Књижевне новине

Tea.

KRATKE VESTI I/ IVOSTRAVNTVA

Senha'

Saat

Stenđal, A. đe Vinji, Humbolt I Tajaran (detalj sa gravure »Salon barona Žerera«, objavljene u »Porodičnom muzeju« 1057)

IZLOŽBA POSVEĆENA USPOMENI STENDALA U PARMI

Krajem septembra biće u Parmi priređena izložba „posvećena 'uspomemi pisca »Parmskog kartuzilanskog manastira«, Na izložbi su sakupljeni Stendalovi rukopisi, retka izdanja njegov:h dela, zatim portreti, minijature i gravure koje osvetljavaju odnose Stendala sa Italijom i Parmom. Svečanosti prilikom otvaranja izložbe prigustvovaće odlični poznavaoci Stemdala Adela Luiđi, Foskolo Benedeto 1 Žan Luj Vodoaje.

* · ISTORIJA ENGLESKE UMETNOSTI

Dž. Ivens objavila je u izđanju Oksfordskog „univerziteta »Englesku „umetnost, 1307—1461«. Ova knliga pretstavlja deo velike istorije engleske umetnosti koju će u više svezaka štampati Univerzitet u Oksforđu. * LIRSKI PESMICI OD BLEKA DO HARDIJA

Odlični poznavalac engleske poezije H. J. C. Orirson izdao je antologiju »Lirskih pesnika ođ Bleka đo Hardija«. U antologiju su unete i pesme manje poznatih pesnika kao što su Bedđes Darll i pesnik-seljak Kler, to

ENGLESKA MUZA

Autor antologije engleske poezije u Šest svezaka O. Eitn objavio je ponovo pregled engleskog pesništva do 1930 pod naslovom »Engleska muza•. Pri izboru pesama Eltn je veću pažnju poklonio formi 1! sadržini pojedinih pesama, nego istoriskom razvovoju poezije. #

SEKSPIROV ZBORNIK

U Londonu je izašao iz štampe Šeksp!rov gmbormik (Shakespeare Survey II), Tema ove ugledne godišnje publikacije je Šek-

ir kao čovek i pisac. Glavni članci u zborniku imaju za predmet: uticaj Šekspirove lektire na njegovo delo; diskusiju o najnovijim teorijama o hronologiji Šekspirovih dela; uticaj građanskih nemira 1607 na »Koriolana«itd. Zbornik takođe sadrži prikaze najznačajnijih pretstava Šekgpplrovih komada kao i pregled studija posvećenih velikom „piscu u toku protekle godine. e

MONOGRAFIJE BELGISKIH UMETNIKA

U Brislu izašla je iz štampe prva serlja monografija „belgiskih umetnika, Svaka sVeska sadrži desetak stranica predgovora i dvađeset i četiri reprođukcije. Pisc1 monografija su istaknuti valonski i flamanski kritičari i istoričari umetnosti.

POZORISNI ROMADI LILIJANE HELMAN SNIMLJENI ZA FILM

Posle filma »Male lisice«, snimljenog prema istoimenoj drami Lilijane Helman, sađa je prerađena za film i njena drama »Komad ščume«, oštra kritika američkog građanskog društva. U glavnim „ulogama nastupaju Frederik Merč i En Blajt.

* »OMNIBUS FILMOVI«

»Neobične priče« Edgara Alena Poa prenete su na {film koji se sastoji od više epizođa. Reditelj filma, koji je snimljen u Parizu, je Žan Fore. Ovakvi filmovi od više delova, noji često nemaju veze među sobom po ličnostima i sadržaju, nazvani su na Zapađu »omnibus-filmovi«. Prvi ovakav film, sastavljen od šest raznih priča iz borbe protiv fašizma, snimio je 1945 gođine Italijan Roselini pod naslovom »Paisa«.

U Engleskoj, nekoliko pripoveđaka Somerseta Moama takođe je snimio#u istom okviru, pod naslovima »Kvartet« i » Trio.

