Књижевне новине

BMRT FASIZMU == SLOBODA NARODU

NJIZE

GODINA ITI BROJ 36

E NO

ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE

Uredništvo: Francuska 7, teL 28-098

Administracija: Francuska 5, tel 28-490

BORBA ZA MIR kOJA PRETI MIRI

Milan Bopdanović

eo naš globus, ova naša jadna

planeta, na kojoj krv nikako ne

može da se sasuši, svedok je danas jednog podmuklog dvoboja rečima kojima se proklamuje licemerno miroljublje. Jer, ustvari, tim tamjanisanim rečima prikriva se opasna igra za dobijanje premoći u svetu, koja se uvek, i nepogrešno, završava teško krvavim spektaklima. Bezbrojni mili~

| Oni OVOg našeg sveta, koji je doista još daleko od toga da bude »najbolji

među svetovima«, ispunjeni su strepnjom danas da se sutra već ne Donovi jeziva jučerašnja tragedija. I zato se reči o miru žudno slušaju ali ,

_ još žudnije se očekuju dela za mir,

koja, međutim, nikako ne dolaze.

Iz tavnih davnina, čovek je delom, činom, pokretom i stavom potvrdio želju za mirom, davao živog i stvarnog đokaza da nije ratoboran kad je hteo da to ne bude, Kad je prilazio drugome čoveku bez namere da ga napadne, on mu je pružao desnicu i od njega pruženu primao, da bi, s rukom u ruci, i obe stegnute, jedan drugome dali živi dokaz da se neće njima udarati. Ili su se jedan pred drugim do zemlje prigibali, da bi se u tom fizi-

' čki, telesno nenapađačkom stavu i u-

verili da se neće napasti. Ili su se obuhvatali oko pasa i oko ramena, jedan se uz drugog stezali, da bi obojici jasno bilo da im ruka neće potegnuti oružje. Tragovi od toga i danas šive među ljudima, iako im se smisao već potpuno izgubio. Za nas su danas rukovanje, poklon pređ drugim ili zagrljaj s ljudskim bratom samo izraz

| naših osećanja i raspoloženja, dakle

jedna sentimentalna manifestacija, ili

_ čak i manje od toga, jedna prosta kon· vencionalnost. Nije loše, međutim, u

ovim razgovorima o miru kojima se danas ispunjava atmosfera našeg globusa setiti se simboličnog značenja o~

_ vih ljudskih gestova prijateljstva i

neratobornosti. Danas simboli, oni su nekad bili činovi i dokazi obe-

' zoružanja u ratobornosti, potvrđa da

se čovek s čovekom neće pokrviti i o-

| nemogućenje da se pokrve.

Treba se danas doista setiti tih simbola kao iskonskih velikih potvrđa kako se pokret za mir pokazuje, dokazuje i izvršuje. Čin za mir je živo, istinito, očigledno odricanje od svake napađdačke želje i namere. Čin za mir je dokaz koji se pruža da se neće da se bude jači od onih kojima se pruža, da se ne želi mirom da se obezbedi sebi preimućstvo u snazi, da bi se tim preimućstvom, u prvom danom mo-

- mentu, sam takav mir narušio. Čin za

mir nije borba za veća prava, za bolju poziciju u svetu, za makar kakvu prevlast. Čin za mir nije i ne sme da bude zamka i busija miru. A on to postaje nesumnjivo i neizbežno, ako se pretvori u politiku odvajanja jednih od drugih u akciji za mir, ako borbu pristalica mira, a oni su čitavo čovečanstvo, pretvori u borbu tabora

- va mir, u borbu koja svet deli na blo-

kove i frontove. Takav čin za mir se,

| samim tim, izrađa u tešku opasnost po mir.

|I mi danas, doista, prisustvujemo jednoj takvoj dvojnoj i dvoboinoj borbi za mir, koja očigledno počinje da preti miru. Dve velike sile u svetu dele svet na dva tabora, a preko njih, svaka kroz svoj, podvrgavajući ga i potčinjujući ga, obezbeđuju sebi preVlast, i stojeći tako jedna prema drugoj, licemerno se nutkaju na mir. I tako, borba za mir postaje agitaciona politika, kojoj, u krajnjoj liniji, mir nije više cilj. Kad se borbom za mir hoće da obezbeđuju sebi mostobrani, ·onda tu svaki čin za mir automatski postaje opasnost za mir. Živi đokaz Ovome · zbiva. se danas na zakrvavlje-

· nom flu Koreje. I zato su za nas ja-

sno licemerni, kao činovi za mir, i komedija u Štrasburgu i blef sa Štokholmom. Borba za mir se zacelo ne može voditi kroz rat za mir!

