Књижевне новине
BTRANA 4
Kako je zahvaljujući rezoluciji
Informbiroa, Milom postao Griša
wrejina na streljanje,
| (Nastavak sa druge strane) .
davačka zađruga Ujeđinjenje radnič-.
ke partije »Kšjonška i Vjedza«, kao uglednom književniku, kao članu Ujedinjene poljske radničke partije. · - Za mene je knjiga »U kotlini«, a pretpostavljam i za sve koji su pratili književni rad Vigodskoga posle oslobođenja, bila veliko iznenađenje. Njegov partizan Milan nije bio više Milan veš Griša, nije više bio Ju_ gosloven već sovjetski građanin. Bila 6am u početku zbunjena i nisam znala o čemu se radi. Prvi moj uli'8ak je bio kao da se neko zabavljao · da vidi kako bi izgledala pripovetka · »Milan« kada bi se ime Milan u tek– stu zamenilo 6a »Griša«, 6vako »jugoslovenski« sa »ruski«, a svako - »„Jugosloven« sa »Rus« ili »boljševik«, Mislila sam da je pripovetka zabunom, pošle ovakve zabave, stigla u štampu. Ali, pošto sam je do kraja pročitala, uverila sam se da nije u pitanju nikakva zabuna, nikakva izmena iz šale i zabave, neZo ·'izmena sa predumišljajem, ili bolje —, laž sa predumišljajem. Završetak pripovetke je nešto skraćen i izmenjen. Nema Milanove odluke đa umre štrajkujući glađu, ne pominje se Jugoslavija, Tito borba. Griša nije umro kao Milan. Griša skače iz kreveta i zapeva internacionalu u trenutku kada esesovac povede iz bolničke sobe iednog Je2, jasna stvar, dovod. do besnila esesovca, koji ostav
lja Jevrejina a odvođi Grišu na stre- ·
ljanje.
Da bi sve bilo potpuno jasno, da meko slučajno ne bi pomislio da se radi o dve posebne pripovetke, o dvojici partizana, jugoslovenskom 1 sovjetskom, koji su bili veoma. slični jeđan drugome, slične sudbine, samo što na isti način nisu umrli, jednom rečju Vigodski se postarao da odmah, na prvi pogled, bude jasno da je u pitanju laž, pa se 1! jedna i druga varijanta iste pripovetke završavaju istom poantom. „Jeđan intelektualac dobacuje drugome: »Ti, inteligentu, &8da znaš kakva nam pesma treba?«
Mora se priznati da je Vigođski, ma da je ctpočeo otvoreno i prošfo, vrlo ušpelo završio svoju laž i sasvim u đuhu informbiroovske »ideologije«; zar se još neko u ovom ratu borio; zar je još neko u ovom ratu umirao eem sovjetskih građana? Zar se oni nisu borili i umirali i z. sebe i za druge? |
Dok ponovo pregledam dvadeset 1 pet stranica, koliko zahvata pripovet ka »Griša«, i prekorevam sebe kako sam se dala lako i naivno prevariti, kako sam lako poklonila veru onome što je pre rezolucije Informbiroa govorio Vigodski, pogled mi se zadržava na sledećem mestu teksta, na jednoj maloj omaški koja še potkrala Migodskom, na jednoj maloj neprijatnosti za Vipodskog: »Vidiš, on neće umreti- jevrejski. On će umreti kao Jugosloven, kao Poljak, kao Rus«.
' Stvar mi postaje jasnija, gospodin Vigodski se izgleda prolagao tek posle rezolucije Informbiroa, kada se, verovatno, uverio da se ne isplati voditi računa onome što se
Nikola Martinoski:
U logoru
oseća, kako se misli, šta je. istina.
