Књижевне новине
8 pozorišta u,Beo-
Jarovoj u koma-
druga nagrada
anova ZO an
rodno; lališča u Lju za
e eho Morandu »Hamlet« druga .000 dinara; 36 Boškova Marija,
e Narodnog teatra u Skoplju, za profesora Poležajeva, u korna-
a starost«, druga nagrada 30.000 olesar Irena, član drame Nakazališta u Zagrebu, za ulogu Ljudkomadu »Vasja Železnova«, druga
a 30.000. dinara; :
| Opera Milan, dirigent opere ta u Zagrebu, za dirigovanje opere na«, prva nagrada 100.000 dinara, nović M.rešimir, dirigent opere Naozorišta u Beogradu, za dirigoopere »Boris Godunov« prva na 100.000 dinara; 3. Danon Oskar, diopere Narodnog pozorišta u Beogra- dirigovanje baleta »Romeo i Julinagrada 80.000 dinara; 4, Bvara o, dirigent opere Narodnog gledališča Ljubljani, za dirigovanje baleta »Ohridlegenda« prva nagrada 890.000 dinara; stić Josip, prvak opere Narodnog kau Zagrebu za ulogu Don Hozea »Karmena, prva nagrada 80.000 diCvejić Nikola, prvak opere Narodpozorišta u Beogradu, za ulogu Borisa ri u operi »Boris Godunov«, prva rađa 80.00 dićara; 7. Zikova Zdenka, rak: opere Narodnog pozorišta u Beograza ulogu Jaroslavne u operi »Knezž ra, prva nagrada 80.00 dinara; 8. Mar” s Dragica; prvak. opere Narodnog kaališta u Zagrebu, za ulogu Antoniđe u operi »Ivan Susanjinc; prva magrada 80.000 ıara; 9. Rađev Marijana, prvak opere Narodnog Kkazališta u Zagrebu za Mlogu Sid Manje u operi »Ivan Susanjin«, prva nagrada 80.000 dinara: 10. Jovanović Laza, prvalc opere Narodnog pozorišta u Beogradu, za ulogu Rađamesa u operi »Aida«, prva magrađa 80.00 dinara; 11. Hejbalova MWalerija, prvak opere Narodnog pozorišta u Beogradu „za ulogu Aide u operi »Aida«, prva nagrada 80.000 dinara; 12. Bugarino___Vić Melanija, prvak opere Narodnog pozoišta u Beogradu, za ulogu Amneris u ji Pperi »Aida«, prva nagrada 80.000 dinara; | M3. Janković Stanoje, prvak opere Narod|____nog pozorišta u Beogradu, za ulogu Figara u operi »Seviljski berberin«, prva nagrada 80.00 dinara; 14. Cvejić Žarko, prval opere Narodnog pozorišta u Beograđu, ga ulogu Galickog u operi »Knez IgoT«, ee prva magrada 80.000 dinara: 15. Mezetova - !Anita, prvak opere Narodnog pozorišta u | TĐBieograđu, za ulogu Marženke u operi serodana mevesta«, prva nagrada 80.000 di- mara: 16. Marinković Aleksandar, prvak ba opere Narodnog pozorišta u Beogradu, za E Muiogu Miće u operi »Ero s onog svijeta«, 3 druga nagrađa 70.000 dinara; 17. Tončić Nađa, prvak opere Narodnog Kkazališta u Zagrebu, za ulogu Elvire u operi »Don Zan, druga nagrada 60.000 dinara; 18. 'Karlovac Elza, prvak opere Narodnog BleMdališča u Ljubljani, za ulogu Burijevke u operi »Jenufa«, druga nagrada 50.000 dinara; 19. Frane Ruđolf, prvak opere NMarodmog gledališča u Ljubljani, za ulogu Kawarađdosija u operi »Toska«, druga nagrađa 50.000 dinara; 20. Neralić Tomislav, pr· ya opere Narođnog kazališta u Zagrebu, ga ulogu Don Žuana u operi »Don Žuann«, druga nagrađa 50.00 dinara; 21. Rorošec M.adislav, prvak opere Narodnog gledališča mu Tjubljani, za ulogu Paskvala u operi »Don Paskvale«, druga nagrada 50.000 dinara; 22 Lupša Frederjk, prvak opere Narodnom pledališča u Tjubljani, za Mlogu Borisa u operi »Boris Godunov«, druga nagrađa 40.000 dinara, 23. ĐBernarđić Dragu kin, prvak opere Narodnog Rkazališta u ZaFrebu, za ulogu Susanjina, u operi »Ivan Suasanjin«, druga nagrada 40.000 dinara; 4, Teložanski Stanislav, scenograf NarodmogF pozorišta u Beogradu, za scenoprafiju opere »Karmen«, druga magrada 60.000 di"nara: 25, Trepše Marijan, scenorraf Narodmog Kkazališta u Zagrebu, za scenografiju ppere »Porin«, druga nagrada 60.000 dinara;
Narodnog
Balet
_ |; Froman Margarita. LORD kazališta u Zagrebu, za koreografiju baleta »Romeo i Julija«, druga De? grada 80.00 dinara: 2. Parlić Dimitrije, prvak baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, za koreografiju baleta »Romeo i JuTija, druga nagrada 60.000 dinara; 3. Roje Ana, prvak baleta Narodnog kazališta u Zagrebu „za kreaciju Julije u baletu »ROmeo i Julija«, druga nagrađa 80.00 dinara; 4. Parlić Rut, prvak baleta Narodnog ozorišta u Beograđu, za kreaciju Svamilje u baletu »Kopelija« druga nagrađa 60.000 nara; 5. Žedrinski Vladimir, · seenograf iarodnog MWkazališta u Zagrebu, za scenoprafiju baleta »Romeo i Julija«, druga namada 60.000 dinara; 6. Lotka Menad, prvak baleta Narodnog kazališta u Zagrebu, za Wereaciju Romea u baletu »Romeo i Julija«, druga magrada 50.000 dinara: . Harmoš (Oskar, prvak baleta Narodnog kazališta u gagrebu, za kreaciju Tibalta u baletu »RoImeo i Julija«, druga nagrađa 40.000 dinaPAY 8. Mlakar Pio, prvak baleta Narođno# pleđališča u Ljubljani, za koreagrafiiu baMeta Ohridska legendđa«. druga magrađa 40.000 dinara; 9. Mlakar Pina, prvak baleta Narodnog gledališča u Ljubljani za koreDgrafiju Paleta »Ohridska legenda«, druga Riagrađa 40,000 dinara.
