Књижевне новине

708

LOBODA NARODUL

ı BROJ 2 GODINA. III

| NAROBNDO-. O PRIZNANJE

Milan BOGDANOVIĆ

) Ustanovljenje nagrada Vlade FNRJ zaslužnim radnicima i kolektivima na području maukei kulture jedan je novi i izvanredno ubedljivi dokaz o

visokom poštovanju kulture i kultur-

nog radnika u socijalištičkoj Jugosla-

viji. Da se u socijalističkoj, Jugošla-'

viji kultura kao opšta vrednost · vrlo visoko postavila još od samog početka izgradnje socijalizma u našoj zemilji, i pre, joši u toku' Oslobodilačkog Tata i Narodne revolucije činjenica. je koja je dosada bezbroj puta utvrđena i potrvđena, Velike nagrađe ranijih

godina to najočitije pokazuju. Od ob--

javljivanja prvih velikih državnih na-

grada ove godine kulturni rad i zna- .

čajni rezultati postignuti na Rkulturmome planu dobijaju najautoritativnije priznanje, izraženo kroz višoku zakonsku formu. To je neoboriva po-

tvrda da je stav naše države, naše . državne politike da se u oblasti kul-·

ture vidni i kvalitativni rezultati pro-

cenjuju kao visokonužni sadržajni e-'

lementi u našem socijalističkom životu, · Velika širina. kojom državna · kulturna politika procenjuje rezultate za nagradu, i ogromne svote koje se kao nagrade dodeljuju, naročito rečito govore o vrlo visokoj ceni i ugledu koji u socijalističkoj Jugoslaviji kul. turni radnik i kulturno delo uživaju. Ali istovremeno, ta širina uslovljava i i izuzetnu složenost u rešavanju,pro= | blema odbira objekata za nagradu, Idući prvenstveno po liniji merila vrednosti, kvaliteta, organi koji pro-

zir i neke druge kriterijume pri odlučivanju, U našoj višenacionalnoj socijalističkoj zajednici stepeni kulture nisu u &vim našim republikama na istome nivou, pa prema tome mi mogučnosti dostizanja kvaliteta nisu jednake. A napor da se kulturno izgrađujemo i uzdižemo svuda je isti i pvahteva da s podjednakim.. poštovanjem bude procenjivan i priznavan. Osim toga, nije nimalo lako snaći se idealno pravilno i pravedno u ogrom-~

duktivitetu naše zemlje. To sve nameće i mužnost izvesnog mnelativnog merjla u procenjivanju stvari, koje se u nekim momentima i ovde „moralo " primeniti, Treba zato pravilno razu' mefi da sve nagrade jednoga ranga, dodeljene kulturnim rezultatima raz• _ nih naših republika, i ne mogu biti u. vek na onome istome nivou koji rang te magrade zahteva. A me treba is; ključiti ni mogućnost ljudski potpuno i: shvatljive pogreške u jednom ili drui ei gom, vrlo retkom slučaju, neizbežne ; u jednom ovako zamašnom i komplikovanom poslu, Bilo bi rđavo i neso-. cijalistički to ne shvatiti, Praktično bačen pogled na ovaj veliki zbir nagrađa iz svih oblasti na-

. a |

organi za procenjivanje vrednosti koje treba nagraditi, doista i uglavnom,

| Francuska ? — Telefon: 28-098

cenjuju ne mogu a da ne uzmu u ob-”

uke i kulture odmah pokazuje da su”

|| '

y | u } "Uredništvo i administracija:

dobro odabrali najviše domete u.našim Kllturnim rezultatima,

Ako se, na primer, zadržimo na na-– gradama· dodeljenim u oblasti književnosti, videćemo doista da su ovim

\velikim.priznanjem. obuhvačena najbolja i najznačajnija književna imec~ nainašeg vremena } odabrana najkva~ litetnija. đela. Ovom odbiru bi se do· ista malo šta imalo prigovoriti, i po-

| najpre da je možđa malo ·isuviše"

skroman .u broju odabranih dela. A i

' tamo.gđe bi prigovor.i mogao da se |

poštavi, obesnažuje se u dobroj meri onim što je o složenosti problema odbira iprimeni kriterijuma napred re-

poeme »Zbor derviša«, potstaknuta i težnja naše savremene literature da še.i u satiri afirmiše,, jer:je u životu našeg vremena, u svetskim srazmera– ma uočenom, doista nastupio trenutak kad/je »teško. ne pisati satiru«.

