložač Jovanović i So nja Erbežnik nisu više sami, desetine i desetine naših junaka završile su svoje petogodišnje planove i rade za drugu Petoljetku.·
Za 'ita, za socijalizam!
Dan Republike pozdravile su sirene desetina naših novih fabrika, od kojih četiri teške industrije. Svaka od njih je još jedan svjedok naših riječlinaše istine, a sve ono Što je Kom= inform pokušao da bi ove čvrste &vjedoke socijalizma onemogućio još je jače razbuktalo vatru njihovih peći, a borba da za socijalizam u Jugoslaviji osvojiš tehniku, od generalnog plana do detaljnih nacrta konstrukci=ja i njihove izrade, dala je nOVOE sO– ka ljubavi naših ljudi za Republiku, koja. je tim milija što se više bori za
vi misao napretka i revolucije. U toj ljubavi naši ljudi su jednostavno ali nmeraskidivo povezani, Osam“ naest naših fabrika i preduzeća radilo je za novu visoku peč železare SiRak, hiljadu novih nacrta izradili su za nju naši konstruktori, valjaonicu u Jasenicama digli su naši majstori, Novi Kostolac je djelo naše montane grupe koja je rasla zajedno sa ovom termoelektranom, 4 sada već montira. sedam novih. U Zenici je pro radila nova martinova peć, U SR livnica, u Dalmaciji kombinat pla stičnih masa, Armija i frontovci predali su Republici novu prugu etEee etvrti prekookeanski brođ PrvaBaiCu našim ROIORTBO ERA: čije nije ni moglo biti. I ka „JOTA COPdN u Narodnoj revoluciji udarili, narod i Partija nosili su ba srcu i volji budući lik no':3 COD ne. Zato i današ, kad joj brane tekovine i grade sreću, oko Partije svi su na broju.
Sa Autopu nika, 15.000 šlo je u pri
mlađića i djevojaka oti-
vređu, Novi BOOT OjoG “koi industriji i rudarstvu 9.
aigalk Pddnikai Mnogi šu še vratili
u sela da se bore za prostrana SOM. međena polja, za Ee i 8&o„-,a t je već utrt. (
Pr pr a6dnin zadruga pozdravio je Republiku takmičenjem U zavi
da u rudničkim ·
ta vratilo še 50.000 uđar- -
Šest hiljada ·
nju jesenjih radova, Poslije pobjede Sajberta i Mrkonjića, traktorista Brinza Andraš, Mađar iz Vojvodine, nekađašnji nadni*ar, a u slobodnoj Jugoslaviji triput udarnik, nosilac Ordena rada i drug svih trudbenika, pisao je pre nekoliko dana, još uzdrhtao i uzbuđen, pola r „srpskom, a pola na mađarskom jeziku, čestitku drugu Titu: »Javljam Ti da &am .27
novembra oko 7 sati jutro uzorao i
poslednju brazđu svoga petogodišnjeg -
plana...« ı
Za Tita, za socijalizam!
Tako naši ljudi. Krvlju su platili slobodu, istinu. A vec su tada »braća« „frgovala našom krvlju i našom zemljom. Poslije su nas »kritikovali«, pa sabotirali našu izgradnju, onda prijetili, lagali i varali, đa bi nas pre nekoliko dana, na sam Dan Republike u drugoj Rezoluciji Kominforma još jedanput prekomandovali u imperijalistički tabor i pozvali na hajku protiv socijalističke · Jugoslavije, Mislili su da pomute rađost našeg dana — ali 6e istina revolucije ne da po-
mutiti, Zdraviće našu Republiku svi
oni koji se istinski za revoluciju bo-
re. O njoj će pričati svojim djelima i ·
preko naših novih radjostanica evi naši narodi, o njoj će pričati trojica naših rudara što su im informbiroovSke kapisle oči uništile, o njoj će pričati naši graničari i redom svi oni koji su gradili bilo koji objekat za koji je, u ovo vrijeme informzločina, stizao ili trebao da stigne bilo kakav materijal iz informbiroovskih zemalja, O njoj će na kraju pričati najubjedljivije graditelji socijalizma, naši heroji rada, pobjednici u teškoj.li slav noj borbi. Ta će istina uništiti zločin u međunarodnom radničkom pokretu, kojega u odnosima među partijama i narodima praktikuje Kominform, jer to je istina koja .osmišljava krvave borbe i revolucionarna iskustva rađničkog pokreta. Jera je istina čovječnost, sinonim za &ocijalizam, U njoj _8e ogleda danas kao i juče slava revolucionarnih. bitaka.