Dejstvovanje za mir, akciju za mir,

borbu za mir treba vratiti onom Pprvom, čistom obliku koji joj je od iskona dao iskreno miroljubivi čovek. čin za mir treba đa je istovremeno i dokaz za mir. Čist od svega što bi bilo dvosmisleno, potajno i sebično, čin za mir mora biti prozračan kao kristal. Ko kaže da je za mir, u istom trenutku treba to i da pokaže. Ko desnicu ne skriva u džepu, da njome iz njega izvadi pištolj, treba da je široko OtVO-. renu i pruži I meni se čini da je to danas jedino shvaćeno i na to ukazivanc u stavu koji je po problemima borbe za mir u svetu zauzela Jugoslavija. Rezolucija koju je doneo njen nacionalni Komitet pristalica mira U Bvetu, na širokom sastanku sa OJ: nim pretstavnicima našeg kulturnog | radnog života, čime je taj sastana dobilo kongresni značaj, upravo je zid uta ovakvim shvatanjima O Dri-

|F:

rodi borbe za mir. Ovo tvrđeći, ja se ne plašim da će to zvučati neskromno i samohvalisavo. Naša zemlja je savremenom svetu dala nekoliko velikih primera kako se treba boriti za neza= visnost i slobedu, kako treba dejstvovati za progres, i kojom čistotom i

beskompromisnošću fo dejstvovanje braniti i obezbeđivati. Ti primeri su danas značajni agensi u svetu. Jeđan takav agens treba da postane i postaće i naša Rezolucija za mir.

Ona je doicta jedan čin za mir koji

je istovremeno i dokaz da se mir želi. . Ona ukazuje na pretnje miru koje se .

kriju u borbi za mir koja se zasniva na podeli sveta na blokove i na uspo= stavljanj»* neravnopravnih odnosa me= đu narodima. Ali ona u isti mah traži da svaki čin za mir bude odmah i dokazan. Borba za mir svima koji istinski žele mir i za jednaka prava svih u miru. Borba za mir dokazima da se neće rat. Borba za mir čistim i otvorenim dlanovima, u kojima se ne skrivaju noževi ni bombe. Borba za mir koja pruža mogućnost da se svako kod svakoga uveri da iskreno i pouzdano želi mir. I naša zemlja je doista sebe otvorila svakom poštenom čoveku da se u to uveri. Revolucio= narna i socijalistička, preobrazivši sta= ri i izgrađujući novi život, ona mir treba, mir je njoj životni zakon, mir

je za nju životođavni vazđuh koji tre-.

ba da diše. I zato ona apeluje na ceo svet da traži i pruža, dokaze da ne želi rat:

Kadgođ je reč o pitanjima mira u svetu i problemima borbe za mir, ja ne mogu đa se otmem sećanju na jednu divnu, plemenitu reč Anatola Fran= sa, koju je izgovorio još početkom oovoga veka, u doba platonskog pacifizma. Nasuprot imperijalističkoj akslomi kojom se pripremanje rata pravđalo interesima mira Anatol Frans je rekao đa treba da se sprema za mir ko hoće mir. Mi bismo danas rekli, da se onaj kome treba mir mora da sprema za mir, da se rečima i delom bori za mir. Naša je zemlja primerno u tome položaju. I zato ona delovanje za mir shvata kao otvoreno iskreno i dokazano delovanje. Jer je svaki drukčije shvaćeni čin za mir istovremeno i pretnja miru!

