Књижевне новине
|
i
vijetli dan u jugoslovenskoj
Žom al
_ Negdje na vrhu špleta istarskih braapoČ nas puca široki viđik i u daljimi se ukazuje Jadransko More. S desne strane grad Trst, a sa lijeve, od= mah od Trsta, pruža se čvrsto priljubljen na Jugoslaviju dio Istre koji je kođ Novog Grada od nje ođvojen granicom u zonu »B« STT,
Spuštajući se ka moru u šusret nam . &ilazi kao prvi vjesnik primorskih ljepota prisojno selo Kozine, zatim preko pograničnog bloka Režane, pa Buja koja 6e nalaze u samom srcu Zone i redom pored morske obale gradići 'Kopar, Izola, Piran, Portorož, Umag, .Novi Grad — sve je to jedan pejzaž jedinstvene lepote sa blagim brdima pokrivenim terasastim, zelenim pojasevima, opasanim vinogradima, njivama, maslinjacima,„i bogato rascvjetanim voćnjacima koji se.na nekim mjestima spuštaju do u amo more. Dio Istre, sa nepunih 70.000 stanovnika, na koji opet imaju strašan: apetit oni ko->
ji 6u ga dugo mrevarili i krv mu pili. ·
Međutim s kraja na kraj Zone nema kućice na kojoj nije napisano ime
Titovo, »Tukaj je nova Jugoslavija«, .
»Dolje fašizam«, Slavoluci ljepši od ljepšega uokviruju mnogobrojne parole Slovensko-italijanskog narodnog fronta. Visoko lepršaju udružene slovwenačka, italijanska i hrvatska zasta= . va, Bezbrojni natpisi i zelenilom okićene slike partizana govore o 6.000 žrtava koje je ovaj kraj đao u borbi za slobodu, potsjećaju đa je narod spreman da i u buđuće podnese još više za tekovine te borbe. Na ulice kao da . je izašlo čitavo stanovništvo u svečanom pretprazničkom raspoloženju. Sa različitih stanica odjekuju pjesme triju nacija pomiisšane &a »Internaciomalom«, Između &tarih, potamnjelih kućica bijele 6&e nove škole, zadružni domovi i domovi kulture, hoteli, zgra= de za stanovanje, novi putevi i kupališta — djelo narodne vlasti i pomoći Jugoslavije. Po prvi put uvede> na-6truja osvjetljava mnoga sela, a iz crnog ropstva oslobođemo je ma hiljađe bezemljaša, kolona i nmapoličara, kojima je agrarna reforma dala zemlju, kuće, stoku. Unapređeno je ribarstvo, proizvodnja soli, brođogradđilišna industrija.. Radnici žive ljudskim, dostojnim životom. Italijanska reakcija i kominformovci jednodušno su se digli da otmu ovom narođu slobođu i napređak. Utrošeni su milioni lira na podmićivanje i potkupljivanje protiv Narodnog fronta, kako bi de ljudi bar:uzdržali ođ glasanja. U Zonu su stigli skupocjeni paketi, Pored re· dovne propagande u italijanskim listovima i radio-emisijama slati su sanduci drugog štampanog materijala. Ljudi su nam pokazivali pisma u kojima im se prijeti ako buđu glasali da će »kad uskoro Zona »B« bude priključena Italiji dobiti dvije kugle u čelo«, ili »biti poslati u koncentracioni logor«. Umjesto potpiša na pismimn stoji nacrtano »oko koje vidi sve«. Svuđa su sijane male italijanske trobojnice sa natpisima »Nemoj glasati«, »Živjela Italija«. Uoči izbora kad smo stigli u Zonu građovi 8u bili preplavljeni strancima koji su došli preko Trsta. *
Na sami đam izbora narod je izišao zorom ma glasšačka mješta. Dolazilo 6e sa pjesmom i muzikom, kolektivno i pojedinačno, kličući narodnoj vlašti, Od aVBtičieOj Jugoslaviji i maršalu
| Istovremeno su se razmiljeli brojni
strani novinari, razumije se, najviše italijanski. Samo to jutro iz Tršta, pre= ko pograničnog bloka prešlo je 60 ita. lijangkih »novinara«, Oni su ee uglav. nom vrtili po Koparškom srezu računajući da je tu pogodnije tlo za njihove operacije zbog \većeg broja Italijana nego u Bujama, Žurili su od birališta đo birališta zađržavajući se na ulazima duže vremena, sa notesima i
fotografskim aparatima;
ljude da ne glasaju. Zatim su išli po khćama, pozivali pojedince po ćoškoPož:Giva ilustracije, prijetili i o-
Pored italijanskih bili su aktivni i .
