Књижевне новине

J 1

3 V

KRATKE VESTI IZ IVMONTRAMSTUA

Ke.

. 40%} | Feđor Valc: Feđeriko Garsija Lorka

KNJIGA O PESNIKU GARSIJI LORKI

Istaknut! španski pisac Giljermo DiasPlaha objavio je u Buenos Airesu obimnu studiju o velikom španskom pesniku Federiku Garsiji Lorki. Autor je dao finu i iscrpnu analizu Lorkinog pesničkog dela. Blago španskog folklora, narodne pesme »kopla« i »saete«, ritam „toledskih igara »lagarteranas«, poetska sredstva Gongore — to su, po mišljenju Dias-Plahe, glavni izvori koje je sa neuporedivom darovitoŠću koristio Lorka da bi stvorio svoj jedinstveni pesnički izraz. Dramska dela Garsile Lorke autor knjige stavlja u red ostvaremja velikih španskih dramaturga, pored dela Lope de Vega, Kalderona i Tirsa de Moline.

SMRT ITALIJANSKOG PISCA CEZARA PAVEZA

Italijanski napređni pisac Čezare Paveze izvršio je samoubistvo u Torinu. Paveze je bio jedan od najistaknutijih „savremenih književnika Italije. Ove godine Paveze je dobio nekoliko književnih nagrađa za sVOja dela o životu radnika ! seljaka. Prema pisanju rimske štampe CĆČezare Paveze izvršio je samoubistvo u trenutku nervne rastrojemosti.

SPOMENIK MOPASANU

U zamku Mirortesni! u Francuskoj otkriven je spomenik Mopasanu. Tu je, pre sto godina, rođen veliki francuski pripoveđač, Ž

IZLOŽBA AMERIČKOG SLIKARSTVA U AMSTERDAMU

U nizu značajnih izložbi mođemog slikarstva, „„amsterdđdamski muzej »Stedelijk« priređio je izložbu američkog slikarstva od XVIII veka do mladih slikara, kao što su: Polok, Levin i Polonski, Na ovoj izložbi mogu se videti i dela 19 slikara naivnog stila sa Haitija: Tusena, Prefeta, Luvertira, Poasona, Angerana, Gurga i dr.

ZBIRKA BERLINSKE GALERIJE =. U AMSTERDAMU

Preko sto slika iz zbirke Berlinske galerije izloženo je u »Rijkmuzeumu« u Amsterdđdamu. Kao najznačajnija dela na ovoj izložbi nominje se dvanaest Rembrantovih OMR Lai i nekoliko dela pejsažista i žanr sli-

a holandske škole.

MEĐUNARODNA IZLOŽBA CRTEŽA U BERGAMU 'U Bergamu (Italija) priređiće se krajem septembra velika Međunarodna izložba modernog crteža. Samo iz Francuske, oko četrdđdeset slikara poslaće svoje radove na oVu izložbu, #;

PRIKAZIVANJE JUGOSLOVENSKIH FILMOVA U S.A.D.

Jugoslovenski umetnički filmovi »Slavica«, »Na svojoj zemlji« i »Živjeće ovaj narod«, kao i nekoliko dokumentarnih filmova, prikazani su u više građova Sjedinjenih Država u kojima žive naši iseljenici. Prikazivanje filmova organizovala su udru-

a Amerikanaca jugoslovenskog porekla. +

FILM O SLIKARU ANRI RUSOU

Lo Duka snimio je krateometražni film o francuskom slikaru Anri Rusou-Cariniku.

FILM O GROKU

Neđavno je u Parizu prikazan film »Doviđemja, gospodine Groku« koji prikazuje čuđesnu karijeru ovog neobičnog čoveka koji je pola veka zasmejavao evropsku publiku. Ulogu Groka tumači, naravno, slavni klaun lično.

FILM »MADAM BOVARI«

Italijanski reditelj Vinčente Mineli snimio je u Holivudu film »Madam MBovari« prema romanu Gistava Flobera. U naslovOŠ ulozi nastupa Dženifer Džons. Film

je kratkim uvodom, u kome se pojavljuje Flober, koga igra Džems Mezon.