i Film M, Pogačić Vladimir, joga za režiju filma »Priča o fabrici«, Kiruga magrada 80.00 dinara; 2. Živanović WIilivoje»' prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, za ulogu Marka u umetničkom filmu »Sofka«, druga nagrađa 80,000 dinara; 3. Ikosmač Ciril, književnik iz, Ljubljane, za scenario umetničkog filma PNMaA svojoj zemlji«, druga nagrađa '0.00D ; Hdinara; 4. Novaković Badoš filmski režiser js Beograda, za režiju umetničkog. filma »Sola«, druga nagrada 60.00) dinara; 5. MĐanilova Augusta, član drame Narodnog
; pledališča u Ljubljani, za ulogu obrekari7, ce u umetničkom filmu »Na svojoj zee mlji«, druga magrada' 60.000 dinara; 6. Šti lic France, filmski režiser u Ljubljani, za režiju umetničkog filma »Na svojoj zei mlji«, druga nagrada 60.000 dinara; 7, Pe_ \rović Strahinja, prvak Jugoslovenskog · Hramskog pozorišta u Beogradu, za ulogu vtara u filmu,»Priča o fabrici«, druga 'Tmagrađa 80.000 dinara; 8. Stroci Tito, prvak drame 'Narodnog kazališta u. Zagrebu, za ogu Gartnera u umetničkom filmu »Prio fabrici«, druga nagrađa 60.000 dinara; , Papandopulo Boris, kompozitor iz Zameba, za muziku u dokumentarmom filmu | Jadran Mroz Vekove« druga, nagrada ____ 50.00 dinara: 10. Potokar Lojze, član dra_ me Narodnog gledališča u Ljubljani, za mdogu »Sovać, u umetničkom filmu »Na _ Wvojoj zemlji, druga nagrada 50.000 dinapay 11. Mišković Stevan, snimatelj iz Beo-
PR Bada, KA kameru u filmu »Sofka+, druga #iI| \
koreograf baleta
.
filmski režiser iz
}
0
agrada 50.000 dinara; 12, Marinček Ivan; Piroaski smimateli iz Ljubljane, za kameru 0. filmu »NMa svojoi zemlji«, druga nagraBa 50.000/ dinara; 13. Kobe Boris i Mlakar Mrone, za scenografiju umetničkom filma Na svojoj Zemlji druga nagrada 50.009 imara; 14. Horvat Joža, ı
je MO eu za seenario umetničkog filma »Za– _ etavas, dtuga nagrada 50.00 „dinara: 15, Tarjanović Branko, režiser iz „Zagreba, za režiju umetničkog filma >Zastava«, TEGa pagrada 50.000 dinara: 16, Denić Miomir, Bceenograf iz Beograda, za, scenografiju Umetničkog filma »Sofka«. druga nagrađa 50.000 dinara; 17. Kozinn Marijan, upravnik slovenačke filharmonije iz Ljubljane, za 'Kuziku u umefničkom filmu »Ma svojoi
agrada 50.000 dinara: 18. ORO ara c »Pwezda-filma iz
vBarba Zvnne», druga na'ada 30.00 Odinara; 19. Perić DRDTAVEE: an Jugoslovonskog dramskog pozorišta u 'eogradu, za ulogu Rajke u umetničkom ilmu »Priča o fabrici, đruga nagrada 0,000 dinara; ?20.Belam Tirahko, režiser 0 "'tipan-filma« iz Zagreba, za scenarjo i režiju entarnog filma »Tunolovci« (proiznja »Jađran-filma), Mirgin đosip i BraV snimatelji »Tadran-filma« za, snie. dokumentarnog filma tn CIR, va nagrada 90.000 dinnra: ?J., _ SovđevV \domir, režiser »Zvezda-filma« iz Beograao scenario i režiju dokumentarnog
'mičkom filmu
književnik 1z Za-
7NX a Dragomir, gluma i :uoBvada 30.000 dinara: 19. Porić Dubraviaj ii 3eograda, za ulogu Baba Žvane u umet-
filma »Titova štafeta« (proizvodnja »Zve-
'zda-filma) i Nikolić Aleksa scenarist »Zvezda-filma« iz Beograda za scenario do-
kumentarnog filma »Titova štafeta«, druga ·
nagrada 60,000 dinara; 22. Deneš Oto, režiser *Zastava-filma«, iz Beograđa, za scenario i režiju dokumentarnog filma »Duž gra-
nice« (proizvodnja »Zastava-filma«), Vodo-
pivec Pranjo i Karanović Vuko, snimatelji »Zastava-filma«, iz Beograda, za snimanje dokumentarnog filma »Duž granice« druga nagrada 90.000 dinara; 23. Skrigin Žorž, režiser »Zvezda-filma«, iz Beograda, za scenario i režiju dokumentarmog filma »Peti kongres KPJ«, ·Ivanjikov Mihajlo, Popov Trajče, Mitrović. Dragoslav, Racković 5imon, Lolin Nebojša, snimatelj »Zvezđafilma« iz Beograda, za snimanje dokumentarnog filma »Peti kongres KPJ«, druga nagrada "75.000 dinara; 24. Adamić Bojan, kompozitor iz Ljubljane, za muziku u dokumentamom filmu »Zima 1949«, druga nagrada 40.00 dinara: 25. Filipović Friđa (»Avala-film«) iz Beograda za scenarjo dokumentarmog filma »Prve svetlosti« proizvodnja (»Avala-filma«), režiser »Avala-filma« iz Beograda i Popović Mihajlo, snimatelj »Avala-filma iz Beograda, za režiju i smimanje dokumentarnog filma »Prve svetlosti«, druga nagrađa 60.000 dinara; 2. Kosmač France, režiser »Triglavfilma« iz Ljubljane za scenario i režiju doikumentarnog filma »France Prešern« (prizvodnja »Triglav-filma«) i Fanžura Metod, ·snimatelj »Triglav-filma« iz Ljubljane, za snimanje dokumentarnog filma »Prance Prešern«, druga nagrada 60.000 dinara; 27. Gale Jože, režiser »Triglav-filma« iz Ljubljane za scenario i režiju đokumentavnog filma »Slovenska drama« (proizvodnja »TTiglav-filma«), druga nagrađa 30.000 đinara; 28. Bilbilovski Kiro, režiser »Vardarfilma« iz Skoplja, za scenario i režiju i snimanje dokumentarnog filma »Stočarite denes« (proizvodnja »Vardar-filma«, druga magrada 45.000 đinara; 29. Slobodan Janjić, iz Sarajeva (»Bosna-film«), za Bcenario dokumentarnog filma »Odgovor narođa« (proizvodnja »Bosna-filma«), Janjić Toma i Ristić Žika, režiseri »Bosna-filma« iz Sarajeva ,za režiju dokumentarnog filma »Odgovor naroda«, Bogdanović. Edđo