Zar bi, vodeći računa.o:svemu tome,
mogao izdati knjigu? „ or
ı Pitam. se: kako je. Vigodski ušpco da se oslobodi sećanja na Jugoslovene iz ošvjenćimskog logora? Da li možđa u nekom kutu njegove &vesti
nije ostala neka jitnica, kao ova u
»Griši«, koja ga još uvek seća na herojska umiranja Jugoslovena? •
Na neslavnom putu laži kojim je pošao, Vigodski će svakako uspeti da 85 brzo oslobodi ostataka svoje prošlosti — istine i iskren “i, ukoliko ih još ima u njemu. U tome će mu svakako pomoći i dosađašnji uspesi: knjiga »U kotlini« i orden »Zastava rada« drugog ređa, koji je letos đobio, a koji je Republika Poljska usta novila ove godine »za ohne 'koji se bore i rađe za dobro društva, za,povećanje proizvodnje, za ubrzanje tem pa izgradnje, za razvoj i Širenje narodne kulture. ja
Verovatno da je i pripo: -tka »Griša« imala zasluga za orden Vigođsko ga. I pravilno bi bilo. Ipak.·retki &u danas umetnici koji &6u spošobni za ovakve mahinacija pa mn kako one bile proste i providne, retki su istineki umetnici koji će tako lako,'kao Stanislav Vigodski, pljunuti na svo. ju savest, savest književnika. ·
Bogdanka ČIPLIĆ
–—__— ___-_— _ _—--—- __ _–_— —— 3 —.–——. „M JI S
TaM4Y |! 103 #0M,.
! (Nastavak.sa prve strane)
Feldfebel &e raspomamlo. Dohvati za kajiš, trže, otkiđe torbicu. Ja, kad skoči čika Dina. Odgurnuo me, diže onu :mačugu pa šilnika posred: zvezđe. Tz đva puta šatavi ga sa zemljom. Ja mu se obešlo o vrat, kukam:
— Nemoli, zapaliće .selo. pobiće sve čivo! RAJU — meži tl, zasoptao se etarac, pusti me, Dosta sam trpeo dve okupacije. Treću ne čekam,
TI nastavi đa uđara, Ja nagnem kroz polie. Potraia malo, sustiže me i on,
— Ja, veli. onome očitah. Ako ostane živ, pamtiće kad je Srbija bila okupirana, j
Pobegosmo u. Donju Slatinu, Sutradan bugarska konjica u Manojilovce traže ko je umlatio feldfebela. Postroilli celo.selo. prete. kunđače, ali nikom ništa. Kmet izgubio spiskove ne može da se uhvati račun ko je stražario, A. 50 sela unaokolo ne mogu ni Bugari da zapale. Ako je i za njih mnogo je!
tw kupeu smeh i živo odobravanje. Samo se nabavljač nešto buni,
— Dobro. ali gđe je ono: kako misli narod? #.
— Pa, eto tako, misli kao čika Dina. Nakubpio ie pameti, dosta mu je za sto godina. Neće ni za živu glavu tutora sa strane, Od niihove dobrofe, veli, koža. puca. Navikao je, kaže, đa u svojoj kući sam gazduje.
Sada je i nabavliaču jasno. On se smeje poslednji, dugo i slatko, meškolji se, vadi maramicu, briše oči i ponavlja: | i
_— Jeste, što veliš, osetili 'smo' mi ma svojoi koži tu dobrotu.
Uskoro smo u Lapovu. Odlaze dva oficira, nabavljač tovari svoje korpei
paprike. Svi se rukuju sa Ilijom kao.
sa davnašnjiim prijateljem. — Pa, kađ se vratiš, pozdravi čika
pre. cek — O zadruzi ne brinite — biće, a pozdraviću i čika Dinu. | ;SOM.
Bvetozar LJUBENOVIĆ
Dinu, A i sa zadrugom. gledajte .što
nia od Turaka, Sbo i c ali ga odnesoše Bugari, kao ratni tro-
Fil
Tedrži goro buru, ne
— KNJIŽEVNE NOVINE. — —
nit mrazu da vrutak gorski skameni. Veruj, za oblacima naći ćeš, plavi | i rano krilo sunca kako,se, rumeni!
daj vihoru- grane,
e dane
Izdrži lađo buru, nedaj vihou jedra, nit strašnom talasu da momčad obori.
