Књижевне новине
Verujem da je svakoga, koji je prisustvovao kulturnoj smotri orga| nizovanoj povodom trogodišnjice U-
____nije Italijana Istre i Rijeke, od 10 do _ 14 maja, još jednom obuzeo onaj ose-
___Ćaj radosnog divljenja koje se odra-
28 žava u rečima naprednih ljudi svih
a | zemalja koji dolaze da posete čude-
| ___Gno gradilište socijalističke Jugosla___vije. I zaista, kulturna smotra itali-
__janske manjine još iednom je poka__zala ogromnu vitalnost naših masa, | oslobođenu novim društvenim odno-
i Sima koje je stvorila Narodna revo-
_ lucija, a istovremeno, pošto se tu radi
| o kulturnoj. manifestaciji jedne na-
_ cionalne manjine, savršeno ispravnu
| marksističku liniju koju sprovodi na-
____Ša Partija u odnosima između raznih
Pa nacionalnosti, naroda i manjina, koji
____zajedno žive u FNRJ.
b i Ubrzani razvoj socijal:stičke izgrad-
____nje, sve intenzivnija borba za pra-
___vVednu stvar naše Partije i naše zem-
___ lje i evest da je to borba za stvar
| ___međunarodnog „radničkog „pokreta, Žž učinili su da se italijanska. manjina,
____Sem toga što daje sve obimniji i jači _ doprinos opštem delu izgradnje, po-
sveti sa udvostručenim poletom i; e-
nergijom intenzivnom radu na raz-
_ Vvijanju svoje socijalističke nacionalne kulture. . Masovnu kulturnu i umetničku ak= tivnost Italijana oblasti Rijeke povezuje i potstrekava Unija Italijana, koja dcbija u tom svom radu
_ Wtalnu podršku vlasti i narodnih ustanova ,a odvija se u italijanskim klubovima kulture, u kulturno umet-
. ničkim društvima i u svim drugim
. organizacijama stvorenim u tom ci· lju. Naročito velika podrška im je
pružena u prošloj godini i u ovim prvim mesecima 1950. Kao primer dovoljno je da naveđemo činjenicu.da
” je u takmičenju u čast neđavno održanih izbora za federalnu skupštinu, otvoreno još 5 italijanskih „klubova
· kulture i 2 nove italijanske čitaoni-
| ce, u malim centrima, u kojima se
_ dotada mogao uočiti izvestan zastoj u
. kulturnoj aktivnosti. Ili činjenicu da je za poslednju godinu broj italijan-
- skih umetničkih ansambla, u čitavoj
_ oblasti Rijeke, više nego udvostručen, ili da je u Rovinju, na primer, na gradskoj smotri, u aprilu, učestvovao kao aktivni izvođač u raznim u-
|. metničkim „grupama, svaki „deseti
_ Italijan. To su stvarno činjenice o-
, gromnog demonstrativnog značaja.
_ __Da kruniše godinu tako intenzivnog razvoja, došla je III kulturna smotra, organizovana ove godine u oblasnom centru, dok su one iz 1948 i 1949 održane u varošici Rovinj. I pošto smo već izneli nekoliko cifara, želimo
još da potsetimo kako je na smotri 1949, učestvovalo 1070 izvođača, dok je na smotri ove- 1950, učestvovalo,
. sem četiri ansambla gostiju, 72 italijanska umetnička ansambla iz 19 raznih mesta, sa ukupno 2.891 italijanskim izvođačem. Znači da je, pre svega, postignut veliki uspeh u omasovljavanju. Sem toga, na smotri je ispoljena Sigurna socijalistička svest, koja se 6tvara u jtalijanskoj manjini, i to preko repertoara raznih grupa, čiji je · idejni sadržaj odgovarao našoj soci· jalističkoj stvarnosti, Hteli bismo,'u Vezi s tim, čak da primetimo da se najveći nedostatak sastojao baš u iz -vešsnoj preteranoj ideološkoj krutosti, zbog koje su mnoge grupe zanemarile u svojim repertoarima · dela koja, iako ne tretiraju direktno probleme odražene socijalističke stvarnosti, ipak obuhvataju ljudske osećaje koji se ne mogu prenebregnuti i koji izražavaju druge strane narodnih interesa i težnji. ;
Umetnički kvalitet III smotre obe ležava. opšti napredak, naročito kada se uzme u obzir činjenica da su se mnoge grupe pojavile prvi put a . njihov se umetnički kvalitet nije mogao uporediti sa onim postignutim
| u prethodnim godinama, Ipak, sigurno je da napredak grupa i raznih an-
| sambla nije pokazao u pogledu umetničkog kvaliteta, brzi ritam razvoja, kojj se, međutim ispoljio u broju učesnika i u čvrstoj političkoj Wvesti. Ova je pojava normalna i prouzrokovana je dobrim delom, nedostatkom rukovođećih tehničkih Rkadrova; ali
. to je problem kome će Unija Italijana morati da posveti posebnu pažnju
u najkraćem roku. Uostalom, umet-
_ničke mogućnosti širokih masa poka-
_ zale su se kao odlične, bilo kod omla-
dine, koja je široko učestvovala u smotri, bilo kod industriskih radnika, kod seljaka i ribara, koji su go-
tovo isključivo, pored omladine i
| najmlađih, sačinjavali broj izvođača.
