Књижевне новине

- dela Ostrovskog moraće da pričekaju ·

. uspešniji dramski pokušaji (QBankrot« · . 1850) i njegovi komađi, koji su već iz> ·

. pet u svojoj zemlji, u ruskom pozorištu i ruskoj literaturi zauzmu istaknu-• ' to mesto koje.im pripada. Da bi-ih u- ·

- u glavnim pozorištima, — a, da bi po-

a svom O OOVOLDO za Tobpomoaciya, |

ruskih pozorišta Ostrovski je 1881 pisao: »Bliskost narodu nimalo ne poni=

žava dramsku poeziju, nego, naprotiv,” _ udvaja njene snage i ne da joj da.postane trivijalna i sitna; samo su ona '

· dela preživela vekove koja. su bila za-.

ista narodna u svojoj zemlji, takva dela vremenom postaju razumljiva i dru-

gim narodima, pretstavljaju vrednosti za njih, a, najzad,.i za ceo &vet«, Tre- . _ balo je, međutim, više od pola veka pa | . da dela Ostrovskog - hovog narodnog i naprednog karakte-

koja,

ra, nisu bila u.volji carskoj cenzuri, o-

poznali i drugi narodi treb." je još ·

više vremena — od 47 pozorišnih ko- ' .· mađa Ostrovskog kod nas su 6e pre . _ rata prikazivala svega dva ili tri (»Šu- ·

ma«, »Oluja«, »Bez miraza«) i to samo stala vrednost, najzad, i za ceo sVet

još neko vreme, No, prošao je jedan vek od kako su napisani njegovi prvi

držali takvu probu vremena, neće od · tog čekanja trpeti štetu,

»T Talenti i obožavaoci«, koje. je krajem novembra postavilo na scenu Jugoslovensko dramsko pozorište, spada– „~ ju u poznija i zrelija đela Ostrovskog,

- pisana u vreme kad je on u atlmošsferu svojih drama, u .to »mračno car-

stvo«, po rečima Dobroljubova, njego-

vOE prvog i majboljeg kritičara, počeo da unosi i »zrak svetlosti«. Posle prvih

| _ kritika života koji je video i kojim je

sam neko vreme živeo među trgovoima u moskovskom predgrađu Zamo'Bkvorečju, u ulici Mala Ordinka, koju će docnije često „pominjati i 'Gorki, · Ostrovski je potražio moralni oslonac isprva kod slavenofila, reakcionarnih

. idealizatora pravoslavlja, patriarhalne

porodične »idile« i sistema kmuetstva, verujući da će njihove ideje moći da unesu meki red u poremećeni poredak stvari, i da donesu moralno ozdravljenje bolesnom i trulom društvu pođ si-

· stemom carizma. Kađ propovedi sla-

| ji“

p MP 5

“

venofila. i crkvena · zvona nisu ušpeli da izmene stvarnost, niti da neradno, rasipničko i raspusno plemstvo, koYTumpiranmu birokratiju i lukave, šurove trgovce obrate ny put vrline, O&trovski se, za razliku od svog učitelja Gogolja, koji pali svoje rukopise i beži u versku mistiku, okreće save više ka naprednijim ljudima i nmaprednijim idejama svoga vremena. On postaje stalni saradnik »Savremenika« Njekrasova, a u njegovim delima, u »mračnom carstvu« surovih zamoskvorečkih trgovaca, pijanih, puzavih "činovnika i špahija masilnika, pojavljuju se i mlađi. obrazovani ljudi čije napredne ideje i svetli moralni likavi Za POVOD _COOEOSCU. »Talenti i OŽ +ah\ ih Tcomada; u njemu se 3 javlja mlad student _ narodnjačkih iđeja koji želi da živi po- Šteno, da uči i prosvećuje, No komad nosi još jednu karakteristiku poznijih dela Ostrovskog — u njemu se, kao i u »Šumi«, »Bez miraza« i »Bez krivice krivi govori o 8V fu glumaca, koji je, zbog svog izuzetnog i »slobodnog« položaja, budući van društvenih staleža i društvenih konvencija, bio naročito pogodam da posluži piscu -da reljefnije odrazi karaktere i običaje šarenog sveta sa kojim su glumci dolazili u dodir: bahatost i despotske mavike · plemstva, korumpiranost sitnih činov, ničkih duša, čulnost i, gramzivost pijanih i drskih 'trgovava i' tamu despotskog, carskog samod?ržavlja. . U pozorištu malog provinciskog.gra– đića pojavila se nova zvezda, mlada” talentovana i lepa glumica Njegina u sivoj, učmaloj provinciskoj varošici