Veruj, pošle bure u t doči će uz laste prve
| Izdržite koraci, blato,
opla tvaja nedra proletnji umori!
ne dajte odmor cešti,
_ nit jarku mutne vode da vam otme hod. Verujte, posle blata vi ćete voćnjak sresti
i granu i ruku što pruža bogat rod! , ; ;
1949
Vajar (Nastavak sa treće strane)
gipulim borcima za ošlobođenie Vrabomenik je ostvario
fei 1915 godine. Za Vukov spomenik u
"Beogradu dobio ie takođe prvu nagra-
du, međutim izveo ga je drugi. Godine 1910 kao poručbinu Beogradske op'štine završio je fontanu »Iznenađenje« (dečko sa kornjačom). Kao nagradu od Opštine trebao je da dobije zemljište
na Vračaru za kuću i afeljer. Ali za
vrijeme rata nestade »Iznenađenje«
pa tako i zemljište. kuća | ateljer.
Pod &tare đane, kad je već njegova stvaralačka snaga bila u opadanju, otkidajući diriar po dinar'od svoje činovničke plate &agradio je i svoj ate-
'ljer na državnom zemljištu & tim da
poslije njegove smrti pripadne državi.
MU istom tom ateljeru koji.se sađa nala-
zi u sklopu Akađemije primjenjenih
"umjetnosti, čistili smo {ednu mermer-
nu bistu koju je neđavno slikar Jovan Bijelić pronašao u jednom bifčeu na Bajlonovoj pijaci i đao le skloniti iza jedne kapije, ne znajući autora. Kad smo je prenijeli u Akađemiju i očistili od prljavština. pojavilo &e urezano ime njenog autora — Sime Rok6andića. ~ | O
· Desetak umjetničkih, djela Sime Roksandića, imat će' trajnu vrijednost u historili naše likovne umjetnosti, a to je mnogo. ako se uzmu u obzir prilike u kojima Je živio.i uslove pod kojima je stvarao, Tai izbor od prilike izgledao bi ovako: »Borba« (česma na Kalemegdanu), »Dečko sa razbijenim krčagom (Čukurčesma), »Dečko pozlijedio nogu«, »Iznenađenje« (dečko sa kornjačom), »Dečko sa flautom«, »Dva dečka igraju se sa klikerima«, od Dista: »Moja švastika«, »Beta, Vukanoviće i »Pihomir: Đorđević« i još nešto što bi se podrobnijim stuđijem i ana lizom dalo ustvrditi. |
Odbacivši sve negativne strane Vajarskih ubjeđenia i vajarskih realizacija Sime Roksandića, a tih ima dosta, možemo konstatovati da je bio prvi vajar, koji je u ondašnju Srbiju donio jedno pozitivno osjećanje plastike. Naturalista po svom rađua i po svojoj prirođi, majistorskom rukom oplemenjavao je formu sa dubokom osjećajnošću čovjeka i umjetnika i sa bezmjernom ljubavi za čovjeka. ~
Evo šta kaže sam Roksandić o svom radu i umjetničkom djelu uopće: »sami se možete osvjedđočiti po mojim radovima, ja se nikada nisam obazirao ni na kakve pravce... U koliko sam u životu uspio da štogod ostvarim, to je uvijek bila samo realizacija onih ljepota koje se nalaze u prirodi... Umjetničko djelo je samo onda umjetnost u potpunom značenju te riječi, ako je svakom pristupačno, Ako u njemu &vaki prosječan čovjek &a zdravim razumom i očima osjeti ono što je
„__ TT O O M EML JL H“.“uk«ielli—. 7 – | — ı _ —.