__ Naročito su bili zastupljeni horp- vi, sa 23 ansambla. Glasovni materi-
| jal horova, koji su” učestvovali u ' motri, pokazao se odličnim, a svega - nekoliko ansambla (oni sa Rijeke, Pule i Rovinja), vođeni su od stručnjaka, U nekim ansamblima, kao :
__onom iz Galezana. izvanredan čak
| ___Elasovni materijal, naročito što se ti-
_ če basova, nije poveren iskusnom rn-
9 i ·
__ kovodiocu, koji bi mogao učiniti od | njih ansamble značajne vredinosti.
· Horovi su pokazali manje. bogatstva u glasovima tenora! a sem toga, suviše se malo obraćala pažnja obrazo| vanju mešovitog i ženskog hora. U _ tom smislu Rovinj je učinio nekoliko _ koraka napred, istupajući sa 'mešo__vitim horom radničkog kulturnoj* umetničkog društva »Marko Garbin« _ koji je bio mnogo uvežbaniji i sklad_ niji od prošlogodišnjeg. Ipak, najbo___lji utisak su ostavili muški hor društva »Marko Garbin« iz Rovinja. zbog voje dinamične sigurnosti, skladnosti | težine savladanih partija, muški hor iz Pule, od koga je direktor Mar3»; čelja stvorio skladan ansambl, solidan, moćan, pun odličnih zvučnih kvaliteta i mešoviti omlađinski hor iz Pule, čiji polet, svežina, uporedo sa izvesnom očevidnom radosnom pouzanošću, dobro uklopljenom u har| monični kolektiv, delovali su svaki.
4
~.
24"
Pogled na III kullurnu smofru
Eros SEKVI ~
put u pravom smislu reči revolucionarno mobilizatorski. e e Dobri i,solidni bili su i drugi horovi koji su učestvovali u smotri. Ovde ćemo uopšte naglasiti .da je malo vođeno računa o unošenju u re-
pertoare italijanskih narodnih pesa-.
ma bliskih umetničkim ma i karakteru naroda. Istupilo, je 14 dramskih grupa, povodom kojih treba „prvenstveno da istaknemo neke od većih nedostataka smotre. Pre svega, izuzimajući nekolilo grupa, u svim ostalima se osetio težak nedostatak režisera koji bi imao bar neki pojam o tehnici izvođenja, tako da su od toga trpele ne samo gluma uopšte, pokreti, tempo i inscenacija, već j izvođenje pojedinih gluma čije sposobnosti nisu dobile neophodno vaspitanje. Isto tako i samo odabiranje repertoara, ograničenog na dela siromašne umetničke vrednosti, ma da sa pozitivnom ideološkom sadržinom, ili bolje reći, tre• nutnom, koja se više odnosi na pozitivne pojedinosti nego na perspektivni razvoj naše šire i bogatije socija'lističke budućnosti. Iz ovog ijskustva Unija Italijana moraće da povuče pouku o potrebi rešavanja problema kadrova, oslanjajući sena italijansku dramu Narodnog pozorišta na Rijeci, pri kome bi trebalo, u najskorije vreme, organizovati predviđeni dramski studio. · Neke dramske grupe šu se naročito istakle. Grupa društva »Fratellanza« (Bratstvo), sa Rijeke, izvela je uspešno. »Stražu na Rajni« od spisateljice L. Helman (Helmann), prihvatajući se posla za koje smatramo da prevazi-
stremljenji-
lazi snage jedne dramske grupe. pa i mnogih: profesionalnih „amsambla. Nalazimo da je taj izbor smeo ali,
ipak, grupa je rešila sa priličnom veštinom stvarno ozbiljne teškoće komađa koji se prvenstveno oslanja na dialoge a sadrži malo radnje.
Dramska grupa omladinskog društva »Vladimir „Gortan«, sa Rijeke, prikazala je veselo i sa mnogo živosti i okretnosti »Istoriju dvanaestorice« od Maria Skiavata (Mario Schiavato), mladog „osamnaestogodišnjeg pisca italijanske manjine, koji je'u živom dijalogu i živoj radnji izneo u svom radu borbu jedne dobrovoljne omladinske brigade za premašivanje obaveza i osvajanje prelazne zastavice. . . .
Istakli su se i drugi ansambli, kao ansambl italijanskog kluba: kulture iz Pule, ali više od svih otkrila je izvrsne glumačke sposobnosti, vladanje binom i· pokrete ansambla, dramska grupa iz Kopra čiji se jedini nedostatak, na koji treba ukazati, sasto ji u tome što je nesretno odabrala delo lažnog buržoaskog moralizatora sa dekadentnom sadržinom. i · Ovde bi bilo umesno potsetiti na fo, da još nisu dovoljni napori koje je učinila Unija da bi obogatila repertoar dramskih grupa dobrim: komadima. Ograničilo se na prevode "izvesnog broja jednočinki, komedija u više činova sa srpskohrvatskog i slovenačkog, ali nisu uvek birane bolje stvari, Sem toga, dramske grupe italijanske manjine ne mogu 'lako da interpretiraju sva ta dela, jer im često puta, vrlo teško pada, naročito usled nedostatka dobrih režisera, da se unesu u sredinu različitu od nji• hove svakodnevne, A radi se ipak o nedovoljnoj količini komađa za veliki broj postojećih pozorišnih ·grupd, tako da će biti :potrebno pristupiti prevođenju većeg broja dela, izabranih sa. boljim krjiterijumom, Sem toga biće potrebno da se učine. veći napori u pravcu razvijanja stvaralačke aktivnosti među samim: Italijanima u našoj zemlji. Nešto je.u tom pravcu već učinjeno i sa ·pojačanim naporima neće izostati još bolji rezultati. ; · .