neki drugi strani novinari. Neki su pošteno shvatili evoju đužnost posma-– trača, Drugi ne, Tako smo još u 6,30 Beze sreli rimskog dopisnika »Mangardijana« Silviju Sprig, koja ham je priznala da je u Zonu već dolazila 20 puta, a za vrijeme samih izbora pretrčavala je iri puta u Trst i natrag, Gošpođa Spring nam je još tada izrazila saučešće na izgubljenim izborima, dodajući triumfalno, kao stručnjak koji se osposobio u samom Rimu : »Niste đobro pripremili izbore, Italijani su narod sa kojim ee može najrukovati i okretati ga kako holie vi to nijeste znali ili nijeste «. Zatim je gospođa maštavila da trčžara, vukući &trane novinare po bira=tima, privatnim kućama, po zatvorenim krčmama koje su še na njeno lako kucanje u prozor mađiski otvaraa noću je dovlačila nove strane ; , stalno &ve ubijeđujući u ne'kratičnost izbora.
registrujući · svakog glasača i otvoreno pozivajući ·
Milena GAĆINOVIĆ
Kako eu se izbori i pored svega to. ga odvijali u savršenom ređu i prijetila opasnost da će se sve &vršiti bez ikakvog incidenta dopisnik »Unite« je pokušao da 8se kao uđavljenik za slamku uhvati. On je ša jednim kole- · gom utišao u Buje i počeo izazivati narođ bušajući se u prsa svojim »internacionalističkim komunfzmom«. Na= rođ je odgovorio snažnim &kamdiranjem Titu, Partiji, Jugoslaviji i oko dopisnika lista »Unita« zaorila je i kružila ih »Kozara«, Ma da su Buje vrlo uđaljene odđ Kopra i ma đa su se italijanski novinari bili svuda razmiljeli, za čas se našlo njih 23 iz redova najcrnje reakcije da brane 6voga kolegu iz kominformskog lista »Unita«, to jest da u Informacionom centru protestuju »kako bi čulo međunarodno javno mnijenje«. Kađa smo ih tu zatekli kako histerično vrište i ciče, dokazujući i nogama i rukama neka čuda, izgledali su kao bijedni lakrđijaši koji su vrlo rđavo naučili uloge, ~
Poslije njihovog odlaska iz Buja na- ,
išli eu tršćanski dopisnici londonskog »Tajmsša« i »Dejli telegrafa«, Narod je mislio đa #u i· oni italijanski novinari pa' je i oko njih mastavio igru, pjesmu i klicanje,
*
Svraćamo u selo Dajli. Kamene ku= će i dvorišta potsjećaju na hercegovačka. Baš kada smo prolazili kraj jednog dvorišta, Anđelka Pilastro vadila je vodu iz bunara, Kada je čula da smo iz Beograda, lice joj še razvuklo u rađostan smijeh i zamolila nas je da &vratimo u kuću. Ulazimo u ma= &ivnu i prostranu dvosšpratnicu,
dok su dva sina negdje napolju. Po-
rođica Pilastro spadala je ranije u ko- ·
lone ovoga :sela, koji eu rađeći za fratre, jedva životarili. Pitamo ih kak sada žive, Njihovi glasovi se nadvikuju: «Diferenza grande!» (»Velika razlika!«). Zatim odmah, prije svega ostalog, po starom istarskom običaju, izmose na sto ogromni bijeli hljeb, vino pa nastavljaju živu uzbudljivu priču. Njihovi preci doselili su ovamo-još 1817 godine, zbog gladi, iz Riminia. Nikada, odđkađa postoji, njihova porodica nije imala svoju kuću. Agramom. reformom 1946, po prvi put su dobili kuću u kojoj evo šsađa žive, Sa kućom im je dodđijeljeno i 7 hektara zemlje, 4 hiljađe čokota loze, četvoro goveda i štala. Komšije koje se okupljaju, takođe bivši koloni, objašnjavaju kako je dodijeljena zemlja &vima. »Na mitingu 1947, kome je prisustvovalo .130 domaćina, odlučeno je đa se na 45 porodica bezemljaša, kolona, mapoličara i fratarske posluge razdijelili 582 hektara prvoklasne oranice koju su dotada uživala sedmorica fratara. Eto, tako mi živimo otkako je došla nova Jugoslavija na čelu sa Titom«.