Djelovanje Narodnog univerziteta u Sarajevu
· Sa otvaranjem viših škola, fakul"teta i drugih naučnih, kulturnih i umjetničkih ustanova, sa opštim kulturnim razvitkom i poletom, koji od oslobođenja na ovamo uporedo sa „društvenim usponom, karakteriše život glavnog grada Bosne i Hercego_vine, stekli su se uslovi za otvorenje Narodnog univerziteta. Zahvaljujući tim činjenicama, kadar predavača Wtručnjaka i istaknutih. političkih radnika, obezbeđen je za normalan rad Narodnog univerziteta, a takođe i kvalitet predavanja. Naš Narodni univerzitet, koji se nalazi u sastavu Saveza kulturno-prosvjetnih društava BiH, otvoren je u maju mjesecu ove godine i počeo je 6voje djelovanje na širokoj osnovi, Sada će, naša omladina, radnici i drugi trudbenici, 'biti u mogućnosti da še upoznavaju sa tekovinama savremene nauke, kul ture i umjetnosti, moći će da prate aktuelna politička i društvena zbivanja kod nas i u svijetu, Pored pređavanjia u Sarajevu održana su preGacanla i za članove frontovskih rad nih brigada u Sarajevskoi oblasti. Istovremeno se radilo na osnivanju narddnih univerziteta u većim sgrar dovima u unutrašnjosti i formiranju predavačkih aktiva u manjim mjestima i industrijskim naseljima, Pored svih teškoća koje sU 6e pojavile, kao što je oskudica predavačkih kadrova i u tome su postignuti izvjesni rezultati. U planovima pređavanja za
unutrašnjost posvećena je maročita pažnja temama koje su u'vezi ša živim procesom socijalističkog preobražaja koji se vrši na našem šelu.
Preda „či našeg Narodnog univerziteta obišli su brigadiste frontovskih radnih brigada u bosanskim: šuma ma, na gradnjama objekata, sa Dpopopularno-naučnim predavanjima o »Nauci i praznovjerju«, o tome »Kako izgleda &vemir«, o »Postanku i razvit ku zemlje«, o »Vazduhu i Vvodi«,
Predavanja su održana u 'desecima brigada, njih je slušalo više hiljada mladih ljudi.
U Sarajevu je rad počet a ciklusom predavanja iz područja prirodnih nauka (»Istorija zemlje i života«) i dosad su održana'pređavanja: »Kako izgleda svemir«, »Postanak | razvitak zemlje«, »Kako su postale planine | kontinenti«, »Sunce — izvor života«, »Porijeklo života na zemlji. U nastavku ciklusa održaće se pre= davanja: »Raznolikost i jedinstvo živog svijeta«, »Razvitak živih bića«, »Stvaranje čovjeka«, »Porijeklo čovjeka«. | i !
Iz oblasti društvenog i političkog života održana su predavanja o ovim aktuelnim temama: »KPJ u'borbi za socijalističku rekonstrukciju poljoprivrede« (Rade Aleksić), »Borba KPJ za izgradnju socijalizma« (Drago Krndija), »Uloga NP u borbi za ostvare= nje bolje budućnosti naroda Jugoslavije« (Salko Nazečić), »Položaj rad nika: u trećoj godini · Petogodišnjeg
plana«' (Dr, Boško Perić), »Pojave re ·
vizionizma u radničkom pokretu« (Jo co Marjanović), »Narodnooslobodilačka borba kineskog naroda«,(Mladen Čaldarović), »Istorijski značaj. Oktobarske socijalističke revolucije« (Mirko Ostojić), >O međunarodnom danu
»O rudnom bogatstvu Jugoslavije« td.