·i Tahmidžić Esad, snimatelji »Bosna-filma«
iz Sarajeva, za snimanje dokumentarmmog filma »Odgovor naroda« druga nagrada 45.000 dinara; 30. Aleksić Stanko, telj »Avala-filma« iz Beograđa, za snimanje dokumentamog filma »Naši planinari« (proizvodnja »Avala-filma«)* druga nagrađa 80.000 đinara; 31. Tagac Sergije, đunger Juraj, Majnarić Milivoj, snimatelji »Jadran-filma«, iz Zagreba za' snimanje dokumentarnog filma (kolor film) »Jugoslovenski narodni plesovi«, druga nagrada 30.000 dinara; 522. Grobler Mirko. Mahnić M.. Jamnik France, Rumar Milan iz Ljubliane (»Triglav-film«), za scenario filma »Obzormik br. 21« (proizvodnja »Triglav-filma«), Smeh Anton i Pogačar Viki, snimafelji »Triglav-filma« iz Ljubljane, za snimanje filma »Obzornik br. 21« druga nagrada 30.000 dinara; 33. Vuković: Branko reditelj »Zastava-filma« iz Beograda, za režiju filma »Mesečnik br. 10 (proizvodnja »Zastava-filma«),' Greman Zoran j Banović Sekula, snimatelji »Zastava-filma« iz Beograđa za snimanje filma »Mesečnil- br. 10«, druga nagrada 30.000 dinara.
PRODUHRHTIVNA MUZIKA
1. Marolt Franc, direktor Folklornog instituta u Tijubljani, za zaslužni teoretski i praktični rad na slovenačkom muzičkom folkloru, prva nagrada 80.000 dinara: 2. PBevčić Natko, profesor Državnog muzičkog konzervatorila u Zagrebu, za kompoziciiu »Istarsica svita«, druga nagrađa 80.000 dinara; 3. Hristić Stevan, kompozitor iz Beograđa, za umetničku obrađu narodnih Dpesama, druga nagrada 60.000 đinara: 4. Šulek Stjepan, profesor Državnog muzičkog konzervatorija u Zagrebu, za kompoziciju i klasični koncert, drugča nagrada 60.000 dinara; 5. Škerjanc Tjuciilan Marija. profesor Akademije za glazbo u Ljubljani, za Rompoziciju »Koncert za violinu i orkestaT«, druga nagrađa 60.000 dinara: 8. Logar Mihovil. profesor Muzičke akađemiie u Beogradu, za kompoziciju »Pesma o Petongodišniem plamu«, druga magrada 40.0n0 dinara; 7. Tajčević Marko, profesor Muzičke akađemije u Beograđu, Za kopoziciju »Tri balađe Petrice Kerempuha«, druga nagrađa 40.000 dinara; 8. Zlatić Slavko, profesor Državnog muzičkog honzervatforija u Zagrebu, za kompoziciju »Varijacije
na narodnu temu za ženski zbor i klavir«,
druga nagrađa 40.000 dinara: 9. Marić Lju-
bica, docent Muzičke akademije u Beograđu, za kompoziciju »Sonata za violinu i klavir«, druga nagrađa 40.000 dinara: 10. Dr Dragotin Cvetko, profesor Akađemije za glazbo u Ljubljani, za monografiju »Risto Savin« druga nagrada 40.000 dinara; 11. Pahor Karel, kompozitor iz Ljubljane, za kompoziciju »Na juriš« druga nagrada 30.000 dinara; 12. Bogđanov Petar KočKko, Drvak opere Narodnog teatra u Skoplju, za kompoziciju »Ovđe je mladost Jugoslavije«, druga nagrada 30.000 dinara,
Reprođuktivna muzika
1. Caun Friđrih, đirečtor Državnog simfoniskog orkestra u Zagrebu, za naročito postignute visoke umetničke rezultate, prva nagrada 100.00) dinara; 2. „Stančić Svetislav, profesor Državnog muzičkog konzervatorijuma u Zagrebu, za visoke kvalitete pedagoškog. rađa, prva nagrada 100.000 đinara; 3. Hum]l Vaclav, profesor Državnog muzičkog konzervatorija u Zagrebu, za visoke kvalitete pedagoškog rada, prva magrađa 100.000 dinara; 4, Janigro Antonio, profesor Državnog muzičkog konzervatorija u Zagrebu (violončelo), za naročito postignuti visoki kvalitet koncerata u zemlji i inostranstvu prva nagrada 80.000 dinara; 5. Lorković Melita, profesor Muzičke akađemije u Beogradu (klavir) za visoko postignute reprodđukftivne kvalitete, prva nagrađa 80.00 “dinara; 6. Maček Ivo, profesor Državnog muzičkog konzervatorija u Zagrebu, za umetnička dostignuća na solističkim koncertima u zemlji i inostranstvu, prva nagrađa 80.000 dinara; 7. Horvat Milan, dirigent Državnog simfoniskog orkestra u Zagrebu, za postignute umetničke uspehe u zemlji i inostranstvu, prva nagrađa 80.000 dinara; 8. Mihailović Olga i Marija, profesori Muzičke akademije u Beogradu, za sistematsko, uspešno megovanje domaće i strane kamerne muzike, druga nagrađa 80.000 dinara; 5D. Hubađ Samo, dirigent opere Narodnog gledališča
u Ljubljani, za postignute umetničke uspe-
he na području simfoniske i operske muzike, druga nagrada 60.00 dinara; 10. Lipovšek Marijan, profesor Akademije za glazbo u Ljubljani (klavir) za visoki umetnički kvalitet klavirske saradnje u kamer= hoj muzici, druga nagrada 60.000 dinara; 11, Cipci Jakov, dirigent Slovenačke fil-
harmonije u Ljubljani, za uspešno ruko- .,
vođenje Tršćanskom filharmonijom i za rad sa orkestrom Slovenačke filharmonije, druga nagrađa 50.00 dinara; 12, Dorner Mirko, docent Muzičke akademije u Beograđu, (violončelo), za postignute umetničke uspehe u zemlji i inostranstvu, druga
nagrađa 50.000 dinara; 13. TRuiždjak Vladi-
mir, kohcertni pevač iz Zagreba, za po= stignute umetničke uspehe u zemlji i inostranstvu, druga nagrađa 50.000 dinara; 14.
