Књижевне новине

KRATKE YET 7 __IVONTRAVNTVAI

SW,

Ogist Rođen: Građani Kalea (detal

)

REŽISER DE SICCA POSETIT ĆE JUGOSLAVIJU

. Poznati talijanski filmski režiser Vittorio đe Bicca izjavio je da Će ordwgimah po zavr šetku svog filma »Čudo u Milanu« posjetiti Jugosloviju. Na svom putu on če obići film ska preduzeća u čitavoj našoj zemlji da bi se upoznao s razvojem 1! uspjesima jugoslovenske filmske industrije.

UMJETNICKA GRUPA »PFAMBURICA« NIJE MOGLA NASTUPITI U TRSTU

Umjetnička grupa naših američkih iseljenika »Tambumrica« iz Pitsburga dala je, na grvavršetku svoje jednomjesečne turneje po Jugoslaviji, svoj posljednji koncerat u Puli. Priredbi u puljskoj Areni prisustvovalo je 8.000 gledalaca. Po odlasku iz Istre htjeli su članovi „»Tamburice«, na poziv Slovenačko-hrvatskog prosvjetnog saveza, nastupiti i u Trstu, ali su anglo-američke vlasti ovo spriječile uskrativši im dozvolu za ulazak u grad.

IZLOZBA AMERIČKE UMETNOSTI : U RIČMONDU

U muzeju Virdžinija u Ričmondđu otvore– na je izložba mođeme američke umetnosti. Izložba, koju je uredio Džems Džonson Sevinej, ukazuje na različite tenđenciie u umetnosti Novoga Sveta. Među izlagačima ističu se svojim „delima Šen, Seligmenm, Mark Tobi, Marin, Levin, Faininger, TanEli, Devis, Veber, Selem i drugi.

NOVA SEZONA U MUZEJU MODERNE UMETNOSTI U NJUJORKU

Ovoga meseca u'Muzeju moderne umetnosti u Njujorku priređiće se velika rerospektivna izložba slika Eduarda Munka, izložba dečjih crteža, izložba mladih američkih slikara Ričarda Lipolda, Riko Labrena, Džimi Ernsta, Ričarda Puset-Dara i Dž. M. Haicsona. Idućega meseca u Muzeju će izlagati svoja dela savremeni američki vajari. U oktobru otvoriće se izložba arhitekata iz Menheten Transfera, Skidmona, Ovingsa i Merila. U novembru će se prirediti izložba slika Sutina.

FILM U BRAZILIJI

Jedna grupa brazilijanskih „naprednih filmskih radnika snimila je film »Jutarnja zvezda« po scenariju Žorža Amada, u preradi Marija Pejhota, a u režiji Ruja San-

snimatelja velike klase. Međutim, izvjesni politički događaji kao što je stavljanje vam zakona Komunističke partije TBrazilije, sprečili su prikazivanje filma. Iz analognih razlofa nije mogao biti realizovan ni film »Žestoka zemlja«, prema istoimenom romanu Žorža Amada (koji je izašao i u srpskom prevođu).

SA FILMSKIH FESTIVALA

Na neđavno održanom festivalu u Višiju prikazan je film američkog režisera Komtona Bemeta »Saga o forsajtima«•, rađen Uglavnom prema drugom delu Golsvordijeve trilogije. Film je ocenjen kao neuspeo, đok je emgleski film »Daj nam dans&« Edvardđda Dmitrika postigao nezapamćen Uus-

eh i smatra se za remek-delo svetskog

ma i otkrovenjem festivala,

Na festivalu u Lokarnu prvu nagrađu je đobio film »Povratak Vilijev«, režisera Džona Forda.

»QUO VADIS•+ OPET NA FILMU

Semlkcjevičev roman »Quo vadđis« snimljen je u Italiji 1912 godine i bio je prvi dugometražni film uopšte; trajao je gotovo dva sata. Sada snima američki režiser Mervin le Roj »Quo vadis« ponovo za film, Snimanje se vrši u studiju Ćinečita kraj Rima, a glavnu ulogu igraće Robert Tejlor.

FILMOVI PREMA POZNATIM KNJIŽEVNIM DELIMA

___U jednom malom mestu u „Normandiji

počeo je francuski režiser Žan Boaje da anima film »Štićenik gospođe Ison« prema

istolmenoji Mopasanovoj noveli; glavne Uuloge igraju poznati francuski glumci Burvi i Žermen Dermoz.