studentske omladine+. (Nijaz Dizdare= · vić), »Značaj #bora za organe narodne vlasti« (Adem Hercegovac). U želji da: upotpune svoja znanja, ova predavanja. ado posjećuju radnici iz ·tvornica, radionica i preduzeća, sindikalni funkcioneri, članovi Partije i · aktivisti NF.. Održana su, zatim, i ova predavanja: »Radio u službi čovjeka« (Milan Ilić), »Pšihologija ra» nog djetinjstva i teškoće u. vaspita» vanju« (Dr. Neđo Zec). ~ ;
Odazivajući se potrebama naših radnih ljudi za učenjem i kulturnim uzdizanjem, naš Narodni univerzitet
će u svom pretstojećem razdobiju ra- ,
da, organizovati još dva ciklusa pre- . davanja iz prirodnih nauka: (»Biljka i čovjek«, »Životinja i čovjek«); zatim ciklus iz oblasti književnosti i ciklus iz oblasti likovnih umjetnosti, Ciklus iz književnosti sastojaće se iz ovih predavanja: »Buržoasko i mark ·
sističko shvatanje književnosti«, »Teo .
rija književnosti kao dio “estetike«,
· „Sadržaj i forma«, »Književni rodo-
“vi«, »Pregled naše književnosti od XIII do XIX vijeka, »Naša književnost od početka XIX: vijeka do 18704 * »Kritički realizam«, »Socijalistički realizam«, Ciklus o likovnim umjetnosti. ma sadržavaće: »Istorijski pregled likovne umjetnosti«, »Razvitak likovne”
umjetnosti u Jugoslaviji«, »Renesan=
sa«, »PFrancuski klasični realizam XIX vijeka«, »Ruski klasični reali- ·
zam«, »Razvitak likovne umjetnosti u
BiH«, »Impresionizam i formalizams«, . »Razvitak likovne umjetnosti u Jugosšlaviji«, Odgovorni arednik: Jovan Popović, Beograd, Fraucuska
RR.
Slobođin MARKOVIĆ
Sima Roksandić
osjećao umjetnik kad je djelo stva
rao.k. ja op
Roksšandić je osnivač umjetničkog udruženja »Lađa« koje je »riredilo svoje izložbe u Beogradu. Zagrebu i Sofiji. Sudjelovao je na svim jugo-
slovenskim izložbama, kod .nas. i. na strani, u Rimu, Barceloni i Londonu.”
U toku našeg prvog pefogođišnjeg plana Gradski INO' Beograđa, nsim.
drugih zadataka ima. u &vome PDro-
gramu i dalje uređenje novih gradskih" parkova. dječjih vrtića. dječiih jasli- ca, pionirskog grada itd. Svi ti parko-
vi i dječiji vrtiči biće ukrašeni i od-
govarajućim statuama i fontanama u'
kamenu i bronci oko kojih će se igra-
ti naša djeca na svježem vazduhu, ze
lenilu i suncu, i
'Ovom prilikom htio bih skrenuti pažnju na djela vajara Sime Roksandića, čiji su Životni opus bila uglav-
nom djeca, dječaci — možda naša do-
„sada najbolja vajarska ostvarenja fe vrste: »Dečko koji je pozlijedio nogu«, »Dva dječaka igraju se klikera«, »Dečko sa kormjačom«, »Dečko sa flautom«, »Dečko sa kamenom«, »Dečko vadi tm iz mnoge«, ko sa mandolinom«. itd. Svi ti Roksandićevi »dječaci« malaze še javnim i privatnim zbirkama; koji su zagubljeni, ukrađeni 1 oštećeni za vrijeme „neprijateljskih invazija. Danas. kađ je naša zemlja slobodna, kad naš glavni grad doživliuje 'voi puni preobražaj iz jedne ćiftinski, urbanistički i arhitektonski zaostale varoši u jeđan veliki centar, te Roksandićeve »dječake« treba iznijeti na svjetlost đana, na Ukras naših parkova, i na radošt našim najmlađim —.našoj djeci...