FILMOVI O VELIKIM SLIKARIMA

Kratki filmovi o životu i delima velikih slikara postaju sve popularniji. Posle uspelog filma o Vam Gogu, francuski rediteli Lo Dika snimio je kratak film o slikaru Anri Rusou, dok je Italijan Lučijano Emer, čiji je film »Neđelja u avgustu« nagrađen na neđavnom festivalu u Lokarmnu, završio film »Goja«. Muzičku pratnju Ovog filma sačinjava isključivo gitara, na kojoj svira čuveni virtuoz Segovija.

Belgijanac Pol Hezerts režirao je film »Od Renoara do Pikasoa«,

ZIVOT OFENBAHA NA FILMSKOM PLATNU

Zivot još jednog poznatog kompozitora prikazan je na filmu. Reditelj Marsel Ašar Je snimio film »Pariski valcer«, u kome se iznosi život kompozitora Ofenbaha. U naslovnoj ulozi igra Pjer Frene.

FILM O BALETSKOM IGRAČU NIŽINSKOM

Britanski filmski prođucent Aleksanđar Pal snima film o životu čuvenog baletskog igrača Nižinskog, koji je u aprilu preminuo u Londonu. Francuski baletski umetnik Alžeranof nastupa u glavnoj ulozi. Scenario {ilma je sastavljen na osnovu bioBIE1Ne Nižinskog koju je napisala njegova ena.

n—

- Mirko Bajević: »ZEMLJA NA KAMENU«

· »Prosveta« — Beograđ 1950

Nedavno je u izdanju »Prosvete« izišla zbirka pjesama Mirka Banjevića »Zemlja na kamenu«. Ona pretstavlja izbor stihova iz čitavog njegovog dosajJašnjeg stvaranja i kao takva karakteristična je za pjesnikov dalji razvoj i pređeni put.

Ime Mirka Banjevića nije nepoznato u našoj zemlji.. Njegovi stihovi pojavili su se na stranicama naših predratnih časopisa negdje početkom tridesetih godina. Mirko Banjević je pripadao predđratnoj naprednoj poeziji sa svim njenim dobrim i lošim stranama karakterističnim za taj period našeg književnog stvaranja. | Mirko Banjević pjeva o našem radnom čovjeku u polju i rudniku, o njegovim borbama i tegobama, patnjama i nevoljama. On je u Kaknju i na Belvederu, tuguje za našim bogatim šumama i svojim stihom izražava revolt što tuđe firme odnesoše to naše narodno blago. On je u ratu, borbi i obnovi, svugdje s našim radnim ljudima. Nesumnjivo, zahvalna tematika, dostojna našeg vremena. To je ono što je pozitivno kod Banjevića i ne može se reći da nema tu i dobrih stihova koji svojom neposrednošću i svježinom ne bi privlačili pažnju čitaoca. U ovoj zbirci pjesama, po mom mišljenju, najbolje su mu stvari »Povratak iz Bosne« i »Sjena« — date iskreno, toplo i neposredno.

Ali isto tako ne može se preći ni preko nedostataka kojima u priličnoj mjeri obiluje poezija Mirka Banjevića. Njegovi stihovi su često sirovi, neđovoljno dotjerani i zato poneki put teški kao kamen i bez dovoljno ritma. Banjević, u težnji da bude što originalniji i samonikliji, često pretjeruje u traženju riječi koje su već preživjele i nisu dovoljno poznate možda ni u njegovom užem kraju, a kamoli drugdje. U Banjevićevoj poeziji ima dosta »pjega« (metričke greške, često skoro prozni stihovi, pravljenje rima bez dovoljno uživljavanja u stih, jezički varvarizmi itd.) koje kvare pjesmu koja inače ima uslova da budđe dobra.

J. Perić: Crtež

Evo, na primjer, jedne neksladne strofe koja karakteriše slabosti Banjevića kao pjesnika: i

. »Zasjekla se u Štoj, u ravnicu,-

k'o u naša rebra, fi MSN as če

i ma da Po

plovna i duboka

ona do sada,

k'o osvajač,

čitave nam baštine prebra«.