Grana aktivnosti koja se vrlo: mno= go razvila u ovom poslednjem periođu je balet. Na smotru je izašlo 17 baletskih grupa koje su ·pokazale dobre ritmičke i koreografske kvalitete. Međutim, gotovo potpuno·je nedostajalo davanje sadržine · pokreti» ma i slikama baleta, koji su se, većinom, ograničili na ponavljanje uo-
ifalianske manjine
bičajenih motiva igre, ne težeći prikazivanju idejnih motiva kroz igru. Ovaj nedostatak „proističe velikim delom iz toga što su gotovo sve baletske grupe odskora obrazovane i, naravno, iz još nedovoljnog studiranja odgovarajućih problema, bilo od strane tehničkih rukovodilaca, bilo od strane kulturnih klubova kullurnoumetničkih „društava i Unije Italijana. .
Mnogim gledaocima pružila je radosno iznenađenje briga za folklor• ne tradicije među Italijanima Istre. Sve do prošle godine postojala je jedna jedina italijanska folklorna gru• pa, rovinjska, dok se ni u jednom drugom centru. nije „negovala ova forma aktivnosti, tako podesna, sem toga za mobilizaciju narodnih ma.sa, a naročito seljačkih, za kulturni život. Ove godine, pored rovinjske grupe, pojavile su se folklorne grupe iz Vodnjana i Galezana i Bale sa svo jim tradicionalnim narodnim pesmama i igrama.
Obrazovanje italijanskih folklornih .grupa, privuklo je, između ostalog, izvestan broj poljoprivrednih radnika već u godinama, koji će, bez, sum= nje, okupiti oko sebe aktivno odobravanje mladih i· starih. Mislimo da o duhu koji vlada kod Italijana u slobodi Titove Jugoslavije, govori činjenica da su u jednom folklornom duetu, prvi put stupile na binu dve živahne seljanke iz Bala ,jedna od 80 i jedna od 76 godina, koje su ponovo izvukle na svetlost pesme i pokrete igre iz Bale (takozvane. »Canti alla vecia«) već odavno zaboravljene,
Ovo su najznačajnije strane smotre, ukoliko pretstavljaju grane umetnosti koje italijanske radničke mase najviše neguju j koje su, u svakom pogledu, najplodnije. Nisu, naravno, nedostajali ni orkestarski „ansambli, koji su pokazali da u odabiranju repertoara nisu još našli vezu sa na• prednim narodnim interesima. ~
Inače, izložbe koje je Unija organizovala u okviru smotre .sa •preko 500 raznih izloženih dela. široko su dokumentovale pun i bogat kulturni život italijanske manjine u Titovoj Jugoslaviji.
. Pre nego što zaključmo ovaj sumarni pregled, hteli bismo još da ukažemo na jednu inicijativu preuzetu prvi put ove godine u okviru smotre, Tu spadaju: sastanak o pozorištu, na kome su režiseri i glumci, amateri diskutovali o problemima pozorišta sa režiserima i glumcima italijanske drame. sa Rijeke:, zatim, sastanak o likovnim umetnostima, na kome su slikari diletanti i profesionalni slikari diskutovali o praktičnim i: principijelnim pitanjima ove umetnosti i, naročito, sastanak o književnosti, na kome su se okupili pisci italijanske manjine, naročito · mlađi. Na ovom:.poslednjem: sastanku, •posle referata o principijelnim problemima književnosti, razvila, se.:. živa::diskusija, naročito. po praktičnim · pitanjima i izneti. su korisni predlozi koji će, ako se ostvare, bez sumnje doprineti pojačanju i, poboljšanju „književnih tvorevina kod Italijana, što je, uosta-
. lom, i bio cilj sastanka. Jedna. .od mera, kojoj će se pristupiti je pretvaranje masovnog kulturnog časopisa »Arte.e lavoro«, čiji se drugi broj nalazi u štampi, u, za prvo vreme, dvomesečni časopis.. koji će. biti. elastičniji i pristupačniji · masama, i koji treba prvenstveno, da donosi književne radove pripadnika italijanske manjine i da postane pokretački centar i tribina slobodne diskuGIJEL Ako, dakle, saberemo sve rezultafe III kulturne smotre Italijana Istre i Rijeke, možemo slobodno da tvrdimo da je ona obeležila korak napred, brži i značajniji nego što ga je ikada ranije učinila italijanska manjina na putu izgradnje svoje socijalističke kulturne nadgradnje. Za sadašnji masovni procvat ima da italijanska manjina zahvali baš socijalnom oslobođenju naših masa izvršenom kroz borbu i kroz stalni razvoj socijalističke demokratije u našoj zemlji, o čemu „položaj i stav Italijana, u zajednici sa svim narodima i svim nacionalnim manjinama JugoEM pružaju svetao i neoboriv do=
az. |
SAVETOVANJE BIBLIDTEKARA NR SRBIJE
(Nastavak sa druge strane), ~.