Pred gođinu dana imali smo izložbu Đure Jakšića. MNMedđavno, vidjeli smo izložbu naših starijih velikih sli kara:. Uroša Predića L Paje Jovanovića. Ukazana je pažnia njihovim umjetničkim djelima. brojne narodne mase socijalističkih ljudi posjećivale &u tu izložbu, Simi Roksandiću, za života, nije se ispunila ta želia da. priredi jednu kolektivnu izložbu. jer nije imao za to sredstava. Što nije učinila stara Jugoslavija za života, učinimo sada — poslije sedam godina od njegove smrti. Time ćemo izvršiti svo– ju kulturnu dužnost prema Simi Roksandiću, pryom, vajaru, koji 'je u on-
ne-
dašnju Srbiju, donio jedno pozitivno ”
osjećanije plastike, a i svoju dužnost prema narodu.
Marin STUDIN
aaa ae ite at ay
807 ČB5DPI8E |
muzičke pu
" Udruženja kompozitora
” socijalističku | · stvaraju prva dela na bazi tematike 1z
»Deč-·
po !
socijalistički .
Osnovni zadatak časopisa »Mužika« — koji je kao organ Udruženja kompozitora Srbije počeo izlaziti prošie godine treba da, bude „objavljivanje programskih . ideološko-estetskih · ra-
aprava | članaka. da tretira prven-
'styeno probleme naše muzike i njene uloge u socijalističkom društvu da da
pregled muzičkih događaja u zemlii i inostranstvu, da kritički tretira. nove
blikacije i muzičku nastavu i da, najzad. da'sliku rada samog Srbije. .
" Socijalni preobražaj naše zemlie zaoštrio je pitanie ideološkog rada naših kompozitora. njihovog raskida sa
'formalističkim zabludama iz prošlo-
sti stvaranja osnove za razvodi mu-
zičke umetnosti zasnovane na princi· pima · Mnogi
napredne realističke estetike. \ompozitori upoznali su, se, još u toku Ošlobodilačkog rata, sa ideploškim načelima revolucionarnih maša, i ioš tada počeli da izgrađuju Svoj progresivni stav prema tim načelima. Neki su opet.u načelima realističke muzike našli, potvrđu svog dotadanjeg gledanja na probleme umetnosti. Svakako, posle oslobođenja naši kompozifori se živo interesuju mnogim problemima u'vezi sa svojom umetnošću i uključuju se, s druge strane, u sOizgradnju &voje zemlje,
'Oslobodilačkop rata i Dposleratne iz-
'Bradnje naše zemlje.
u: prvom broju »Muzike« ističu še po ideološkoj vrednosti članci Oskara Danona »Uloga savremene muzike u društvu« — referat održan na Drugom međunarodnom kongrešu kompozitora i muzičkih kritičara u Pragu —i Stane Đurić-Klajn. »Konture našeg muzičkog. stvaralaštva«. broju donet je i referat Tihona Hrenikova na Dručom kongresu muzičaTra u Pragu: »Kuda. ide razvoi muzike« .Oba članka, žajedno sa člankom poliskog muzikologa dr, Zofje Lise
Prilog proučavanju sociologije muzi. ke« — objavljen u
l trećem broju ·osvetljavaju probleme naprednog odnosa prema muzici. ističu štetan uticni dekadentnih formalističkih pravaca { naglašavaju potrebu razvijanja muzičkog jezika razumljivog širokini &lojevima radnih ljudi. Nije nam iza časopisa poznato da li je Udruženie organizovalo kakve điškusije povođom ovih članaka,
Među članveima koil tretiraju mašu ~
muzičku problematiku. ne možemo (sem pomenutog članka Stane ĐurićKlajn) da navedemo nijedan članak koji se bavi ozšiim problemimn savremenog muzičkog razvoja u Srbiji. Dragomir Cvetko dao je prikaz slove-
! načke muzičke produkćije 1845—1948,
Nikola Hercigonja članak o muzičkim nastojanjima u Oslobodđilačkom, rafu,
Predrag Milošević o muzičkom životu
u zarobljeničkim logorima, Oskar Danon monografiju o Vojislavu, Vučkoviću. Premđa suviše sažet, članak Stane Đurić-Klajn dotakao se bitnih problema razvoja savremene „muzike u Srbiji, Skrenuta ie pažnja na razvoj gpene”neiie mlađih sroskih Waompnn?pitnTa (Čolić, Marić, Logar Rajčić, Ristić, Vučković) koji su iz Praga, gde su se školovali, prerieli u svoju zemlju 'formalistička shvatanja muzike. što je u periođu njihovog „sfvaralačkop rada do oslobođenja u mnogome paralisalo niihov pravilan: i Plodonosni umetnički razvol. - ; .