. Osetio se dašak prolećnjeg vetra. Nje-

gina živi povučeno, tiho i 6kromno, boTi 8e sa dugovima i sva je istinski zaneta pozorištem, a »obožavaoci« đokoni spahije svake vrste:+seoski, kojima su u provinciskoj čamotinji dosadile i Sopstvene žeme »koje uvek svira-,, | ju u klavir«, plemići-činovnici i fpahije inđustrijalci, vrzmaju se svake wezone oko pozorišta da. bi nekako ulepšali svoj život i »jer jmaju mmoga nežnosti u SVO-

joj duši · osećaju potrebu da nekoga

maze«. Njegina pokušava da im se 0„dupre; u tome je bodri njen verenik, "Jaeadenti koji je uči kako treba pošteno Živeti, „Upravnik pozorišta atpušta u glumicu »na zahtev „publike njena korisnica, koja je frebalo đa plati njene dugove, preti da propadne, Spasava je bogati spahija, industrijalac Velikatov, koji otkupljuje pretstavu, a Njegina, pred kojom sad Btoji pitanje: šta sad? kalco živeti dalje? da li se udati za siromašnog stuMdenta, roditi mu decu i živeti pošteno, mimim porodičnim životom. 'tavoOreći, boreći se uvek sa beđom 1 dugovima, žrtvujući za ·to svoj Leci i svoje snove i ođričući se zaek pozorišta i umetnosti, odlučuje 0 toku jedne proplakane noći da vati ponuđu Velikatova, da se pre= 88 ostavi verenilka i spali sve mostove za sobom. U posebnim, por kolima, ona i majka joj odvoze se &a ' vojim sirotinjskim prtljagom na imanje Velikatova, gde će Njegina »biti gospodarica kojoj će se svi klanjati«, gde u jezeru plove labudovi i odakle Če svakoga leta putovati na jug i ta| mo u nekom od većih mesta nastupati u po? koje je svojina Velikatova. Voz polazi ma staničnom' peronu proTOaipKOg gradića ostaju: pripiti spahije, koji setno uzdišu što im je veštiji čovek oteo plen, student — verenik kome se Život gadno naruBao, provinciska „glumica koja lovi bogate ljubavnike, od pića pro- Bal glumac, Brast' Gromilov „gla-

| vam, mlađi 'irgovčić koji se uzalud

no upinje da životu dađe neki smisao i pije sa Gromilovom koji ga uči ple= menitosti (to je tip koji će Gorki doc_ nije majstarski razrađiti u »Fomi Gor| dejevu«) i, najzad tu je | starčić, pomoćnik reditelja Martin Prokofić Narokov Moji istinski tuguje što je pozoište opet izgubilo jedan nesumnjivi

e n a a

“

zbog nji-

kao i u slučaju .

| i Jugoslovenskog

talenat. Još se čuje kloparanje voza, a na provincisku varošicu, zabačenu nepoznatu, izgubljenu negde u moru ruske zemlje pada veče. Ustvari, ništa se naročito nije desilo, O. tome da je te godine vlastelin Velikatov upecao. lepu glumicu pričaće se još neko vreme, pa će se i zaboraviti i tema razgovora postaće neki sličan jumački podvig drugog spahije: Bakina ili Duljebova ili možda opet'Velikatova. Mladi Ttrgovac Će se sasvim propiti ili će se vratiti trgovini, oženiti se i grabiti novac, za svoju decu — od 'plemenitosti neće mnogo naučiti. Čimovnik-spahija Bakin će širiti razvrat, a student Me= luzov će, kako i sam veli, propoveđdati istinu i veru u čoveka dok ga život ne dotuče ili će, ako buđe imao istinskog talenta i izuzetne čvrstine, postati jedan od svetlih likova tada naprednog narodnjačkog pokreta. Ali Njegina, koja je panično pobegla pred perspektivom bede i života u provimciji, neće uspeti da dođe do Moskve i velikih pozarišta, Posle takvih očajničkih odluka nema se obično više snage za dalju borbu i kad posle dve-tri

godine dosadi Velikatovu Mao ljubavnica uzeće otrov. Kod Čehova, 'koji je mnogo naučio, od Ostrovskog, u njegovom komadu »Galeb«, u drugo vreme i u nešto izmenjenim okolnostima, » Ta~