storije, često seljenje biblioteka, nedovoljna materijalna baza manjih bibliotekara, rasipanja književnog. fonda tih biblioteka, oskudnost u stalnom | kvalitetnom stručnom kadru i slično. Naročito, nepostojanje
jedne opšte uredbe o masovnim: biblioteka-'
ma, za kojom se oseća živa potreba,- i nedostatak podesnih knjiga „pristupačnih. naiširim narodnim masama. | ZOO
Istog dana, posle podne, o pitanju zidanja bibliotečkih. zgrada i o prostorijama za biblioteke referisao je Milivoje, Knežević, bibliotekar biblioteke Pravnog fafculteta. Referent je, pored ostalog, izneo i pitanje izrade planova thipskih' zgrađa za gradske ,odnosno sreske i oblasne biblioteke. Naročito aktuelno i vrlo važno je pitanje podizanja jedne moderne | reprezentativne zgrade.za Narodnu biblioteku u Beogradu. š . M ORMI V
Referat o snabdevanju biblioteka tipiziranih nameštajem i tehničkim uređajima, koji je drugog dana savetovanja dala. Ljubinka Jovanović. i 8
O vrlo važnom pitanju kako da se naše mnogobrojne biblioteke ,a naročito' masovne, gradske, sreske, reonske, sindikalne, a posebne seoske ·biblioteke snabdevaju iznjigama, danas kada je potreba i želja za njigom, ogromna, u ranije neshvatljivim razmerama, porasla, govorila je Milica Prodđanović, upravnik „Univerzitetske biblioteke. I pored velikog tiraža, čitalac našu savremenu Mnjigu često ne može' đobiti već, posle nekoliko dana kada izađe iz štampe. Taj problem se naročito postavlja za biblioteke u unutrašnjosti. Zato je, pored ostalog, potrebno što pre distribucione komisije, koje su ranije obrazovane pri Savezu kulturno-prosvetnih društava, ojačati i njihov rad oživiti i razviti,
O važnosti jednog centralnog kataloga Republike, u kome bi bile popisane sve
_naučne i slične stručne i druge publikacije
koje se nalaze u velikim i većim bibliotekama na celoj teritoriji republike, 6 vređnosti i značaju za naučni i javni rad takVog kataloga, sa željom da se dođe do
centfalnog kataloga naučne literature u celoj državi, đao je đokumantovan referat Slobodan Jovanović, bibliotekar Narodne biblioteke u Beograđu. Za izvršenje toga cilja potrebho 'je' prethodno :sprovesti jednoobraznu katalogizaciju i 'jeđinstvenu klasifikaćiju knjiga po bibliotekama. + Dušica Guteša, upravnik Biblioteke Pravnog: fakulteta, dala!je referat o 'bibliotekarskim kadrovima. Bibliotekarstvo. kao struka postoji u našoj zemlji te od,oslobođenja: Za,ovo kratko vreme učinjeno je vrlo mnogo na unapređenju 'struka·i na podizanju kadrova. Održah 'je veliki! broj kraćih i dužih tečajeva, seminara, saveto- vanja, predavanja. U Beogradu i sada radi tečaj za pripremanje mladih bibliotekara za stručni državni ispit.,,U 'Beogradu već drugu godinu rađi i srednja bibliotekarska škola, prva te :vrste.u mnašoj' zemlji, Već drugu. godinu ·'Društvo izdaje i stručni časopis. »Bibliotekar«. Ali i POnac „toga'.oseČa se potreba za stalnim političkim i stručnim · uzđizanjem · kadrova, 'za otvaranjem jedne više, bibliotekarske' škole i) za,donošenjem nove, uredbe Koja bi,bibliotekarsko] struci dala više perspektivnosti i tako pri· vukla mlađe i!sposobniie kadrove, koji đa.nas nerađo iđu u bibliotekare. ı . Diskusija , po, svim . ovim .' pitanjima 'bila je vrlo. živa i s velikim brojem ;učesnika. Naročito je karakteristično to da su, · užimajući · učešća u. diskusiji, dva ·đaka Srednie bibliotekarske „škole tražila da se uvedu novi predmeti, da se obim sadašnjih predmeta proširi, da se uveđe bri· jemni ispit i'povećaju klasifikacije-za prijem: a, Školu „2 Id goro "Ad ye Na kraju. su na. osnovu referata i .diskusije doneti zaključci , o najvažnijim i najaktuelnijim ·pitanjima -čijem će rešavanju biti. posvećen, đalji" rad Društva. bibliotekara NR Srbije. Lai (e | Posle savetovanja, 13. maja, održana je godišnja skupština Društva. Izabrana je nova uprava na čelu sa Milicom Prođa-– nović kao pretsednikom. . ite
Odgovorni "urednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska
\, stvarnog
— =
Naše pozorište i njegovi
problemi
a (Nastavak sa druge strane)
- Trebalo bi pristupiti i prečišćavanju pojma »teatralno« i »teatralnost«. S tim terminima danas uveliko operi” šu, oni su za nekog strašilo, a za nekog ubojno oružje. Međutim, ako se misli na izražajna sredstva scene, na
'toraciju, nameštaj, osvetljenje, periku, kostim, elemente muzike, na scenu kao mesto radnje, ako se misli na glumca, na njegov govorni organ i reč, onda takva teatralnost mora imati pravo građanstva, to su sastavni elementi teatra, to su jedina izražajna sredstva kroz koja se dočarava život na sceni, tumači piščevo delo, to je u stvari teatar sam!