- pojavu u procenjivanju naših kulturnih vrednosti i dodeljivanje ·visoke nagrade prevodilačkom rezultatu.

Otprilike bi se isto moglo reći i za način' kako su podeljene nagrade u

' drugim oblastima umetničkog života, iako u nekima, kao na primer u obla. sti pozorišta i opere, ima i nešto vid-

- nijih nesrazmera u procenjivanju re-

' gultata u raznim mašim pozorišnim institucijama. Ali ne bi bilo dopušteno tražiti. tome ikakve druge razloge izvan okvira teškoća u naporu da se Bve pravilno prosudi, koji nameće složenost, problema,

Ako bismo, u zaključku, hteli da istaknemo jednu osnovnu napomenu, ona bi se mogla ovako formulisati: skoro bez razlike je svaka dodeljena nagrada zaslužena i prema tome objekt za nagradu pravilno proce=

e aijen, Đitanje”je, dali nije bilo i još objekata za nagradu wu visini kvalitetnoga ranga već nagrađenih, Cini nam se da ih je bilo, Ali to nikako ne treba gledati kao prigovor ovom Dprvom. dodeljivanju nagrada Vlade FNRJ zaslužnim radnicima i kolekti, vima na području umetnosti i kulture, već kao jedno priznanje mnašoj kulturi, čije mnogobrojne rezultate od vrednosti nije lako ni uočiti ni proceniti, niti među njima izvršiti idealno pravilan i praveđan izbor, Dobar, od visoke vrednosti kulturni

'rezultat nagrada je sam sebi, nagrađen je već u društvu kome je name-

njen, jer je u njemu. funkcija koja ·

široko dejstvuje, a najviše, državno priznanje, pre ili posle, danas ili sutra, zacelo neće izostati.

uči d aaa daba ebo gay aa ao adi paklu ia aun IT O U S U U ra,

čeno, Treba ovde izbeći pojavu'da je” ovoga puta, magradom Kulenovićeve ·

Treba: još istaći kao pozitivnu DOVU.,

jednom vrlo kvalitetnom

ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOS LAVIJE,

BEOGRAD, UTORAK 10 JANUAR 1950

| „Prikazati, ma i sasvim ovlaš, kakvi su bili stvarni uslovi naših manjina za stvaranje njihovih posebnih nacionalnih književnosti do 1941 godine, a kakvi su ti uslovi danas; ilustrovati potom, a sa onoliko podataka sa koliko današ raspolažemo, tendencije i stvarne rezultate njihovih napora u oblasti književnosti danas — toje moj zađatak. Kada se pak imaju na umu tako različite društvene i političke

· „prilike u položaju i razvojnim uslovima manjinskih književnosti. u ova đva periođa, tj. onome do 1941 i onome posle oslobođenja, razumeće se i velika razlika između njih: baš na oštricama njihovih suprotnosti izgrađuju se danas i rezultati, a u još većoj meri razvojne mogućnosti manjinskih književnosti u našoj otadžbini, Član 13 Ustava Federativne Narodne Republike Jugoslavije veli da »nacionalne manjine u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji uživaju pravo i zaštitu svog kulturnog·: razvitka.i slobodne upotrebe svog jezika«. Mi svi danas znamo da ova reč nije pusta fraza: i pravo i zaštita kulturnog razvitka naših manjina obezbeđeni su najširim materijalnim sredstvima. A šta sve ovo znači u oblasti kulturnog,

" pa i književnog života naših nacional– nih manjina, pokušaću osvetliti mekolikim podacima, ša težnjom da vas ne preopterećujem ciframa. Da bi se, međutim, pravilno prikazalo stanje ovih imjiževnosti, težina · njihovih književnih problema i sve prepreke njihovim naporima, valja se osvrnufi i na kulturni „položaj, odnosno kulturnu zaostalost kod svake o tih manjina, dati bar nekoliko najopštijih pođdataka o tome stanju. Ono, uostalom, u sklopu prosvetnih problema u. celoj našoj otadžbini, onakvih kakve smo ih nasledili od pre rata, uklapa se u opštu sliku ioga stanja dosta skladno: ut toj oblasti nema tako teške činjenice koja bi nas već mogla iznenaditi, Svi znamo da se književnost ne može negovati, popularisati i razvijati među nepismenima: književnost nužno iraži pouzdano zaleđe čitača; međutim stanje kod mnogih naših ma-

