Књижевне новине
MWANA4 ~
T Krajem marta 1949 održana je u Novom Sadu diskusija o časopisu >HID« u kojoj su učestvovali pored | mađarskih pisaca i kulturnih radnika iz Vojvodine i pretstavnici PK "KPS i Udruženja književnika Srbije. | Ova diskusija je dala novi pravac >HID«-u. Ustanovila je da je »HID« dosađa bio »časopis-svaštara« i da ni·je imao svoju određenu fizionomiju. | Rešeno je da se »HID« mora pretvo- riti u čisto književni i društveni ča6opis, | Tri prva broja godđišta o kojem će .
biti reč izašla su pre ove diskusije, a i upoređujući ih sa ostalim već se ov| de može naglasiti da je »HID« stvar-
e
|___no u praksi sproveo zaključke disku-
O ije,
Dok u većini naših časopisa pada u oči veliki broj pesama· i pesnika, na ___stranicama »HID«-a je poezija rela| tivno retko zastupljena, U jedanaest brojeva štampano je svega šesnaest pesama od šest pesnika iz Vojvodine i odlomak Petefijevog Aposšstola povodom godišnjice pesnikove smrti. To je · po kvantitetu vrlo malo. No u upore__đenju sa delima iz ostalih rođova | __književnosti poezija i po kvalitetu zaostaje. :
Od pesnika se svakako i»iže Laslo Gal. U ovom godištu »HID«-a štampao je samo dve svoje pesme »46« i »Proleće«, I u jednoj i u drugoj on kroz unutarnje, lično doživljavanje daje odraz stvarnosti. Gal uvođi bezbroj novih slika, pa ako se ponekad i pojavi neka problematična (na primer: »i veselo pušim lulu — tvornički dimnjak«) ipak u celini on uspeva da u nama izazoče raspoloženje koje je želeo,
Najviše pesama je u ovom godištu objavio Jožef Debreceni. U nekim njegovim pesmama ima vrlo lepih, toplih mesta, Pesma »Selo u Bačkoj«, a naročito njena zadnja strofa:
»U zadružnom domu je svetlo,
Pesma u rađiju put otvara
Namršteno gleda na a&vetli prozor
Stari spletkar, crkvica stara.« budi u nama zaista lirske emocije. Ali ponekad Debreceni, u najboljoj želji da kaže ono što misli i što mu je blizu srca napušta ovakvo pevanje i piše stihove mnogo manje poetske vrednosti. Tako u pešmi »Palić« prikazuje nekadašnje letovalište buržoazije u kojem se sada odmaraju radnici i trudbenici, Dobre pesme dostojna tema! I zaista u prvoj strofi daje utisak jezera i sunca koje zalazi nađ njim u. svetlim, realističkim bojama. Ali već u drugoj strofi s jedne strane da bi lakše izrazio svoju misao, a s druge strane radi originalne, ali ovde neumesne rime »nyarı »b4r« (na srpskom »leto« — »bar«) prelazi u rimovano ali skoro prozno kazivanje, Slede neke strofe kao iz jedne reportaže o odmoru trudbenika, da bi pretposlednje opet probudi=Je lirsko raspoloženje večeri nad jezerom i da bi se to raspoloženje u zadnjoj strofi opet razbilo. Nezgodno je citirati pesmu u prevođu, ali milim da je to ovđe potrebno. Zadnja strofa se završava:
>”.. ı | Slušaj: podno vodoskoka | — To te prožima, to te dira | Devojka Engelsa citira.«
Ovo mesto može da izazove i sasvim neželjene i od pesnika verovatno neprimećeme asocijacije kod čitaoca. Debreceni je i pored ove vrste grešaka, kojih i u nekim drugim njegovim pemama ima u manjoj meri, talentovam i formiran pesnik.
Imre Čepe i Lajoš Turzo javljaju še Ba po tri pesme.