|
ROMANA
PASTIR LOBA"
Dok se u informbiroovskim zemljama vrši diskriminacija svega što je
povezano sa socijalističkom Jugosla~ ·
vijom | njenim narodima, pa, dakle,
i naše književnosti, dok se cijepaju ·
ugovori o izdavanju djela naših pisa-
ca, rasipa slog već 6premljen za štam ” pu, — interes za našu literaturu ra- ; ste &ve jače,i, tamo gdje ne dosiže ., judinska ruka, javljaju se rezultati '
tog interesovanja: mnogi izdavači (iz
Švedske, Italije i drugih zemalja) tra- |
že dozvole za izdavanje naših novela, romana, naročito zbornika poezije i proze čija tematika zahvata našu na> rodnooslobodilačku borbu,
Izdavačko pređuzeće Paul Žolnaj, Beč—-OoŽIirjh objavilo je ovih dana njemački prevod. najvećeg proznog djela Vladimira Nazora „»Pastir Lođa« (»Der Hirte Lođa«. Abenteuer eine
PFauns auf der Insel Brač, strana 688) ·
u kom je dana poetska istorija ostrva Brača od vremena kađa je na njem osnovano prvo helemsko naselje pa do onog šunčanog dana 1042 godine kad je pastir Loda postao partizanski kurir u Bosni i stao pred lice Vrhovnog komandanta druga Tita, n 3.
ZA ISTINU
Zar bi iko mog'o ukaljati zoru, ranoranku & pređom, njene sveže boje s odrazom na bregu,na reci, na moru, kad se čkoljka noći rašscepi na dvoje?
Zar koprena varke i može da skrije istinu u jutru hučnih rađilišta? I zar laž i sama sebi omča nije i mahuma pusta, praznija no išta? .
I zar ova zora u svom plaštu sjajnom kakvu smo mi samo u snu znali — nije? Grlo, grlo belo 8 pesmom zavičajnom, , oglasi se danas no ikad glasnije!
Da iskaže pesma dan i veru roda u istinu moćnu, nepobednu, punu, što prepreke lomi sa silinom vođa, kad sproleća silne niz padine grunu.
Kida čkalj od laži,
&a žestinom vode
pod otsjajem zore, neumitna sila. Istina je sestra bliznaka slobode s jednim istim srcem i hu:anjem bila,
Istina, sloboda i zora u spletu neraskidnom *u su: slika stog lica.
— U laž gađa{, druže, k'r strelom u metu, mecima od jave i od činjenica! .
Ubojno oružje kuje naša javi
protiv zla i laži. Prvo.. ; Drugo ee MEMOGe S
Paljba činjenica redom uništava busije i mreže najgušće, najveće.
Busije i mreže... I magle od varke,..
I mutljag od blata i od neistine...
\ — Hej drugovi, gore, jedra na katarke za plovidbe nove u krilo pučine!
Udarniče tako! Na metal i stene!
U duboko okno, na skelu visoku — ·
za rođenu zemlju, svetle dane njene... O gle, kako blista zora u tvom oku!
Zoro, zoro naša, niko ne ukalja O lice tvoje milo, boje i otsjaje!
Oblak — i najcrnji — što še nebom valja i dođe i prođe. Nikad ne oštaje. .
Gvido TARTALJA
BEOGRAD, UTORAK, 6
' de, fabrike. radnički
M WU,U , Pa auLi ONA NO adi OR HR . M _ WA
je Cemtba a ) |
TAKAV JE TO (
LIST IZLAZI Š UTORKOM · .
~
JEDANPUT · NEDELJNO
| PRIMERAK 8 DINARA
(Sa putovanja kroz Pomoravlje/ ov DB. BCA Ra
Putovanje dolinom Morave uvek. je nov doživljaj, pun uzbuđenja i dragih uspomena, Kao nekad sa gomilom školskih drugova o raspustima, tako
sam i sada svaki čas uz prozor. Že- ·
ljan utisaka, iščekujem napeto da se u daljini pojave poznata mesta dimnjaci „silosi, zvonici. Svuda, na svakoj stranici po nešto novo, rados-
no. Ovu fabriku kod Stalaća znam: do- .
vršena je proletos i sada uveliko radi. A oko nje već nikle kao pečurke po obroncima sveže obeljene, prijatne vile — letos izrađena radnička kolonija. Va
I tako kao da se svaki put ponovo upoznajem sa stanicama — nove zgrake. stanovi, strijski koloseci i opet fabrike, tamo gde su proletos još plovke gacale po barama,
Duboka jesen zacarila &e u Pomo-
ravlju, naružila ga, otela mu ćilime .
pšeničnih njiva i osušila beskrajne pučine kukuruza. obrstila ie voćnjake, raskaljala puteve, ali je napunila koševe. Plodna jesen!