Režiser »Vertera«, Maks Ofil pristupio ie snimanju filma »Kolo« čiji je scemarij izrađen prema istoimenom pozorišnom. komađu austriskog pesniks Artura Sniclera; to je, ustvari, niz skečeva sa uvek samo po dva lica: jedno ođ njih ostaje u drugom skeču, s đrugim partnerom kojl opet

Ostaje u sledećem skeču, i tako .redom. Tilm je značajan po tome što je okupio deset »zvezđa«; to su Anton Volbruk (Lier-

itov iz filma »Crvene cipelice«), Žan

moni __Tui Baro, jedan od istaknutih francuskih

glumaca danas, italijanska | „glumica Tza Miranđa, dalje francuska glumica Danijel Darije, Odđet Žoaje, Simona Simon, Simon Sinjore, Žerar Filip, Danijel Želen, Fernan Gravej.

NOVI FILM REJMONA

| __Rajnska legenđa o mlađoi đevojci koja _ Je osuđena kao Veštica zbog toga Što se no venčala sa prineoom Albertom Bavarskim i koja je inspirisala nemačkog pemEnika PFridrisa Hebela za dramm »Agnes

| Bernauer« predmet je novog filma Rejmo-

BERNARA

Pu „Bernara. Eksterijeri su snimani u Ne-

načkoj, u okolini Tibingena,; _N0u

BLAGO ITALIJANSKIH BIBLTOTEKA r O U PARIZU tih“ MU Nacionalnoj biblioteci u Parizu OtvoOje izložba italijanske knjige, od ranog dnjeg veka do Renesanse. Među najdra. )ce primercima tu se malaze Ho er iz Ambrozijane (IV vek) rukopis » ty aea koji je pripađao Pe!rarki, Bi.

b. a ls Peruđe, {Eda od najzna Ččajnijih dela rimskih m San Polifila,

nijaturista iz X ; najiepša knjiga

II}

se 7.

„Hronike ı putopisi“ Janka Djonovića

Izdanje »Narodne Kmjige« — Cetinje 1950

Pod zajedničkim naslovom »Hronike i putopisi«, Janko Đonović, poznat kao pjesnik snažnih lirskih akcenata, skupio je svoje prozne rađove pisane i objavljivane između 1933 i 1950 godine. Knjigu sačinjavaju predratne hronike sa sela i iz grada, ratni zapisi iz borbe i iz zarobljeničkih logora i poslijeratne putopisne i reporterske zabilješke. Tri sasvim različita razdoblja (svako sa svojom posebnom materijom i tematikom), više raznovrsnih sredina sa &Dpecifičnim bojama i likovima, različita stanja i događaji često naizgled nepovezanj — sve to razbija jedinstvo knjige i čini je mehaničkim skupom nezavisnih cjelina, od kojih je veći broj dat snažno, ponekad i potresno, ali među

kojima ima i nedorađenih i nedozrelih.

i U prvom dijelu knjige ističu se »Iz prošlih vremena nahije«, »Rekvizicija« i »Gabelji« — radovi koje je teško nazvati hronikama. Ustvari, to su bolne priče koje je đao pisac snažnog posmatračkog dara i velikog lirskog falenta. Pored ovih, tu je i hronika jednog lužnog djetinjstva »Cipela« i autobiografska crtica »Polazak« koja djeluje kao pjesma u prozi — karakteristična za jedan dio Đonovićevih proznih radova.

»Kiša pada. Žalosne ostaju seoske strane u daljini, Ima nas mmogo. Stekli smo se, ulili sa raznih strana. Zašto vječito kiše padaju kada se skupljaju regruti?.., Idemo kroz varoš, sprovode nas u dugim kolonama: Sa nama je nekoliko starješina u surim uniformama. U sve blenemo podjednako; ne razumijemo se u činove. Zagledamo svakog ponaosob, dugo, ispitivački, Srećni smo ako se neki od njih nasmiješi, razvedri lice, ako napravi makar kakav pokret koji je bio uobičajen i kod ljudi sa kojima smo živjeli i radili na selu..· More se već gubi iz vidika. Gledam napolje, u pejsaže koji se otkrivaju i postaju sve puniji, vidniji, sa čempresima kao modrim išikljalim gejzirima oko željezničkog puta, Ali, gledam tupo, bez oduševljenja. Imam utisak kao da mi je neko istrgao, pokrao organe za osjećanje svega što je lijepo«..·

Čitalac se neprijatno iznenađi kad poređ ovakvih sočnih i sugestivnih lirskih redova nađe uvršćenu i onu nedomišljenju, nedorečenu i mucavu idilu »Zimska noć«, i besmislenu gnjavažu »Idealisti«. Posebno mjesto u ovom dijelu knjige zauzima »Termoterapija«, memoarski zapis o mučenju crnogorskih komunista 1936 godine u Dubrovniku. Lišen obrade, ovaj materijal koji je mogao biti sadržina najpotresnije cjeline u knjizi, sveden je na blijedo-

dokumentarni zapisnički iskaz.