BEOGRAD, UTORAK 5 SEPTEMBAR 1950 |

Nikola Martino ski: Makeđonke

Dužnost i čast

Isak Samokoviija

vjesni smo: bijemo bitku za so-

cijalizam, izvođimo Petogodišnji plan razvitka narođne privređe na= še zemlje.

Elektrifikacija i inđustrijalizacija je osnov našeg opšteg privrednog i kulturnog razvitka i napretka.

Izvođenje Plana je naša buđućnost, ogromno povišenje „standarđa našeg života, života svih trudbenika, u gradu i na selu.

Sve su naše smage, fizičke, moralne i intelektualne, u službi Plana: svi smo neumorni yadđenici i poslenici, svaki na svom sektoru rađa.

Svjesni smo: što brže izvođenje Plana, to brže i stvaranje sve jačeg i većeg blagostanja; što punije izvršenje planskih zađataka danas, to lakše i brže ispunjenje zadataka sutra.

Prvim narodnim zajmom pomogli smo proširenje Plana. Drugim narodnim zajmom daćemo Planu još većeg zamaha. Stoga je učestvovanje u upisu zajma jedna od prvih dužnosti, jedna od prvih obaveza svakog građanina FNRJ, svakoga od nas, radnika, seljaka i intelektualca.

To je dužnost, obaveza i čast.

Odvojićemo za kraće vrijeme jedan mali dio svojih prihoda i daćemo ga u zajam. To će učiniti i oni koji

imaju malo, a šta đa se kaže za one koji su uštedjeli, kojima je preteklo od zarade pošto su namirili sve troškove za življenje? Oni treba i oni će odvojiti od toga veće svote i dati ih u zajam.

Naš zajam nije kao što su bili nekadanji zajmovi u staroj Jugoslaviji.

Ovaj naš zajam „upotfrebiće se za pođizanje našeg opšteg blagostanja. Zajmovi u staroi Jugoslaviji ulagali su se u poslove za što veću eksploata= ciju narodnih masa. Tim se zajmovima špekulisalo, igralo na berzi, obarala se vrijednost obveznicama i tako se izigravao mali, sitni sopstvenik tih zajmovnih obveznica.

Obveznice našeg zajma su svetinja. Niti ima ko, a niti bi se smio naći ko da pokuša da se s njima poigra.

Svjesni smo veličine ove izgradnje i zato ćemo se naći i kod upisivanja drugog narodnog zajma svi rame uz rame: da posvjedočimo svoj patrioti-

zam, bratstvo i jedinstvo naših naro- ,

da, svoju odlučnost; da kažemo: VvOlimo svoju zemlju, za njenu slobođu vodili smo narodnooslobodilačku borbu, za njenu izgrađnju vođimo borbu za izvršenje Plana, a izvršenjem Plana stvaramo bolju budućnost, obezbje= đujemo svoju slobodu i samostalnost.

REMBRANT i Viko Červenkov

»LITERATUREN FRONT« OBJAVIO JE REFERAT VLKA ČERVENKOVA O LIKOVNOJ UMETNOSTI

VPA 8753 575 OU

ALCA Ce.

= (Karikatura Džumhura)

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

IZMEDJU RIŽANE

PRIMERAK 4 DINARA

I DRAGONJE

France Bevk

ut u Kopar velikom krivinom okružava Anglo-američku zonu 'Tršćanske teritorije, Od Senožeča do Rižane preseca je niz drumova koji u pravoj liniji vođe moru. Sa brega na Črnom Kalu pred očima se ukazuje Trst u sunčanom blistanju koje nam zatvara najkraći pristup do istarske obale, Tiho me zaboli tuđa samovolja i nepravda. Rižana — sa svojim jakim izvorčićima ispod žive stene koji daju vodu Kopru i okolini. Dolina je s desne strane zatvorena, jer uz nju grade novi automobilski put. Zato je krivina puta za Kopar povećana za nekoliko kilometara. Auto se vijugavim putem penje na visoravan na kojoj, kao prirodna tvrđava, čuči na litici slikoviti Kubed.