· lenti i obožavaoci« Ostrovskog dobi-

jaju sličan epilog — Nina Zaračnaja,

· mlada glumića koja je za &vojim lju-

bavnikom pošla u veliki svet, vraća se

poražena, odbačena i prezrena. i Ostrovski, iskusan. dramski pisac i

dosledam realista, koji je »izražavao

istinske. fežnje naroda« (Dobroljubov)

u svojim. delima: (47 pozorišnih. koma= da sa više od hiljadu lica, koja. &va žive svojim životima i govore svojim jezikom) vođio je računa da ga interesantnost dramskog raspleta ili nekog lika ne navede da zbog čisto pozorišnih efekata, rivijalnih i sitnih kako bi on to rekao, pređe okvire

' stvarnog i mogućnog. Glumica Njegi-

na htela bi da živi poštenim ·životom, stvaralačkim životom umetnika, ali.u ono vreme u carskoj Rusiji takvi srećni slučajevi bili su izvanredno retki, a provinciskim plumćima dešavali su se po pravilu samo u lošim pričama. Spahija Velikatov mogao je možda biti i dđobronameram čovek, no njegavi postupci u osnovi se ni po čemu ne razlikuju ad postupaka ostalih spahija, a posleđice su im na dlaku iste. Student Meluzov je pošten čovek i svetao lik (on nije karikiran ni jsmejan kao mnogi Turgenjevljevi narodnjaci i nihilisti). No on nije ı mogućnosti da Njeginoj pruži ono što,ona traži od Života i — mora da bude poražen. Mladi trgovac Vasja uzalud se otima, uzalud pokušava da dade neki viši, plemenitiji, čoveka dostojniji &misao o svome životu — kao i Njegina i starac, pomoćnik reditelja Narokov i pijani glumać Erast Gromilov i on je stanovnik 'carstva« koje ih je &šve pri-

tislo, ne pušta ih i u tome i jeste tragedija. Samo poneki likovi svetle u toj noći kao, putokazi ,kao znaci, da negde mora da postoji neki izlaz, da sve nije izgubljeno, da ima plemenitih ljudi i da postoji i dobro i svetlo za koje vredi živeti i boriti se. To bi bila osnova i idejna pofka komada. Ostrovski je tačno video ko su bili no6iloci zla ıL oarskoj Rusiji; borce i veSsnike novog i boljeg života on je znao samo delimično; :. stvarni izlaz iz »mračhog carstva« šesdesetih pa i Osamdesetih godina prošlog veka, lad Su pisani » Talenti i obožavaoci«, jedva

„je mogao i da nasluti.

Režija Bojana Stupiće u svojoj RO: cdpciji »Talenata i obožavalaca« &censkoj postavci. komada nije O olašea od ovih opštih okvira, niti se držala idejne osnave pisca. Režija je pre

svega nastojala đa kroz radnju koma-.

đa dađe živ i zanimljiv teatar. Ima zaista i takvih (i. vrlo dobrih) pozorišnih dela kod kojih je to mogućno, kod ko jih je gotovo sve što se njima htelo da kaže izraženo u samome tekstu, u radnji. komada” mnmajuže shvaćenoj. Na

sceni \ugoslovenskog dramskog po-

zorišta takvi su bili »Ribarske svađe« i donekle. »Dundo Maroje«, ali sa Ostnovskim to nije slučaj. — težište njegovih komada obično je negde iznad teksta i izvan scene, I, jer je u »Talen= tima i obožavaocima» bilo. nemogućno govojii idejnu osrovu širu problemati-

„ku dela, od dramske radnje, režija je

u svom nastojanju mogla samo delimično da uspe. Bilo je u komadu vrlo živih i uspelih scena, nekih scenskih rešenja koja po svojoj. inventivnosti i poznavanju sceme pretstavljaju mala remekdđela (scena kad Meluzov i Njegima pevaju u njenom stanu, a čuje se dolazak kočija Velikatova, scena u drugom činu kad . glumac” Tirast Gromilov. »uči« ulogu, čitanje dvaju pisama u trećem: činu odlično šcensko rešenje stanice (u „poslednjem, činu) no u celini komadu. je nedostajalo unutarnje dinamike i bez potrebe vukaa se na &cemi četiri sata, (Kod, nas se uopšte Uuo'bičajilo da se komadi razvlače bez potrebe). To otsustvo, dinamike osetilo se, međutim, baš zbog toga što je režija, chovljevog . »Ujka