Isti namjemo i nasilno sproveden dokumentarni i faktografski način pisanja smanjio je, a mjestimično i sasvim ukinuo književnu vrijednost Đonovićevih rađova iz partizanskih borbi »Ustanička puška na Grabu« i »Gerila«, Odmah zatim u »Kavajskom dnevniku« nailazimo na sugestivne, pjesnički date redove i strane — divno obrađene detalje iz tragičnih dana kad šu kaznene vojske pustošile po Crnoj Gori i robile nejač po selima:

»Prekjuče jedna seljanka iz Šinđana predavala se alpiskim trupama sa svoja dva djeteta. Pristupala je polako, bojažljivo, vodeći oboje djece jednom rukom, dok je u drugoj, više glave, držala mali bijeli barjačić — privezanu maramicu na jednom prutu, u znak predaje i pokornosti. Barjačić je lako treperio· Žena ga je nosila plašljivo i gotovo pobožno, kao da nosi seljačku lampu po vjetrovitom vremenu, pa — ako pođe bržim koracima, da će se ta

lampa, ta jedina nada utuliti...«

Takav je i nezaboravni detalj nepoznatog mladića strijeljanog na Cetinju, i bjegunaca-»potukača« po Italiji (oGran Saso«) i dječaka-zarobljenika u Njemačkoj (»Jaruga«) i još mnogi slični. Teški logorski život sračunat na lomljenje ljudi i ubijanje vjere u ljude — ostavio je mračan pečat u Đonovićevoj prozi. To gubljenje vjere osjeća se u hladnoj sumnji koja sjenči čak i pozitivne likove i koja mu često oduzima životnu uvjerljivost.

Svakako jedan od najboljih radova u Mkmjizi je hronika »Pod Gran Sašom«, uzbudljiva odiseja bjegunaca u tuđoj zemlji među krvavim frontovima. To je zapis pun neposredne i sugestivne snage i uvjerljivosti, sa nekoliko živih likova koji'se pamte, sa nekoliko bolnih istorija osujećene ljudske čežnje za slobodom i radošću, s jednom atmosferom istkanom od žive lirske potke. Ta crvena apeninska jesen i to potucanje kroz kestenove šume zabitnih planinskih sela uz zaglušnu mumljavu frontova pod pazuhom &mrine strave, odjeknulo je u Đonovićevoj prozi divnim poetskim akcenftima.

U posljeratnim reportažnim zapisima, među kojima se ističu stranice posvećene graditeljima pruge za Titograd (»Kod brigađa«) — osjeća se vračanje životne radosti i vjere u čovjeka borca i trudbenika:

»Kome da zahvalim za ove sitne i velike rađosti života, koje su me ponovo učinile srečnim i bezazlenim? Ođavde, iz ovih skrovitih kuteva, ne mogu da vas zaboravim, drugovi moji, koje više neću vidjeti... Zadahnuta, ponesena svim tim utiscima, moja razboljena, godinama frovana umutrašnjost, brzo ozdravljuje, osjećajući snažno da je tek sada vrijedno živjeti na svijetu«.

Tako djelo pjesnika koji se proznim radom bavio samo povremeno i privremeno i koji u pisanju nije mnogo napredovao, iako prilično neujednačena i razdešena prilozima koji baš nijesu morali ući — Đonovićeva knjiga je za čitaoce interesantan a za pisce i poučan prilog našoj proznoj književnosti.

Mihailo LALIĆ

Đorđe Radišić: „Dani iz tame ı svijetla“

Biblioteka, »Mladost« — »Novo pokolenje«, Beograd 1950

Sve više mladih pesnika »kuca na vrata života«. Ne bih rekao da svi kucaju — neki goropadno udaraju misleći da provale vrata, ali njihova halabuka je uzaludna. Đorđe Radišić ne spada među ove — naprotiv. Njegovo kucanje je skromno, njegov nastup nepretenćiozan.

»Fragmenti iz pisma zroditeljima« stoje izdvojeno u zbirci. I dobro je tako, jer se oni zaista izdvajaju i tonom i vrijednošću. Mislim da oni pokazuju put kojim će Radišić najlakše doprijeti do srca čitalaca, ostajući ujedno i najviše svoj.