Takvih primjera ima dosta u ovoj zbirci. Potrebno bi bilo da pjesnik uloži više truđa, da više bdi nad svojim stihovima, đa ih brižljivije đotjeruje i glača. ;

; Milorad GAJIĆ

· Monografija o velikom pesniku ı velikom slikaru

! v\Radomir Konztantinović: ĐURA JAKŠIĆ, Novo pokolenje, 1950:

Rađomir Konstantinović primio se jednog veoma zahvalnog posla. Govoriti o Đuri Jakšiću bilo je uvek savremeno i dobro, a pogotovu je to Čanas. Nije li taj Đura čovek kojim se, uz najveće naše vrednosti, možemo ponositi. Slične slikarske snage u našem XIX veku nemamo, a po Ppoetskoj snazi ravan je bar dvojici trojici najboljih. Proučavati život fakvog umetnika, govoriti o njemu mladim naraštajima i rodđoljubivo je i korisno — i po našu umetničku istoriju i po naše sađašnje umetničko de-

lanje, ma u kom se vidu ono izraža-

Slavka · Vukasavljavić: „,

KADINJACA“

Tzdanje Saveza boraca Srbije Beograd 1950

Ima u našoj današnjoj lirici puno verbalne magluštine. Nisu retke pesme u kojima nema barem polovina suvišnih reči, izlišnih za jasan izraz onoga šta se imalo da kaže. Mnogi na= ši današnji liričari stvaraju bez dovoljno jakog unutrašnjeg impulsa. U mnogim. slučajevima nagomilavanje reči služi za prikrivanje besadržajnosti. Ali i među pesnicima koji imaju nešto određeno đa kažu, ima ih koji toliko kinđure smisao raznoraznim drangulijama, đinđuvama i školjkicama da jezgro. sadržine ne zrači u pravoj meri. :

I evo jedne skromne, ali jasne poeme — »Kadinjača« od Slavka Vukosavljevića. Njena „pristupačnost nije samo u motivu nego i u njegovom u-– metničkom ostvarenju, u izrazu. Najzad, ni njen motiv nije tako prost.. Radi se o prenošenju ne samo lične, subjektivne nego i kolektivne „psihoze jednog bataljona užičkih radnika metalaca, pekara, tkača — bataljona

koji je rešen đa svojevoljno izgine u .

borbi protiv neprijatelja. Krajem novembra 1941 godine čete se povlače »da nove vatre razgore«, a taj prole-

terski bataljon treba da bude njihova »poslednja brana« »dok zadnji naši u Sandžak odu«.

Na svakoj stranici moglo bi se naći po nekoliko britkih i svetlih stihova koji prodiru u dušu a da je ne opterećuju ničim glomaznim, izlišnim. Retko koja strofa u ovoj poemi ostavlja talog u našoj svesti. A to ne znači da u njoj nema složenih stanja. U batalionu je i jedan dečak. U trenucima borbe kad »kraj četiri mrtva jedan živi«, i kad neprijateljske cevi polaze pravo na šumu »malo uzdrhta dečak bled«.

I nije čudno,

(običan taster za to je malo!) srce dečaka uvek budnog Srbiji što je otkucalo.

»Kadinjači« unekoliko „nedostaje širina zamaha koja bi bila ravna veličini njenog predmeta. Ima u poemi i zastranjivanja, gubi se ponekad veza sa konkretnim. Ali se svi njeni nedostaci obilato iskupljuju lepom i toplom jasnošću izraza, konciznim smislom stiha, nenametljivim i ukusnim tonom kazivanja.