Svraćamo u seljačku radnu zađrugu u kojoj je 16 porodica. Dyađesetsedmogođdišnji pretsjednik Rikardo Ferleta govori &ša Uušhićenjem o napretku zađruge, Rikardo govori »istarški« što znači pomiješano italijanski i hrvatski, Skupljaju se i ostali zađrugari i iznose navjerovatne trikove kojima su i ovdje oni iz Trsta namjeravali da pomute •narodno jedinstvo, j
»Ali, naš im je odgovor dat još jutros u sto od sto glasačima za Narodni front« govor' zadrugar Viktor Rajuh koji 6e kao partizan borio protiv fašista, a zatim kao kolon iz đrugog mjesta ovdje dobio zemlju i &vu je dao u zađrugu u kojoj radi sa ženom i troje djece,
U selu se nalazi i đom za starce i, starice koji izdržavaju narodne vlašti. Dom je tako lijepo uređen i njegovi . stanovnici tako bezbrižno i veselo žive, dđa nam je jeđan etranac rekao: »Pod rukovodstvom „ovakve narodne vlašti zaista čovjek može da &e raduje i Btarosti«. : as
Sutrađan poslije izbora nastavljeno je praznovanje. Širom Zone slavljena
·
je pobjeda, na trgovima i po ulicama, ·
bakljađama i igrankama, ONIE
Zaustavljamo se u Sagetu kod Umaga. Izlazimo pred transportnom palatom od oko 40 soba u kojoj je stanovao grof đe Frančesko, dok se u malim bijednim straćarama gušilo čitavo &elo kolona i napoličara, Šofer nam priča kako še tu lani napio od veselja kada je prvi put uveđeno električno osvjetljenje. Oko nas je svijetlo, Okupljaju se članovi seljačke rad= ne zadruge u kojoj je uč}anjeno čitavo selo. Oni se između sebe otimaju u čiju ćemo kuću svratiti.
. U kući jednoga od njih opet hljeb
i vino. Među komšijama pojavljuje se .
i 73-godišnja Lucija Magja koja je na takmičenju za Osmi mart đaleko prebacila sve date obaveze i nagrađena od Kotarskog sindikalnog vijeća skupocjenim radio-aparatom. Pretsjednik zadruge Vitorio Favreta čija čitava pojava izaziva povjerenje i poštovanje,
Oko · nas še za čas okupljaju ukućani — · Anđelkin muž, dvije kćeri i unuče, ·
- iznosi istorijat zadruge. Još 1947 oni ( su oformili SRZ prvog tipa, koja je
1948 prerašla u zađrugu trećeg tipa, Svu zemlju i &ve što su imali ili agrarnom reformom dobili kao bezemljaši, koloni i napoličari &vi, do po» sljednjeg stanovnika sela, eu dali u zadrugu, Sada imaju 220 hektara ze= mlje, 110.000 čokota loze, mnogo što= ke itd, Svi zajedno ističu da je nji-= hova zadruga dala najviše ljudi u do= brovoljnim brigađama za radove i u Zoni i u FNRJ. Njihov omladinski nogometni klub igra u Nogometnoj ligi STT njegovi članovi su na iskićenim biciklima, prenosili juče ujutru izbor= ne rezultate 100%o glašanja. jj
Zađrugari su naročito ponošni na 94-godišnjeg druga Silvana PForca. Njega je zađruga odgojila i izgradila. Počeo je radeći na orgagizovanju zadruge. Odatle je prešao na dužnost sekretara Mjesnog komiteta KP, pretsjednika Mjesnog narodnog ođboTra. A na ovim izborima izabran je za odbornika Kotarske narodne skupštine, Kada se napolju već smrklo, u Ve~
· likoj dvorani bivšeg dvorca grofa de
Frančeska „duveliko se razbuktavalo narodno veselje zbog pobjeđe na izborima, na kojima je narod odlučno Tre= kao da je za natodnu vlašt, za FNRJ.