Čepe piše kratke, prosto zgusnute
| pesme, većinom u svega tri strofe, ali svaka je zaokrugljena celina, Bolje “ su mu pesme koje daju opise prirode
»Na majskim poljima« i »Letnja pe-
W6ma« od pomalo deklarativnih sti-
hova »Ususret novom svetu«, |
Među Turzoevim pesmama se ističe »Traktor« Možda mu se može unekoliko staviti zamerka, koja se tako češto čuje u vezi sa pesmama o selu, da malo idealizuje stvarnost, ali u ovoj pesmi ima i originalnih, poetskih me-
ta. U svojim pesmama »Veče na morskoj obali« i » Tvrđava u Dubrovniku« on je zanimljiva suprotnost | Čepeu, Čepe sve piše sa minimumom sštihova.koje misao traži a Turzo sa | maksimumom, ipak prvi nije nejasan | a ni drugi se ne rasplinjava., To je . dokaz da mađarski pesnici u Vojvo- dini svaki na svoj način traže umet_ mička ostvarenja i da ima među njima već i izgrađenih pesnika,
Zakanj Antal đao je u ovom godi· štu jednu pesmu,
Relativno je mnogo bogatija proza. | Pripovetka Karolja Brindze »Kanal«, Ištvana Lataka »Ususret novom životu« i Šandora Bogdanfia »Trampa zemlje« obrađuju socijalistički preobražaj sela. Brindza i Latak daju " kao glavne junake kolebljive seljake · srednjake, Zanimljivo je da su nji 'hovi junaci u mnogome različiti po karakteru, jedan je star, drugi je "mlad, prvi je oduvek bio imućan,
drugi je prošao kroz mnoge krize u - životu itd, Ipak su glavne, karakte-
ristične crte, srednjaka, kao pretstav-
nika Wvoje klase, oboje dali verno. Njihovi srednjaci su u suštini poštemi i dobronamerni, kao što su veći= nom ljudi iz naroda. Ali teško je, od· vojiti se od avojeE. Teško je izaći na kraj sa viševekovnim predrasuđama, Prikazujući tu borbu koja se vodi u našim sšeljacima i oko njih, oni su među prvima koji zaista zrealistički prilaze tome problemu, ne.samo na svome jeziku nego uopšte wu našoj književnosti, . ŠNN4 | đanfieva pripovetka 8e u mnodoo razJNUJe od prvih. Ona je na voj način vrlo originalna i duhovito · tretira probleme uprave jedne seljač| ke radne zadruge, ali ne zadire duboko u te probleme. I sam humor u njoj nije uvek na visini. Dva člana uprave druge su prikazana prilično ša-
· kazuje jednog našeg radnika,
_
blonski, a knjigovođa zadruge je sko- /
ro klovnovska figura.
Vrlo živo deluje pripovetka Maćaša Šebešćena »Moj otac« On nam priviše. strukog udarnika kroz oči njegovog sina, Život te porodice i njihovi odnosi sa susedima, bogatim seljacima, dati su na realistički način. Kraj pripovetke ne daje u dovoljnoj meri rešenje postavljenih problema.
U pripovetci »Cika Barko doživljava čudne stvari« Ištvan Latak govori o jednom starom, nekada večito besposlenom radniku, koji u naše doba, ne samo da nalazi stalno zaposle. nje, nego čak i postaje udarnik.
Pripovetka Janoša Hercega »Osva= jači« opisuje hortijevsko nasilno preseljavanje srpskih dobrovoljaca iz prvog svetskog rata iz Bačke i doseljavanje Mađara iz Bukovine, Herceg je prikazao sličnost seljaka i srpskih i mađarskih, koje vlasti sele kao stoku i njihov kontrast spram naduve= ne mađarske elite u selu, spram oficira, popa, trgovca, krčmara, i »časnih sestara« koje su stalno u pratnij oficira. Herceg je iz svake sredine odabrao. umesne fipove i time je njegova pripovetka mnogo dobila.