* : FILM »ODISEJA«

Ređiteli G. V. Pebst počeo je u Italiji gnimanje filma u bojama, »Ođiseja«, Dprema Homerovom epu, Ulogu Penelope igra Adviž Fejer. Pebst se nije mogao doslovno držati Homerovog teksta, jer bi se onda Penelopa pojavila tek pri kraju filma. Film se snima na ostrvu Jskiji kod Napulja, gde ma prostoru od pet kvadratnih kilometara postoji ogromna raznolikost pejzaža, koja omogućuje prikaz čitavog Odisejevog putovanja, *

FILM »RI BLA« __ Francuski književnik Žan Kokto prerađio je za film dramu »Ri Bla« od Viktora M Zan Mare nastupa u dvostrukoj ulozi Bla 1 don Cezara od Bazana, a Danijel e igra ulogu kraljice. Film je režirao viva LOOK štampa se maročito

povoljno izražava o muzici filma koju komponovao Žorž Orik. OV. * FILM O MIKELANĐELU

Robert Flaerti, jedan od istaknutih svetskih reditelja, tvorac {ilma »Tabu« i »Eskim Namnuke«e, završio Je snimanje filma o Mikelanđelovom životu i radu. U filmu, koji nosi naslov »Titan«, prikazana su čuvena Mikelanđelova dela »David«, »Mojsi-

je» »Grob Medičija« i druga,

(Crtež Vere Imbarđe)

Slobodan

„PUT U SVJE

Dečja poezija pokazuje epske tendencije. Lirska pesma koja je uobličavala doživljaj gubi se i sve se više pokazuje težnja da se obuhvati čitav jedan peniod života ljudi, gradova, se-

· la i čitav niz problema. Zato je danas najčešći oblik, priča u stihovima, pa još širi — poema koja često obuhvata problematiku toliko široku i obimnu da bi mogao da se napiše roman. Ta širina, s jedne strane, donosi veće obuhvatanje problematike, a sa druge strane, pretvara pesmu u razvučenu anegdotu, poetska ekspresija postaje bleda a stih aljkav, monoton i banalan, ma da se često pokušava da se razbijanjem i menjanjem ritma, ublaže i otklone nedostaci.

Poema zahteva i po svojoj formi i po sadržini mnogo više no jedna kratka lirska pesma — traži suvereno vlađanje stihom, traži duboku i snažnu poetsku ekspresiju. traži snagu da se i formalno i sadržajno savlađaju veliki planovi kompozicije i forme. Za to je potrebno i veliko iskustvo i unutrašnje bogatstvo izraza. Najzad taj oblik ne odgovara svakome pesniku i što bi mogao dobro poetski da kaže u lirskoj pesmi, to se u poemi pretvori u suvu, rimovanu prozu. Moglo bi da se postavi i pitanje: da li je to jedini put kojim treba da ide naša dečja poezija? To ne znači da treba napustiti veće pesme i poemu, ali isto tako dečji pesnici treba da neguju i kratke lirske pesme koje će deci da govore toplo i blisko o onome šio VOle i žele.

Velike forme koje se neguju u dečjoj poeziji neminovno nameću, pošto su to ustvari priče u stihovima, pouku koja nije uvek bliska deci, jer je data bez topline, obično slabim stihovima i banalno. Mi smo se posle rata oslobodili pedagoga — patentiranih pisaca za decu i pojavio se čitav niz dečjih pesnika i pripovedača koji imaju talenta, osećaju decu i umeju da im govore, ali je njihov put jednostran: svi hoće deci da kazuju kroz priče u stihovima i poeme.

Slobođan Galogaža u svojoj poemi za decu »Put u svjetlost« prišao je velikom problemu i pokušao đa obuhvati čitav život našega sela, sve promene koje se dešavaju u njemu, sve suprotnosti koje se pojavljuju, i borbu koja se vodi za novi socijalistički život. Tu su na jednoj strani zadrugari, frontovci, pioniri i udarnici, a na drugoj kulaci, seoski bogataši i mlinar. Jedni se bore da izgrađe uslove lepšeg života za sve, a drugi samo.za sebe. U toj borbi pobeđuju oni koji grade život za sve: Osniva se radna zadruga, podiže električna centrala, selo dobija svetlost i nagoveštava se da će se izgraditi zadružni dom.