Zdravković Živojin, dirigent orkestra Ra-”
dđio-Beograda, za postignute uspehe na
području simfoniskog đirigovanja, druga nagrada 50.000 dinara; 15. MRiupekF” Karlo, rektor Akađemije za glazbo u T.jubljani, (violina) za stalno i uspešno koncerino nastupanje, druga nagrađa 50.000 dinara; 16. simoniti Rado, horski dirigent Slovenačice filharmonije u Ljubljani, za postignute Te-
Mitrović Živorad,
snima- .
aeta Mt Odgovorni arednik; Jovan Popović, Beograd,
e
|
lji i inostranstvu i za rad sa horom Slo| venačke filharmonije, druga nagrada 40.000 dinara; 17. Toškov Petar, docent Muzičke akađemije u Beograđu, (violina) za stalno i uspešno koncertno nastupanje, druga nBgrađa 50.000 dinara; 18. Srejović Jakov, docent Muzičke akađemije u Beogradu, (flauta) za stalno i uspešno koncertno nastupanje, druga nagrada 40,000 dinara; 19. Tur« šić Ivan, đocent Muzičke akađemije u Beograđu (fagot), za stalno i uspešno koncertno nastupanje, đruga nagrađa 40.000 dina-> ra; 20. Perko Ivan, profesor Srednje muzičke škole u Beograđu (rog) za stalno i uspešno koncertno nastupanje, druga nagrađa 30.000 dinara; i
Muzički folklor ·
1. Omlađinsko Kulturno-umetničko đru-c štvo »Joža Vlahović«, — folklorna grupa za uspehe postignute u negovanju 1 obradi folklora, prva nagrađa 120.000 dinara; 2. Ljevaković Zvonko, rukovodilac Omlađinskog kulturno-umetničkog društva »Joža Vlahović« iz Zagreba, — za umetničko rukovodstvo folklornom grupom, prva nagrada 80.000 dinara: 3. Ansambl narodnih igara Narodne Republike Brbije u Beograđu, za uspehe postignute u negovanju i obradi narodnih igara, druga nagrada 80.000 dinara; 4. Skovran Olga, umetnički rukovodilac Amsambla narodnih igara Narođne Republike Srbije — za umetničko rukovođenje Ansamblom, druga nagrada 80.000 dinara; 5. Omlađinsko kulturno-umetničko društvo »Kočo Racin« iz Skoplja, za uspehe postignute n negovanju i obradi narodnih igara, đruga nagrađa 80.000 dinara; 6. Starskata igraoma gripa »Kočo Racih«, iz Titovog Velesa, za uspehe postignute u negovanju i obrađi narodnih igara SVOE kraja, dđruga nagrađa 80,00) đinara; 7, O” mlađinsko „iulturmo-umetničko društvo »Lola Ribar«, iz Beograđa, za uspehe postignute na negovanju i obrađi narodnih igara, druga nagrađa 60.000 dinara; B. Rađničko Kulturno-umetničko društvo »Prole" ter« iz Sarajeva (folklorna grupa) za uspehe postignute u negovanju i obrađi narodnih igara, đruga nagrada 50.000 dinara; 9, Ogranak »Seljačke sloge« iz Tomašice, Kotar Garešnica, za uspehe postignute u negovanju i obrađi marodnih igara svoga 'traja, druga nagrađa 40.000 đinara; 10. Plesma grupa Državnog planinskog dobra u Rilićima, kod Kupresa, za uspehe postignute ma „negovanju i obrađi narodnih igara svoga raja, đruga nagrada 40.000 đinara; 11. Žikoski Rafen, igrač i organizator grupe narodnih igara iz Lazaropolja, za uspešno izvođenje narodnih igara Lazaropoljskog kraja, druga ·nagrada 40.000 dinara; 12. Kultumo” "umetničko društvo sKočo Racin« u seljačkoj radnoj zađruzi u Lazaropolju, za uspehe postignute u negovanju i obrađi narodnih igara svoga kraja, druga nagrađa 40.000 đinara.