Tu gore ima vrlo malo plodne zemlje; preovlađuju krševite utrine sa žbunjem i požutelom fravom. Drum po, grebenu ponovo skreće moru. Otvara se pogled na dolinu Rižane i njene obronke, na rastegnute pristranke. Po dolinicama i blagim brežuljcima — vinogradi, njive i vrtovi.

Blok na granici. S osećanjem srdžbe oko prati bele međaše koji žure u dolinu i suprotnim brežuljkom preko Rožara. Po strmom klancu naniže, pa ia Sv. Amton, Pobege i Čežare —

((HHustracija Džumhura)

tiha, u suncu rasplamsana istarska seoca. Kod Bertoka se spuštamo na asfaltirani drum koji između zelene živice juri prema Kopru.

Kopar — moj stari znanac! Prošlo

je više od četrdeset godina otkako sam

tu posećivao prvi tečaj Muške učifeljske škole. Nju je Austrija odgurnula u ovaj kutak da bi slovenački đak bio što više otsečen od svojih kulturnih ognjišta. Živo mi se bude uspomene iz burnih dana borbe za slovenački nastavni jezak i za premeštanje škole u Goricu ... Iz daljine se čini da,se varoš u međuvremenu nimalo nije izmenila. Ali joj ipak poslednje godine jako menjaju starinski izgled.

S obe strane puta koji vođi u varoš, nestalo je solana koje su tu bile pre nekoliko decenija. Tamo je sada veliko sportsko igralište; niču zelena polja i vrtovi. Marljive ruke stušile su veliku kaznionu u drvoredu plafana tako da nije ostao ni kamen na kamenu. U njenim zidovima, pod fašizmom, ječao je mnogi slovenački i hrvatski rodoljub i borac za socijalnu pravdu. Danas na njenom mestu, a delimično i od njenog materijala, niču iz zemlje slovenačke i talijanske škole. U starinskoj zgradi nekadašnje učiteljske škole smeštene su slovenačka gimnazija i slovenačka osnovna škola.

Sedim pred kafanom »Loggia«. POozdravljam se sa mnogim poznanicima iz oslobodilačke borbe koji danas vode politički, ekonomski i kulturni život Žone. Posmatram trg kome je mletačko gospodstvo naročito utisnulo svoj pečat. Muzej, spomenik prošlosti, kao i poneka kuća i kamen u varoši. Centar varoši kao i nekada zagušljive ulice bez kanalizacije, mnoge kuće bez klozeta i vodovoda.

Narodna vlast se trudi da varoš ulepša i da joj stvori što bolje uslove života. Više zelenila, više vazđuha i sunca, Više higijene. već su srušeni neki zidovi koji su očima sakrivali zelene vrtiće platana, Trg ispred Okružnog odbora je mođerno uređen. Kroz izvesno vreme ovđe će zelene krošnje drveća širiti senku i hladovinu, a oči će se naslađivati cvetnim alejama. Staro pozorište je preuređeno u modernom stilu. U njemu često gostuje Slovensko narodno gledališče iz Trsta,

Uz obalu raste novi, mlađi park na mestu koje je ranije plavila vođa za vreme plime. Za godinu dana na pristaništu je izrasla čekaonica sa restoracijom za one koji putuju lađom ili autobusom. Nedograđeni »Dom fašia« pretvara se u veliki, moderni hotel, U prizemlju već posluje mođerno uređena veletrgovina »Omnia«. Uz samu obalu nastaje, pod uđarcima zidarskih čekića, nova ribarnica. U njenim prostorijama biće smeštena jesenja privredna izložba. U Semedeli, nekoliko minuta od varoši, uz glavni drum, već je sagrađena velika garaža. Kraj koparskog pgroblja raste iz zemlje povelika zgrada. od surog kamena. Veliki vinski podrum za stotine vagona vina.