Brzo promiču crna, pougarena strništa; nad vrbacima u daljini lebdi laka večemja izmaglica. Iznenada se kroz ogolele šljivike otkrije selo. Iz razgrađenih dvorišta izleću psi, pa ljutito jure pruzi kao da bi hteli da nam preseku put. Gomila dece se rasiba kao đerđan po livadi — mašu, viču,
Stanice se u sumraku nižu jedna za drugom, Na beronima frka, gužva, DO hodnicima „užurbano Prebrojavaju se korpe i paketi. Oni odozdo dovikuju poslednja uputstva, šalju pozdrave, Zatim još malo žamora, dok se pridošli smeste, pa opet jurimo kraj svežih oranica i bogatih pomoravskih sela..,
U kupeu isprva vlada tišina, Tu su, pre svega. moji stari saputnici: žustar. govorljvi inženjer (gradi se novi sprat na fabrici poljoprivrednih mašina) i visoki seljak, mlađi čovek koji ćuti još od Leskovca. Sada su ušla tri
“oficira i nekakvi đaci, koji su sve do
vrata dovukli ko zna još kad započetu žestoku raspravu o fufbalu, pa je tu presekli u vazduhu, zbunjeni našim ćutanjem,
Ipak je razgovor uskoro oživeo prvo tiho, a onda sve glasnije. Naravno o futbalu. Đaci nastavljaju tamo gde su stali i odmah padaju u vatru. Oficiri su neutralni, jedino inženjer uleće u diskusiju. On je stari sportista, oduševljavao je gledaoce ioš kada je igralište bilo kod Tehničkog fakulteta. To je bio futbal... Đaci ga, međutim, nisu saslušali do kraja,
— Ne, gospodine. vi imate zastarele pojmove o futbalu — iz vremena kada je naibolji bio onai ko najviše otera loptu u vis, odrezao mu je mršavi dugonja u naočarima. Inženjer se uvređio, promrmljao nešto o tome kako bi njegova generacija »nosjila ove sadašnje u zubima« ji umirio se.
Đaci su uskoro izišli i odneli 6ćobom futbalsku polemiku. Opet je nastalo ćutanje, švaki se bavio svojim mislima i brigama, ali ne za dugo. Tišinu je prekinuo inženjer koji je očito željan razgovora, naročito posle malopređašnjeg neuspeha kod đaka. Sada su na redu oficiri. Jedan od niih je artiljerac — potporučnik. Naravno i inženjer {je služio u poljskoj artiljeri-
ji u bivšoj vojsci. A u ovom ratu ko- ·
mandovao je pred·kraj·divizionom u Drugoji proleterskoj. Zapaprio je om žestoko Nemcima kod Brčkog.
— Jeste, brate moj „to je bila borba. Kao na vežbalištu! Precizna brza paliba sa 3,5 kilometra u nevidljivi cili — pravo u bunkere. Zatim prebacujem vatru napred i sprečavam bekstvo neprijatelju. Kod Nemaca i ustaša panika, krklianac. Naše pešadijske jedinice uleću u grad, Tako je bilo. Posle je došla čestitka iz štaba divizije. i
I potporučnik je služio u Drugoj proleterskoj, Posle rata pohađao je Akademiju. Inače seljačko dete, još golobrad momčić. Razgovor je čisto stručan — artiljeriski. Mi ostali smo slušali, Inženjer se oborio na mladića, podvrgao ga pravoj unakrsnoi vafri. "Traži sve kao na ispitu: nišani, repeTi, zakoni balistike, sinusi, tangensi, brza priprema, rasturanje zrna. Vidi se — proverava ga, Odgovori pljušte kao iz rukava, zatim kontra — pitanja. Sada je red na bivšeg divizionara. Ponegde zapne. ovde onde praznina — znate, tebničke novine o kojima nije informisan. On sa sve većim poštovanjem gleda u potporučnika i najzad radosno priznaje:
N — Vidite. kakvi su to stručnjaci po-
stali! Mnogo še uči u našoj Armiii. I treba! Spremniii ste za tri koplia od nekadašnjih oficira, Ja sam znao aktivce u bivšoj vojsci koji nisu umeli da nišane, a sađa..,
Svi su veseli zbog mladog potporučnika, odobravaju, teše inženjera. mešao še ji onaj seljak — ćutljivac, Artiljeriska diskusija se prekinula i razgovor je odmah skočio na selo.