Arhitektura
1. Arh. Mihevc Fđo, profesor Tehničkog fakulteta u Ljubljani, arh. Gregorić Miroslav, šef ođeljenja Projekt — Slovenija, inž, Smrekar Danijel, šef ođeljenja Projekt Slovenija, iriž. Skaberne Ljuđevit, direktor Uređa za unapređenje proizvodnje Ministarstva građevina Narodne Republike Slovenije, za zajednički rad: Titovi zavodi »Litostroj« u Ljubljani, prva nagrađa 100.000 dinara: 2. Arh, Gomboš Stjepan, profesor Tehničkog fakulteta, arh. Kamzla· rić Mlađen, profesor Tehničkog fakultetn u Zagrebu, Dr Verner Oto, tehnički direktor Projektantskog zavoda Hrvatske u Zagrebu, inž. dr Juranović Vladimir, savetnik Projektantskog zavoda „Hrvatske, za zajednički rad: Tvornički kompleks »Ra de Končar« u Zagrebu, prva nagrada 100.000 dinara; 3. Arh. Saisl Josip, profesor Tehničkog fakulteta u aZgrebu, i arh. Vitić Ivo arhitekt Projektantskog zavodđa Hrvatske, za zajedničici rad: »Pionirski grad« u Zagrebu, đruga nagrada 40.000 dinara; 4. Arh. Ulrih Anton, arhitekt Projektantskog 'zsavođa Hrvatske i arh. Perak Dragica, arhitekt Projektantskog zavoda Hrvatske, Za zajednički rad: Odmaralište Oteševo na Prespanskom Jezeru (stanbeni paviljon), druga nagrađa 30.000 dinara,
Likovna umetnost
1. Hegeđušić Krsto, majstor-slikar iz Zagreba, za kompoziciju — ulje »Bitka kod Stubice«, prva nagrada 120.000 dinara; 2. Augustinčić Antun, majstor-vajar iz Zagreba, za skulpturu »Maršal, Tito«, prva nagrada 120.000 dinara; 3. Kršinić Fran, majstor-vajar iz Zagreba, za skulpturu »Pleti me, bpleti majčice«, prVa nagrada 120.000 dinara; 4. Jakac Božidar, prorektor Akademije likovnih umetnosti u Ljublja-
vw ni, za grafiku iz Oslobodilačkog rata i posle ,rata, prva nagrada 100.00 dinara; 5. Križanić Pjer, akađemski slikar iz Beograda, za rad na političkoj karikaturi, prva nagrada 100.000 dinara; 6. Kratina Jaroslav, akademski slikar iz Beograđa, za rađ na kopiranju i konzervaciji fresaka, prva nagrada 100.000 dinara; "7. Andrejević ĐorđeKun, majstor-slikar iz Beograđa, za kompoziciju — ulje — »Sveđoci užasa, prva nagrada 80.000 dinara; 8, Ilić Božo, akademsici slikar iz Beograđa, za kompoziciju — ulje »Novi Beograd«, prva nagrada 80.000 dinara; 9. Mujezinović Ismet, akademski slikar iz Sarajeva za kompoziciju — ulje »Prelaz preko MNeretve« prva nagrađa 80.000 dinara; 10. Pengov Slavko, akademski slikar iz Ljubljane, za kompoziciju »Fresko«, prva nagrada 80.000 dinara; 11. Kos Gojimir Anton, za ulje »Flamsko tiho žitje«ć, prva. nagrađa 80.000 dinara; 12.
Dolinar Alojz, vajar iz. Beograda, za kom-.
poziciju iz Oslobođilačkog rata — reljef, druga nagrađa 60.00 dinara; 13. Rađovani Angeli Kosta, vajar iz Zagreba, za »Spomenik u Drežnici«, druga nagrađa 60,000 dinara; 14. Kalin Boris, majstor Vajar iz Ljubljane, za »Portre maršala Tita«, druga nagrada 60.000 dinara; 15. Kalin Zdenko i Putrih Karel, vajari iz Ljubljane, za kompoziciju »Mlađost i rad« — reljef, druga nagrada 60.000 đinara; 16. Bimunović Fram, akademski slikar iz Zagreba,.za kompozi-. ciju — ulje »Kolona«, druga nagrađa 50.000 dinara; 17. Mihelič France, akađemski sli-
kar iz Ljubljane, za ulje »Taborišče« dru. ga nagrađa 50.000 dinara; 18. Bokić Ljubl- ·
ca, akademski slikar iz Beograda, za ulje »Pejsaž«, druga nagrada 50.000 dinara; 19. Milunović Milo, majstor-slikar iz Beogra=da, za mozaik u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beograđu, druga nagrada 50.000 dinara; 20. Dimitrijević Voja, a'kademski slikar iz Sarajeva, za _pejsaž „Sarajevo u kiši“, druga nagrađa 50.000 dinara; 21. Pavlovec Frane, akademski sliica
iz Ljubljane, za pejsaž »Sava«, druga na-
građa 50.000 dinara.
i!
zultate sa horom »Srećko Košovel« u zem- i
1 ui
Smor mamolerskih · dramskih grupa iz Narodne Republike Bosne i Hercegovine
Na prvoj smotri amaterskih dramskih Brupa iz Bosne i Hercegovine, koja je trajala od 6—11 prošlog mjeseca prikazale su svoju igru dramske sekcije »Proletera« (komad »Devet gomolja« od Mirka Božića), »Metalca« (»Na'straži« od V. Car Emina), »Vaše Miskina Crnog« (»Laža i paralaža« od J. S. Popović.), »PFTi« (»Pokondirena tikva« od J. S, Popovića), »VIadimira-Valtera Perića« (»Sluga Jernej i njegovo pravo« od I. "ankara), »Mladena SŠtojanovića« (»Prosiđba« od A, Cehova) iz Sarajeva; zatim: »Abraševića« iz Mostara (»Sluga Jernej i njegovo pravo« od IL. Cankara), »Iskre« iz Zenice (»Ženidba« od Gogolja), »Novaka Pivoševića« iz Prnjavora« („Medvijed «A. Cehova), »Vase Miskina Crnoj iz Trebinja, (»Pokondirena tikva« od J. St, Popovića), »Radojke Lakić« iz Bijeljine (Ožalošćena porodica« od Branislava Nu-
ića), «Salke Peze« iz Mostara („Mladost.