Risto RATKOVIĆ

valo. Jer je Đura Jakšić i primer i učitelj. · 0 | Trebalo je da Konstantinović prikaže Đuru Jakšića u prvom ređu mladim, skoro najmlađim čitaocima. To je očevidno u knjizi, jer se pisac starao đa i način svoga pričanja podesi za njih. Zbog mlađog čitaoca on je lepu pažnju posvetio detinjstvu i mladosti Đurinoj, obrađivši ih sa dosta pripovedačkih, literarnih. osveženja. Pa ipak, Konstantinović „nije mogao da ostane samo u granicama toga htenja. Politički i društveni život Vojvodine i Srbije Jakšićevog vremena nametnuo je piscu potrebu dubljeg zahvatanja i svestranijeg činjeničnog izlaganja. Zatc Konstantinovićeve strane o selu i palanci obrenovićevske i karađorđevićevske Srbije, ili o 1848 godini, ili o srpskom romantizmu (kome je, nužno — jer reč je o njegovom najboljem pretstavniku — posvećeno celo jedno poglavlje) zaslužuju pažnju poznavalaca toga vremena. Ali ne samo te strane. Jer, Konstantinovićeva

monografija o Đuri Jakšiću, kao celovito delo, zanimljiv je prilog upoznavanju velikog umetnika i za mlađe i za starije čitaoce.

Knjižica o životu Đure Jakšića nameće jednu misao i želju đa se ona ostvari. Đurin dvostruki život slikara i pesnika koji se međusobno dopunjuju (to uostalom nije retka pojava, od

starog Mikelanđela, preko Dantea Ga--

brijela Rozetija pa sve đo Verkora), nemirnog, malo shvaćenog i mnogo proganjanog čoveka, blagorodna je tema za veća literarna ostvarenja. Sam Đura Jakšić kao slikar, u tađanjoj vojvođanskoj i srbijanskoj sredini, traži svog romansijera. Ne bi li roman o Đuri Jakšiću sadržavao u sebi život isto tako zanimljiv kao i romani o Brajglu, na primer, o Rem-

brantu ili Van Gogu?” Svetislav MANDIĆ

Izložba „Borba španskog naroda“

Izložbu, koju je organizovao stuđentski Savez Španije, Katalonije i Baskije, smeštena je u šest malih prostorija, Odmah pri ulazu u zgradu posetilac nailazi na stihove Antonija Ma= čada:

»Duero probađa hrastovo srce

Iberije i Kastilje,

Oh! Zemlje žalosne i lepe,

Zemlje višoravni, zemlje kamenitih polja,

Građova trošnih, puteva bez kuća«.

A samo malo dalje slika Garsie Lorke, mladog i lepog, onakvog kakvog su ga fašisti streljali. I, posmatrajući ovu sliku vraćamo se u onu tešku 1936 godinu. Sećamo se one vesti u novinama: »U Granadi ubijen je španski pesnik Garsia Lorka«. Bilo je to odmah u :početku jula meseca. A posle njega palo je još preko milion Španaca. U zatvorima ih je pobijeno skoro pola miliona. Pri kraju još pola miliona prebeglo je u Francusku. Ređaju se na zidu i u sećanju slavna

imena Madriđa, Harame, Brunete. Guadalahare, Teruela i Ebra. Ono što možda ostavlja najdublji utisak na naše i inostrane brigađire koji su došli da pomognu u izgradnji Studentskog grada u Zagrebu — jeste slika razru= šenog Studentskog grada pored Madriđa, gdđe su se mesecima vodile krvave borbe između heroja i najamnika. Slike iz borbe nalaze se pored slika iz Frankovog tabora. Na jednoj slici vidimo stotine leševa, a na drugoj komisiju sa nemešanje za četvrtastim stolom kako igra poker. A zatim, nepregledne statistike: na svakih 100 škola dolazi danas 175 crkava; 62.000 učitelja od kojih neki streljani, neki otpušteni iz službe, a neki u emigraciji. Podaci o ekonomskoj krizi u Frankovom raju.

Na jednom stolu leže primerci ilegalne štampe, Oko 40 raznih novina i časopisa. Hartija je prilično loša i slova su često nejasna. Koliko to potseća na našu štampu za vreme borbe i okupacije. Tu su i listići — ilegalna štampa koja cirkuliše po španskim zatvorima, Članci su puni nađe i vere.