Tlija Kocić. sekretar Mesnog odbora Manojilovce putuje u Beograd na lečenje. Oseća se nešto slab, pa &šu ga drugovi iz Sreskog komiteta pustili da doktori vide šta mu ie. Već pet godina Ilija neumorno »Sekretariše« u
indu-
objašnjavanje. '
U- '
Svetozar LJUBENOVIĆ,
1944 godine 14 sela i od preštano biraju. M — Znači valjao ši, zadovolino kon=-
statuje nabavljač neke menze, koji je · ušao umesto đaka sa Pomilom korpil ·
vencem sušenih 'paprika. Da misi do-
bro rađio ne bi bio ni pet meseci a kamoli pet godina, Naučio se .narod da kritikuje, hoće, bogami, i da smo-
ni. kao od šale...
— More, puštite vi to, nego dede nešto o klašnoj borbi, uškače. nestrpljivi inženjer. < Tai
— Biće i o klasnoj borbi. stišava ga
šlaže ih kao da zida graQgvinu, Glas
mu je mek, prijatan; pametne plave ,
oči se smeše kao u deteta. On se po malo snebiva i zbog svoje visine kolenima upro debeliku — nabavljaču u Drša. TA,
— Zemlja je u nas baš pored Morave, vlažna, jaka. Da. poseješ pšenicu — npolegnuće. ali zato konoplja buja pod.oblake. a krompir holandski, dva u kilogram..
Da smo bogati, nismo — fakoreći
sitni sopstvenici i srednjaci: 250 do- ·
Još dugo priča Ilija o uspesima, Ošeća se da mu to čini zadovolistvo.
4 > * 1 | - 230 ljudi iz sela uposleno je u inđusvom odboru. Izabralo Pa 10 oktobra · tada ga ne- '
striji, 150 se trenutno nalazi sa brigadama na Novom Beograđu. ili na seči drva u Kukavici. Isbunjen je plan
" jesenje setve, već je razrađen plam
otkupa za iđuću godinu, sa naplatom poreza ide dobro, fm } ai . ii wa
s ććo CA . | e
” Napolju se već sasvim smračilo, Ne razaznaju se više ni lica u kupeu.
Svuda ima osvetlenja, samo kod nas ne,' Pokušali emo u mraku da nađe•
ı mo prekiđač, ali bez uspeha. Ilija se -, zajeela0 |i raspričao, sasvim se oslo“ Tlija, On priča polako, odmerava reči, . odio::u;Bfar &104e
— Naiteže nam u odboru pada, brate. administracija. Velika je, obimna,
· preko naših snaga. Nemamo. što vele,
maćčinstava: u nula kategoriji, 75 u:DT* ·
voj, 80 u drugoj.i svega 11·u trećoi između 5 i 8 hektara. A, vidiš, zadruge još u selu, nema. Trideset i tri zadru-– ge u Srezu leskovačkom. a mi negde na repu. |
„Ono, niie da se pravdam, i lanjsk poplava naš je omela. Taman mi DOčeli pripreme. a Morava odnese 150 zgrada, Sve smo bacili na obnovu, đržava je dala nekoliko miliona. Obnovismo, ali zadrugu ispustismo. | Zato smo .se sada čvrsto štepli.
A ima i otpora. naravno. Sazovemo tako konferenciju, govori se o zadruzi, obžašnjava, Omladina prva u di. skusiji, ali starci ćute, odmahuju glavama. stenju, šaraju štapovima DO
podu, . :.w | PORE Hajđete, gospodo starci, šta vellite? :
| — Ništa ne velimo, Čekaj još malo đa vidimo, ceđe neki kroz zube.