* njina, kod NOS njih, bilo je takvo da se pouzdaha čitalačka publika nije mogla obezbediti i zatalasati.

u. LAkose zadržimo. na stauju Jroa na...

| ih MadžayYa, onda' se mora konstatovati sledeće. Kod njih je Kknjiževnoga živola bilo već i pre 1941, dakle već u periodu između dva rata: potreba za intenzivnijim književnim životom kod njih se u ovome periodu javlja u mnogo življem obliku nego i kod koje druge nacionalne manjine u tadašnjoj Jugoslaviji, a nije neđostajalo ni materijalnih sredstava, a naročito ne organizatorske preduzimljivosti i sposobnosti. I onda kada je ta književnost, imala nesumnjivih cria savremenosij i napreika a ni blizu nije bila uvek lišena njih — ona se neprestano morala suđara~, ti sa množinom problema koji su i sputavali njen pravilan razvoj i kočili njene zađatke. Državne vlasti su neprestano podozrevale, i onđa kada podozrenju (sa stanovišta tadašnjih

državnih organa) nije bilo opravdanog razloga, mađarski pisci nisu, umeli da”

nađu zajedničku platformu, srpski književnici se nisu ni jednom Oosvrnuli .na probleme svojih mađarskih drugova i nisu potpomagali ni kao kolektivno telo ni kao pojedinci dobre namere Madžara: koliko je meni poznato, u ovome perjodu, između dva rata, Jovan Popović je bio možda jedini srpski pisac koji je bar pokušao da nađe fačku dodira sa madžarskim književnicima, sarađujući u jednom trenuiku u njihovim listovima. Osim toga, isprečilo se tu svom težinom pitanje kulturne zaostalosti naših Ma-

štva, seoskog i gradskog proletarija= ta dakle. Taj svet je, u velikoj većini, bio đuboko zaostao, bez škola, bez izgleda da će se u njemu ikada probu-

na primer izgledalo školsko pitanje kod naših Madžara neposredno pred rat, godine 1938. Odeljenja sa mađar-. skim nastavnim jezikom bilo je ukup__ no 140, sa avega 150 Madžara-učitelja; gimnazija sa madžarskim. naštavnimnm jezikom bilo je ukupno dve: jedna osmorazredna, „jedna — četvororazredna; bila je i jedna madžarska uči-

i feljska škola. U svim tim školama, osnovnim, srednjim i stručnim, bilo

· je ukupno 7,000. učenika. Madžarskih profesora međutim bilo je malo, tako da su po madžarskim školama morali pređavafti i profesori koji nisu znali

Škola samo po imenu bila madžarska,

a u njoj se stvarno sve predavalo na 9 ka dzuče(kora jednoga madžarskog je3 zika. „Posledice takvoga stanja su bile neminovne: bilo. je Madžara — i . danas ih ima — sa svršenom velikom mafurom, koji nikađa nisu učili madžarsku Književnost, koji nisu znali | · madžarski pravopis a. polako zabo· ravljali svoj književni jezak, — otprilike kao oni Srbi u Vojvođini koji su. pre 1914 učili škole negde u Austro-., Ugarskooj, a van okvilja. novosadske i karlovačke gimnazije. Među njima je valjalo vegrutovati čitalačku publiku dal književnosti vojvođanskih Maj ara. Y| RO SN

O MANJIN

džara, naročito pak njihovog. seoskog. i pustarskog življa, fabričkog radni-.

diti potreba za knjigom. Evo kako je”

„madžarski jezik; praktično, često je

srpskom, odnosno hrvatskom. jeziku, .