Manje je izrazita pripovetka »Napuštena kuća« od Tibora Gajdoša, U njoj je opisano propadanje jedne ma-– lograđanske porodice u staroj Jugoslaviji i za vreme okupacije. Ova tema nije data dovoljno tipično, a kontrast propadanju nije dovoljno snažan da bi nas uzbudio. _
»Istinita priča« Vincea Raca počinje kao priča, počinje čak i sa uobi-
čajenim „početnim rečima mađarske .
narodne pripovetke: »Egyszer volt, hol nem volt...« (Jednom je bilo, gde li je bilo...) Tu je opisan život jedne porodice siromašnih seljaka pre rata. Samo je spomenut i bogati gazda kod kojeg su oni prinuđeni da služe. Sredina spisa obrađuje Život u selu posle rata. Ali sada su Balogovi, junaci iz prvog dela na sporednom koloseku, Taj deo kao reportaža o zadruzi koja isključuje iz svojih ređova špekulanta-kulaka (onog iz prvog dela) prilično je bezbojan i ne deluje ubedljivo. Kraj pripovetke se događa u budućnosti, kroz dvadeset godina i opisuje idealnu zadrugu, kakva će ona tada biti, ali opet na manje-više reporterski način. Racova greška je uglavnom u kompoziciji, ali ako je mislio đa piše pripovetku (kao što izgleda) onda i u pomalo novinarskom opisivanju ličnosti i zbivanja, naročito u drugom i trećem delu.
»HID« donosi vrlo lepe literarne re= portaže sa vojvođanskom tematikom,
Laslo Gal je dao osvežavajuće delujuću reportažu »1 maj u senćanskoj zadruzi »Prvi maj««.
Janoš Herceg objavljuje reportažu »U svetu koji se menja«, Ona je pisana lako i privlačno, a pored vernog opisa bivšeg veleposeda mađarskih plemića FPermbahovih, koji je sada
državno imanje i radnika na njemu,
daje i mnoge zanimljivosti iz kulturne istorije Vojvodine. Nerazumljivo je, zašto je redakcija »HID«-a, ako je već morala reportažu zbog njene dužine podeliti na dva dela, prvi deo štampan u junsko-julskom dvobroju
. nastavila tek u oktobarsko-novem-
barskom dvobroju, taku da je uiedni
čitalac izgubio kontinuitet, Objavljena je reportaža
Majtenjia »Živa Vvoda«. Odlomke iz romana su štampali
Mihalja
'Mihalj Majtenji : Tibor Gajdoš, Izbor
(davna prošlost Vojvodine i, borba naprednih mlađih Mađara u predratnoj Jugoslaviji) dokazuje da su pisci na pravom putu. U svakom slučaju je pravilno da su čitaoci »HID«-a obavešteni u kome a&raeru rade njihovi istaknuti pisci.
»HID« je doneo odlomke iz đrame »Ruka u ruci« od Jožefa Viganda. O samoj drami bi trebalo posebno mnogo pisati, ali u vezi sa njenim objavljivanjem redakciji se' mora staviti zamerka što je štampala odlomke bez ikakvog objašnjenja o ostalim delovima, Svakako bi bilo poželjnije, a sama drama bi zaslužila, da cela bude objavljena, ali ako to već nije mo=glo biti, nikako se nije smelo dozvo= liti da. objavljeni deo počinje sa rečima »Drugi čin, Prva pojava. Scena kao i pre«,
Interesantno je i pohvalno objavljivanje „narodne pripovetke »Srećni Ferko« zabeležene u Senti. Ona je napisana dijalektom seljaka sa salaša, koji se fonetski prilično razlikuje od mađarskog književnog jezika,
O jeziku »HID«-a bi se verovatno mnogo interesantnog dalo reći, naročito o, pripovetkama sa seoskom tematikom u kojima ima mnogo narodnog govora, ali niti ovde zato ima mesta, niti sam ja sposoban da o tome govorim. 3 i
Mnogo lepog se može reći o prevodilačkoj delatnosti oko »HID«-a, Ove godine nema ni jednog broja koji ne
tema
donosi bar jeđan književni prevod. U tome pogledu, čini mi se, »HID«
stoji na prvom mestu u celoj Srbiji. Naročito treba istaći zaslugu Lasla Gala koji je od 11 prevedenih pesama
' preveo osam. Od sprskih i hrvatskih
pesnika preveo je »Majsku pesmu« Jovana Popovića, »Zbor đerviša« od
Skendera Kulenovića, »Biće ipak zo»Pesmu o.