Ostala ri ciklusa posvećena su mračnim danima okupacije, borbama oslobodilačkog rata i pjesnikovom zavičaju. Đorđe Radišić je naučio da nevolje i radosti svoga narođa ne odvaja od svojih vlastitih. Ali on je, izgleda naučic i drugo: da nevolja i radosti narodne ne može opjevafti ako ih ne proživi kroz svoj, intimni doživljaj. On je shvatio taj osnovni zahtjev pjesničkog postupka i pokušava da ga zadovolji — sa više ili manje uspjeha. Što je konkretniji., ličniji doživljaj u kome se odražava velika narodna tema, to je pjesnikov uspjeh veći. Meni se čini da su kod Radišića najuspjeliji baš takvi kratki lirski zapisi, povezani ponekad sa kakvom intimnom uspomenom iz djetinjstva (»Tenkovi i srca«, »Na pruzi«, »Ranjenik«, Svjećarice«, »Pjesma o borcima«),

Radišić nesumnjivo pokazuje da ima u sebi žilu pjesničke rude. Da li je ona bogata ili siromašna, da li će se Mscrpsti brzo (kao što se često dešava) ili će bivati sve plodnija o tome je danas teško reći. Radišićeva vrli-

na, za mene nesumnjiva, jeste iskrenost njegovih doživljaja, Podlijeganja modi ili rđavo shvaćenoj »socijalnoj porudžbini« nisu znatna. „Međutim, najobzibljnija mana ove zbirke jeste

· u tome što je Radišićeva pjesnička

ruda ostala većinom sirova — ona često nije prošla ni najosnovnije čišćenje, a kamoli glačanje. Mnoge hrapavosti metra i nespretinosti jezika bodu oči, Čitalac će često reći: »Zaista, djetinjski toplo i iskreno, ali i djetinjski nespretno i grubo«. Sreća je da

Radišićev nedostatak leži u onome što se može poboljšati upornim radom

na savlađivanju metrike i jezika, dakle u zanatu, a ne u pjesničkim sposobnostima koje su kod njega, bar po mom mišljenju, opipljive i neosporne, Dušan PUHALO

Nacionalna arhitektura?

'U 250-om broju nedeljnog ilustrovanog lista »Duga« (juli 1950 godine) u reportaži o Aranđelovcu (autor nepolpisan) pod objavljenom slikom izvesne vile napisao je: »Na mnogim vilama i građevinama u Aranđelovcu primenjen je stil naše nacionalne arh!

tekture. Na slici jedna vila izrazito skladnih oblika i dimenzija«.

Šta ustvari pretstavlja objavljena slika? Zdanje, poteklo verovatno u pe: riodu 'zmeđu dva rata, koje se po svo: joj formi ni po čemu ne približava či stim oblicima nacionalne arhitekture, ali je zato prepuno pretenciozno po: stavljenih, banalnih elemenata srednjevekovne izgradnje (ugaone stražare, zupci). :

Da li se ovde radi o nehatu ili neznanju — pitanje je koje nas može načelno interesovati, ali su momontano ovde daleko važnije posledice takvog neznanja za Sve one koji čitaju lisi i koji nisu upoznati sa ovako ozbilj nim pitanjima arhitekture (pitanja nacionalne forme).

Branislav MILENKOVIĆ

„Rodni Grad"

Dragoslava Grbića

Biblioteka »Mladđost« — »Novo pokolenje«, Beograd 1950

Grbić je lirik kratkog daha, Da kaže malu ljudsku istinu, toplo, u dve ili tri strofe, to može i uspešnije od svojih drugova po pesmi. Pročitajte Grbićevu pesmu, i čini vam se da je pesnik uhvatio jednu, nečiju, možda i svoju suzu među potocima drugih, pa je stavio na dlan, a ona mu savija nejaku ruku od težine, bolne i oštre, Mislim da su za to svedočanstva dve pesme iz snežnog proleća 1941, »U jesen«, a naročito »Ruke dečaka« i »Nebo nad porobljenim gradom«. Tu Dragoslav Grbić reže kameje u belokosti koje se čuvaju, kao dragocenosti, u vitrinama. Ali pored kameja, Grbić pokušava da radi i reljefe većih razmera, da pravi kompoziciju. Tu, naravno, ne uspeva u celini, ma da mnogi detalj privuče oko. Tako je i u »Rodnom gradu« pokušao da šire, obuhvatnije, čak povesničarski obradi ustanički Čačak (poeme »Lirska hronika o rodnom gradu«, »Suze u rovu« i »Pred izdajom«), ali je tek stigao da po nekim pesmama iz tih poema razaspe pregršti lepih stihova koji ipak ne mogu da izbore pobedu nad mno-

štvom stihova proze. Svakako, i te pesme će se čitati i voleti, ali možda više kao svedočanstva o velikim vremenima, nego kao dostignuća sa kojima Grbić može da bude zadovoljan.

Ova, druga knjižica Grbićevih stihova, nije velik otskok od prve, izašle pre godinu dana. Možda će neko primetiti da mapretka i nema (od pesnika se uostalom, ne može ni zahtevati da mu svaka nova knjiga stihova bude bolja od prethodne, tek mora se tražiti da se ne uljuljkuje u kolevci postignutog uspeha), ali »Novo pokoljenje« nije pogrešilo što je dozvolilo da od osam dosad objavljenih knjižica stihova biblioteke »Mladost« dve nose ime Dragoslava Grbića. Jer će, to verujemo, nekoliko pesama iz »Rodnog grada« ostati među dobrim pesmama naših današnjih mladih pesnika.