Vanje«, iako u nešto manjoj meri, in-

sistirala na usko shvaćenom 'dram-

„skom zapletu do te mere da je goli »slučaj glumice Njeginč« postao jedini izvor dramaftike komada -·i pokazao se neđovoljan da komad izneše. Gradđeći pretstavu,. gotovo. isključivo,.na senti-

mentalno i pomalo melođramski šhva=

Ćenoj ljubaynoj intrigi oka trokuta Meluzov-Njogina-Velikatov, režija je zanemarila ono što se naziva opštim okvirom drame, a što označava njemu idejnu osnovu, , atmosferu drame i Jruštvenu sredinu koja je uslovljava, pokazuje da se ona morala desiti, čini je nužnom, a ne projzvoljnom kombinacijom pisca i sa „stepena manje interesantnog ili neinteresantnog lični slučaj glumice Njegine (o' takvim se slučajevima „čita po novinama ili sluša od ljudi, na njih se me obraća naročita pažnja i oni se, brzo zaboravljaju u moru događaja voje sobom nosi sva=– ki dan) — pođiže nh stepen veoma tra~

· gičnog i veoma uzbudljivog događaja koji pakazuje u kakvim se neljudskim “di

· dramskog, pozorišta

uslovima Šivelo u carskoj Rusiji 2.302:

koje se čuje i krik pisca i njegovih lica, poziv za pomoć, za B8pasenje, za oslobođemje ljudi iz okova »myračnoga carstva«, Jer, tragedija glumice Njegine i jeste u tome što je onn poražena iako se svim silama trudila da svoj pad izbegne, Da je moglo da bude dru gačije, da. je imala mogućnost đa pođe drugim putem,mi bismo nju samu

krivili, rekli bismo — što je tražila to .

je i našla, slegnuli bismo ramenima, tešili se. da su sve druge glumice mogle da žive bolje i poštenije i — trageđije ne bi bilo,

Zbog takvog načina prilaženja komadu likovi glavnih lica drame mahom su iskrivljeni, ili su ostali nejaBni. Velikatov, jedan od glavnih 'junaka drame je bogat spahija, indugtrijalac, vlasnik fabrika šećera i tip onih pionira kapitalizma u Rusiji koji su se školovali na Zapadu, u MHvropi. Sa modernijim mašinama i modermim načinom “rganizacije proizvodnje i eksploatacije, ti ljudi, prilično česti u dramama Ostrovskog, doneli su sobom i izvesnu uglađenost u ophođenju, francuske manire, i nemačku praktičnost. Velikatov nije prazan brbljivac i hvališa, kao spahija-činovnik Balin, on verovatno ne bi, kao knez Dulebov, pomešao »Urileja Akostu« Guckova sa · nekim drugim komadom, ali, i on kupuje na vašaru konje i obilazi glumice, tražeći ljubavnicu da bi, najzad, i odveo Njeginu samo na manje surov

· i manje uvredljiv način, Bakin i Du-

lebov gavore o njemu da je vešt i da • će ih sve nadmudzriti, sam -Velikatov,

· otkupljujući korisnicu Njegine, kaže

da će na tom poslu »još i zaraditi«, ali režija, ispuštajući iz vida glavnu jdeju dela i izvitoperavajući je, povela se. za lepim rečima Velikatova i uglađenost pobrkala sa plemenitošću. 'Tako Velikatov od veštog zavodnika postaje plemeniti zaštitnik. Meluzov, student, narodnjak, iako mestručan au pitanjima. praktičnog života (Ostrovski), ispno je sebičan i pomalo smešan frazer koji Njeginoj drži časove morala samo da bi je zadrži&o za sebe. Zbog toga, a i zbog načina ma koji je postavljen Velikatov ispada pomalo kao da je Njegina lepo i pametno uradila (režija to gotovo i sugerira) što se birajuči između »tihog porodičnog života« o kome mašta Meluzov, odlučila za Velikatova koji joj obećava ugodan život i nastup u velikim pozorištima. Samo — zašto se onda Njegina toliko lomi i zašto toliki plač i kuknjava u trećem i poslednjem činu.