Iz njih izbija težnja za slobođom i ne= zavisnošću. i »Španski narod neće nikad zaboraviti dela boraca internacionalnih brigada« — to je veliki natpis nad slikom koja prikazuje interbrigadđiste u pokretu. A pored ove slike ispisani su podaci. Velikim crvenim slovima ispisana je cifra 1.500 pored imena Ju-

goslavije. ' »Kada informbiroovci tvrde da su herojski jugoslovenski dobrovoljci,

članovi internacionalnih brigada, bili pod komandom Franka i fašista, onđa

verujemo da su i ostale optužbe protiv Jugoslavije isto tako lažne i jedđnostrane«, izjavio nam je član delegacije studenata Španije, Karasker. Ova izložba je svakako doprinela boljem razumevanju između naše i španske republikanske omladine u izbeglištvu. Ona je doprinela učvršćenju prijateljskih odnosa između naših narođa, jedinstvu naprednog pokreta

u svetu. Leon DAVIČO

vr Siptarski

Treći, ovogodišnji broj časopisa »Jeta e re« svedoči o napretku ovoga prvog književnog časopisa na šiptarskom jeziku. i

Poredđ uvodnika — »Socijalistički realizam«, od M. I. Kalinjina i nešto skraćeni članak V,. Majakovskog »Kako se pišu stihovi« — časopis donosi pesmu Antona Čete — »Pao je žrtvom Mustafa Bakija«, gdđe se sa prizvucima narodne epike peva o smrti narodnog heroja. Hasan Vokši je u podužem članku detaljnije obradio život i rad ovoga prvoborca. Polemički članak Kasima Domija tretira pitanje poboljšanja književnog jezika u šiptarskoj štampi, zalažući se za unifikaciju jezika i jasnoću izraza. Pesme Sat Nokšića — »Turčin, elhamdulila!«, dodiruje pitanje mešanja vere i nacije, preko čega je, nekad, turski okupator rađio na ođrođivanju pokorenih narođa. Pesma Tahir Jane — »Domaćica«, bez većih pesničkih pretenzija, može da se i pogrešno shvati: kao apoteoza ženi-domaćici koja, zatvorena između četiri zida, kuva za muža graditelja i — rađa i cedgaja decu!

Iz svetske književnosti objavlien je prikaz života i rada V. Majakovskog i njegova pesma »Konferencijaši« u prevodu B. Mekuljija. Od jugosloven=

db dr —_ >>

Časopis „,Jeta e re“

skih pisaca zastupljen je Rađoje Domanović; pored kraće biografije o piscu, objavljena je Domanovićeva satira »Danga« u uspelom prevodu M. Krasnića. Iz albanske književnosti prof. V. Dančetović dao je opširniji prikaz velikog šiptarskog pesnika-satirika Andđona Čaka — Čajupija. Mladi početnici zastupljeni su naročito poezijom. Pored već poznatijeg Redžep Hodže srećemo i sasvim nova imena — Hiljmi Aganija, Ljatif Berišu (koji je nesumnjivo obđaren i treba mu pokloniti što veću pažnju) i isto tako talentovanog Nedžat Pustinu. Tematika koju obrađuju ovi početnici je naša nova stvarnost — bratstvo i je-

dinstvo narođa, socijalistička izgradnja na selu, itd.

Iz narodne poezije časopis donosi pesmu o Djeto-baša Muju, a koja je sada objavljena prvi put.

Najmlađi su zastupljeni sa dve veoma uspele pesme i jednom interesantnom proznom slikom.

Hronika je, kao inače, najslabiji đeo Ovog časopisa; rađena je ovlaš, bez naročitog plana. Tu je, pored kraćih i informativnih članaka, doneta kratka biografija P. Voranca — povodom njegove smrti, i recenzija na prevod Puškinove »Bajke o zlatnom petliću«.

S. H.

Jakov ili Jaša Ignjatović?