A Grbiću dve napomene: da se pozabavi pitanjem osvežavanja svojih rima i, još više, problemom ritma svojih stihova.

Svetislav MANDIĆ

Dozorišna sezona u Mariboru

Drama

Ove godine je na sceni Mariborskog pozorišta prikazano osam #8pmazličitih dela. Ako izuzmemo komad za decu sovjetskog pisca Sergeja Mihaljxova »Veseli snovi«, ostali deo repertoara bio je relativno dobro izabran, Slovenačku klasičnu dramu zastupali su Linhart (»Matiček se ženi«) i Cankar (»Kralj na Betajnovi«), savremenu hrvatsku dramu Božić (»Povlačenje«) i srpsku stariju dramu Nušić (»Pokojnik«). Tako smo od sedam dela koja su bila na repertoaru videli četiri jugoslovenska. Tome se na prvi pogled nema šta prigovoriti, ma da bismo, bar što se tiče slovenačkih dela, želeli da u idućoj sezoni vidimo neko novije delo. Pod izrazom »novije« podrazumevamo savremena dela, a isto tako i dela iz vremena između dva rata (naročito B. Krefta, M. Pucove i drugih). Pored ostalih dela, ruska klasika je bila zastupljena s Gogoljevim »Revizorom«, italijanska komedija karaktera s Goldonijevim »Lažljivcem« (koji je tada prvi put prikazan na slovenačkoj pozornici), a bila je zastupljena i savremena američka drama (Miler: »Svi moji sinovi«). S obzirom na uslove pod kojima radi Mariborsko pozorište repertoar je ipak bio onakav kakav je trebalo da bude. I baš tim uslovima (nedovoljnost ansambla, neđostatak reditelja, tehnička oprema itd.) treba pripisati što je težište repertoara bilo u komediji.

Ali nikako nismo mogli biti zadovoljni izborom repertoara za decu. »Veseli snovi« S. Mihaljkova nisu mogli pridobiti ni sa „prilagođavanjem ličnosti našoj stvarnosti, Za duhovni život dece koja vole jednostavnost, uprošćenost i neposrednost sadržina komada bila je isuviše komplikovana i daleka osećanju naše omladine.

Mariborska drama je u ovoj sezoni slavila svoju tridesetogodišnjicu i u vezi s tim priredila je pozorišnu nedelju sa izložbom i s otkrivanjem bista u spomen zaslužnih pozorišnih radnika. Te nedelje Drama je dala dve premijere: Cankarevog »Kralja na Betajnovi« i Linhartovog »Matička«. Oba komada je režirao kao gost Fran Žižek. Dok je »Matiček« bio uspela pretstava, »Kralj« je razočarao. Božićev komad »Povlačenje« režirao je J. Dolar. Pretstava je bila veoma neujednačena, jer su snažne i upečatljive prizore prekidala skoro diletantska mesta. I baš zbog te neujednačenosti pretstava nije uspela. Dobra pretstava bio je Gogoljev »Revizor« u režiji Gorinšeka. Otstranjenjem nekih stilskih nedostataka pretstava bi mogla biti još i bolja. Odlične su bile kreacije E. Verdonika kao Hljestakova i D. Gorinšeka kao sluge Osipa. Novo u tom prikazivanju bilo je to što je reditelj umesto uobičajene groteske postavio na pozornicu realističku komediju. Druga Gradinšekova režija bio je Nušićev »Pokojnik«. I ova pretstava je takođe za gledaoce i poznavaoce Nušićevih dela bila nešto novo. Umesto čiste (gole) šale, reditelj je istakao idejnost Nušićevog teksta. Tako smo dobili Nušića u sasvim drukčijoj interpretaciji. Postao nam je bliži, prisniji, istinitiji. Takc isto i Goldonijev »Lažljivac« bio je

"uspela pretstava. Reditelj Verdonik je

u pretstavu ovog komada uneo muzičke, vokalne i plesne dopune, što je pojačalo živost igre. Milerove »Sve moje sinove« režirao je Jaro Dolar (U ulozi Kate Keler Slava Gorinšek proslavila je dvadesetogodišnjicu sVOga umeliničkog rađa). Ma da je isti reditelj u prošlogodišnjoj sezoni dobro postavio jednu takođe američku dramu »Duboki su koreni«, ovog puta on nije bio na visini zadatka, Da je reditelj pokušao da na pozornici Ostvari bar malo američke atmosfere i da je u tekstu istakao idejno jake slrane, pretstava bi bila zadovoljavajuća. .

Recitatorsko veče Branke Verdonik Rasberger ne ubrajamo, istina, u repertoar, jer je do njega došlo na inicijativu same glumice, pa je zato ono bilo utoliko lepše iznenađenje. Recitacija Cankareve »Gospođe Judite« bila je izvedena u velikom glu' mačkom stilu. .