BEOGRAD, UTORAK 25 APRIL 1950
pa '
Informbiroovski „kulturtregeri
Tonformbiroovska rezolucija, u čije su temelje položena „poznata pisma Staljina i Molotova, otvorila je vrata kontrarevolucionarnoj Rkampamji pro tiv Komunističke partije Jugošlavije i njemog rukovodstva, protiv naroda Jugoslavije. Ova kampanja, uperena pro tiv istoriskog prava naroda Jugoslavije da izgrađuju socijalizam u svojoj zemlji onako kako to oni žele, kako to oni shvataju, traje već dvadeset rmeseci, Ona je otpočela time, što je dokazivala prelazak rukovodstva Komunističke partije „Jugoslavije i same Partije na pozicije buržoaskog nacio. nalizma, vraćanje ka kapitalizmu, zatim je prešla na dokazivanje kako su Komunistička partija Jugoslavije i narodi Jugoslavije izdali front socijalizma, postali izdajnici fromta mira i socijalizma, i dotle je došla, da je otpočela da dokazuje, — a što i do danas bezuspešno čini, — kako su Komunistička partija Jugoslavije i njeno rukovodstvo poštali fašisti, špijuni
i sluge anglo-američkog imperijali
zma. Do takve čudovišne gluposti sro zali su se rukovođioci SKP(b), koji pretenduju na mukovođeću ulogu u radničkom pokretu, srozali su se po” slušni informbiroovci drugih ' komunističkih partija. I glomazmi propagand“ ni aparat Moskve latio se toga da dokazuje sve ove arhiglupe stvari, Zašto? Da bi onemogućili izgradnju so” cijalizma u Jugoslaviji uprkos svemu, đa bi paralisali borbu za ravnopravne socijalističke odnose među socijalističkim „zemljama, da bi obezbedili mogućnost eksploatacije malih naroda, koji građe socijalizam, od strane
Povodom proslave petogodišniice
Makedonski narodni
teatar Kole ČAŠULE
Kad &e aprilske večeri 1045 po prvi put digla zavesa prvog teatra u istoriji makeđonskog naroda, kad je ša scene prhnula i poletela »kitna i zvučna« makedonska reč i kad su suze radosnice, kao nezvani ali beskrajno dragi gosti, zauvek navrele na oči i onima ma 6ceni i svima u šali — i jedni i drugi —, ceo narod je ošećao istoriski značaj te večeri: kao čedo revolucije, znak &lobodđe — počeo je svoi život Makedonski narodni teatar.
I evo od {ie večeri prošlo je pet godina, ·
Reklo bi se mali periođ za izgradnju, umetničku afirmaciju jednog po= zorišta, Da, zaista — ali samo reklo bi se. Jer vremenska mera već odđavna u našoj zemlji nije mera ni tempa, ni uspeha naše izgradmje, Takav je slučaj i sa petogodišnjim razvitkom Makedonskog narodnog teatra,
* --
Više iz nepoznavamnja faktičkog isto= riskog materijala nego li iz ičeg drugog, često se puta piše o Makedonskom marodnom teatru, kao o pozorištu bez pozorišnih tradđioija, kao o ne= čem jsključivo, novom, čiji je jedini početak u aprilu 1945, I razumljivo je, često se puta, baš usled toga i dolazi do izvesnih krivih zaključaka,
Zaista kad je reč o pozorišnim tradicijama makedonskog naroda, onda se ne misli ma baš onakve pozorišne tradicije samostalnog pozorišnog postojanja i delanja — kakve u većoj ili manjoj meri imaju ostala pozorišta u našoj zemlji (beogradsko. zagrebačko, ljubljansko i dr.)., Ne misli se na to da je bilo kad ranije makedonski na=rod imao svoje oformljeno pozorište, &voju macionalmu dramu i da tradicije makedonskog narodnog teatra potiču iz mekog takvog pozorišta, Ne.