otaca« od B. Gorbatova), »Mitra Trifunovića-Uče« iz „Bosanskog Šamca (»Dr,.« od Branislava Nušića), Omladinsko kulturnoumjetničko društvo »Milenko Cvitković« iz Sarajeva (»Sumnjivo lice« od B, Nušića), Dramski alttiv Doma kulture NP III reona iz Sarajeva (Odrpanci< od Mateja Bora). · Pretstave su izvođene u Pozorištu, koje je amaterskim dramskim grupama stavilo na raspoloženje savremenu pozorišnu tehniku, opremilo scenski svaki komad, tako da su, glumci amateri ne sputavani tehničkim ograničenjima, mogli da, poput profesionalnih glumaca, razviju sve mogućno= sti svoje igre. Pozorišna publika, kulturni radnici, rukovodioci naših kulturnih organizacijia i ustanova, sindikalni funkcioneri, bratili su pretstave sa najživljim interesovanjem. a y or
Sto se tiče glumač::ih realizacija, režije i idejno-umetničkog: momenta u bpostavljanju komada, većina amaterskih dramskih grupa izašla je iz početničke faze, one daju dobre pretstave. A ocijene li se te činjenice prema njihovom značaju, onda se može reći da su naši pozorišni trudbenici iz unutrašnjosti postigli veliki uspjeh, tako da su za kvalitativno dobre pretstave u cjelini dobile. od Saveza kulturmo-prosvietnih društava Bosne i Hercegovine prvu nagradu od po sto hiljada dinara dramske sekcile: RKUD: »„Abrašević« iz MostaYa, »Rađojke Lakić« iz Bijeliine, »Vase Miškina-Crr.og« iz Sarajeva. Na smotri je, zatim, zapažen čitav miz izrazitih, đosad nepaznatih glumačkih talenata. Ti su glumciamateri nagrađeni novčanim nagrađama za svoje uloge (Mirko Fatur iz Sarajeva, Stojan Milićević iz Mostara, Aco Simić i Koviljka Veljković iz Bijeljine, Dušan Žigić iz Sarajeva; drugom magradom: Muzntafa Alibegović iz Bos, Šamca, Branka Boršo iz Prnjavora, Abdulah Dizđarević iz Sarajieva, Hajrudin Hadžikarić iz Sarajeva, Anto Ivezić iz Bos. Šamca, Sevhad Kofrc iz Sarajeva, Mustafa Mulazimović iz Sarajeva, Izet Sarajlić Ž Sarajeva, Vojo Stojanović iz Bijeljine, Zlata Šušković iz Bijeljine; trećom i četvrtom nagradom — osam glumaca-amatera. Za režiju su nagrađeni: Aco Simić iz Bijeljine, Ante Novaković iz Mostara, Mika Vukojević iz Sarajeva, Ivan Habijanec iz Prnjavora, Mustafa Alibegović” iz Bos. Samca, rediteljski kolektiv RKUD »Vaso Miskin Crni« iz Sarajeva. Uspjeh se, dalje, ogleda u činjenici da su i dramske grupe i pojedinci dali. viši opšti scensko-umjetnički nivo pretstava, zatim što je bilo malo grupa sa osnovnim početničkim greškama. Kod većine grupa osjećao se kolektiv kao uigrana disciplinovana cjelina, koja je naporom sviju članova dolazila do rezultata. U pogledu tehnike glume, sigurnosti djelovania ma sceni, vladamja govornim tekstom, na ovoj smotri se, prema ranijim postignućima, pokazao vidan napredak. Ništa manje nije značajan uspjeh reditelja-amatera, od kojih su neki, boreći se, sa velikim pofeškoćama, postigli sa svojim grupama lijepa ostvarenja. Njihov uspjeh je tim značainiji što su i oni trudbenici koji svakodnevno u produkciji rađe na izvršavanju zađataka Petogodišnjeg plana. i
Na smotri su se, naravno, odrazili I ne= dostaci, ali oni nisu karakteristični za sve grupe nego pretežno za pojeđince u nekim grupama i oni će, obogaćeni iskustvima, moći da ih u svom daljnjem rađu i razvitku otklone bez naročitih napora. Ti pojedinci nisu uspjeli da jezik scenski saVlađaju, naročito u pogledu logičkog i dinamičkog akcenfa. Oni često ne samo da nisu iz teksta koristi. maksimum sadržaja, nego su prenebregavali osnovnu ideju, što je, prirodno, umanjiavalo nivo inter pretirane uloge pa i djela. Bilo je i nedovoljno uživliavanja u uloge, neiskorišćavanja pauza, nedovolinog kontakta između izvođača. U izboru djela'takođe je bilo jizvjesnih omaški, ali ne toliko u pogleđu idejnosti drama i komedija koje su igrane, nego radi toga, što dramske amaterske grupe nisu odabirale komađe koji bi odgovarali glurnačkim mogućnostima kolektiva. I ovom prilikom zapažena je izvjesma Uuskost repertoara, jer su nedostajali komadi koji bi slikali našu savremenu stvarnost,
Prije ove smotre kođ neših pozorišnih stručnjaka i drugih činilaca postojala je briga — gde pronalaziti pozorišne kadrove za hnovootvorena pozorišta i za pozori-
šta koja treba: da se uskoro otvore. Jsftina, ·
Srednja dramska škola i Dramski studio obučavaju mlade pozorišne kadrove, ali njih je, prema potrebama, tako malo i oni će tek kroz dviie gođine početi sa nastupima na sceni. Smotra je dokazala dvoje: prvo, ovi trudbenici ulaze u kulturni život sigurno, kao mpojedinci: drugo, ove dramske amaterske rPrupe, M4eseci đrugih „koje postolje i djeluju, stotine novih koje će se stvoriti po svim većim industrijskim i zadružnim naseljima, pretstavljaće bogat, nepresušan izvor, iz kojega će naća profesionalna »ozorišta i naša pozorišna umjetnost uopšte dobivati potrebni podmladak.
KULTURNE VESTI IZ SLOVENIJE ·
Zagrebački simfonijski orkestar, pod vođstvom dirigenta Cauna, izveo je u Ljubljani Betovenovu »Eroiku«.
Orkostar Slovenačke filharmonije .priredio je 9oč.fkom decembra simfoniski koncert na kome je izvedeno: Mocariova uvertira Impresario, Šopenov koncert za klaviF i orkestar u e molu i jedan slovenački novitet: Simfonija za veliki orkestar od NLipovšeka, kcja bez obzira na izvesne medđostatke }retstavlja ozbiljno muzičko delo i značajan prilog slovenačkom muzičkom stvaranju.