. Mira Stupica dala je ulogu Njegine' talentovano, virtuozno u izvesnim momentima, ali neujednačeno — nejasna režiska postavka smetala joj je da od

. Njegine, naivke provinciskog pozori-

šta, stvori homogenu ličnost, Naročito dobra i ubedljiva u vedrim scenama sa Meluzovim, ona je u scenama sa B8pahijama Balinom · Dulebovim po'Kazivala isuviše životne mudrosti, a su– višno jecanje i plač u' trećem i četvrtom. činu delovali su neubedljivo, kao prenemaganje. Jovan Miličević, u pogrešno postavljenoj ulozi, sugest.vnom igrom. stvorio je od Velikatova mala čudnu, zagonetnu, ali ipak živu ličnost, Nevenika Mikulić u ulozi Domne Panteljevne, majke Njegine dala je solidnu partiju držeći se već razrađenih u-– zora iz toga faha. Bert Sotlar, koji ima još uvek teškoća sa jezikom, igrao je Meluzova glumački sigurno, ali neinvenfivno, bez ličnih akcenata. Solidne glumačka partije dali su i Viktor Starčić ko knez Duljebov, Rahela Perari kao glumica Smeljskaja i Dejan Dubajić kao Martin Prokofić Narokov. Milivoje Živanović u ulozi Erasta Gromilova, pijanog glumca ttragičara, i Anka Pananos u sasvim maloj epizod-

noj ulozi kuvarice Matrjone dali su

vrlo ubedljivo i vrlo izrazite kreacije, »Talentima i obožavaocima« Ostrov-

„Skog Jugoslavensko dramsko pozorište

nije na svom razvojnom putu zabeležilo nek: uspon, I pored niza krupnih nedostat \ka, izvesnim ušpelim scenama, scenskim rešenjima i dobrom glumom ova pretstava pretstavlja ipak solidan i ozbiljan napor. Međutim, njome još nije dat uzor kako treba igrati Ostrovskog, koji je samo u OvOj pozorišnoj” sezoni na repertoaru jedanaest naših pozorišta Sa sedam svojih komada. y He Zar Coka Er KOŠ

_ KNIŽEVNEINOVINE ·

- »Politici«,

UMJETNIČKI LIK PJERA KRIZA NIĆ.

(Nastavak Sa prve MWDVaTTE]

Između dva svjetska rata pada pe-

riod njezove najživ]} alktivnosti, naj="

odlučnije borbenosti. U tome vremenu Pjer ne propušta ni #ednn priliku da nemilice uđari po eksploatatorima radnor naroda, po hegemoniji : korupciji, po diktaturi, policiji. plačenicima i iZz„dajnicima — i naročito žestoko.i nemilosrdno po fašizmu, domaćem i stra-

nom Žijgoše podmuklu rušilačku dje- |

latnost klera, neumorno prapovijeda bratstvo i jedinstvo naroda Jugoslavije. Njegove karikature redovno bune duha. kroz vedri humor ili oštru satiru, pretstavljaju u lo vrijeme vrlo moćno oružje u borbi ze prava trudbeničkih masa i donose mu vrlo veliku popularnost. On sve jasnije — a naročito od pojave fašizma u Italiji uočava i ističe prave, osnovne pokredačke snage društvenog političkog Žživota, i borbu· klasa, i učvršćuje svoje 1590 mjesto kao umjetnika u toj bor-

bi, Njegovo slikarsko i političko oko neprekidna su podjednako budni i oštri.

„Od.1918 do 1922, Pjer je urednik »Kopriva«. Godine 1922 on dolazi u Beograd ı postaje saradnik »Novog lista«. Od 1923. do danas, malazi se u Godine 1927 izdao je prvu zbirku karikatura, pod naslovom »Kuku Todore«.. I danas zadivljuje duh, smjelost sadržine te umjetničke hronike oncga vremena. Na pr. u karikaturi »Policijski psi«, na.kojoj je prikazan žandar koji vođi čopor pasa, na pitanje: »Dobar nos, veliš imaju ti psi«, odgovara prolazniku: »More jeste, samo, nika“ ne smem da ih pustim, jer odmah jurnu na ministre.« Ili, kari, katura pod naslovom »Muka je to«, koja prikazuje pretsjednika vlade Uzuni vića kako prima deputaoiju nezaposlenih radnika, Radnici: »Došli smo gospodine preisjedniče, i molimo

11 III 1937

vas da vlada neslo UČimu Za DHE. lraa

nas odo 200.000, koje bije besposlica.«

Uzunović; »Bože mo)! i vladu bije isto zio, pa se nikome ne tuži.« Ili, karika~

"tura, naštal; povođom upada žandara

mz univerzitet, koja prikazuje stuđente kako se rasLravljaju sa jednim Žžan“darmom. Studeht! »Znaš li ti, bre: da

si povredic autonomiju univeržiteta?« ? Žaca: »A šta 11 ga ja znam aga sam u

onoj gužvi 2Rkačio«, 1 tako dalje... Šestojanuarska diktatura skoro potpuno je bila onemogućila političku karikaturu. U to vrijeme Pjer se mučio i dovijao na sve mogućo načine pronalazeći fore kroz koje bi mogao signa-