Scena ima svoje »vreme i prostor«, švoje »zakone kretanja«. Njima dišu, u njima žive i kreću se svi elementi :"atralnosti, a to je: trajanje zbivanja, ritam i dinamika scene, Njih odbaciti ili zanemariti, jednako je kao čoveku otežati krvotok, ustaviti bilo života. Reditelji laici zanemaruju i odbacuju
mponente teatra i teatralnosti i rešavaju svoje rediteljske zadatke na pozorhici neteatarski, nasuprot tea-
'alnosti, rešavaju „elementima stranim pozorištu, rešavaju novelistički, romansijerski, Dakle nečim što je u životnoj opreci sa dinamikom i životom scene, Romanopisac može jedno psihološko stanje svoga junaka koje traje pet minuta da razrađuje na dva– deset i pet strana. Ukoliko su analize dublje, tananije, šire, smatra se da je talenat_pisca veći i uspeh izvesniji. Na sceh; se, međutim, sve događa obrnuto! Život od dvadeset i pet godina odvija se na sceni za dvadeset i pet minuta! Dakle, što je u romanu odlika na sceni je mana i kočnica,
'Kad netalentovan reditelj ili reditelj bez iskustva i svakog poznavanja scene, unese u rad metođe i sredstva suprotna teatru i, recimo, dade glumcu. »radnju« od pet minuta, samo za to da, zapali lampu kao što bi je i u »životu« palio — onda je to paraliza scenskog zbivanja, smrt za pozorište!.. Liudi se čude što pretstave u našim pozorištima traju »strahovito dugo, po četiri i pet časova, što je scena mrtva, nezanimljiva, što nema svoje dinamike i »dijalektike«, sukoba, uspona i padova, tonskih boja, iako je pisac „svoje delo i te kako »nabio« scenskim eksplozivom, Ali šta zna gleđalać zajedno sa ·piscem o pozorištu,
. ma znanju takvog reditelja?.. Komad je za njega najobičnija smesa ozloglašenih »teatarskih efekata«, njih, za račun »istine«, treba ugušiti, one” mogućiti, Što se s vodom iz korita izbacuje i dete, što gušeći »efekte«, guše i bit samog pozorišta, to se ne tiče reditelja amatera, pobornika »realizma.na šceni«, Neosporno, realizam je najveći izražajni domet u umetnosti, njemu treba stremiti, kroz njega se izražavati, ali postoji realizam slikarski, vajarski, romanski, realizam binski. I svaki ima svoja specifična izražajna sredstva, Slikar se izražava slikarski, vajar vajarski itd.. Pametnom čoveku nikada ne bi palo na pamet da sekirom seče meso u tanjiru, a viljuškom ftesteriše drva. Ali tako je
' to »kad' kaluđer svira u mandolinu, a
pevač priča o sv. Avgustinu«... Razume se, za pozorišne ljude, za
zanatlije sa velikim scenskim isku-
stvom, takve stvari su bile van raz-
· govora. Čudili su se što su napađana
i odbaciyana osveštana i do srži pozitivna scenSška iskustva.