»I naš Omiljeni romansijer Jakov Ignjatović nije trpeo da ga pišu »Jaša Ignjatović«, pa kad je' đao jedan od poslednjih svojih članaka uredništvu »Javora«, bilo mu je nepravo što je urednik, me znajući to, metnuo »od Jaše Ignjatovića«, i zahtevao da se od

sad kaže »Jakova«, kao što je posle .

uvek stojalo«. (»Javor«,

1890, br, 33, str. 527). : ji

Atelje rezbarstva u Ohridu

U toku petogodišnjeg rađa Ateljea za umetničku rezbu »Andon Dukov« u Ohridu rezbarstvo Makedonije jako se razvilo. Vaspitanici škole, naslednici starih majstora i bogatih rezbarskih trađicija Makedonije, posle izra-– de nekoliko t vanica — kopija starih ohridskih i đebarskih tavanica, izradi! su kompletni salon u umetničkom

duhcrezu za zgrađu Prezidijuma Na-

vodne skunštin= Srbije i dve sobe u ”

duhkorezu: iedđnu duhu starih makedenskih sob: sa minderlucima, tava-

mima i ormarima a drugu sa svim de-

barskim elementima .noderno primenjenim opri izradi biblioteke, stola, tavanice i lamperija koja pretstavljaju umetričku duborezačku retkost i sve-

doče o tome da se u današnjim uslo-

vima rezbarstvo u Makedoniji snažno

razvija. | Posetioci jesenjeg sajma ove godine u Zagrebu imaće mogućnosti da vide ova dva umoefnička rezbarska dela koja će posle sajmn biti ir!ožena ·'u Parizu, Italiji i Americi. j N. TT.

To je napomena pod tekstom na pr= voj strani studije Jovana „Skerlića »Jakov Ignjatović« (Beograd 1904). Valjda pod uticajem Jovana Skerlića i želje samoga pisca, postepeno je iščezlo Jaša i stalno se pisalo Jakov Ignjatović, što je i pravilno.

Međutim, Jugoslovenska „knjiga, u novom izdanju poznatog Ignjatoviće= vog dela, »Večiti mladoženja«, htela da da za pravo i onima koji su Jakova proizveli u Jašu, pa je na omo= tu dela, kao i na koricama stavila Jaša Ignjatovih, dok je na naslovnoj streni knjige pravilno štampano Jakov. S obzirom na to da Jugoslovenska knjiga ulaže mnogo truda i pokazuje dobre rezultate štampajući sva značajnija dela naše prošlosti ne samo u luksuznom izdanju i specijalnom formatu, nego i sa prečišćenim tekstom i dobrim predgovorima, mislim da nije na odmet akc se na ovu grešku skrene pažnja.

| M. M, 2.

BIBLIOGRAFIJA

Franc Mering: LEGENDA O LESINGU.

Prevela Irma Lisičar. „Izdanje »Kulture« Beograd 1950, latinicom, str, 337, cema 51 din,

Borisav Stanković: NEČISTA KRV. Izdđanje »Prosvjete«, Zagreb 1950, ćirilicom, str. 238, cena 60. din.

Josip Kozarac: IZABRANE PRIPOVETKE. Izdđanje »Prosvjete«, Zagreb 1950, ćirilicom, str. 345, cena 7B din. ~

Mark Tven: SATIRIČNE PRIČE. Preveo Milan Slavenski. Izdanje »Nopoka«, Beograd 1950, ćirilicom, str. 105, cena 15 din.

ARABLJANSKE PRIPOVETKE. Preveo Stanislav Vinaver. Izdanje »Matice srpske«, Novi Sađ 1950, ćirilicom, str. 447, cena ?

D. N. Mamin — Sibirjak: HLEB. Preveo Aleksanđar Đurić. Izdanje »Kulture« Beograd 1950, ćirilicom, str. 680, cena 80 đin.

" Pridrih Engels: NEMAČKI SELJAČKI RAT. Preveo dr. Milja:: Mojašević. Izdđanje »Kulture«, Beograđ 1950, ćirilicom, str. 145, cena 24 din.

V. IL. Lenjin: SOCIJALISTIČKA REVOLUCIJA I PRAVO NACIJE NA SAMOO.:. PRREDELJENJE — REZULTATI DISKUSIJE O SAMOOPREDELJENJU,. Preveo Zvonko Tkalec. Izdanje »Kulture« Beograd 1950, ćirilicom, str. 85, cena 8 din.