ra« od Grigora Viteza i mojoj đomovini« od Jure Kaštelana, od ruskih »Čadajevu« od Puškina i deo iz poeme »Lenjin« od Majakovskog, sa slovenačkog »Rodno selo«, a sa rumunskog »Sećanje« od vojvođanskog pesnika Avrameskua. -3 Prevedene su još »Pesma kovača eksera« od Župančiča, »Mala majska pesma« od Majakovskog i »Molitva« od Hrista Boteva. (Zadnje dve preveli su Gašpar Endre i Kepeš Geza književnici iz Mađarske) i »Piscu »Mlade Garđe« od Branka Copića (prevod Karolja Ača). | Sa srpskog jezika su prevedene pripovetke »Dedin dnevnik« od Ive
Prešernovo
] RWifeGeiKOViNe < KJESENJI NEMIR —— mmumsm
[S Andrića, »Strašni dan« od Branka Ćopiča i »Hari Šihter je ostao veran svojoj zakletvi« od Jovana Popovića. Informativno-političkih članaka je u prva tri ·broja, pre diskusije u No. vom Sađu bilo mnogo više. Pisci tih članaka su partijski-radnici i književnici iz Vojvodine. »HID« je donosio i važnije članke i referate Moše Pijade, Veljka Vlahovića, Dobrivoja Vidića i drugih, ' |/
U »HID«-u češće se pojavljuju i.
članci srpskih Kknjiževnika, (Milana Bogdanovića, Oskara Daviča, Živana Milisavca i drugih). Naročito korisna se pokazala praksa, da se „pojedini važniji članci prenoše iz Književnih novina« jer se time i mađarskim čitaocima u Vojvodini pruža mogućnost da kroz reči najkompetentnijih ljudi prate događaje kod nas i u celom svefu.
Među mnogobrojnim člancima se naročito ističe »Borba protiv kvarenja čistote mađarskog jezika« od Ja-
noša Hercega. Temu koju je Herceg izabrao, kvarenje čistote mađarskog .
jezika među mađarskom inteligencijom u Vojvodini, prihvatio je i sa mnogobrojnim konkretnim primerima razradio Ištvan Borič. Mađari u Vojvodini slobodno razvijaju svoju kulturu i svoj jezik. Dobro je što tako odlučno ustaju protiv svih negativnih ·pojava na tome.polju.
Ističu se i članci Ervina Šinka »Šta će reći Kerekeš Janoš?« i »Oni. koji ne znaju šta je stid«, koji su snažni i principijelni odgovori na napade Informbiroa, ~ :.
»HID« prati važne godišnjice iz o? blasti književnosti i uopšte, spominje ih. u člancima. i, beleškama,. TI u tome
se radu istakao naročito Laslo Gal ·
koji je pisao o AdiuM, Petefiu, Nazoru, Župančiču itd. . .
Redovni su kritički osvrti na knjige ~
mađarskih pisaca iz Vojvodine (sarađivali su Laslo Gal, Peter Lerinc, Mihalj Majtenji, Ištvan Latak i Tibor Gajdoš) ali vrlo se malo piše o pozorištu, a ništa o knjigama na srpskom jeziku, ništa o muzici, ništa o filmu. Mislimo da bi bilo korisno ako bi »HID« s vremena na vreme donosio prikaze knjiga štampanih na srpskom i hrvatskom jeziku, jer se većina njegovih čitaoca služi i tima jezicima. U Subotici postoji stalno pozo= rište na mađarskom jeziku. a u Vojvcdini veliki broj amaterskih pozo= rišta, ali to se listajući .stranice »HID«-a ne može zaključiti,
U već nekoliko puta spomenutoj diskusiji podvučeno je da se 'do tada »HID« nije dovoljno bavio opštim problemima kulturnog života, Tako se od diskusije stanje unekoliko popravilo, ipak još nije zadovoljavajuće.
Pet ovogodišnjih brojeva »HID«-a su potpuno bez likovnih priloga. Ostali donose biste Petefia i Musogorš skog od Gabora Almašia kao i slike i crteže Andraša Hanđe, Jožefa- Ača, Grigoreska i pregrube ilustracije narodne pripovetke »Srećni Ferko« od Jožefa Ača.