Gledam i čudim se. Od mojih đačkih godina pa do oslobođenja varoš se jedva za dlaku promenila. Sada pak iz godine u godinu sve više dobija novi izgled. Spomenike prošlosti pokriva napredak koji vodi računa samo o potrebama naroda,

U barčici starog veseljaka Pjera Vozim se duž obale koja se u blagom luku proteže prema zapadu. Poslednja vidna tačka je »Runto grossOć, granica između obe zone. Čas ravna a čas strma obala, a nad njim brežulj~

: ci sa zelenim vinogradima i vrtovi-

ma. Rasturene kuće, upola sakrivene u drveću, nigde sela. Ali ipak, uvo u-– hvati usput tri imena: Ankaran, Sv. Nikolaj, Valdoltra.

Sv. Nikolaj — već đugo gođina omiljeno tršćansko kupalište. Narodna vlast ga je proširila i mođerno uredila. Ispod Kkrošnjastih topola vazđa veje povetarac poigravajući se lišćem. Dugački ređovi kupališnih kabina, tuševi sa slatkom vodom, ljuljaške, prostor za igranke, nogomet, odbojku i košarku; Porođične kućice sa verandama. Veliki paviljon za krčmu i kuhinju. Džez i zvučnik ,redovi šarenih stočića,

Devizno kupalište, prvenstveno za Trst; isključivo platežno sredstvo su metro-lire. Uprkos otvorenoj propagandi u Trstu protiv posete kupališta, ljudi se ovde tiskaju, naročito nedeljom. Priliv kupača je bio znatan i preko nedelje za vreme vrućih dana. Vrućina i dobar glas kupališta bili su jači od šovinističkih parola.

Na blagom brežuljku iznad kupališta, između grupice zgrada, podiže se prema nebu zvonik, Taj zvonik i red pinija i kiparisa potsećaju na nekadašnji manastir po kome je ceo kraj dobio svoje ime. Manastirski posed je danas u rukama radne zadruge. Kroz leje u sunčanoj jari kreću se muške i ženske ruke. Po dvorištu, između privrednih zgrada, bučno jure opaljena, polugola dečica.

U Ankaranu i Valdotri bile su velike bolnice. Posleratna nesigurnost ih je sasvim ispraznila. Jesenas će ih početi opet obnavljati. U blizini Valdoltre, preduzeće »Gradis« već je podiglo red baraka za radnike i činovnike. Sada je u Ankaranu ferijalna kolonija dece koja boluju od trahome. U velikom „mođemom paviljonu u Valdoltri našli su privremeni krov mnogobrojni nameštenici odbora narodne vlasti u Kopru. U starijoj zgradi ,koja nosi natpis »Ospedale Marino«, provode svoj odmor ljubljanski studenti iz radnih brigada koje se menjaju svake dve nedelje. Jedan paviljona oživljava dvomesečna ferijalna kolonija partizanske sirotinje.

U nekadašnjim domovima bolesnika letos je grajala, pevala i sanjarila mladost. * :

Iz Kopra automobilom preko Izole, Strunjana, Portoroza i Sočevlje u Buje, centar hrvatskog dela Zone.

Pred Izolom leže ostaci velike italijanske lađe »Rex«. Ronci je razbijaju i seku na komade pod vodom. Džinovska dizalica izvlači komađe iz vođe i stavlja ih na obalu. Čitavi rud» nik gvožđa. Vlačiocima će ga odvući u puljsku topionicu.

Drum se penje uz brežuljak i za nama kao na dlanu leži Izola. Visoki dimnjaci konzerviranje ribe. Od svih varoši u Zoni, Izola ima najviše radnika. Njihova politička svest i smisao za napredak pružaju joj, uz njen POgodni položaj, obilje uslova za uspešni ekonomski razvoj.

Polja, vinograđi i vrtovi smenjuju puste obronke, zarasle u bagrem. Ovog puta mi se Istra čini zelenijom negoli prošle godine. U nizinama, ko= je nisu suviše pogođene sušom, zemlja je obrađena vešto, baštovanski. Kad je letina dobra, Zona izvozi oko hiljadu vagona povrća. Ali se ponajčešće događa da od proleća do jeseni ne padne ni kap kiše, Letos je suša uništila doprinos krompira, Mesto četiri stotine predviđenih, jedva ako se dobije nekih stodvadeset.vagona, Ni za domaću potrošnju nije dosta.

(Nastavak na drugoj strani)

dveju velikih fabrika za

a -