Takvog pozorišta, kao ni bilo koje
druge umetničke ustanove, makeđon=
ski narod nije imao, 2
Porobljivači makedonskog mnaroča raznih vera i boja, zakrvljeni među sobom oko pljačke, krvi i znoja makedonskog naroda, bili su jeđino jediristveni u tome da uguše svaiki kulturni razvitak „makedonskog naroda, da ga &preče da dostigne makar kakav umetnički izraz — i sve u cilju da uguše njegovu nacjonalnu svest kako bi ga tako mogli lakše đa ugnjetavaju, ;
Tako je i došlo do paradoksalnog fakta da je narod, koji je rodio prvu slovensku pismenost, narod koji je do-
· stigao takav nivo likovne umetnosti kakav pretstavljaju freske Sv. Sofije,
Nereza itd., narod koii je u svojim nedrima odgajio prkosne znakove svoje životne sDosobnosti i umetničke šnage, svoju narodnu pesmu, igru, VeZ, duborez; da narod koji je tokom vekova krvario u brojnim bunama i ustancima za svoju slobodu — ostane
· bez svoje kr.jiževnosti na svom jeziku,
bez svojih umetničkih ustanova, bez BVOg nacionalnog pozorišta!
Ali alo nije bilo pozorišne zgrade, ako nije bilo nacionalnog teatra bilo je nečeg što kao pregnuće, kao stremljenje, kao trađicija znači izvanredno mnogo i *o ne samo kao umetničko dostignuće, već kao linija borbe i razvitka nerazdvojene organske povezanošti sa revolucjonarnom borbom naroda, „ba udpoliy by IBO1
Bilo je brojnih pozorištih grupa, koje su, uprkos mraku ropsiva svetlile i kao umetnička i kao revolucionarna. žarišta,
Njihov početak nalazimo još u prvim decenijama prošlog veka u licu Jordana Hadži Konstantinova-Džinot i pesnika Rajka Žinzifova, koji su u Velesu organizovali prvu · pozorišni grupu i na koju su gledali jedino kao na &redstvo revolucionarmog buđenja
makedonskog naroda, Postavljajući za'
cilj nacionalno i revolucionarno buđenje makeđonskog naroda, obilazeći svojom grupom celu Makedoniju i pretvarajući pozorišne pretstave u tribunu protesta protiv, porobljivača, ovi su preporoditelji
osobito pozorišne ' umetnosti, kao sredstva borbe, zaveštali su nerazdvojnu povezanost pozorišta i pozorišnih trud benika &a interesima i borbom .narođa, Tako &u se njihovi pozorišni uspesi, koji su se čak po izvesnim podacima &vodili i na »pomakedončivanje« drama, đa bi služile revolucionarnoj svr„si, prekinuli njihovom smrću, nije se prekimula ni živa ljubav naroda prema pozorištu koju su oni zapalili, niti zavet koji su ođ njih prihvatili revolucionari krajem prošlog veka. Sa stvaranjem VMRO — Goceta Delčeva, sa novim organizovanim stepenom borbe makedonskog naroda i rad pozorišnih grupa je dobio novi zamah i širinu.
Još uvek su žive uspomene na učiteljske pozorišne grupe (Prilep, Bitolj, Solun, Veles itd.) koje su prodđužile rad na revolucionarnom buđenju naroda i njegovom povezivanju sa kulturom drugih naroda, Osobitu ulogu
odigrala je i prva poznata do sada na- .
cionalna drama »Krvava makedonska svadba« Vojdana Černodrinskog koja je prošla kroz celu Makedoniju, dostigla svaki njen kutak i prerasla u narodnu dramu. koja je tek sišla sa pozorišnih dasaka zabranom porobljivača da bi produžila svoj život u prirodi, pod vedrim nebom, uz straže koje su puškom obezbeđivale tok pretstave. U arhivi Makedonskog narodnog teatra, ma da još mlađoj i nepotpu= noj, mogu še već sresti dokumenti koji baš slikaju taj momenat borbe pozorišnih grupa. .