Postavljanje klasika na pozornici takođe zahteva temeljnu diskusiju i pitanje svoje vrste. Pojedini reditelji »po liniji Stanislavskog« pokušali su da osvetle klasike, sve do Šekspira i Molijera, do Sterije (i Nušića), lampom savremenosti. Teško je reći koliko je to pravilno, ali imajući u vidu baš mišljenje „Stanislavskog po tom pitanju, takva dela trebalo bi dati u njihovim, .. vremenskim i društvenim relacijama, Sam Stanislavski kaže: »Kada uz staro, monolitno „klasično delo na silu prikačimo aktuelnost ili kakav drugi cilj tuđ komadu, on će postati divlje meso na lepom telu“... Međutim, kod nas se u klasičnim francuskim „komadima »realistički« psihologizira, u Čehovu i u Krleži, u rđavom smislu reči »teatralno« uzdiše i »preživljava«, od Nušića „pravimo 'nekog, namćora i mizantropa, »ubicu
· iz potaje«, od Sterije opet »realistič-
ke« ekshibicije, iako su njegovi komadi, sem. Kir Janje misaone konstrukcije, više piščeva ideja nego ljudi za koje su Obrasci uzimani iz života. Uopšte, trebalo bi prodiskutovati »Vvrstu« komada i prema tome odrediti i njegov »stile fumačenja. Hamleta, Manfreda, Fausta, Prometeja, ne možemo igrati kao »Revizora« i »Sumnjivo licć« Prvi komadi su filozofske drame, drugi iznose ljude i podatke iz i života. Trebalo bi postaviti pitanje da li i komade, kao »Revizor« i »Sumnjivo lice«, komade
koje već posmatramo iz jedne istoriske distance, da li i te komade ne bi 'takođe trebalo dati u »stilu« njihovog | vremena i načina
života tadašnjih ljudi, a ne ı smislu naših shvatanja i načina života današnjih ljudi,
Na sastanku pozorišnih stručnjaka
trebalo bi se „pozabaviti i obradom
ličnošti na pozornici, njenom »indivi-
·dualnom« psihologijom, spoljnim ka-
rakteristikama čoveka, “pripadnika
· jedne klase, profesije... Režija je po-
čela đa zazire od svestranog portre-
tisanja ličnosti. da zapostavlja njen „intiman život, odnos prema porodici, deci. Ako je trebalo portretisati kapi-
talistu i buržuja, onda se portretisalo površinski. sa nekoliko debelih poteza, klasnog neprijatelja«, Idejnost dela dobila bi:ako-b: se baš jednako razrađije sve komponente jedne ličnosti, ako bi ih izrazili visokim umetničkim kvalitetima. Inače potvrđujemo ono Kriežino: »Ako neko nema glasa i sluha, onđa je iz njegovih usta i Marseljeza ružna pesma«.., Najzad. cilj u-
metnosti je da uvek daje punog čoveka, čovekra u svim »dimenzijamat, jer kroz čoveka vidimo' društvo! Savršen primer svestrano obdelane uloge, unutrašnje i spoljnje izvajanog scenskog lika, dao je glumac (V. Starčić) u tumačenju uloge Sadija u »Dundu Maroju«, što je podvukla i celokupna kritika, .
Posetioci pozorišta sve više prime” ćuju »ladni« zanos glumca na sceni. Možda grešimo, ali uistini dobijamo utisak da su' naši, inače talentovani glumci, uprostili igru do kavanske »prirodnosti«, nema zanosa, ne oseća se scenska lepota, nedostaje scenske draži. Izgleda da je i to posledica neobičnih rediteljskih shvatanja, da temperamentno, emotivno kazivanje na pozornici, takođe pripada »starom« te” atru. Doduše u starom francuskom teatru, teatru pseudo-klasičara, smatralo se istinsko doživljavanje i prežiIVljavanje teksta,za scenski varvarizam,
za otsustvo mere i lepog ukusa — ali ·
su za to u zamenu dali publici virtouznost dikcije i gesta, dali scensku·estetiku!, Kao da se i mi danas klonimo jakih emocija na sceni (ne osetismo ih do sada, da li krivicom i nedostatkom “talentovanih glumaca, ili zaista „nesposobnošću reditelja da glumca oduševi za tekst, za jdđejnost uloge) ali u zamenu publika ne dobija ni majstoriju dikcije, ni lepotu gesta. Fantazija našeg glumca sputana je, Zanos nepoželjan, naš glumac batrga između nazovi realizma i pregrejane idejnosti, između sopstvenih impulsa do rediteljevih šturih kanona.
Eto zašto bi bila potrebna i blago tvorna mrekapitulacija „šestgodišnjeg rađa u pozorištima. potrebna kritika i ukazivanje na greške,
Naša herojska današnjica, patos radnog čoveka, traže i moraiu biti dostojno izraženi na sceni, kroz delo pravog umetnika, kroz umetnički visoka izražajna sredstva — kao što i dela velikih klasika ne bi više smela da budu stavljena pod mikroskop i čerečenje felčera!
Umetničke škole u Bosni i Hercegovini
č ı
U Sarajevu postole: Državma muzička škola, Srednja škola za primjenjenu umjetnost, Srednja dramsiza škola, Škola za umjetne zanate, Gradska niža muzička škola. i nekoliko rejonskih muzičkih tečajeva. Niže muzičke škole postoje,i u Banjoj Luci, Mostaru, Zenici i Tuzli, a muzički tečajevi u Brčkom i Bijeljini. Neki muzički tečajevi će ubrzo prerasti u niže muzičke škole, a ove u srednje. U Banjoj Luci se ispituju mogućnosti za otvaranje srednje škole za primjenjenu umjetnost, a u Visokom i Konjicu za otvaranje škola, ili odjeljenja primjenjene umjetnosti u duborezu i u obrađi kože,
Prije rata u Sarajevu je postojala privatna Oblasna muzička škola koja nije ostavila dubljeg traga u društvenom i kulturmom životu. U maju 1945. godine otvorena je Muzičla škola koja je do danas postigla dobre rezultate. Ona se dijeli na Nižu i Srednju. Niža ima odeljenja za klavir i za violinu, a Srednja ima više odjeljenja: Niavirsko odjeljenje, odjeljenje za gudačke instrumente, za solo-pjevanje, teoretsko-nastavničko „odjeljenje i baletsko odjeljenje. Baletsko odjeljenje sigurno će ubrzo prerasti u baletsku školu. Za ilustraciju demokratičnosti ove škole i njenog uspjeha istižem ova dva primjera: učenik Avdo Smajlović, radnik i samouk od 33 godine, iz Zenice, iz stručnih i opšteobrazovnih predmeta u nastavničkom odjeljenju postiže odličme rezultate i mnogo Obećava. Aleksije Radan, također radnik iz tvornice čarapa »Ključ« u Sarajevu, u sviranju na klarinetu pokazuje izvanređan uspjeh. Ovakovih primjera ima još.