•·. *
Pre kratkog vremena izišla je u Liubljami knjiga Edvarđa Kocbeka »Tovarišija«. U
obliku dnevnika autor prikazuje vlastite doživljaje i razmišljanja u partizanima od 1941. do 1942. [tia 3. Velika potreba i zahtev za đobrom.knjigom došli su do izraza i pri izđanju Puškinovih »Povesti«. Ova knjiga, prva u sklopu celokupnog Puškinovog dela hoje će jzići na slovenačkom jeziku, ma da je štampama u Velikom tiražu odmah je rasprođana. ' Slovenački knjižni zavod izdao ie u Dposebnoj Knjizi scenario prvog slovenačkog umetničkog filma »Na svojoj zemlji« od Cirila Kosmača. alan 5. i ı Ovih dana izišao je u nakladi ?flađinske knjige Levstikov Martin* Krpan, klasično delo slovenačke proze. Injiga je opremlje-
ni ilustracijama u ratu palog slovenačkog”
slikara Hinka Smrekara, koji je »Martina
Krpana« prvi put jlustrovao još. 1917 gO-
dine. Knjiga je izišla u 10.000 primeraka. Ob O: * Ldrter(t*
| odernoj galeriji u Ljubljani već đuaOVieaie OP kena je slikarska izložba Šaju poznatih slovenačkih umetnika Gojmira Antona Kosa, i Franceta Payvlovca,, Oba su izložila velik broj dela i javnost ima priliku đa se tako upozna 5 mjihovim razvojem, postignutim umetničkim kvalitetima i čitavim njihovim umetničkim
likom, e -
NIŽEVRENOVINE | = ——--—_—_—
| Praksa da se maši značajniji ume{nici.
pretstavljaju javnosti sa većim kolekcijama svojih đela — Dosle retrospektivne izTložbe Božidara Jakca — ovo je već druga takva izložba — nesumnjivo je, pravilna i važna za bolje poznavanje naše VEO
MN Rap PAU ANA OR LSASAGU" "UV" doe
1
broj!q —- Biamparija »Borbn Beograd,Kardeljova 31,
. - ——TŽIIiI=K—= =
BROJ
O. KHM)KEBHOCI
Dešeti broj časopisa »Književnost« objavljuje. na uvodnom mestu steno-
gram govora Milana Bogdanovića na ·
plenarnom sastanku Udruženja književnika Srbije, održanom drugog oktobra prošle godine, povođom „Dana mira. Govđreći o ulozi našeg književnika u borbi za mir i njegovom doprinosu u toj borbi, Milan Bogdanović naglasio je da je u istoriji literature, od Homera: do Anatola Fransa i Ro-
imena Rolana „pravi pisac uvek bio
branilac mira i pobornik istine, Sov-' jetski pisci, Nikolaj . Tihonov, Boris Poljevoj i drugi, koji su postali poslušni glasnogovornici agresivne protivjugoslovenske kampanje, izneverili su danas tu časnu i plemenitu misiju pisca i spustili se u blato najnižeg poslušništva i poltronerije, * Među proznim prilozima »Književnost« objavljuje nastavak druge pripovetke Mihaila Lalića »Svadđba«, koja je u našem pregledu časopisa već spomenuta, i odlomak »Crven cvet« od Ive Andrića, slika gimnaziske učionice u Bosni početkom ovog veka, u koju prodiru, uprkos vike i pretnji narogušenog profesora birokrate i austriskog poslušnika, prvi odjeci prvomajskih pokliča sa sarajevskih ulica.
»Književnost«, koja sve više otvara &voje stranice mladim piscima, objavljuje u ovom broju odlomak iz poeme Slavka Vukosavljevića »Kadinjača«, Prihvatajući pozitivnu težnju većine pretstavnika svoje pešničke generacije, kao i starijih pesnika, đa kroz poemu postigne širi zahvat u našu stvar– nost, Slavko Vukosavljević građi pešničku maraciju na sažetom, jednostavnom izrazu, pomalo uprošćenom, monotonom u rikšmu i oskudnom u
rečniku, ali sa đosta sigurnosti u fakturi stiha, koja nije česta u mladih pisaca. Časopis donosi i pesničke priloge Dušana Matića i M. Panića-Su-
repa, u kojima nalazimo nastojanje za poetskim fiksiranjem intimmnijih raspoloženja i štimunga.
U svome referatu o zborniku »Jugosšlovenska poezija«, pročitanom na plenarnom sastanku Udruženja književnika Srbije, koji prenosi i časopiš »Književnost«, Mladen Leskovac otvo: rio je diskusiju o nizu značajnih plitanja, koja, nažalost, nije ni na 8. stanku Udruženja produbljena, niti je đosađa prihvaćena i produžena u našoj štampi. Pored dosta opširnog izlaganja u početku članka o nekim manje bitnim, uglavnom tehničkim neđostacima ove antologije, i sWvojih sugestija u pogledu izbora priloga pojedinih pesnika, Mlađen Leskovac postavlja, istina ovlaš, i nekoliko krupnijih principijelnih i opštijih zamerki ovom zborniku, koje bi svakako trebalo u daljoj diskusiji opširnije razmotriti i konkretizovati.
Povodom izložbi »Pet godina izgrađa nje Beograđa« i »Razvitak Beograda kroz vekove« Božidar Kovačević dao je zanimljiv istoriski osvrt, uglavnom retrospektivnu i perspektivnu &liku razvitka Beograda, kojoj nedos}aje prikaz današnjih napora i poštignuća,
Feljtonski deo časopiša došta je o-
&kuđan, z. M.