__ Kako je danas, — pilaće neko. I ja. žurim da gornjim ciframa suprotsta- a

vim nove, drukčije. Umesto nekada“ šnjih, 140 odeljenja sa madžarskim nastavnim · jezikom, danas imamo 67% takva odeljenja (a verovatno je da su ovi podaci danas već zastareli); "umesto 150 učitelja — danas ih je 523, a, profesora 300; gimnazija ima 44, sa 240 odeljenja, učiteljske škole · dve, sa 14 odeljenja, na. Višoj pedago= škoj školi studira 50 Madžara (42, sti- . pendiste među njima); ima 60 Madžara upravitelja osnovne škole, 20 direktora nižih, 4 direktora punih gimnazija, 2 direktora učiteljskih škola, 12 sreskih prosvetnih instruktora. Ukupno, umesto nekadašnjih .000 u današnjim školama sa madžarskim nastavnim jezikom kod nas ide 40.000 Madžara, dakle otprilikć šest puta više. Stvarno pak to znači: da danas kod nas nema Madžara kome nije omo= gućeno školovanje na svome maternjem jeziku, tu prednost niko od njih i ne propušta.

U vezi sa svim tim, a u srazmeri sa stanjem u školama, bujaju i druge grane kulturnog života. Madžarska periodična „štampa je danas veoma razvijena, razvijenija nego i kod koje druge manjine, i nego ikada ranije kod Madžara; njihove biblioteke su mnogobrojnije nego ikada, broj čitalaca i pročitanih knjiga iz godine u godinu veći. Svi oblici kulturnog živola nadopunjuju ovu sliku intenzivnog i nesmetanog nacionalnog iživljavanja: pozorišta, narodni univerzite{i, pevačka društva, negovanje folklornih igara, itd. Broj izdatih knjiga na madžarskom jeziku (bez udžbenika) rastao je ovako: godine 1945 — 4 knjige u 46.000 primeraka; 1947 — 31 knjiga u 170.000 primeraka; 1948 —: 47 knjiga u 270.000 primeraka, 1949 — 144 knjige u 650.000 primeraka.

Kulturni, as time u vezi i književni život naših Madžara dakle veoma je intenzivan: ni jedna manjina u FNRJ nema foliko svojih listova i časopisa kao Madžari, ničija izdavačka delatnost nema toliko poleta i ne poka= zuje toliki uspon kao mađarska za poslednjih nekoliko godina. U ovome frenutku Madžari imaju devet svojih

_listova i časopisa. ducvnji list »Madjat .

szo« (mađžaršlka reč) — književni časopis »Hid« (Most), časopis za žene

· »Doigozo no« (Radna žena), omladđin=

ski list »Ifjusag szava« (Reč omladine), pionirski »Pionir ujsag« (Pionirske novine), za seljake i poljoprivredne radnike »PF6old nepe« (Svet zemlje), sindikalni list »Dolgozok« (Radnici), stručni listovi »Vajdasagi meheszet« (Vojvođansko pčelarstvo) i »Vajdasigi iparkamarai hirade« (Glasnik vojvođanske madžarske komore). Osim u izrazito stručnim listovima, Književnost se neguje pomalo u svima ovim novinama. i časopisima, ma i povremeno, ali je ipak glavni književni organ vojvođanskih Madžara časopis »Hid«; samo njegova analiza daje već dovoljno reljefnu sliku književnoga stanja i umefničkog dometa naših Madžara. : fu Po svome postanku, »Hid« je pred- . ratni časopis, osnovan tridesetih godina; za vreme okupacije bio je obustavljen njegov ošnivač i glavni urednik bio je ubijen od madžarskog okupatora. List je već u staroj Jugoslaviji bio nosilac demokratskih, antirevizionističkiih i antifašističkihh tendencija među jugoslovenskim Madžarima, a u danima svoga obnavljanja, posle oslobođenja, današnja redakcija ima= la je već jasno obeležen put kojim je valjalo samo nastaviti, produžiti ga, a nekadašnje ideje iz doba pokretanja ispuniti novim sadržajem i noviDi iskustvom. Taj zadatak »Hid« je i preduzeo, ji Prvi posleratni broj izišao je oktobra 1945; od tada list izlazi redovno, u mesečnim sveskama od najmanje 4 ftabaka. Časopis je do skora (april 1949) imao nešto drukčiji karakter nego što smo mi navikli da sretamo kod naših književnih časopisa; u želji