U članku Joyana Bandura — iz drugog broja — o stručnom muzičkom vaspitanju mlađih muzičkih generacija ne raspravljaju še gorući probiemi naše muzičke nastave već se daje niz opštih didaFfičkih napomena u
Wezi saeovim, |
O muzičko nastavi { nienim problemima govore re{erati sa savetovnnja nastavnika muzike NR Srbije. U njima &e može snkledati stvarno sta-
—-——_-—_——— ——--—-__—-___— — — —— — | —-———_—__— — a i 1 K-——
\
33
·Svetiteij (Nerezi)
er KA = · ČET Oe ebae
U drugom
ı BROJ 48
LSTOME.
asopisu „Muzika”
A
nje muzičke nastave Srbije ' sem u Beogradu i Vojvodini, Mala pre rata nijedne muzičke škole #3 koliko problemi izloženi na SaVOPboGnju govore O 18 Dostojećim ozbilin:m *cškoćama u radu muzičkih škola (i ni tirašnjosti, ipak su već vidljivi i: zultati napora narounih vlasti na 8. stematskom &šjizenmju muzičke "kultu”6 imcđu O slojevima naroće, Da. nas rade u NR Sıibi )) e ji 22 muzičke
Karakteristično je da je najmanji deo časopisa pošvećen kritikama iosvrtima na događaje našeg poslerat= nog muzičkog živola, Od svih prernije« ra Beogradske opere prikazan ie sa mo balet »Ohridska legenda« od Stevana Hristića, i opera »Don Paskvale« od Donicetija — od Petra Bingulca oba karakteristična za metode naše dosadašnje muzičke ·kritikFe: tri četvrti ne članka posvećene s" samom delu, a svega jedna —. izvođenju u Beograd. 'Skoi operi, Od ostalih muzičkih događaia u Srbiji našli smo samo kratak prikaz muzičkog života u Subotici i prikaz rađa Poslovnice NR, Srbije.
Kraćim člancima zabeleženi su { neki važniji događaji iz drugih republika. Sadržajan je prikaz Petra Bingulca nove obrade opere »Keštana« od Petra Konjevića, povođom premijere u Zagrebu i Brat:slavi,
Događaji iz koncerinog života VeOma su malo komentarisani. Stana Đu-
'rić-Klajn posvećuje jedan članak vio-
linskom koncertu Stanojla Rajičića. To je ujedno i jedini veliki članak o problemima našeg koncertnog života, a s njim u vezi i domaćeg simfoniskog, kamernog i a&ocijalističkog stvaralaštva. Ostali su događaji ili ostali ne pomenuti ili zabeleženi „kratkim beleškama.