»HID« . sve više postaje stvaran odraz kulturnog života Mađara u Vojvodini i Vojvodine uopšte. »HID« nije više čisopis opšteg karaktera kao što je morao biti pre rata i kao što je iz objektivnih razloga bio do skora, već književni i društveni časopis čija vrednost, upoređujući ga sa sličnim časopisima u Jugoslaviji nije više. relativan,
Neosporno je da će se »HID« dalje razvijati i da se mora dalje razvijati, Njegova popularnost među širim narodnim slojevima u Vojvodini mora još porasti. Deo časopisa o kulturnom životu mora postati svestraniji. Moraju se rešiti i problemi tehničke prirode, U »HID«-u, su česte štamparske greške koje su ponekad fako grube da obrću smisao teksta, a neki brojevi su vrlo neuredno povezani, tako da redosled stranica zadaje čitaocu velike teškoće. Nadamo se takođe da će se i broj saradnika »HID«-a znatno.pove-
ćati,
Ivan IVANJI
Jesen je u moju sobu došla i nemir donjela . dok nepolju dažd jesenji škropi, u okna dobuje... "Tok jednu mis'o o!jeram u srce je druga sjela,
pa nemire nove budi ' i ranu ko ptica kljuje.
Pitam se: đa li tugujem
za pjesmom rodnoga kraja,
il srce istiha peče
neka skrivena boljka
' u čežnji za dragim likom, za dahom·cviželmoga maja, i ramim zorama vujnim, i prvom strašću pupoljka.
“
” Za tren čas sjedim zamišljen za stolom skrštenih ruku, čas opet prašljive knjige slažem na staroj polici.
Al novi nemir me nađe
u svakom potmulom zvuku dok jesenja kiša škropi sanjivo pustu ulicu.
I dažđi.. daždi u meni
a san mi s očiju bježi.
Da 1 sam — pitam se — usnljo tek ujed otrovne zmije?
Ili po srcu ranjenom”
studena kiša lije
i pustoš ostavlja srcem, snove korovom vriježi.
Ja znađem otrov pelina — kod nas je obilna cvao, i grka kad lopti rana
ja znadem vjemost brata — u oku krcatom snova,
kad mi je na ruke pao, “cvali su njegovi 'shovi danima majskogP cvata.
U meni sad živc oni.„ Gle, zari se moja soba! Jer svaki je njihov osmjeh povjest našega dana,
i svaka sad naša staza
ide ad njihovog groba,
a svaka laž je o nama zgažena njihova rana!
„Napolju jesenje dažđi,
jesenje bujice prijete. A1 šta će, o šta će, stoljetnom hrastu bujice! Iz sobe napolje jurim , na dažd jesenji ko dijete — nek tuče tučana kiša i pleća, i ruke, i lice!
I bieži iz srca tuga, · a dažd je presto da žmari, pa buknu sunčani plamen ljepotom budućih ljeta... i UwUlicu moju urankom
· brigada oma ozari.
Pođ njenim korakom osta
. jesenji nemir i sjeta.
O, buđi se moja zemlja – — čas zvone oštri pijuci,
| čas žamor pjesmu nadjača,
6irena čas se oglasi,
'za njom testera i bradva, momaka šnažnj horuci , — to naših zora me rađnih pljuskaju snažni talasi!
Risto TOŠOVIĆ
MBOIJ #BSBDISE | LUISTOME
„MLADOST“
Doseti broj časopisa »Mladost» đonosi članak Voje 'Pekića o tridesetogodišnjici SKOJ-a i prvi dea dužcg ogleda Nusrota Seferovića o Dimitriju Tu= coviću, u kome je na pregledan i dokumentovan način osvetljen lik velikcg pryoborca radničkog pokreta u Srbiji.