Odgovorni arednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska broj ? — Btampari'a »Hurbae Beograd, Kardeljeva 81

— C–đ- Oe eo . SEMINAR ZA INOSTRANE SLAVIS NA BLEDU — Seminar za inostrane sla, viste, organizovam od strane Ljubljanskog univerziteta završio je sa rađom,. U toku tri nedelje istaknuti slavisti iz Norveške Engleske, . Francuske, Danske, Švedske SAD, Italije, Indije i Izraela, slušali su predavanja jugoslovensikh profesora uni. verziteta, stručnjaka na polju slavistike, Pređavanja su držana na srpskohrvatskom slovenačkom i makedonskom jeziku ,a po. red toga održavani su i časovi jezika za one studemte koji još nisu u stanju da sa lakoćom prate ova predavanja. Među pre. davačima bili su Dr. Melik, Dr. Tomšič, Dr. Belić, Milan Bogdđanović, Dr. Bajec, Velibor Gligorić, Blaž Koneski, Dr. Barac, Josip Vidmar i Jure Kaštelan. Inostrani slavisti napraviće desetodnevnu

turneju po Jugoslaviji koja će se završiti njihovim dolaskom u Beograd. 5. :D.

U SLOVENIJI ĆE SE USKORO ODRŽATI SEDAM KULTURNIH FESTIVALA. Organizacija narodne prosvete Slovenije priređiće u toku septembra i oktobra se. dam velikih kulturmo-prosvetnih festivala, Festivalske svečanosti održaće se na mestu gde su se hrvatski i slovenački seljaci di. gli ma ustanak pod voćstvom Matije Gupca. Istih đana na festivalu u Guštanju iz. vešće se nacionalna drama »Miklova zala« i smotra ma kojoj će, pored koruških kulturno-umetničkih grupa, učestvovati i dru. štva iz Ljubljane, Maribora, Kranja i Ce. lja. U toku festivalskih dana, u Guštanju će se otvoriti izložba privrednog razvoja Koruške u novoj Jugoslaviji. Kulturni fe. stival u movoj Gorici pada u dane proslave trogođišnjice priključenja SlovenaČkog primorja Jugoslaviji, dok će festival u Ilirskoj Bistrici biti smotra kulture i privredne „delatnosti Riječke goričke oblasti. (

»CRLJSKI GROFOVIv OD BRATKA KREPTA. — Ljubljansko pozorište za prate ko vreme prikazaće mašu domaću dramu koju je napisao Bratko Kreft. U ovom delu pisac prikazuje propast celjskih grofova-feudalaca. U prvoj polovini „nastupajuće sezone Ljubljansko pozorište će prikazivati i nekoliko dela svetske klasične drame: »Mizamtrop« od Molijera, >Doma Bernarde« od Garcia Lorke itd.

LJUBLJANSKA OPERA OTPOČELA JE NOVU SEZONU — Operom »Bajaco« od Leonkavala i »Kavalerija rustikana« od Maskania. Ljubljanska opera otpočela je svoju novu sezonu. Ove sezone Opera će izvesti i »Lujzu« od Šarpantijea, a kasnije će se prikazati opera »Deseti brat« prema romanu Josipa Jurčića, delo našeg kompogitora Mirka Polića.

STALNA SLIKARSKA „IZLOŽBA U PULI. — U Puli je otvorena stalna sli. karska izložba na kojoj su zastupljeni domaći autori iz Pile. Izložbu su organizovali Krešimir Katić i, Antonio Goglia.,

ı POSLBDNJA KNJIGA OTONA ŽUPANČIČA. — U izdanju »Camkarjeve založbe« izašla je ovih dana poslednja Knjiga celokupnih dela velikog slovenačkog pesnika Otona Župančiča. U ovoj knjizi sabrane Bu Župančičeve pesme iz zbirke »Zimzelen pod snegom« i »Zadnje pesmi«, politički govori i članci.

| POČETAK KAZALIŠNE SEZONE U ZAGREBU. — Kazališna sezona u Zagrebu započinje 10 septembra izvedbom Verdijeve opere »Otelo« Prva dramska premijera, koju će davati Hrvatsko narodno kazalište, bit će Držićeva komedija »Skup« koju je zagrebačka drama pripremila za svoj nastup na festivalu u Dubrovniku. .