Inscenacije dramskih i operskih pretstava dao je sa znatnom invencijom uglavnom Vlado Rijavec, a U tri komada Jože Ipavic.

Gostovanja su ove gođine bila brojna. Gostovala je Ljubljanska drama s Cankarevim »Slugama« i s Kreltovim »Kranjskim komedijama«. Čla. novi Zagrebačke drame dali su Krležinu dramu »U agoniji«. Tom prili-

kom je H. Nučič proslavio 50-godišnjicu umetničkog rada. Gostovalo je još i Slovenačko narodno pozorište iz Trsta s komedijom Ostrovskog »Unosan položaj« u režiji J. Babića, Mariborska drama je pak gostovala u Ljubljani, gde je s pretstavom »Bez miraza« od Ostrovskog (režija F. Žižeka) doživela uspeh.

Ansambl Mariborske drame bilo bi potrebno povećati i popuniti, a sem toga se pobrinuti bar za jednog dobrog, stalnog reditelja. Samnašnji Q-

Opera

Opera je u prošloj sezoni dala pet premijera i tri reprize iz prošlogodišnje sezone. Na prvom mestu treba spomenuti pretstavu nove slovenačke opere »Višnjani« kompozitora Heriberta Svengela, Ova opera, koja ima nedostataka, ali i dobrih strana, nije naišla na odziv koji bi zasluživalo novo Šlovenačko opersko delo. Prvi put u sezoni dati su »Prođana nevesta« od Smetane, Pučinijevi »Boemi«, Verdijeva »Travijata« WMaskanjijeva »Kavalerija Rustikana« i Leonkavalov »Bajaco«. Repertoar su ispunile još reprize iz prošle sezone (Gotovčev »Ero s onoga svijeta«, Rosinijev »Seviljski berberin« i baletsko veče),

Iako sem »Višnjana« nije bilo dela koje gledaoci nišu već bili videli, čak i u sezonama posle oslobođenja, Ovogodišnje pretstave opera su uglavnom sasvim zadovoljile., Dolaskom novog direktora i dirigenta Mariborske opere Demetrija Žebrea, kvalitet orkestra i solista je osetno porastao. Za-

· jedno s ostalim dirigentima H. Sven-

gelom i D. Babićem je D. Žebre Mariborsku operu stavio na kvalitetnu visinu. Svi solisti, hor, balet, reditelji D. Gobvin, K. Kamuščič i N. Uršič, koreograf M. Kirbos, horovođa PF. Pirc su u podizanju kvaliteta na svoj način mnogo postigli.

Lep uspeh je Opera postigla u Celju, gde je s »Prodanom nevestom« gostovala dva dana. Rukovodstvo Opere je raznim gostovanjima pevačasolista iz Ljubljane i Beograda vodilo računa o raznolikosti pevačkih uloga. Idućih sezona želeli bismo gostovanja operskih ansambla i iz drugih mesta države.

Frano ŠRIMPFP

Obavezna knjževnika Srbije 723 UBS narodnog 20jma

U Udruženju književnika Srbije održan je 17 avgusta sastanak na kome je o značaju drugog narodnog zajma govorio Milivoje Ristić, Ristić je podvukao da su književnici 1948 godine, kada je Udruženje imalo 80 članova i 10 kandidata, upisali 760.000 dinara. Danas Udruženje broji preko 100 članova i 20 kandidata i prema dosadašnjim obavezama biće upisano preko 1,000.000 dinara.

Odmah potom pojedini članovi Udruženja uzimali su obaveze za upis drugog narodnog zajma. Pretsednik 'Saveza književnika Jugoslavije akademik Ivo Andrić obavezao se da će upisati 120.00 dinara zajma, a Branko Ćopić 150.000 „dinara, „Književnik Oskar Davičo će upisati 50.000 dinara, Skender Kulenović, takođe, 50.000, Isidora Sekulić 40.000, Mihailo Lalić 30.000, Dušan Kostić, Eli Finci i Arsen Diklić po 20.000 dinara itd. A

BIBLIOGRAFIJA

Marko Marulić: „Judita. Spev. Izđanje »Zora« Zagreb 1950, latinicom, str. 150, cena 90 đinara.

Ante Kovačić: Zagreb 1950. Din. 87.

Ivan Potrč: Svijet na Kajžarima. Proza. Izdanje »Novo pokoljenje« „Zagreb 1950. Str. 108, cena 23 Din, Latinicom,

Milan Nožinić: Demonja I. Proza. Izdđdanje »Novo pokoljenje« Zagreb 1950, Latinicom. Str. 3939, cena 61 Din,

Radomir Plaović: Elementi glume. Stručna pozorišna biblioteka. „Izdanje »Rad« 1950. Ćirilicom. Str. 164. Cena 53 Din.