, lizirati pretstoječu opasnost od faši-

zma. Često puta mu je toi uspijevalo,

i poređ drakonskih mjera cenzure., Poslije kapitulacije Pjer se potpuno

povukao iz javnog života, Sklonio še iz

'. Beograđa, ispred Gestapoa, u italijan=

sku okupacionu zonu, i u pogodnom trenutku izišao na slobodnu teritoriju. Na taj način on je u 8ituaciji sudbonosnoj po našu zemlju odlučno javno stao na mjesto koje mu jedino i pripada; mjesto uz svoj narod sa kojim je vazda i bio, za koji se borio čitavog svoga života.

Poslije oslobođenja Pjer je produ- |

žio svoju borbu protiv ostataka fašizma, protiv monarhije, imperijalizma, klerikalizma i svih negativnih recidiva

„kapitalističkog , društvenog uređenja; protiv svega reakcionarnog domaćeg i ·

stranog. Godine 1948, Pjer je 'zdao drugu zbirku svojih karikatura, objavljivanih ranije pretežno u »Politici«, pod naslovom »Protiv fašizma«, Ova zbirka po mnogo čemu se razlikuje od prve. Naročito pada u oči zajedljiv sarkastičan ton njenih tekstova i crieža,

koji šibaju po fašističkim vođama, po- .

čevši od majviših međunanodnih. Dobar dio te knjige posvećen je i poslijeratnim događajima i ličnostima. U tome periodu Pjer se ponova u više navra-

Povodom sve otvorenijeg UTOPROER klerofašista u Zagrebu,

— More, čujem da se kođ vas Hrvata pojavili neki vašisti? i

— Je, veliju, samo se oni

pri nam zoveju vubisti.

SKI |

Lotua- zadrzava n leti sa Vala

i ročito. njegov rad na umjetničkoj k

· jektivno, Bavio se jstovremeno.i čisti · slikarsfvom,. kome. danas posveću,

| R{DD) naročito za.karikaluristu dragoNjegi . karikatura nikada ne prelazi grani. „realnoga, U-hjoj.nema nikakvih. pr.

nomiju i

. se ponavljale, Glavni likovni nedostaci \ njegove Lanikature, naročito činjenica ~

počeo svoju karijeru karika mi mračnih sila rimokatoličke

.Pjer 'je dosta i pisao. Znača;ji

'ticL, Meliki:broj, kritičkih osvrta napisao znalački i taplg, čovječno i

pretežni „lio svoj” pažnje i vremena. Kao umjetnik, Pjez raspolaže i. 70

cjenim osjećanjem za mjeru,

tjeranosti, grotesknosti, neodgovorno datih deformacija ili dispi ljudskog, lika, koji, leži u centru gove pažnje, oz ovječju fi | ročito kroz dđobro prostudiran ruke, dolazi do. m: izražaja ono bitno ljudsko što Pjer najviše i interesuje. Snaga njegove karikature je unutamje prirode; ona je. psihološkog karaktera, koji obiluje velikim bogatstvom raznih nijansa, zbog čega djeluje interesanino i ubedljivo. Pjer ima svoj individualni, dobro razrađen stil, po kome je vrlo lako · ra spoznati, njegavu karikaturu — i po- Ža: red toga što on nikađa me operiše sa gotovim, tipiziranim formama, koje bi

da njegova umjetnička forma česta puta nije na visini idejne sadržine, proizlaze pretežno iz prirode novinar= skog pošla, koji najčešće iziskuje van= redno brzu r, kciju i odlučno rješavanje problema U strogo ogramičenom vremenu. U R,s Pjer danas ostavlja utisak umjXctni- 03 ka mirne savjesti; čovjeka zadovoljnog poslije srečno završenog velikog posla,

4 e 7 3

„poslije ispunjenog krupnog plana, Sko-

ro svi njegovi mođeli, sa kojima ie đe- Sol cenijama. baratao, — Musolini, Hitler, _. Čemberlen, velika ekipa političkih VO- i đa. bivše Jugoslavije, četnici, ustaše -— +. itd. itd. — već su, ako ne fizički a ono politički, potpuno likvidirani, Danas čitava plejada naših mladih karikaturista, koja se pretežnim djelom vaspi- , tavala na njegovom iskustvu, produža-

va Pjenovo djelo.