A koliko je bila stvarna uloga tih grupa možda će posvedočiti mnoga pričanja očeviđaca koji govore kako su posle prikazivanja »Krvave makedonske svadbe« prigrlili pušku da je do kraja života ne ostave.
Ni period između dva rata nije bio povoljniji za makedonski narod. U Skoplju je zaista otvoreno pozorište, čak i sazidana nova zgrada, i radila pune 23 godine a&talna trupa, Ali je ono bilo ne samo. daleko od pozorišta za kakvim je žuđeo makedonski narod, već je bilo i organ asimilatorskodenacionalizatorske politike novih porobljivača, I makeđonski narod ga je kao takvog prezreo i ponovo okrenuo lice svome narodnom pozorištu, ilegalnim pozorišnim prupama koje šu nicale, nestajale i opet še rađale daleko od zvaničnih zgrađa i Uprkos
| zvaničnoj vlasti, il
(Nastavak na trećoj stranj)
· člamovi
zaveštavali daljim · generacijama shvatanje umetnosti, a“
· disharmoniji između dela i reči,
· pretendenata na rukovodeću
OSLAVIJE
Ivan KARAIVANOV
velikog Sovjetskog Saveza, da bi potčinili jednom zauvek interese ovih malih naroda velikoruskim interesima pretendenata na rulovođeću ulogu, i najzad da bi po svaku cemu dokazali da su u pravu i đa su nepogrešivi ru-
- kovodioci SKP(b), autori čudovišne re-
zolucije: Je li moguće đa se drukčije nazove kampanja, koja je sebi postavila takve »progresivne« ciljeve, nego samo kontrarevolucionarnom?
· Bezbrojnim glasovima ponavljaju sada imformibiroovci iz Moskve i Varšave, iz Praga i Budimpešte, iz Bulkurešta i Sofije, pa čak i izizgladmele Tirame, da je Titova »klika« izdala front
| Bocijalizma i da danas pomaže amglo-
američkim imperijalistima u pripre” mamju rata protiv socijalizma, Brbiljati gluposti dosta je za one koji pate od razvodnjavanja mozga i ođ poniznosti? Ko je otpočeo kontrarevolucionarmu kampanju? Zar nije Moskva prva otpočela da govori i naziva ra” znim imenima ne samo rukovodstvo Komumističke partije Jugoslavije, već i samu Partiju, pa čak i narode Jugoslavije? Zar nisu Moskva i njoj pokorni informbiroovci — ne zadržava” jući se čaik ni na onom trulom moralu buržoaskih piskarala, ne uzimajući u obzir mi prosto moralnopolitičko poštenje običnog, prostog čoveka, — po"
_ kazali pred celim svetom svoje idejno
siromaštvo, pokazali idejno političku krizu vođećeg vrha SKP(b) i rukovodstava svih informbiroovskih partija? I
" kađa su rukovodioci Komumističke
partije Jugoslavije, kađa su obični članovi ove Partije, kada su obični osmomilionskog ~ Narodnog fronta počeli da otklanjaju ruku koja im je namosila udarce, onđa je hege" monistički aparat histerično počeo da vrišti, da titovska »klika« kleveta Sov jetski Savez. Zar to nije nečasnost? Zar to nije političko ljcemerje? Ođavno je već nastalo vreme da še stvari nazivaju mjihovim pravim imenima. Ko je izdao socijalizam? Da li onaj koji se krvlju svojih naroda, koje je podigao u strašnom istoriskom trenutku, kada je cela Evropa stenja“ la pod gvozđenom čizmom Hitlera, revolucionarnim korakom, najpravilnije primenjujući primcipe marksizmaJenjinizma, prema specifičnoj jugoslovenskoj situaciji, borio i protiv fašističkih horđi da bi pomogao Sovjetskom. Savezu, koji je tada krvario, i istovremeno ostvarivao svoju. Narodnu revoluciju, — ili oni, koji su sedeli u Moskvi i očekivali spasenje od Crvene armije? · Da li je Komunistička partija Jugoslavije pod rukovodstvom Tita izdala socijalizam ili oni koji su, potčinjavajući interese malih komunističkih partija i njihovih naroda, i kada je to trebalo i kada je to bilo pot” puno nepotrebno, interesima sovjetSke zemlje, propovedali, što