POČETAK POZORIŠNE SEZONE U OSIJEKU. — Hrvatsko narodno kazalište u Osijeku počeće ovih đana novu sezonu. U ovoj sezoni prikazivaće se, pored obnovljenih komađa, premijera Držićevog dela »Skup«, »Rođoljupci« od Sterije Popovića, »Povlačenje« od Mirka Božića i »Male lisice« od Lilian Helmam. Na repertoaru opere pojaviće se premijera »Figarove ženidbe« od Mocarta, »Pikove dame« od Čajkovskog itd. |

ši FILM O INOZEMNIM BRIGADAMA NA STUDENTSKOM GRADU. — Ekipa »Jadram-filma« počela je snimanje kratkometražnog dokumemtarnog filma o inoz

brigadama u Studemtskom građu kraj Zagreba. Film će prikazivati svakodnevni život inozemnih „brigadista na gradilištu, njihov kultumi rad, posjete tvomicama, Ustanovama i radmim zadrugama i zabavni život studenata u slobodno vrijeme.

BALETSKA ŠKOLA U SARAJEVU. Ove godine počeće rađ Srednja baletska škola u Sarajevu. Nastava će trajati šest godina. Glavni predmeti biće klasični balet, istoriske igre i ritmika, a učiće se i predmeti iz muzike i pozorišta.

SEMINAR ZA ZAŠTITU KULTURNO= ISTORISKIH SPOMENIKA. — U Sarajevu je održam seminar za zaštitu kulturmo-U-. metničkih spomenika koji je pohađalo preko trideset poverenika iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore. Makedonije i sa Kosmeta. Na teoretskim i praktičnim časovima seminara poverenici su se upoznali sa sistemom rada na čuvanju, sakupljanju i POO BS kulturno-istoriskih „spomec-

UMETNIČKE ŠKOLE U VOJVODINI. Na teritoriji Vojvođine radi trinaest umetničkih škola, U nižim i srednjim muzičkim školama, školi za primenjenu „luumetnost, državnoj pozorišnoj i srednjoj „baletskoj školi, mlađi ljudi iz Vojvodine koji imaju talenta za jednu ođ ovih grana umetnosti spremaju se za svoj buđući poziv. H

"KULTURNI FESTIVAL VOJNIH JEDINICA U VOJVODINI. — U svim vojnim jedinicama na teritoriji Vojvođine pripre« ma se veliki kulturni festival koji će se uskoro održati u Novom Sadu. U takmičenju pred festival učestvuju stotine đramBg folklornih, muzičkih i drugih sekcija. ;

NOVI STUDENTI LIKOVNE AKADEMIJE U BEOGRADU. — Akađemija likovnih umetnosti u Beograđu, posle zaviršenih prijemnih ispita, primila je 40 novih studenata i to 30 na otsek za nastavnike i 10 na slikarski otsek.

Akademija likovnih umetnosti, koja će početkom školske gođine imati sto šezđeset studenata, dala je u toku bposleratnih godina đeVedeset i četiri svršena učenika. Mnogi od njih već su skrenuli pažnju na sebe svojim. rađovima, a devet mladih Umetnika primljeno je u majstorske rađio“

nice vajara Tome Rosandđića i slikara Mila Milunovića.

| Redđalccioni odbor

Fran Albreht, Jovan Boškov· ski, Joža Horvat, Dušan Ko

· stić, Tanasije Mladenović, Jovan Popović, Mehmed Selimo vić, Petar Šegedin, Risto To šović., .

PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE Za našu zemlju na 3 meseca 50 dinara, na 6 meseci 95 dinara i na gođinu dana 190

đinara

Za inostranstvo: na 3 meseca 65 dinara na 6 meseci 130 đinara i na godinu dana 260 . dinara } ' Rekopisi se ne vraćčaja. „Broj čekovnog računs 101-903305% Poštanski fab 61