_ Još je manje kritičkih osvrta posve. ćeno muzičkim wublikacijama · posle rata, Jedan se članak ipak ističe: prikaz »Muzičkog priručnika« od Antona Pogačara — koji je napisao Miodrag "Vasiljević, docent Muzičke akademije. U njemu je najsavesnije dokumento-• vana osporena vrednost ovog Dpriručnika | ukazano na štetnost ovakvog polustručnog pisanja udžbenika za školsku nastavu. Dat ie takođe i prikaz »Nauke o harmoniji« Milenka Živkovića. Ostale publikacije uglavnom su samo zabeležene, a nigde ne nalavimo kritičkih osvrta na druge DU• blikacije slične Pogačarevoj, kao ni na mnogobrojne štamparske greške u DOsleratnim izdanjima (naročito horskih kompozicija) koje mnogo ometaju rad naših muzičara. Isto tako nije posvečena pažnja prikazima pojedinih redakcija. U vezi sa tim oskudnim kritičkim đelom časopisa stoji i beleženje događaja unutar Udruženia kompozitora Srbije. Kad ne bi bilo dva članka DOvodom diskusije o masovnoj pesmi i organizacionim problemima — ne bismo ni po čemu prepoznali da je časopis »Muzika« zbornik Udruženja Kompozitora- Srbije. Naravno da je fakva hronika internog rađa udruženja sasvim nedđovolina. Naša muzička javnost očekuje đa nas kompozitori preko svog časopisa obaveštavaju o svim &ftrujanjima koja svakako posto• je u udruženju. o diskusijama po DO jeđinim delima i razvoju pojedinaca, o borbi protiv formalizma i štetnih uticaja đekađentnih pravaca td.
Sem ovoga, relativno đosta mesta, i 8 razlogom, posvećeno je problemima u vezi sa muzičkim diskusijama u Sovjetskom Savezu povodom poznate odluke SKP(b) o Muradelijevoi operi 1 stanju u sovjetskoi muzici. Da li {e o tome unutar udruženja vođena kakva diskusija — nije nam poznato. Od ostalih događaja zabeleženi &u: festi. val Narodne omladine Jugoslavije. Prvi konkurs reproduktivnih „umetnik& u Zagrebu i đat veoma sadržajan kritički prikaz muzičkih emislja Rađio“ Beograđa.
Među člancima koji tretiraju probleme jnostrane muzike treba istaći članke Pavla Stefanovića: »Puškin u ruskoi muzici« i »Dramaturgija ČajKkovskove »Pikove dame«, zatim prilo-
ge Branka Dragutinovića, Mihajla Vuk-Dragovića i Predraga Miloševića, B.A.,
BIBLIOGRAFIJA ~
A. S. Puškin: Povesti. Ovo je druga knjiga »Izabranih dela A. S. Puškina+ u uređništyvu Mile Klopčića. Knjigu je preveo \ladimir Levstik a uvođ i napomene napiBao :Mile Klopčić. Izdala »Državna založba Blovenije«, Ljubljana, 1948 godine, 348 &tra» na, cena ? }
Georgi!j Gulia: Proleće u Sakenu, pripovetka. 5 ruskog prevela Bisenija Lukić iz» danje »Matice Srpske«, Novi Sad, 1980 go dine, ćirilicom. 156 strana, cena ? f
Edvarđ Kocbek: Tovarišija, partizanski dnevnik od 17 maja 19042 do 1 maja 1943 godine. Izdanje »Državne založbe Slovenije«, Ljubljana, 1949 godine, tiraž primeraka 435 strana, cena ?
Milan Bogđanović: Stari i novi, Knjiga treća. Kritike i članci obuhvaćeni ovom Nknjigom potiču iz vremena od 19%0 do 1935 godine. I»đanje »Prosvete«, Beograd, 1949 172 strane ćiriljeom cena 50 dinara. ,
Redakcioni odbor
Jovan Popović, Čedemir Minđerović,
Marijan Jurkovi, Isak Bamokovlija,
Vjekeslav Kaleb, .Ksak Samokovlija, Janko Đonović, i Dmitar Mitrev
PRETPLATA ZA RNJIZEVNE NOVANE
Za našu zemlju na 3 meseca. 35 dindra,
na 6 mes ·i ?? dinara i Da gođinu đana 140. dinara.
Za inostranstvo: na 3 meseca 50 đin4-a, ma 6 meseci 100 dinara | na godinu đana ; 200 dinara.
Rukopisi se ne vraćaju,
Broj čekovnog računa 101-3060372 Poštanski fah.617
broj 1 — Stamparija »Borbas eograd, Rardeljeva 31,
_
i
1 E MOJA BAR AJ O — OI CC |
- a. IO
O II II IT II r a
ii. Ma