i sađa nastavljaju da propoveđaju, da će oslobođenje svim narodima doneti Crvena armija? Da li je izdao socijalizam onaj koji je otpočeo borbu na život i smrt za ravnopravne socijalističke odnose, ili omaj, koji hoće da sačuva neravnopravne, nesocijalističke, kapitalističke 'odnose među marodima, Kkoji grade .socijalizam? Zar nije izdao socijalizam onaj, koji kao histerična žema samo blebeće o borbi za mir, a čini sve da mira ne bude? Zato se borba protiv Jugoslavije i njenih narođa i ne može drukčije nazvati mego samo borbom za pripremu rata. A ko stvarno, ko objektivno pomaže imperijalistima u njihovoj politici pripremanja rata? Ko je zbog svoje svesne politike lišio ve“ liku Kinesku revoluciju mogućnosti da što pre dobije pomoć od strane kapitalističkih dnžava, đa što pre pristupi obnovi svoje privređe i pređe na iz” gradnju socijalizma? Ko je to učinio, ma đa je dobro'znao, đa kao što kapitalistički svet ne može bez socijalističkog, tako i socijalistički ne može bez kapjitalističkog u svom privrednom životu? Zar nisu to učinili pretendenfi na rukovođeću ulogu? Zar nisu sve" sno, zbog svoje besprincipijelne politike, koja je, karakteristična po svoi on lišili veliku Kimesku revoluciju zaslušenog: oreola? Da nije bilo ove bes” principijelne . politike rukovođilaca
_ Sovjetskog Saveza, koja je svom sna-
gom nanela udarac autoritetu socijali-
NOVIN
ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUG
| LIST TZLAZI JEDANPUT NEDELJNO
3
zma u švetskim razmerama, Kineska .
revolucija bi blistala kao pravo sunce i budila bi ne samo oduševljenje, već bi podizala na još neviđenu borbu za oslobođenje čitavog radnog čovečan”
"stva i bila bi ovenčana sigurnim uspe-
hom. Zar nije to izdaja stvari socija” lizma? Ko slabi smagu socijalizma u zemljama narodne. đemokratije, pod“ vrgavajjući ih ekonomskoj eksploataciji i političkom porobljavanju?
Sve je to plod čudovišne politike ulogu, pretendenata koji šu izvršili reviziju osnovnih principa marksizma»lenjinizma, Kao što su nekada rukovodioci Druge intemacionale otupljivali revolucionarnu sušitimu marksizma da. bi veliko učenje Marksa načinili »kulturnijim«, đa bi ga načinili pristupačni' za ideologe imperijalizma i da bi iz mirili radnike sa kapitalistima, tako
O IPO bita 5.
•““
narođa i partija, da bi sačuvali nerav“ nopravne, nesocijalističke odnose među socijalističkim zemljama, da bi sa" čuvali pravo na rukovodeći vrh, pravo na nepokolebljivi autoritet, pravo na priznanje teorije i prakse SKP(b) isovjetske države obaveznim i apsolutno tačnim za sve nacije i za sva vremena. Mi ovde nećemo govoriti o kore” nima ovog revizionizma, o njegovim ekonomsicim korenima. Onaj kome su dobro poznati ekonomski koreni revizionizma Druge internacionale, taj će dobro shvatiti i ekonomske „korene novog revizionizma, Ako se setimo iz kakve je ekonomske osnove ponikao socijalizam u Sovjetskom Savezu, ako uzmemo u obzir ideologiju ruskog carizma koja je čitavo vreme uticala na novu ddeologiju, na sovjetswu imteligenciju, uticala ne samo sa svojim na učnim postignućima, već i mavikama, tradicijama, čudovišnim birokratizmom, ostacima „despotske, azijatske prošlosti, i ako tome dođamo želju rukovođilaca SKP(b) da svu praksu partije i države pretstave kao je” dino moguću i najbolju, kao obaveznu za sve, onda će nam potpuno }žasni biti koregi današnjeg revizionizma, A. baš ovaj revizionizam pretstavlja ne samo osmovicu za meravnopravne odnose, već i uzrok za tešku idđejno-političiku krizu koja nastupa i koja se razvija pred nama.