To je ideja Galogažine poeme »Put u svjetlost«. Ona zaista daje našu stvamost, jer obuhvata gotovo, celokupnu problematiku sela. Širina motiva imponuje kad se pročita poema;

pesnik nije bežao od problema već,

naprotiv tražio je probleme, gomilao ih je i hoteći da napravi jednu veliku fresku života sela koje se menja u novim uslovima. Ali taj veliki motiv

· Galogaža-

TLOST"

A x*

traži i veliku formu i veliku kompoziciju i snažnu poetsku ekspresiju.

Mi smo podvukli da je Galogaža široko obuhvatio život sela, ali on je u poemi slikao crno-belo, u njegovom selu gotovo nema borbe, napredni ljudi su za sve što je dobro, oni osniva-

ju zadrugu, podižu centralu, itd. Sa druge strane, kulaci su crni i slikani su banalno. Mnogi podaci koji su dati nisu poetski oživljeni, jer nisu vezani za čoveka koji je gradilac toga novog života, već apstraktno za pionire, zadrugare itd. I tako umesto da doživimo čoveka, mi imamo opšta mesta koja su nam poznata iz štampe. U poemi nije dovoljan podatak već se traži doživljaj ,umetničko oživotvorenje, Galogaža daje veliki broj činjenica, ali njegova poema deluje u celini hladno i suvo, jer ljudi i događaji nisu poetski oživljeni. Galogaža to oseća i na nekoliko mesta pokušava da imenima pionira oživi akcije o kojima priča; ali ,kao što je Savez pionira apstrakcija tako su i imena pionira koja pominje samo imena, a ne živi Dpioniri. U većini slučajeva govori se uopšte o događajima i oni nemaju poetsku vred nost.ni kao ekspresija, ni kao slika, ni kao ritam. Na primer stihovi:

Zalud kruže takvi glasi. Selo se je složno svilo da sve buđe kako treba onotššto je naumilo.

Ide se često u banalnost koju ne može đa spase ni pričanje o najznačajnijim događajima u selu, jer njih ne oživljuje snažan poetski izraz.

Drugi problem je slikanje odnosa u selu. Prikazivati danas selo nije 1ako, jer u njemu postoji stalna i neprekidna borba i unutrašnja i spoljna. U Galogažinoj poemi, kao i u nekim drugim koje su objavljene u poslednje vreme, daje se sve to u najgrubljim potezima: đovoljno je samo da neko predloži zadrugu, pa da svi u nju stupe, da pomene centralu, pa da je grade, itd. Prirodno đa se u poemi prave veći skokovi, da ne postoji mogućnost za psihološku analizu, ali pesnik mora da nađe mogućnost da poetski prikaže tu borbu.

Velika iđeja od koje je pošao Galogaža u poemi »Put u svjetlost« ostala je samo ideja, a sadržina poeme traži mnogo snažniji poetski izraz. Ali ovo nije slučaj samo sa Galogažinom poemom. Ta činjenica može da se konstatuje i u drugim tekstovima: đaje se veliki motiv u nesavlađanom Obliku i u jednoj formi koja ne odgovara ni motivu ni sadržini.

Treba podvući da u Galogažinoj poemi ima delova i stihova koji imaju svežine 1 neposrednosti, ali oni su retki i pojavljuju se onđa kad Galogaža daje štimung ili deskripciju pejsaža. To pokazuje da je poema, ovako široko zamišljena, bila iznad izražajnih moći Galogaže, a sa druge strane da je Galogaža malo rađio da rotpuno savlađa veliki motiv i da ga poctski uobliči.