— Nemate šta 'da vidite — svi na8 pretekoše, Nećemo da, služimo za sprdačinu u srezu. Rešavaite se, viču omladinci. ;
Tako se rvemo, natežemo do neko doba. Padaju uvrede. dižu se, bogami, i pesnice. Najzad smo prelomili. Uglavismo da posle izbora skidamo međe.
Vidiš nije to tek tako. — Uugurati ljude u zadrugu. Nemam ia koga da raskulačim. već moram sve da dokazujem, đa ubeđujem. što vele, Čvrsto sedi moi seljak na onoj svojoi zemljici, Teško se odlučuje. Ali kad pođe, onda ide, Treba samo strpliivo, uporno 8# njima. A i neprijatelja valja iz* dvojiti. obeležiti, pa i kazniti. Eto. odYezali smo Dragom Milikoviću tri meseca zbog otkupa, a njegovog strica Blagoja sa 50 hiljađa dinara.
'Selo vam je, drugovi, danas kazan. Sve se u njemu komeša i ključa, Ono staro ljulja se iz temelja, a novo je još mlado. tek niče, Novi običaii se stvorili. Pre nisi mogao ljude da dovučeš na konferenciju. a sad lete sami — govore, traže, što reče onai drug malo pre i kritikuiu — i to dobro. bogami. Tako ti je to. druže. s klasnom borbom. Ne možeš je sračunati kao daljinu za gađanje. Naravno cili se vidi. ali ga ne možeš srušiti iz Drve...
U kupeu fišina, svi slušaju 8 pažnjom. Jedino se iz hodnika čuju odlomoi razgovora. Jedan rušokosši miliclonar ubeđuje konduktera da treba da ga pusti u kupe za maike i decu, a on će već izići kad treba napraviti mesto. Kondukter ie nepokolebliiv,
— Ne, veli. mnogi su me dosad tako prevarili. Uđu. pa pošle ni da čuju!
Ali i milicionar je uporan, On čupka konduktera za rukav i dugo mu govori. pokušava da ga odobrovolji.
— Nema ništa od toga. brani se kondđukter i oni odlaze hođnikom.
Kod nas pitanja nema. Svi čekamo, , kao nešto sasvim razum]liivo i obavezno, da Ilija sam produži, |
— Nemojte misliti da nam je selo rđavo. Naprotiv! Bto, otkupili smo 97% žita. predali smo 400 hiljada Kkilograma krompira i švu konopljiu, Sagradili smo gimnaziju — nema joj ravne u celoi okolini. Država je dala milion i po. ostalo dobrovolini rad Tronfta. Znaš kako je, seljak nateže svuda. gde ne vidi neposrednu korist ili mu se ne daje primer. Uzmi samo naš odbor za elektrifikaciju. Rađe Rao đavoli, Hoće ljudi elektriku i gotovo. Ili slučaj s konopljom. Otkupno preduzeće traži da se seče koren, inače ne prima. To je priličan posao, a ljudi zauzeti ili prosto teraju inat. Oni su, otkad znaju za sebe, čupali konoplju # korenom. Kakva {e to sada” nova moda! Tako đani prolaze. a konoplja leži po dvorištima. Leži i kod mene, pravo da kažem, Vidim, stvar ne kreće, A i kako bi. kad. eto ja prvi dajem rđav primer. Zovem jedne ve-. čeri drugove, zapalimo vatru na sređ dvorišta. sekirama do ponoći &režemo korenje i sutradan tovarim na kola 1 gonim u otkupnu stanicu, Za sedam
dana šelo le pređalo konoplju bez re , | či. Razume se i bez korena,
- kadrove. Ako se neko pokaže dobar,·'
odmah ga uzme. srez., U redu, treba
· ljudi da napreduju, ali i nama valja ' živeti. Na kraju sve se·'od naš traži,
A slabo smo. bogami. pismeni.
Eto. uzmi mene, Polagao sam tu skoro drugi razred gimnazije, Vele
· drugovi u ·Sreskom komitetu: kakav
bi ti bio član Partije, ako ne. učiš! I učio sam. A tamo.na ispitu naposletku fiskultura. Kud sam ja prištao za to! Dajte, velim, matematiku i geografiju bolje da pretresemo. Ne, kažu treba'i ovo, Pa, kad ne može drugo jaO Od neka bude, I izvodim proste ve-
6.::
..„Je#, jes#, hramlje. tako, naša ad.
ministracija. Istina, mi se truđimo, ali ·
opet mije sve kako bi: valjalo. Traži“ mo 'ljudđe i danju i noću, Imali smo,
. ma primer, u selu harmonikaša... Svr«
šio pet razreda frgovačke škole. Je-. dva“ sam 'ga dovukao ı Mesni odbor.” Neću, veli, da činovnikuiem i gotovo. Dugo smo se pogađali. Najzad je pri. stao, ali pod uslovom da nedeljom) svira' na 'svadbama. Šta sam mogao! Neka svira, šamo neka radi.