Boriti se za neravnopravne, nesocijalističke odnose među socijalističkim zemljama, za eksploataciju ovih zema“ lja, za nametanje praktičmih normi partiskog i državnog Života Sovjet“ skog Saveza, kao opšte obavezne za sve narode i za sva vremena — to je 6adržaj ove kampanje, koja se vođi, kao što smo već rekli, dvadeset meseci protiv Komunističke partije Jugo“ slavije i narođa Jugoslavije. Ali ona je uperena svom svojom oštrinom i protiv fronta mira, protiv socijalizma uopšte.
Informbiroovski „aparat i njegove sluge odevaju ovu kampanju u čuđo“ višnu i nečuvenu laž i šire po čitavom &vetu. Laž i kleveta — to je ruho ove kamnpanje, Ove vrline informbiroovskih »kulturtregera« uočićete na ava” kom mestu — u svakom i najmanjem članku, i u najbeznačajnijoj radio-e. misiji iz Moskve, Varšave, Sofije { Praga, u svakom čudovišnom procešu, kojim je »jasno« dokazano izdajstvo Titove »klike«, u svakoj reči. Laž to je sve za imformbiroovce! Njome oni manipulišu u svim slučajevima i njome đokazuju sve čudovišne stvari, kako bi čitav svet uverili đa je Jugoslavija »čudovišna« zemlja, đa tamo ne građe socijalizam, da su tamo &ve sami špijuni i izdajnici, da je tamo fašističko ropstvo, da je zemlja puma tamnica itd. itd... Ne može se ni nabrojati sve ono što su u stanju da iz misle informbiroovski »kulturiregerie, »Čuđovišnom zemljom« nazvao je Jo goslaviju nekada pametni Manuilski. Fadjejevu je palo na pamet čakito Ka“ ko Jugoslavija nije uzela učešća u o" slobođilačkom ratu protiv hitlerovskog varvarstva. Ovo mu se može oprostiti, jer on ipak nije smeo đa kaže, da je Mađarska uzela aktivno učešće u an” tihitlerovskoj koaliciji, Tihonov je napisao lepu zbirku pesama »Nova Jugo“ slavija« i objavio je krajem 1947 go" dine, a posle pet meseci bio je pripuđen da piše ne samo protiv rukovodstva Komunističke partije Jugoslavi“ je, već i protiv narođa Jugoslavije.
Laž je — čudovišna i nečuvena duša svih tih ljuđi i svih informbiroovskih »kulturtregera«, A u atvattt, laž pretstavlja izmišljenu, mnepostojeću stvarnost i dela, fantastičnu stvarnost! A ko svoje misli i mišljenja zasniva na izmišljenoj stvarnosti, taj je metafizičar, taj je iđealist, pored toga što je i čovek bez političke časti, kada laže iž političkih razloga, Čak kada. lažu, informbiroovci baš samim im: dokazuju da su materijalističku dijalektiku Marksa i Lenjina pretvorili u informbiroovsšku muetafiziku. Čak ka-
_ da lažu, oni potvrđuju ne samo dubo“
sađa rukovodioci SKP(b) otupljuju re-
lenjinizma da bi . heg
ku idejno-političku krizu, oni pokazuju | svoj moralno-političli pad, Oni pokazuju svoju bespomoćnost, svoju slabost. a Međutim, sa laži se daleko ne dospeva. U laži su kratke n<e, kako to lepo kaže maš narod, Brzo će se svršiti put plitkoumnih lažova — put ne= časne, besprincipijelne i kontrarevo-. lucionarme borbe protiv herojskih mag» roda Jugošlavije, koji grade seetyot" zam u svojoj zemlji uprkos nečuvenim preprekama. Jadđni informbiroovski »kulturtregeri«, ma kako visoko mesto zauzimali na birokratskoj le“ stvici hegemonističkog aparata, tavo“ rjće wvoj bedni čživot mračne hero“ stratske slave, i
i r
ai ed
TC -- VENE Bik Ni
”