Ako se stvarajačka djelatnost uop-=

· šte, cijeni prama' njenoj društvenoj ko-

risnosti, prema iome koliko koji nanosi ostvarenju. krajnjeg cilja koji 98: rod sebi, preko, svoga partiskoga ,

državnog rukovodstva postavlja,” oda je očigledno da Pjerovo „umjeftničko djelo prestavlja neprocjenjivu vrijednost i ogroman.značaj. Čitavog života oh je živio svim. radostima i brigama svoga naroda, poznavao do tančina njegovo duševno ustrojstvo, pomagao

mu da što dublje shvati istinski smisao

zbivanja -— i na taj način osjetno, konkretno pomogao rješavanju jednoga od

najdelikalnijih probloma, problema izgradnje svijesti širokih radnih masa. Yo Čitavom svojom čet:zdešetogodišnjom djelatnošću, Pjer Križanić spađa u red naših nijetkih stvaralaca, koji sa punim pravom zaslužuju počasni naziv — na„radnog umjetnika, u punom i širokom značenju te riječi.

JED? N FILM O ŠSPENU ~

Prošle godine navršilo se sto godina od smrti jednog od majvećih muzičkih genija, Frederika Šopena, »barda, rap·soda, đuha i duše klavira« — po rečima Antona Rubinštajna. Svi narodi su, svaki na svoj način, obeležili ovaj veliki datum muzičke istorije: ko da nabroji sve Šopenove koncerine večeri, sve festivale i konkurse, sve publikacije i predavanja posvećena ovom velikom majstoru. Organizatori „muzičkih priredbi širom sveta trudili su 8e đa u sećanju umeflničke publike, a naročito ljubitelja Šopenove muzike, obnove pojedinosti iz Šopenovog žŽivota, dovedu u vezu njegov lični život sa njegovom umetnošću, učine ga još popularnijim i bližim ljudima raznih društvenih slojeva, različitog obrazovanja i shvatanja. Drugim rečima: svaki čovek želeo jeda upotpuni svoje znanje o Šopenu, 'da bolje shvati njegoava dela, za koja je imstiktivno osećao da su velika, Sao snažna. Jer, · bez obzira da li je Šopenovo ime poznato u svim krajevima sveta, da li o

njemu zna Bvaki radni čovek, činjeni-

· Stari režiser n na soepr. 0)

TNRT MBO e SO.O MU Nar de

va · događa u istočnom delu. Evrope,

U Bvom: huškačkom govoru u Fultonu ' Čerčil Je izjavio da je između Štetina i "Trsta podignuta gvozdena zavesa koja skripogledu zapadnog čoveka ono što še

·žaj

ca je đa je Šopen jeđan od najpopularmijih umetnika u svetskoj Kkulturnoj Istoriji, — ume{inik koji nema neprijatelja, čija je publika ostala i 6totinu godina posle njegove smrti nepodeljena i kome, možda, u tome nema ravnog u &vetu.

Premda je stigao nešto kasnije (Šopenova stogodišnjica mavršila se 17 oktobra 1949 godine), američki film »Nezaboravna pesmax«, posvećen Šopenu i njegovoj muzici dobro je došao i korisno će poslužiti popularizaciji Šopenove umetnosti, Bez obzira na izvesne slabosti koje ovaj film, kao umetničko delo ima, pokazalo se da je ovakva forma muzičkog film&, gde radnja ilustruje jedan, u osnovi, heobično uspeo koncert Šopenove klavirske: muzike i gde se dela izvode pretežno u celini (što je retkost ve vrste filmova) — ovakav oblik pokazao se kao uspeo. Naša publika je film pozdravila sa simpatijama. Sigurno je da jć među gledaocima bilo dosta ljuđi koji su na ovaj način prvi put slušali Šopenova dela u doista majstorskom izvođenju i njima su vizuelni događaji na platnu pomogli da još bolje osete sšadrtih dela. S druge strane, i što je bitno, u filmu je naglašena demokratičnost Šopenave umetnpsati, 'umetnikova čvrsta veza sa muzikom svoga naroda, njesov patriotizam i progresšivnost kao romantičara. Ta poanta filma, koja dosledno rezultira iz konstelacije radnje na platnu, dobro je istakmuta, Nema sumnje — prema filmu — primer Šopenovog umetničkog života i rada postaje primerom zdravog odnosa umetnika prema 8VOme narodu, Takav je, zaista odnos prema svom» narodu imao Prederik Šogen, Film, doduše, ima tendenciju da Sopena, — romantičarskog patriotu iz redova one. poljske inteligencije koja je, prema Lenjinovim rečima, bila u vreme tzv. treće podele Poljske jednodušna u svom progresivnonm, patriotskom olporu prema porobljivaču svoje otadžbine — napravi ilegalnim političkim radnikom, koji odlazi na tajne sastanke i: svakako nije islorijski tačno, ali uostalom, ovome filmu i njje odlika je. uvek u saglasnosti sa stvarnim isto. rijskim činjenicama u vezi 5a Šopenovim životom. Daleko bismo otišli ako bi sa te strane analizirali avaj film. S obzirom na to da je mnogim. našim radnim' ljudima, koji 4anas sve češće dolaze u dodir sa svelsitim ] kulturnim