Tako kuburimo s ljudima, a često še: traži od nas i neodgovorno. Eto,
“dočao neki dan čovek iz Sreskog sa~
veza — daite, veli. evidenciju koliko ste dosađ isporučili krompira. Oči-
· gledno izgubili računicu o kretanju
otkupa, Naljutio sam se, Posla preko glave. a on zanoveta,
— Slušaj. druže, kažem mu, mi nis smo trgovačka mreža već vlast, Vaše ie da otkupljujete. da vodite evidenciju:i da nas izveštavate koliko još treba da se ofkupi na našem području. a naše je: da vodimo računa 'da se cela količina pređa do pošlednjeg krompira, razumeš! Tako radi Žito„ promet. Ne možemo mi za vas da ir“ gujemo. a
Desio se tu delegat iz Oblasnog ođ“ bora. pa mi i on odbrusio,
Jasno, teškoća ima dosta, a ljudi malo, ali. eto, ipak smo uspešno ra Pet godina gradimo ovu vlast, V. je to stvar, Kad sam ja mogao mišl-i ti da Ču voditi 6 sela, a ipak sam djo. Vidiš, Partija me podigla, T'
. je naša snaga.
Razgovor je neosetno dobio dđrugi tok, Neki od oficira iz mraka zainte« rešovao se Šta Jlijimi seljaci misle oc »ovoj našoi sadašnjoi borbi«. Sekretar še nasmejao i poćutao. Valida ja
“
| (%
pribirao misli, TRR || — Znaš, druže, ia ne bih da držim. miting. Sigurno bi ti to bolje od me? ne. Nego, ću nešto o čika Dini. Dobar, miran čovek .siromah,. Sađa ie čuvar polja kod naš, | i Elem. zimi 1943 godine, znaš i sam,
· okupacija. pritisao neprijatelj. jednom
reči porobljena Srbija, Palež, pljačka, streljanja, logor u Nišu. Malo im 6ve to. nego Bugari smislili đa i seljaci
· noću stražare pored pruge sa mohtka-
ma i kučićima, Vele, ako vi ćutite kad naiđu'partizani, lajaće psi. A. oni, kao po dogovoru, ni da zinu. Pusto mesto, polje, ·pa se i živinče umiri, Bugari psuju:: i kučiće, ste uvukli u savez
· gednom moji seljaci đovukli nekakvog
podivljalog garova. a on u noći nava“
: li:1 izujeda bugarsku patrolu.:Sutra4
dan nova naredba: psi: više ne stra žare, samo seljaci. ; · Dotužilo nam naposletku. Svake če«. tvrte večeri pokrivku na leđa, pa opu* či 12 kilometara do železničkog na<
sipa. i Eto, ja zaboravih: čika Dinu. Žuri«
' mo, tako, on i ia da stignemo do pru«
ge pre mraka. Vetar ·briše, mraz, pra“
. va pokora. Jedva smo se, nekako dos vukli. Taman mi na nasip, kad tamg,
Bugarin — feldfebel. Utegnut, uhra-
| njen, sav crven kao vampir. brekće od
snage, Izišao u okolinu da nešto Opljačka onako uzgred 1
— Stoj, veli. Dai tu!torbu! a
Ja, kao za pakost, poneo hleb u voj ničkoj torbici, Ostala mi od onog ne. srećnog: abrilskog' rata. Naravno, torbicu ne dam, opirem se. On navaljus je. Počeše da padaju psovke. TCO
— Skiđa{. kaže, to ie državno! '
Osećam neko me wuče za rukav. Okrenem: se i ne verujem očima. Čika Dina, božjie jagnje, kao da se rešpametio.. Sav nakostrešen, oči mu za“ krvavile, jabučica igra, Mikad ga nisam viđeo takvog. Samo ciči: ı
— Ako je i državno. od naše {ie drave, nije tvoje, Nemaš šta ti da tražiš u ovoj zemliil
(Naštavak na četvrtoj strani)
MN ||