Predrag i Nenađ. Ilustrovana narodma pesma. Izđanje »Novo pokoljenje« Beograd 1950. Ćirilicom. Str. 14. Cena Din, 7.

Jules Verne: Djeca kapetana Granta. Roman. Izdanje »Novo pokoljenje« Zagreb 1950. Latinicom. Str. 617. Cena 117 Din.

Arkađije Gajdar: Izabrana dela I, Roman. Izdanje »Novo pokoljenje« Beograd 1950, Ćirilica. Str. 393. Cena 54 Din,

Ana Karovajeva: Strugara. Roman. Izdanje »Rad« Beograd 1950. Ćirilicom. Str. 305. Cena 61 Din.

S. Mihalkov: Posebni zađatak. Dečji i-

Djela I. Izđanje »Zora« Latinicom, str. 346, cena

· grokaz. Izdanje »Novo pokoljenje« Zagreb

1950. Latinicom. Str. 989, Cena 18 Din,

DRAMSKI NOVITETI U HRVATSKIM KAZALISTIMA — Kazališta u Hrvatskoj pripremaju nekoliko noviteta u sezoni koja uskoro započinje. Od 130 dramskih, oper. nih i baletnih premijera, koliko ih je predviđeno u 14 stalnih kKazališta Hrvatske,

"najveći broj otpada, đakako, na dramska

djela. Po prvi put uopće đavat će se drama Mirjane Matić — Halle (kojoj će to bi. ti kazališni prvijenac) i drama Rasima pij. lipovića »Zasjede«, a predviđena su dva noviteta (Joža Horvat, Mimzo Božić), Drama Mirjane Mafić-Halle nalazi se na repertoaru: Hrvatskog narodnog kazališta koje ima u planu još dva nova djela. Gervaisovu komediju imaju u svom programu narodna kazališta u Rijeci i Puli, te Zagrebačko dramsko kazalište. Novu dramu Rasima Filipovića preuzelo je, pored Za. grebačkog „dramskog kazališta, još osam kazališta u pokrajini. Od starih domaćih djela Hrvatsko narodno kazalište obnovit će Krležinog »Vučjaka«.

Dakakco đa su na repertoarima narodnih kazališta u Hrvatskoj zastupljeni i dramski pisci ostalih naših naroda, a isto tako i neki naši istaknutiji stari pisci,

DVA SVESKA «MALE DRAMSKE MBIBLIOTEKRHE« — Savez kulturno-prosvjetnih društava Hrvatske u Zagrebu pokrenuo je neđavno novu eđiciju, »Malu dramsku biblioteku«, u kojoj su već izašla prva dva sveska: Gervajsova komeđija »Reakcionari« i Kočićev satirički igrokaz »Jazavac pred sudom«. Izdanja su propraćena kraćim informativnim predgovorom o piscu i ređateljskim uputama o izvedbi djela. U štampi se nalaze dvije komedđije bolje reći dramatizacije (Branka Ćopića »Nezadovoljnici« i »Plamslcii smovi« i igrokaz ŽeljezovGriina »Mladđost pod suncem“. U pripremi su dva komađa, prevedena s makedonskog, odnosno s talijanskog jezika, i to Prličko: »Drugi smak svijeta« i Guerrini: »V peć«. Izdanja »Male dramske biblioteke« namijenjena su manjim, „početničkim. 1 srednjim kazališnim družinama na terenu, za koje Savez kulturno-prosvjetnih društava Hrvatske izđaje povremeno prikladne dramske fekstove i ı svom orgamu, časopisu »Kulturni radnik».

NOVI NASTAVNI FILM DOMAĆE PRODUKCIJE — »Nastavni film«, podđuzeća za proizvodnju nastavno-prosvjetnih filmova u Zagrebu, snimio je tonski film »Higijensko-tehnička zaštita pri rađu«. Komitet za kinematografiju Vlade FNRJ povoljno je ooljenio taj movi film. Režiser Stjepam Ve1ić i snimatelj Zdravko Mihalić novčano su nagrađeni.