·)da svojoj čitalačkoj publici obezbedi

informacije iz različitih oblasti problema, redakcija je negovala rubrike u kojima je sa mnogo ambicije ·prikazivala. i sociološka i partiskorpolifička, i književna, prosvetno-kultur=" na, ekonomska, opštepolitička pitanja, list nije dakle bio čisto književni, Ta” trađicija je listu ostala još od pre rata, kada je ovaj časopis morao i mo, gao da primi na sebe složene zadatke svestranog informisanja svojih čitalaca; danas, kada su.i Madžari dobili čitav niz publikacija u kojima se mnogo opširnije mogu tretirati, a i doslednije povezanije. pratiti najraznorodnija pitanja iz oblasti politike i privrede, uvidelo se da je zadati »Hid«-a da u prvom redu bude knji-

ževni: časopis, i da na taj način pr- · . venstveno prati život i kulturni rad

među Madžarima. »Hid« je u to doba bio dođuše veoma: živ, zanimljiv, informativan i koristan list, sa na

prođornim mogućnostima;

prod ali se u njemu više raspravljala opšta

nego

"specijalna pitanja, i književnost je u

njemu činila po obimu ne pretežni deo. Konferencija koju je redakcija

” sazvala krajem marfa ove godine do-

nela je uz široko učešće saradnika, čitalaca i prijatelja lista sledeće za- ~

„ključke kao direktivne za buđući ka-

rakter i pravac časopisa: časopis mora stvoriti tešnju, nepos edniju Vezu –

Ma Xi

· turni život i zapaženu književnu ak-

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO –·

sa madžarskim radnim masama i jače podvući svoj vojvođanski „karakter; mora u većoj meri postati književni i prosvetni organ naših Madžara; kao organ Madžarske sekcije Saveza kulfurno-prosvetnih društava Vojvođine mora odista upravljati i organizovati kulturni rad među madžarskim masama. leta ;

U tom pravcu će se ubuduće razvijati glavna linija rađa ovoga časopisa. Valja dodati đa je časopis dosada učinio đosta ža upoznavanje kako.savremene, 'tako i starije književnositi jugoslovenskih „narođa „među Madžarima; verovatno će on to činiti i ubuduće. Od naših starijih književnika prevođeni su za ovih poslednjih nekoliko godina Njegoš, Branko Radičević, Zmaj, Đura Jakšić, Aleksa Šantić, Silvije Strahimir Kranjčević, Vladimir Nazor, Ivan Goran Kovačić, Anton Aškerc, Ivan Cankar, Oton Župančić. Od savremenika prevođeni su u časopisu Jovan Popović, Desanka Maksimović, „Branko Ćopić, Marin Franičević, Skender Kulenović, Miško Kranjec, Tanasije Mladenović, Jure Kaštelan, Slobodan Galogaža, Grigor Vitez, Gvido Tartalja, Bogdan Čiplić. O pojedinim važnim književnim i dru štvenim pojavama u istoriji jugoslovenskih naroda Madžari su s vremena na vreme pisali i opširnije; tako o Veselinu Masleši, Svetozaru Markoviću, Vuku Karadžiću, o književnom radu Iva Andrića. U štampi se nalazi i zasebna knjiga naših značajnijih pisaca sadašnjice ili najnovijega vremena, a između ostalih izbor pripovedaka Iva Andrića, Ivana Cankara, Miroslava” Krleže, (od svakog od njih po zasebna knjiga). Može se reći da su naši Madžari u ovome pravcu učinili prilično, a izgleda da će se ovakav rad i nastaviti i pojačati. Sav taj odgovorni i lepi posao upoznavanja naših književnosti sa madžarskom čitalačkom publikom madžarski pisci obavljaju sami, kao što sami drže i svoj časopis; od srpskih pisaca Živojin Boškov bio je jedini koji je svoj esej o Njegošu pisao za madžarski časopis, a jedina pomoć koju su dobijali sem ove jeste češća saradnja koju im: je, na znatnu korist madžarskog, čašopisa, pružao Ervin Šinko,

Međutim, glavni posao madžarskih pisaca za ove poslednje 4 godine nije naravno bio upućen ovim pravcem; njihov glavni rad je bio negovanje savremene madžarske književnosti u Vojvodini, na osnovama obeleženim već prvim brojevima predrainoga »Hiđ«-a, produbljenim i proširenim rezultatima naše Narodnooslobodilačke borbe i stvarnošću socijalizacije i industrijalizacije naše otadžbine. Ono što se madžarskome časopisu i organizatorima njihova Kknjiževnoga Života mora priznati, to je sleđeće: i onda kada nisu uvek nalazili neposredan i živ dodđir sa najširim sloje= vima radništva, što je inače i bilo i ostalo u tendencijama lista, časopis je, a preko njega i čitaya madžarska iz-