. Milivoje RISTIĆ

Izložba, dubrovačkog slikarstva

(Nastavak sa prve strane)

stva, Ne bi bilo ni malo pretenciozno kazati da je to jedno od značajnih djela renesansnog slikarstva uopće,

Drugo djelo Božiđarevića je triptih u crkvi na Dančama. U sredini je Marija na prijestolju s djetetom Isusom koji u ruci ima grozd i tri klasa pšenice, a na podnožju prijestolja kleči mali sv, Ivan, Lijevo je papa sv. Grgur, a desno poznati prizor sV. Martina. U timpanonu je »Kristovo raspeće«. Na podnožju je predjel sa tri manja prizora. Ovo djelo naslikano je 1517 ,dok je oltar u dđominikanskom kapitulu izrađen 1513. Kompozicija na Dančama signirana je ovako »MCCCCCNXVII, MENSIS FEBRUARIL NICOLAUS RHAGUSINUS PINGBBAT« — Ovom skromnom Oznakom izgleda da je majstor htio kazati svoju posljednju riječ. Nigdje na njegovim ranijim djelima. nema tako jasne oznake. Kao da je naš umjetnik želio naglasiti: »To je moje životno iskustvo i tako sam doživio svijet«, Ovdje se zaustavio posljednji put pred čovjekom .Figure su prikazane realistički i &V. Grgur & lijeve strane pretstavlja, kao i ostale njegove figure, obična starca, đok scena sv. Martina na konju i prosjaka pretstavlja odnos istinski vjerno i ljudski. Akorđe boja ove slike čine najsuptilnija sivila koja dominiraju, dok lju-

bičasto-crveni zvukovi izlaze iz ma-

njih dijelova draperija. Zlatna pozadina &a lijeve i đesne strane zatvara figure ,ali i svijetli prigušenom vatrom. Centralni dio ima prozirnu plavkastu pozadinu. Ova muzika prekidđana je sa ponekim bljeskom zlata

na draperijama koje su išarane crven-

kastim ormamentima. Za razliku od kompozicije u #kapitulu, ovo djelo

znači završetak Božidarevićeva Opu-

LRBM

Još tri djela koja prethode opisanim dvama oltarima su »Navještenje« iz godime 1513 u riznici dominikanskog samostana, triptih u franjevačkom samostanu na Lopudu, i triptih sa sv. Vlahom u crkvi dominikanaca u Dubrovniku.

Sa ovih pet djela Nikole Božidarevića renesansa u Dubrovniku dostiže 'wrhunac, Djelima Nikole Božidarevi·Ča naše renesansno slikarstvo ulazi u red „najvećih dostignuća tadašnjeg vremena . :

Djela dubrovačke &likarsške škole razlikuju se bitno po tome što su ovi majstori unosili više doživljaja i afirmirali svoj odnos prema životu, dog je goli zanat bio potisnut pod vizijom i čistim stvaralaštvom.

Ova izložba ,prva u našoj historiji, stoji kao dokaz o visokoj umjetničkoj kulturi naših narođa. Izložena djela su nesumnjivo »pares inter pareš« u kompleksu stvaranja ostalih evropskih naroda, ali u suštini ona su za nas svakako značajnija, Ona su morala nicati iz velike kulturne potrebe pod izuzetno teškim prilikama. Vječno u napetosti i na braniku civilizacije, naši narođi borili su se za vlastitu i sveopću slobodu, ali pri tome oni &u stvarali nezavisno i svoju kulturnu historiju. Da je to tako poazali su naši majstori i onđa kada su

stvarali, jer su stvarali djela koja imaju vlastitu riječ. I zaista, ova djela u našem kulturnom naslijeđu pretstavljaju dokaz da je ovdje i na ovim

obalama živjela uvijek ljudska misao i da nikada naši narodi nisu prestajali živjeti vlastitim visokim Kkulturnim životom, I ako se nužnošću komparacije sagleda u čitav kompleks zbivanja, neminovan je zaključak da su naši narodi ostali čvrsto na vlastitim pozicijama, i ma da često osamljeni, stvarali su uvjete i tradiciju.