Među pesničkim prilozima ističe se ·
odlomak iz poeme Riste Tošovića »Omladinska četa«. Kao i u nekim svojim ranijim pesmama, Risto Tošović i ovde postiže „najtoplije i najprisnije akcente u stihovima u kojima evocira dane svoga dečaštva i svoj rodni kraj. Šteta je samo što svoje poetske slike, natopljene istinitom emocijom, Tošović brižljivije ne probira i ne uspeva da ih rastereti sirovih, neskladnih detalja, Pripovetka Mihaila „Ražnatovića »Poslednii Lipovčani« odlikuje se živim i slikovitim opisima, prožeta je istin:tcm, uverljivom patetikom, koja nije nimalo „nafegnuta, ni teatralna. Ipak, ni u ovoj pripoveci Ražnatović nije još sasvim izišso iz okvira poetsko-deskriptivnog fragmenta i skice.
Novinu u časopisu prefstavlja objavljivanje jednog odlomka iz filmskog scenarija (Jug Đorđević: »Žetva«).
Feljton »Mladosti« poslednjih mese-
· ci sve je siromašniji»i u brojnosti pri-
loga i u njihovcm kvalitetu. Treba ipak zabeležiti nastojanje da se ustale
" rubrike o muz:ci, slikarstvu i filmu.
U književnoj krilici, časopis najviše oskuđeva. Jedini prikaz u ovvem broju (Dušan Puhalo o zbirci pesama Slobodana Galagaže) površno je i nevešto pisan. Kod mlađog pesnika pisac osvrta nalazi »modern'stička zastranjivanja« onde gde se jednostavno rađi o neveštini i neznanju, o nedostatku poetske snage. Članaik se završava onim
. stereotipnim: »Završavajući, treba re-
Ći i ovo: uza sve... itd... itd... ova zbir= ka pretstavlja pošten napo?..« Pesnika će ovo »završavajući« verovatno više uvrediti nego utešiti.
Pohvalna je tendencija ređakcije časopisa da posveti više pažnje likovnoj
umetnosti, ali nije jasno u kome se ci-
_ lju objavljuju članci pa tipu sintetič-
kih pregleda iz kakvog leksikona: čitav razvoj srpskog slikarstva, od postanka do danas, sa stotinu imena, na pet stranica petita! pa
„IZVOR“
Kao uvodnik u svome desetom broju časopis »Izvor« donosi članak Mire Grubor: Naš dug omladini (povodom tridesetogodišnjice omladinskog pokreta), koji oživljava likove omladinaca-heroja, jedan mali deo dragocenog materijala o omladinskom pokretu, koji zaista »može književnicima i mladim piscima poslužiti u radđu«.
Među poetskim prilozima ističu se
. pesme Slobođana Markovića svežinom
i neposrednošću emocije, kaja je još uvek pomalo razbarušeno-dečačka, nepodložna zrelijem umetničkom kriterijumu, »U partizanskoj bolnici« od Đorđa Roćena početak je jedne duže pripovelike, koju će časopis objavljivati u nastavcima.
Stuđija Petra Kvrgića e Čehovu pretstavlja zreo i solidan rad, možda previše osnovan na pročitanoj literaturi. ,
Feljton »Izvora« sve više privlači pažnju obiljem i zanimljivošću materijala koji donosi. Očigledanm je sistematski napor redakcije i planski rad na uređivanju pojedinih rubrika, na “ročito prikaza knjiga. Izgleda, međutim, da sudovi izrečeni u pojedinim kritičkim osvrtima „pretstavljaju neku vrstu zajedničkog mišljenja i »sšta= „va« redakcije po pojedinim pitanjima (to se vidi iz jedne napomene uredništva uz članak o zbirci pesama Slobo-
dana Markovića), što je, pa mome mi-
šljenju, nije nepotrebno, Z. M.
· Posle čitanja razvila se vrlo živa di.
"Da IVI TaT JJ Ngvi kandidati Udruženjy + . VV · v. | književnika Srbija U sredu 11 Ovog meseca održan” plenami sastanak Udružehja knjižey. nika Srbije na kome su novoprimljeni
kandidati Udruženja Vasa Popović i Stevan Raičković čitali svoje pesrne,
skusija u kojai su učestvovali Milan Bogdanović, Milan Đoković, Eli Finej Dušan Kostić, Branko Ćopić, Antontje Marinković, Radcmir Konstantinović Slobodan Marković i Slavko Vukangy. ljević, Istaknuto je đa oba kandid; afa u svom poetskom stvaranju imaju već svoj individualni izraz. Većina učeshj, ka u diskusiji podvlačila je Pojedine crte u njihovim fizionomijama na s.