Prije rata u našoj Republici nije postojala nikakova likovna škola. Odmah poslije oslobođenja otvorena je Državna škola za slikarstvo i umjetne zanate u Sarajevu. Ona je obuhvatala i Školu za umjetne zanate icao svoj niži Stapar; Malo potom izvršeno je odvajanje Škole za umjetne zanate u samostalnu školu, a ostala je Škola za likovnu umjetnost sa odljeljenjima za slikarstvo, vajarstvo i grafiku. Od 1948—49 školske godine ona je reorganizovana u Školu za primjenjenu umjetnost sa odjeljenjima za dekorativno slikarstvo, dđdekorativno vajarstvo i primjenjenu grafiku. Ubrzo će se otvoriti posebna odjeljenja za pozorišno slikarstvo, za keramiku, za arhitehkturu i za tekstil. U šicolu se primaju đaci koji su završili najmanje tri razreda
imnazije, a školovanje traje pet godina. Škola je dosada postigla dobre rezultate u rađu. Oni se najbolje viđe po izložbama. Učenici ove škole već uspješno izlažu i na izložbama Udruženja likovnih umjetnika BiH, a i na raznim konkursima postižu lijepa priznanja. Mogu se istaknuti primjeri Nade Novaković i Ljube Laha, čiji su slikarski rađovi već zapaženi. Nađa Novaković sada uspješno studira na Umjetničkoj akademiji u Zagrebu a Ljuba Laha ovih dana Ministarstvo za nauku i kulturu Vlade FNRJ šalje u Francusku na studije, poslije čega će Lah nastaviti studije u Majstorskoj radionici Đorđa Andrejevića-Kuna u Beograđu.
U Bosni i Hercegovini su ođavno poznati umjetni zanati kovinske struke i obrade plemenitih metala. Da bi se očuvala i unaprijedila ta lijepa umjetnička tradicija, Otvorena je odmah poslije oslobođenja Škola za umjetne zanate u Sarajevu, Ova škola zasada ima kovinsko i duborezačko odeljenje. U kovinskom odjeljenju postoie otsjeci za graviranje, cizeliranje, inkrustaciju, tauširanje, filigranstvo i galvanoplastiku. Osjeća se velika potreba otvaranja i odjeljenja za keramiiku i za tekstil. U ovu školu se primaju đaci koji su završili osnovnu školu, a školovanje traje 4 godine. Ova škola, jedina ove vrste u našoj zemlji, postiže dobre rezultate u radu. Pored izlaganja učeničkih radova na redovnim Školskim izložbama, Škola je učestvovala na Prvoj izložbi inđustrije 1 zanatstva u Sarajevu 1949 godine, gdje je pohvaljena, i na prošlogodišnjem Zagrebačkom velesajmu gdje je nagrađena sa 70.000 dinara. Me. đu učenicima Se naročito ističu Anto Bartulović iz Banovca kod Banje Luke i Mehmed Amautović iz Vasina Hana kod Sarajeva koji postižu izvanredne uspjehe u inkrustaciji. Početkom prošle godine u Sarajevu je otvorena Srednja dramska Šola koja sada ima dva razreda. Ona ima zadatak da okupi što veći broj talentovane i zdrave omladine 1 da Je osposobi za kvalifikovane gluBGS rediteljske 1 druge pozorišne ka-
rove.
Partija i Vlada posvećuju punu brigi umjetničkim školama i Gtnjetnjditia u Bo sni i Hercegovini i obezbjeđuju im.sve uslove za uspješno djelovanje i razvijanje, kako bi se putem ovih škola što prije došla do umjetničkih stručnih kadrova koji će svojim djelovanjem u industriji, u školi i u Javnom životu uopšte pospješiti estetso i umjetničko vaspitanje radnog svijeta i unaprijediti našu narodnu kulturu. ·
Befik BEŠLAGIC
SRB
Tri slika iz Života fi slik | Vika Karadžića (Nastavak ša prve strane) stoje mlađi carinik i. dva nosača, je. dan mlad i drugi star. ;
—Zabranjena roba! Kud da ga de. nem sada? — govori mlađi carinik u nedoumici, gledajući sanduk. J
— Zašto li je zabranjeno? — pita
lađi nosač.
EM Izgleda. neke bezobrazne knjige. Tako nešto. · |
Nailazi starešina Carinamice. Ma-. len, debeo, sitni, zlih očiju i niska čela crven u licu od pića. Viče izazivački, nepotrebno glasno.
— Zašto je ovaj sanduk još ovde} Rečeno je da se vraća pošiljaocu.