; vrednostima, · film »Nezaboravna, pe-

šma« prva informacija o Šopenovom životu, 'Ipalkk moramo reći da ovaj film ni u kom slučaju ne može poslužiti kao

~ "biogrsf5hki, Dođuše, neshvatljivo je zaŠto je Scenatista ili režiser zapostavio

rema zavere, Ovo i

Tmos Šopena prema svome lepote

"Šopenove biog: 'pre"6vega veliki zato što je švoju ze-_ | mlju voleo, što je njegova ljubav pre=-

'tako'snažan izraz u svim hjegdavina deJima: lirici, mazurki, elegičnosti nok-

izvesne, za film veoma podesne, isto- d rijski realne pojedinosti, a nasuprot S njima stavljao — svoju konstrukciju. \% Ta konstrukcija je toliko 8šmela da od ya) nje nije ostala pošteđena nijedna lič- ı JS nost na filmu. Tako na primer profe- _ sor Jozef Wilsner nije bio Šopenov pratilac u Parizu, nadalje on je (u Poljskoj) predavao Šopenu kompoziciju a · ne klavir, U filmu Elsner igra ulogu Jukavog impresarija koji s jedne stra-

ne vodi pozitivnu brigu o tome da Šopen ne zaboravi na svoj umetnički dug. prema domovini, a sa druge ponaša se kao i svi »profesori muzike« na fil- mu: nasejan je, uvek pevuši poneku melodiju, komično 6e ođeva, svađa se sa izdavačima, brine a reklami. Netačno je interpretiran odnos Sopena + Žorž Sand (a i sama ' ličnost ož Sand), odnos Šopena i Kalkbrenora '(koji je bio u svoje vreme veliki BR : nista i čak, Šopenov profesor klavira) itd. Ta je u toliko čudnije što izvesni, –- “E

za film pogodni momenti iz stvarmog. we Se ala Šopenovog života nisu iskorišteni na. XJ filmu. Tako na primer nije. dat rasta iti nak Šopena sa otadžbinom (ne hjego- x vo bekstvo ili prinudna. emigracija) kojom prilikom je baš Elsner u nj

vu čast, komponovao kamatu, koju u. PON izveli Šopenovi kongervaforijski dru- be govi, ju kojoj se izražavaju nade profesora, drugova i cole Poljske da ćoW Šopen umeti da proslavi, ON mlju, Zaftim momenat. kada open u LEEEO Štutgartu, (a ne.u Parizu — kao, od CA je. dato u filmu) saznaje za slom uštan= . ka u Poljsko' od 1831 godine,i improvi- OS zuje svoju »Revolucionarnu (etidu«. | Takođe izvanredna Šopenova Sposob- pg nost za, improvizacijom mogla je ' u filmu korištena. Itd. Uostalom. penov Život daje dovoljno OOUR za realističku istorijski | bradu, što bi svakako da buđe bolji i POOR S OVI

M O

»Nezi 'avna pesma« osta 8ak površnog isto; TUE SuBiO b služi, iki m aga

rekli, ilustrovanju m uzike, O LT J Toga psu NOO OE - O zaslužuje pažnju priznan. lja priznati da f, osnjkala Buje :5 933 koristila idejno, ona 9 ne samo đa nije islcrivila napredan 7: |

naprotiv ta istakla u prvi

ije rečeno — i iz filma Pa attarno = OVO fije izlazi da je Sopen

ma otadžbini i narodnoj muzići našla _ON

tfturna, „herojici poloneza, skerca, dramatici balada.

· sarkazmu

B. A,