&nhovu paralele oba mlađa pesnika za, državajući se posebno na vrlinama
slabostima u mjihovom stvaralačkom postupku i izražajnim sredstvima ko. jima se služe. Vasa Popović koga od.
· likuje jednostavnost, uprošćenost izra.
za je među prvima u našoj savreme. noj poeziji uneo u svoje stvaranje sme. lo tretiranje problematike šocijalistič. kog preobražaja našeg sela i to bez ij. dilizacije i onih rekvizita koj” su jed. no vreme ulazila u poeziju mladih, Nasuprot V. Popovića koji ide za tim da što više ogoli svoj izraz i zasnuje ga na maraciji, kod St. Raičkovića se primećuje težnja ka složenom izraža. vanju kroz poetske elike koje su nove i sveže, pozitivno nastojanje da šebe kao ličnost uključi u poetsko oblikovanje. Za razliku od ostalih učesnika u diskusiji, Milan Bogđanović je u &VOjoj završnoj reči, istakao pored ostalog srodnost između dva mlada kandida. ta, srodnost koja se osleđa u tome što su i jedan i drugi uzeli u pročitanim poemama &ličnu temu — preobražaj
čoveka koji je prošao kroz promene
nastale u toku poslednjeg rata. Rađovi koje su novoprimljeni kandidati pročitali ne spadaju u njihova najlepša i najbolja dostignuća ali se i iz njih vidi da se nalaze na putu svog pravilnog poetskog razvoja koji će biti obeležen zrelim ostvarenjima.
Dušan Ristić: Radniea iz jablaničkog
rasadnika, — — —_- — _____________ II —
ISPRAVKA '\U »Književnim novinama« br. 2 ođ 10 januara, na prvoj strani 2 stubac, prvi pa5us 15 red odozgo, rečenica koja počinje: »Treba ovđe izbeći...«, mora đa glasi: »Tre-= ba ovde istači...«.
________ eo BIBLIOGRAFIJA
Ivo Andrić: Priča o kmetu Simanu, Izdanje »Novog pokoljenja«, Zagreb, 1049, latinicom, 42 strane, cena 8 dinara.
Marijan Matković: Dramaturški eseji, TzID MMDPVĆE OLBBUCO »Savremeni hrvatski pisci« Zagreb, 1940, latinicom, na, cena 170 dinara. | HT Sta
Mira Alečković: Tri proleća, pesme. Iz« danje »Prosvete«, Beograd, 1949 com 176 strana, cena 62} dinaža: jj Oto lj
Jaša M. Prođanović: Naši | strani di iz istorije književnosti 1 kuliure UPeče Vae ale zadruge« kolo
IV, knjiga » Beo,
265 strana, epa? Oi 1640, ČITAUĆOMI,
Dr Dušan Z. Milačić: Balzak, život CODE: EE 360 PEOIČEVDG, sRdruan Kolg
a ı Beograd, 322 strane, cena? So aači ČIŠHICOBI
Jugoslovenska bibliografija 1948, na osnovu »Bib}tografsko Pesečnikčć 6Ua bibliografija, koja služi kao jednostavni pregledni i praktični priručnik. pretstavlja početak jednog sistematskog rada na jugoslovenskoj savremeno{i bibliografiji. Izdanje Direkcije za informacije Vlade PFNHJ Beograd, 1949, ćirilicom, 362 strane, cena?
Tone Seliškar: Mazge. Izdanje pokoljenja«, »Pionirska bihioteae NSS 1940, jatinicom, 78 strana, cena 33,50 dinara"
SI. Vukosavljević: Lirika, esme. »NoVvVOg pokoljenja«, »Biblloteka Wriždave Bograd; 1949, ćirilicom, 50 strana, cena 19
Laza KR. Lazarević: Raskazi, Tri pripovi ke poznatog srpskog realiste u KAR:ONNMANO skom prevodu V,. Kunoskog, izdanje »Državno knjigoizdatelstvo ma Makedonija« Skoplje, 1949, 48 strana, cena? i
Pjesme o hajđucima i uskocima. Izbor narodnih pesama koje pripadaju ciklusu o haiducima i uskoćima. Knjigu uređio Jure Kaštelan, ilustrovao Bruno Bulić, izđanje »Novog pokolienja«, Zagreb, 1949, latinicom, 91 strana, cena 43.50 dinara.