— Pa, to je iz Beča .Pa sad ne. znamo kako ... kome.., — kaže neodlučno mlađi carinik,
— To se ne pita! — viče starešina, Zabranjeno je — zabranjeno! A za. branjene stvari neću da trpim u magacinu! Razumeš? Teraj u..., sklanjaj gde znaš, ali ovo Više da ne za. tečem ovde.
Odlazi psujući, Mladi carinik šeta ispod svodova, sležući ramenima, Dvojica nosača se gledaju, dok stariji ne izvadi duvansku kesu.
— Da zapalimo mi po jednu, sis novče? j
Mladi nosač prihvata i seda odmah na bečki sanduk sa Vukovim rečnicima, stari još malo okleva, dok ga mladi hrabri. | |
— Sedaj, čičo! Šta se plašiš... Ta nije valjda barut u njemu.
Starac seda i mlađi nosač vlaži jezikom cigaru i u isto vreme namiguje podrugljivo za carinicima koji su se izgubili podđ svođovima.
SRECNO
(Nastavak sa prve strane)
govorio o nekom »neobičnom' zraku« koji vrši polarizaciju, to jest boji mineral stalnom, karakterističnom, bojom, što mnogo pomaže pri određivanju sastava štena.
— Da znate samo što je lepo kad se pogleda, liči na neki šareni beton, odade se dečak da je već jednom gledao predmete pod neobičnim zrakom,
Dvorana je bila puna geoloških ma= pa, dijagrama, geomorfoloških crteža, ali su se građani ponajviše skupljali kraj reljefne karte okoline Beograda i sa velikom radoznalošću slušali priču o panonskom moru, o poštanku Avale, o tome kako je neizbrojne vekove stara, kako je isplovila iz mora kad je ono oteklo kroz Đerdapsku klisuru, Naša grupa se međutim zausta= vila kraj nekakvog crteža u obliku kruga gde se pretstavljalo kako se kristalasti škriljci raspadaju, kako ih ve= tar i voda nanose pa se na mestu na= nosa stvara sedimentna &tena koja opet pod· pritiskom. postaje kristalasti škriljac koji će se opet raspašti i tako večno u krug.
— Dijalektički put! dobaci jedan: od učenika. Sve se menja, ništa ne pro= pada. ! — Samo u razvoju društva to je spi= rala koja ide naviše! dodđadđe brzo drugi, i skoro porumene od &reće što se odmah setio da to dođa,
Kad smo izišli u prefsoblje stvori 6 oko nas somila učenika rađoznalih kakve ćemo utiske zabeležiti u knjigu za to određenu. Osnovac prvi uze pero 1 napisa lelujavim dečjim rukopisom, nalik na mehuriče, ni časa se ne dvoumeći: »Meni se najviše sviđa postanak čoveka«. Ostao je veran &vojoj prvoj izjavi, nije ga ni geološka opre=
ma pokolebala, Jedna domaćica upisa: —
»Dopada mi se što sam čula malo više od lonca uz koji stojim svaki dan«. Za njom dodade druga: »Otsad ću uvek ići na izložbe, više ·mi se dopada od bioskopa«. Za njima su ljudi unosili Svoje utiske: »Rađujem &e što smo pronašli našu živu i naftu«, »Mene je uvek privlačilo rudarstvo, a izložba me još više njemu privukla«, »Srećno vam bilo, učenici, dobro ste uređili izložbu« »Zadovoljan sam, Upisaću ćerku u Tehnikum«, |
A meni se sviđa najviše to što 6mo iz pomrčina težih nego u podzemlju, u rudokopu, vraćali se opet na svetlost dana, što umemo da priređujemo tako lepe izložbe, što se i naše domaćice ođuševljavaju rudarstvom, što 6e i našim osnovcima najviše sviđa postanak čoveka.
PREMIJERA DRAME, PETRA S. PETROVIĆA »MI NE PRIZNAJE-
MO« U ZAGREBU
Zagrebačko dramsko kazalište pri" kazalo je 20 maja prvi put »Srpsku hroniku u četiri čina« — »Mi ne priznajemo« od Petra S. Petrovića, Drama slika prve đane narodnog ustanka
Srbiji 1941 godine, Kroz delo se provlači osnovna misao da »ljudi Jugo” sšlavije nisu priznali, ne priznaju i neće priznati kapitulaciju«. Komađ je postavio reditelj Đoka Petrović, Publika je vrlo toplo primila ovo novo
maće delo čija je premijera u Za~rebu prefstavljala njegovo prvo prikazivanje u zemlji, i : Ke
Redakcioni odbor
Jovan Popović, Čeđomir Minderović, Marijan „Jurković, „Ivan Potrč,
ioslav Kaleb, Isak Samokovlija, Janko Đonović i Dmitar Mitrev
PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara, na 6 meseci %0 dinara i na godinu dania za 140 dinara.
a inostranstvo: na 3 meseca 50 dinar, na 6 meseci 100 dinara i na godinu danš
200 dinara \ Rukopisi se ne vraćaju. Broj čekovnog računa Tr1060378 Poštanski fah 617
aunnananjiapai oi iy audi yai-an nai | TT ——mıc 3 q'““