U dvoranama umjetničke galerije u Dubrovniku, sakupljena. na jednom mjestu prvi put, ova djela povezana međusobno čine organsku cjelinu i logičnu razvojnu nit. Iz distance vremena i danas iz njih zrači život. To je život vlastitih poniranja u istinu, a u estetskom pogledu neslućen doživljaj.

Branko ROVAČEVIĆ

· Mil Nožinić:

„DEMONJA

U izdanju »Novog pokoljenja« Oobjavljena je prva knjiga Milana Nožinića — »Demonja«. Pojava ovog djela, koje prelazi okvir kronike, pretstavlja ozbiljan pokušaj u našoj literaturi.da se obradi lik heroja — borca Oslobodilačkog rata i da se istovremeno, na manje-više , umjetnički način, prikaže zbivanje čeirdesetprve i kasnije na jednom isječku našeg oslobodilačkog fronta.

U Nožiniću je dugo zrela misao đa uvede u našu kulturnu istoriju borbu šamaričkih partizana i valovite banijske brežuljke«. Nezadovoljan onim što je neposredno poslije oslobođenja, 1945 godine, napisao o banijskom borcu Nikoli Demonji, on razrađuje icmu, daje joj širi, epohalniji značaj. Pri tome on ne ide, iako mlad i nedovoljno iskusan, lakšim putem — ne registrira prosto događaje, ne pribjegava suhoj deskripciji borca Demo-

nje i, uopšte, događaja. Upravo su-.

protno tome, sa stranica njegove knjige osjeća se cjelokupno zbivanje i atmosfera, dijalog je u njega živ, njegove ličnosti, bez obzira na to što se pisac ponekad i suviše kruto drži vremena i događaja, stvarne su, uzete iz samog života, rijetko patetične.

U »Demonji« će se naći lijepih, literarnih opisa, koji ponekad gube na vrijednosti zbog nedovoljne preciznosti, šturosti rečenice, oporosti izraza ili čestog ponavljanja epiteta (»rodna«, ili na primjer, suvišno ponavljanje

»veli«, »kaže« u pričanju malog Miloša o mučenju i masovnom ubijanju ljudi i. žena u glinskoj crkvi, što umanjuje tragičnost kazivanog momen= ta).

Nožinićev »Demonja« ne može se ni u kom slučaju usporediti sa standardizovanim delima pisanim na istu ili sličnu temu. Ovdje je pisac aktivni učesnik, suborac Nikole Demonje, Vasilja Gaćeše i drugih. On ne konstruiše, ne radi prema već utabanom šablonu. Ne, on to nije ni mogao da učini. Pisac je osjetio i proživljavao iz dana u dan svu stravičnu grozotu ustaških pokolja, pronikao u dubinu kolektivne psihe šamaričkog zbjega i banijskog borca i to jednostavno i vjerno bilježi. Njegovi partizani ili borci na pozadđinskom frontu nisu iđealizirani likovi, oni su dati vjerno, vedri i borbeni, onakvi kakvi su i bili.

Teško je dati zbivanje četrdesetprve — kasnijih godina u našoj zemlji, pa i u jednoj našoj pokrajini. Nožinić

. nije prezao od toga posla, nego je sa

širokom koncepcijom, kao rijetko tko u našoj poslijeratnoj književnost, uspio da nam pruži neposredno cjelovitost zbivanja, sa puno lokalnog banijskog kolorita.

Ovo Nožinićevo prvo djelo zaslužuje pažnju. U drugom dijelu »Demonje« on će, sasvim vjerojatno, ne gubeći se u sporednim detaljima i bruseći svoj stil i misao, dati još vrijedniji prilog našoj literaturi. Mile JOKA

0 pismu strmih riječi ijimena u ndS0] Sf(mpl

Transkribovanje stranih riječi i imena pretstavljalo je uvijek vrlo važan problem za našu štampu, i ono do danas nije riješeno na zadovoljavajući način.. Mnogo se griješilo, ali se i opažalo da neki listovi i časopisi nastoje pisati strana imena i riječi dosljedno, izabravši ili fonetski ili OrtoOgrafski način pisanja.