Ivan Tavčar: Visočka hronika. Slovenački pisac Ivan Tavčar (1851—1923) zamislio je tri romana u kojima bi opisao prošlost visočkih stanovnika sve do XIX veka, »Vi-= sočka hronika« prefstavlja završeno delo u kome je prikazao ljude svoe najužeg za-> vičaja, građane | seljake Skofje Loke i okoline, njihov težak život pođ jarmom feudalnih biskupa. Sa slovenačkog preveo U. Džonić, predgovor napisao D. Puhalo, izđanje »Novog pokoljenja«, Beograd, 1949, ćirilicom, 107 strana, cena 30 dinara.
Arsen Diklić: Medni panj, pripovetka za đecu. Ilustrovao Sava Nikolić, izdanje »Novog pokoljenja«, „Biblioteka pionira«, Beograd, 1949, ćirilicom, 72) strane, cena 18 din.
»Omlađinska borba« 1941—1944. Zbornik u kome je objavljen kompletni tekst »Omladinske borbe«, organa Saveza komunističke
omlađine Jugoslavije, koja je izlazila to-.
kom rata od 1941 do 1944 godine. Izđala koOmisija za istorijat omladinskog pokreta CK Narodne omlađine Jugoslavije, Beograd, 1949, ćirilicom, 191 strane, cena 29 dinara, '_M. Gorki: Pripovetke, izbor napravio i predgovor napisao D. Puhalo, izdanje »NoVOg pokoljenja« Beograd, 1949, ćirillecom,
·822 strane, cena 43 dinara.
L. N. Tolstoj: Odabrana proza (Detinjstvo—Dečaštvo—Mladost), izbor i redakcija K. SvVinarskog, esej o L. Tolstoju N. N. Guseva, izdanje »Novog pokoljenja«, Beograd, 1949, ćirilicom, 382 strane, cena 47 dinara.
N. V. Gogolj: Ođabrana proza, Izabrao
i priredio Božiđar Kovačević, esej o Go-
golju Z. Papernija, izdanje »NOVOE bOkOljenja«, Beograd, 1949, ćirilicom, 495 strana, cena 62 dinara. j
A. S. Puškin: Car Saltan, bajka o Caru Saltanu, o sinu njegovu, slavnom | moćnom junaku knezu Gviđonu Saltanoviću 1 o prekrasnoj kneginji Labudu; 5 rusk preveo Đorđe Šaula, ilistrovala Cvijeta Je-
ličić, izdanje „Novog pokoljenja«, «Moja
prva Kknjiga« Zagreb, strana, cena '30.50 dinar: Elin Pelin: Priče i basne, S bugarskog preveo Te ı Držić, ilustrovao Nikola Tuzsuzov, izdđanie »Novog pokoljenja«, »Moja pr“ Va knjiga«, Zagreb, 1949, latinicom, 88 stra“ na, cena 19 cinara, , K. D, Ušinski: Priče za djecu. S ruskog preveo Gojko Popović, ODS3ŽLIE originala N. je pe a a od ŽNOVOR pokoljenja«, :MO: a«, Zagr strana, cena 19 dinaža, » Baba Dic i r
arial, Ređakcioni ođbor
Jovan Pupović, Čeđomir Minđerović, Marijan „Jurković, Ivan „P}Potrč, Vjekoslav Kaleb, Isak Samokovlija, Janko Đonović i Dmitar Mitrev"
1949, latinicom, 68 \' ·
PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE Za, našu zemlju na 3 meseca 35 đinarš
na 6 mes. %O dinara i na godinu danš.
140 đinara,
Za inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara, na C m s „| 10% dinara i na gođinu dan 200 dinaYa,
atukopisi se ne vraćaju, Broj čekovnog računa 101-906037% Poštanski fah 617
/