· davačka delatnost u FNRJ, već do

| MATERIJALI O RADU DRUGOG KONGRESA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE

SKOJ LITERA

Mladen LESKOVAC

jući budnu nacionalnu sv. Čajak mlađi, međutim, koji j između dva rata, nije mogao da” ži visoku meru svojih predak hodnika, a posle njega k vojvođanskih Slovaka nije im mn: go sreće. Mladi pesnik Juraj Buča. umire mlad početkom 1945 arh vu, a nade koje su polagane u vu generaciju nije u potpu pravdao ni Pavel Sabo Bokuš ni slovačkim partizanskim borbami

legli svršeni pitomac Beogradsk. ne akademije Joso Baljah Petrovš Danas slovačka književnost stoji dc šlabo; slabije nego što bi se oče kada se uzmu u obzir njenj rezultati i spontani prvi koraci, još više pada u oči, kađa se ima na umu da je slovačka književnost

_ Vojvodine imala valjane pretstavnike

Jovana Popovića

sada okupio oko sebe širok krug sa-

radnika, među njima često mlađih, nepoznatih, sa raznorođdnim intereso= vanjem. Čini se da je nedostatak pisaca, pojava koja se inače zapaža kod nekih dnugih manjinskih književnosti u nas, kod Madžara najmanje ak= tivna. Iz prilične množine onih Koji "se bave isključivo ili pretežno književnošću izdavajaju se imena i Ostvarenja petorice pisaca. To su Laslo Gal, Ištvan Latak, Peter Lerinc, Mihalj Majtenji i Janoš Herceg. Sem njih ima naravno još i drugih, mlađih, neformirane književne fizionnmi=

je, ili takvih koji su još na granica-

ma diletantizma. Tako je jedna antologija naših Madžata iz prošle godine mogla da obuhvati ukupno 22 pisca, pesnika i pripovedača. Javljaju se međutim i posle toga novi pisci, kao iznenađenje: tako je neđavni konkurs za dramu jzneo na površinu Josifa Vajganda, koji je dobio I nagradu za svoj tročini pozorišni komad iz života vojvođanskih Madžara. Znak je to da se književni »ivot naših Madžara uputio dobro; dase razvija i bogati, čim "pronalazi nove talente i nepoznate pisce. } “tia

Petorica madžarskih „pisaca koje sam maločas spomenuo svi. su člano~

vi našega Saveza, a nisu sasvim ne-

poznati ni našoj čitalačkoj publici, jer

su odlomci njihovih dela već u nekoliko mahova. objavljivani i na našem ·

jeziku. Jedan ,od njih, Laslo Gal, dobio · gradu Vlade NR Stbije,

Za razliku od većine manjina u Ju-

dala il, vojvođanski Slovaci već „poodavno, ranije. nogi d imali su svoj prilično razvijen” kultivnost, Već krajem XIX stoljeća njirivlači na sebe pažnju, a početkom ai veka oni Već imaju nekoliko zaslužnih i za e uske prilike značajnih Književnih m Čejak i SO · Maršal-Petrovski. Dobre trađicije ni a e, tako da je Vladimir Huraan sn čašću nastavilo rad svojih prethodnika, produbljujući svojim realističkim prikazom