JAČANJE TALIJANSKE STAMPB U JUGOSLAVIJI — alijansa Unija na Rijeci pokrenut će uskoro dva nova časopisa. Jedan od njih, časopis »L'orizzonte«, 1zlazit će namjesto đosađašnjeg Književno-. umjetničkog zbornika »Arte e lavoro“, Drugi časopis bit će mamijenjen ženama. Talijanska omladina i talijanski pioniri imaju od prije svoje časopise »Vie giova-

nili« i »II pioniere«, a isto tako i nastavni-

ci, »Scuola nuova«. Ovim listovima treba pribrojiti i politički dnevnik „talijanske manjine u Jugoslaviji »La voce del popolo«. Pokretanjem dvaju novih časopisa taSa štampa na Rijeci znatno će se poačati. TZDAVANJE GRČKO-RIMSKIH KLASIKA — Matica Hrvatska u Zagrebu ponovo je izđala Maretićev prijevođ Homerove »Odiseje«. Djelo je izašlo u knjižnici »Grč-e ki i rimsii klasici«, u kojo] su poslije oslobođemja štampame Aristofanove komedije,

Teofrastovi »Karakterić« i Homerova »Ilila-—

da«. Maretićev priievod »Odiseje« jzašao je jednom (godine 1905) i u Beogradu. Sadašnie Matičino izđanje priredio je Stjepan Ivšić koji je prerađio oko 3.000 stihova, tj. četvrtinu čitavog epa.

MUZBEJSKO DRUŠTVO U SENJU — Us-.

kočki grad Senj bogat je kulturno-historiskim spomenicima i arheološkim nalazima. Da bi se ti spomenici sabrali na jčdnom mjestu i spasili od propađanja, osmovano je nedavno u Senju Muzejsko društvo koje će se ujedno brinuti za eventualne nove nalaze. Narodna vlast dala je novom Muzejskom društvu na uporabu palaču stare senjske obitelji Vukasović.

FESTIVAL, BRATSTVA T JEDINSTVA U BREŽICAMA — U Brežicama (u Sloveniji) održaće se 16 i 17 septembra kulturnoumjetnički festival, na kojemu če, u zna ku bratstva, sudjelovati dramske skupine, pjevački zborovi, orkestri i folklome gruBe iz triju slovenskih kotara: MBrežica,

momlja i Kruškog, i triju susjednih hrvatskih kotara: Samobora, Klanica i vanjsMog kotara Zagreba. Tom prilikom otvorit će se i u Brežicama izložba umjetničkih radova slikara, kipara i rezbara amatera. :

NAGRADE MLADIM KNJIŽEVNICIMA RIJEČKE OBLASTI — Oblasni jkomitet Narodne omladine Rijeke magrađio je kulturno-umjetnička društva i pojedihoe, koji su se istakli na nedavnom Prvom omladinskom festivalu na Rijeci. Za književnost je dodeljena prva i jedina nagrada literarnoi sekciji OKUD »Vladimir Go tam« iz Rijeke, dok su od pojedinaca nagrađeni: Gdiacimo Scotti i Sergio Turconi iz Rijeke (koji dijele prvu nagrađu u iZnosu ođ đin. 10.000), zatim Katica Skumca, iz Rijeke (druga magrada din. 5.000). IZ Pule su nagrađeni Otto Wagner (treća nareara din. 3.00) i Zoran „Boškov (din.

KULTURNI ŽIVOT SLOVENACA NA TERITORIJI TRSTA — Kulturni život Slovenaca na teritoriji Trsta je živi đeo kulfurnog života slovenačkog naroda. Njihova borbena štampa »Primorski dnevnik« »Ljudski tednik« imaju u Sloveniji primeran broj čitalaca, Nešto manje su poznati široj javnosti književni mapori tršćamsicih Slovenaca, koji se ogledaju u mesečnom časopisu za književnost i kulturna pitanja »Razgledi«. Već punih pet godina izlazi ovaj časopis, a uređuje ga Drago Pahor. I poslednji brojevi su bogati sadržajem. Časepis prati kulturni i književni život na celom slovenačkom području 1 donosi brojPe originalne književne priloge u prozi i stihu.

MUZEJI | NARODNOOSLOBODILAČKE BORBE U SRBIJI — Otvoreni muzeji Narodnooslobodilačke borbe u Srbiji: Vojni muzej na Kalemegđanu u BeograHdu. Muzej »Sedmi juli« u Beogradu, Bogićeva br. 5. Muzej] U Titovom Užicu »Muzej narodnog ustanka 19416 U Leskoveu »Muzej NOB-e«. U Novom Sadu pri Građskom muzeju otvoreno je odelenje narodnoosloboOdilačke borbe. U Subotici pri Građskom muzeju otvoreno Je odeljenje narodnooslobodilačke borbe. š

——- — - __——___ __-- —~

Redakcioni odbor

Pran Albrebt. Jovap Boškov-

ski, Joža Horvat. Dušan Ko stić, Tanasije Mladenović, Jo van Popović, Mehmed Selimović, Petar Šegedin. Risto To-, šovi“ć }

PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinar, na 6 meseci 70 đinara i na godinu danš

040 đinara, \

Za Inostranstvo: na 3 meseca 50 dinar”? ' aa 6 meseci IOD dinara | na godinu danš »m0 đinara

Bukoplsi se ne vraćaju. Broj čekovnog računa 101-903305 Poštanski fab 617 ri