Međutim, neki naši dnevnici nisu tom problemu poklanjali dovoljno pažnje, ostavilo se svakom autoru članka da piše kako zna i umije, a da redakcija nije ni ispravljala griješke niti se brinula barem o nekakvoj dosljednosti koju bi u listu trebalo stalno poštovati. Zagrebački »Vjesnik« je u ovom nemaru (a ovakav nemar stranci, kad se rađi o njihovim imenima, ne smatraju nemarom nego neučtivošću) otišao suviše daleko, Reportaže Živka Vnuka »Na britanskom otoku«, na primjer, imaju mnoštvo hibridno i krivo reprodukovanih engleskih imena, izraza, čitavih reče-~

nica pa čak i dijaloga. Vnuk riječi i |

pasuse engleskog teksta čas transkribuje na fonetski način, uklonivši iz njih svaku sličnost sa onim što u engleskom jesu, a čas ih daje sa »izVOTnom« engleskom ortografijom, koja ima taj nedostatak da nije engleska, Vnukove reportaže su brojne i duge, pa bi nas daleko odvelo da se pojedinačno zabavimo njegovim nedđosljed= nostima i griješkama, koje je autor mogao vrlo lako izbjeći da je pisao svojim jezikom, jer mu engleski umeci nisu ništa doprinijeli živosti pripovijedanja, a njegov su tekst opteretili, pored ostalih, još jednim nedostatkom.

Da bi pokazali da je takovo nepoštivanje tuđe ortografije „»Vjesniku« svojstveno, dosta je đa se zaustavimo na njegovom broju od 1. rujna o. E. Tu ćemo se sa manje truda i čitajući samo jedan broj, moći lakše uvjeriti kako se bezobzirno i maćuhinski postupa sa stranim jezicima i, što

„Maša“ „knjiga“ u nrodaviligama „Maša“ kniiije“

Državno kKnjižarsko-trgovačko preduzeće Bosne i Hercegovine »Naša knjiga« ima svoje vrlo lepo uređene prodavnice po skoro svim sreskim mestima republike Bosne i Hercegovine. Prolazeći nedavno kroz Bijeljinu, kulturni i privredni centar Semberije, navraftio sam u tamošnju filijalu »Naše knjige« u želji da kupim poslednji broj »Brazđe«. Moram priznati da sam bio dvostruko iznenađen. Nisam dobio ni novi broj »Brazde« ni novija izdanja bilo sarajevskih, bilo beogradskih i zagrebačkih.izdavačkih pređuzeća. S druge strane, na najistaknutijem mestu knjižare, kod samog ulaza, postavljen je na uvid kupcima, veoma dobro sortiran čitav jedan poveći raf pretrpan knjižicama vrlo sumnjive vrednosti. To su neka petparačka izdanja »za narod« još iz predratinogm perioda, kojima je »usrećivala« narod

' neka knjižara iz Pančeva koja se —

da ironija bude veća — zvala »Napredak«! Kroz svoje »biblioteke« (kao što su »šaljivi monolozi«, »dijalozi i scene« itd.) ova pančevačka knjižara servirala je narodu i takve »knjige« kao što su (habrajam redom. po broju izdanja) »Oh, te žene!«, »Tašta je kapitulirala«, »Moric u kinematografu«, »Posle medenih nedelja«, »Gospa Perka kao sifražetkinja«, »Loža broj 10«, »No, ja sam dobro pazario!« »Posle bala« itd. itd.

To su naslovi ovih »knjiga« koje u

pojedince još teže pogađa, sa stranim ličnim imenima.