} N, i,

irim ~ hova književnost, mala ali autentična,

je prošle godine i književnu na

nego mnogi drugi,

7 stav premh ocijaiupho) 'Ga na

se nisu prekidale

ı Studiju” slovačkog · seoskog života u Voj vodini-i održava-

imena kao što sU

i u drami, i u romanu, ne samo u pri= poveci. Ipak, ima i među Slovacima danas nekoliko mladih pisaca, ali bis lo zbog toga što se niko od njih u potpunosti nije posvetio književnosti, bilo zbog toga što je većina među nji> ma još suviše mlada, svi se još nisu izrazito potvrdili kao pisci. Ti knji·'ževnici naših Slovaka jesu danas Mar~ _tin Toman-Banatski, Pavel Bučaj, Jan Kopčev, Andrej Ferko i Ana Kaljah Savremeni slovački književni radnj= ci su organizovani u Klubu slovačkih pisaca i prublicista, koji ima zadatak da teoriskim predavanjima, čitanjem i analizom klasika, kritikom sopstve= nih radova i organizovanjem književnih večeri po slovačkim selima podigne i slovačko knjižeyno stvaranje na viši stepen, i, da svoju publiku vezuje za savremene probleme državnog života i izgradnje, Od slovačke peri= odične štampe naročito valja istaći slovački politički list »Hlas ljuđu« (Glas naroda), koji je danas najživlji pregled wslovačkog političkog, privrednog i kulturnog života u Vojvodini, Književni časopis naših Slovaka, »Naš život« koji tretira društvena i h = ma pitanja, Zbog nedostatka šireg kruga saradnika izlazi dosta neredovno, Pohvalna je tendencija ovoga ča= sopisa. da okuplja oko sebe mlađe književne snage i na taj, danas jedino moguć način prebrodi i reši krizu koju danas preživljuju 'Slovaci u svojim naporima da održe i potvrđe Delegu svojih starih i u književnosti, · Nema sumnje da će oni u tomeiuspe.s ti, onako isto kao što su to uspeli nji= hovi stari (V.I.) »Kulturni život Blo• vaka u Jugoslaviji«, »Književne novi= ne« 29.111.1949 (Juraj S Z. Pevak. Vaj=”dasagi, „aslovakek, „Rkulturmunkaja »Hid«, 1949, junius—julius, p. p. 350356, 3) »Pregled književnog stvaranja Slovaka u Vojvodđini«, »Letopis Mati= ce Srpske« jul—-ugust 1949, 56—71; Od svih nacionalnih manjina u Voj=vođini Rumuni su učinili možđa najkrupniji korak u svojoj težnji ka napretku; to se odražava i u struja= nju njihova književna života. Sve doskora, to je bio isključivo seljački svet, nepismen. Sve do pre nekoliko decenija oni ošim popova, koji su u isti mah bili i učitelji po njihovim 8 konfesionalnim školama, nisu uopšteimali inteligenciju, ni dobre ni loše, - Danas imaju srednjih škola, listova, 7 časopisa, krenula je i kod njih izdavačka delatnost. M Književni pokret banatskih Rumu- na formirao se posle oslobođenja: pre 1941, nije bilo ni traga nikakvih knji» ževnih manifestacija među njima. Inicijatori toga književnog pokreta su napredni rumunski intelektualci, uči. telji, studenti, đaci, učesnici u Narođd= nooslobodilačkom ratu, politički rad» nici, intemirci; danas je onde Oku=. |

pljeno petnaestak mladih ljudi (među njima ima i seljaka; ova pojava še u naših manjina sreta, izgleda, još jedi“ no kod Mađara), ; USMRATAS OPA Od književnih publikacija prva javila, još aprila 1946 »Libertatea literara« (Književna „%oboda), me književni podlistak frontovskog lista, »Libertatea« Već početkom 1947 sa= radnici ove prve književne publikaci» je banatskih Rumuna pretvaraju je u Pu mali mesečnik »Lumina 1947« (Svetlost 1947), koji izlazi tokom 1947 godine, Posle prekida od _ godine pojavljuje se obimniji i tematski bogatiji časopis za književnos |_-

nih društava Vojvodine, Pored časopisa valja pomenuti | DI l 15-dnevnu reviju »Bukurija pi „rilo« (Rađost pionira), u kojoj” rumunski književnici objavlji

je književne radove namenje Almanah literarnih na rum skih srednjih škola, ljen 19 „bio je simpatična književna mani! stacija najmlađih, ali je | razloga prestao izlaziti. hova bavi se najveći Geoptut0 mladih pisaca, Ono što karg njihov rad jeste njihov

rum rum

| pomalo i naivno-idealizalorski. Te · matski krug njihovih pesama, UglaV~ · nom reporterski OepOROE O Od, e za političke događaje, revo uclonar art promene i velike akcije u izgr n e | zemlje, uzak je i jedgoličan, Tpa od njih i nimalo pohvalna tendencija da 8e, na osnovama Vvulgarizacije narod ne pesme, stvore dve vršte pešni, Jedne »za. narod«, a druge za »u

ne&, | TDI (Nastavak na drugoj strani) 7 Žž