Povodom jednog osvrta na časopis „Stvaranje“
Više od tri godine izlazi na Cetinju »Stvaranje« — čašopis za knmjiževmost i kulturu š ograničenim „tehničkim sredstvima i vrlo malim brojem saradnika, Naši književnici i publicisti, osim po izuzetku, nijesu ukazali potrebnu pomoć ovoj reviji; kritika, koja..8še u dva-tri maha dotakln »Stvarahja«, činila je to tonom kakvim se ne ukazuje pomoć, U »Knjičževnim novinama« objavljena sa dva kratka ošvrta na pojedine sasvim slučajno uzete &veske »Stvaranja«; naročito posljednji osvrt, objavljen u 52 broju »Književnih novina«, pokazuje površnost i. proizvoljnost kakva nije uobičajena i pored sve nemarnosti. u ovoj vrsti prikazivanja. 0544
Osvrćući se na prozu objavljenu u 9—10 broju »Stvaranja«, A. M. (Antonije Marinković) kaže o njoj samo ovoliko: »U pripovetkama (»Ambasador« Janka.Đonovića, »Solinska cesta« Julije Najman, »Graditelji« Vukašina Perovića) stvamost nije dovoljno umetnički doživljena i transponovana, Sa površnim i olakim zahtva. tanjem u materijal koji ~ obrađuju, pripovijetke se približavaju anegdoti«, Da je sve tri proze napisao isti pišac i da obrađuju jedno isto vrijeme i sredinu — i u tom slučaju bi ovakav prikaz bio prekratak, uopštavajući i stereotipan. Međutim, ovdje je drukčiji slučaj: pisci (Đonović, Najman, Perović) su različiti po. talentu i književnim iskustvima, kao što su različite sredine (činovnička, izbjeglička, šeo~
ska) i vremena (predratno, ratno, p.oslijeratno) iz kojih pišu, Ako je nedo-
saradmjom .
stajalo prostora za pojedinačmo, makar i minimalno, analiziranje švakog rađa posebno — onda je bilo bolje samo nabrojati te radove a ocjenu zadržati do neke bolje prilike.
Međutim, nije neđostajalo prosšto= ra — to še vidi u slijedećem pašušsu gdje A. M. prikazuje pjesme poklanJjajući svakoj posebnu pažnju. U tom dijelu prikaza takođe ima proizvoljnosti i površnosti (za pjesmu N. Drenovca, na primjer, kaže da »imn &ladunjavosti« a ne uzima u obzir da je to pjesma čovjeka koji se vratio iz tluđine i koji rodni zavičaj vidi u svjetJu plemenitog oduševljenja za svoju zemlju) ali su one drukčije vrste, Zatim A. M. zamjera što je bilješka koju je »Stvaranje« dalo o Slavku Janevskom »prekratka i nedovoljno informativna«; i kada bi ova zamjerka bila opravdana, toliko je sitna da potsjeća na traženje dlake u jajetu. Još manje je opravđana primjedba da je diskusija o datumu Njegoševog ro-> đenja »nebitno pitanje«, iako uskoro dolazi Njegoševa stogodišnjica. Članak M. Barjaktarovića o objašnjenju nekih Njegoševih stihova, iako se o njegovom zaključku može diskutovati, A. M. je u svom prikazu zaboravio i da spomene. |
»Stvaranje« ima nedostataka loje bi trebalo kritikovati i čije bi đotica„ nje moglo koristiti časopisu. Međutim, način prikazivanja kakvim je prištupio A. M. teško da može biti koristan, pa bi bolje bilo izbjegavati ga ubuduće. Mihailo LALIC
BIBLIOGRAFIJA
Miško MKranjec: Osovina Života, roman. Sa slovenačkog preveo Živojin Petrović. Izdanje »Prosvete», izdavačkog preduzeća Srbije, Beograd, 1%9 godine, 273 strane, ćirilicom, cena B4 dinara. .
I. A. Gončarov: Oblomov, roman u Če-
tiri đela. S ruskog preveo Milovan Đ. Glišić. Redaktor prevoda Živan Milisavac. Na kraju knjige data su objašnjenja manje poznatih reči i, pojmova. Izdanje »Matice srpske«, Novi Sad, 1949 godine, 573 strane, ćirilicom, cema ?
Valentin Katajev: Vreme napred! hronika. Ovaj roman, objavljen prvi put 1932
godine, pretstavlja odziv V. Katajeva na onaj opštenarodni polet kojim su ostvarivane petoletke socijalističke
izgradnje.
; Ante Kostović: Portre S. M.
o ———
Izdanje „Rađa«, Beograđ, 1549, 338 strana, ćirilicom cena 66 dinara. e Janko Veselinović: Hajduk Stanko, Dman. izdanje »Novog pokolenja«, Beograd, 1949, 350 strana, ćirilicom, cena 41 dinara.
Milovan · Glišić: Odabrane pripovetke, Predgovor mapisao D. Adamović, Izdamje »NOVOE pokolenja« Beograd, 1940 godine, :80) strane, ćirilicom, cena 23 dinara.
A. P. Čehov: Ođabrane priče, Prevođi u ređakciji Božiđara Kovačevića. Ilustracije Pavla Liberoyskog, Izdanje »Novog pokolenja«, Beograd, 199 godine, 226 strana, ćirilicom, cena 47 dinara.
P. Gavrilov: Jegorka. Priče za pionire, S ruskog prevela Ljubica Bauer-Protić, Izdanje »Novog „pokolenja« Beograd, 1549 Rodine, 191 strana, ćirilicom, cena 28 di-
N. Rakovskaja: Naši verni prijatelji Priča za pionire. S ruskog preveo S. Frantov, Izdanje »Novog pokolenja« Beograd, PON godine, 111 strana, ćirilicom, cena 922
ara,
Milorad Mitrović: Stara priča. Basne. Tlustrovao S, Jaraković. Izdanje »Novog Pokolenja« Beograd, 1940, 27 strana, ćirilicom, cena 13 dinara.
· Ređakcioni odbor
Jovan Popović, Čedomir Minderović, Marijan „Jurković, Ivan PPotrč, Vjekoslay Kaleb, Isak Samonkovlija, Janko Đonović i Dmilar Mitrev
PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE.
Za našu zemlju na 3 'meseca 35 đinarm, ~
na 6 mes. 70 dinara i na gođinu dan | , 140 dinara.
Za inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara,
ma G m s ui 190 đinara i na godinu dama · 200 dinara,
xtukopisi se ne vraćaju. Broj čekovnog računa 101-90608%8
& Poštanski fah 617 dj
_- _— —rr—ı o KA