Jedan od onih koji su dosljedno pošli stopama Živka Vnuka je i R. Zvrko. Deveta šahovska olimpijada i šesnaest nacija koje na njoj učestvuju pružile su mu obilatog materijala za sakaćenje imena učesnika. Da navedemo jedan primer: američki majstor Reševski promijenio je u jednom broju kroz tri stupca četiri puta svoje ime. Najprije se zove Reschevski, pa malo »amerikanskije« Reshevski, zatim Reshevsky (što je pravilno) i na kraju, u »engleskom« kontekstu, da bi ime dobilo još više amerikanski izgled, Zvrko mu velikodušno daje i jedno »duplo ve« i zove ga Reschew= ski. Poslije svih tih nagađanja niko nas ne može uvjeriti da Zvrku nije bilo lakše napisati lijepo Reševski i ići tako do kraja, ako već nije mogao nikako usred Dubrovnika doznati kako se američki majstor zove, što mu je, ako ništa drugo, a ono učtivost prema strancima nalagala. Kako je prošla ona masa ostalih „takmičara, nije teško pogoditi.

Drugi propust, na koji se ređakciji »Vjesnika« mora ukazati, jest pisanje čitavih rečenica na najrazličitijim jezicima, koje pisac članka uopće ne poznaje; strani tekst niko ne ispravlja

· i redakcija ga onako kako ga primi

1950 godini nudi našim ljudima jedna ·

knjižara koja na svojoj firmi nosi ime »Naša knjiga«!

” Možda drugovima iz ovog preduzeća ne bi trebalo ni postaviti pitanje da li je to što oni prodaju narodu zaista naša knjiga, i da li je to uopšte knjiga.

D. A.

e i 3 i ; LI —_—_—— ——— | _ —— ——r——— Kg: aa iOdgovorni urednik: Jovan Popović, Beograd, Prancuska broi 1 — Stampar)a »Pvrbaa Beograd, Rardeljeva 3L

jednostavno pušta u slog. I tu je Vnukov primjer u izobilju negativno djelovao. U istom broju »Vjesnika (na 3 i 4 strani) možete lako naći ovakvu »rukovet« izabranih griješaka u originalu . R. Zvrko na trećoj strani, engleski: »New York! Imate vezu sa Hotelom Excelsior. Mister Reschewski,

pleas (mjesto: please), New York coling (mesto cqallng).« Zatim francuski: »Qui atende (mjesto:

entend ili attend) Paris?«, i, na kraju je jedan Argentinac progovorio falijanski (nije nam jasno zašto; da nije R. Z. pomiješao španjolski sa talijanskim?) »Prego, Buenos Aires.« Ali to još nije sve. Opet u istom broju, na četvrtoj strani, nailazimo na još goru griješku. Ante Ungaro, pišući repor= tažu o radu stranih brigadista na Studentskom' gradu, ne zadovoljava se time da riječi vijetnamskih omladinaca reprodukuje svojim jezikom, već i on hoće, valjda radi živosti pripovijedanja, da umetne i pokoju francusku riječ, pa potpuno mimo piše da je Vjietnamac zapitao »drugarskim, brižnim tonom« našeg zidara: »Camarade, est-ce que tu es fatigant? (mjesto: fatiguć) a ređakcija kao da je htjela tu upadljivu griješku što bolje istaći, lijepo ju je uokvirila i postavila kao naslov čitavom odlomku. Mi sme, naprotiv, čvrsto uvjereni da vijetnamski omladinae, koji je iz svoje daleke „zemlje došao da gradi našu domovinu, nije nikako mnamjeravao reći, niti je rekao našem čovjeku: »Druže, da nisti ti »gnjavator«?« Vojmir VINJA

BIBLIOGRAFIJA

K. Marks: KRITIKA GOTSKOG. PROGRAMA. Tzđanje Cankarjeve založbe Ljubljana 1950, na slovenačkom jeziku str. 40 cena?

Fridrih Engels: O »*SAPITALU« KARLA MARKSA. Zbornik. Izdanje Cankarjeve založbe, Ljubljana 1950, na slovenačkom jeziku, str. 140, cena?

Josip Broz Tito: UPRAVLJANJE GOSPODATRSTVA PO DELOVNIH LJUDEH. Izdanje Cankarjeve založbe, Ljublja na 1950. /

Žan Žak Ruso: EMIL ili O VASPITA-

_ NJU. Preveo s francuskog Dušam Tamin-

džić. Izdanje »Znanja« Pređuzeće za udžbenike Narodne Republike Srbiie, Ben grad 1950, ćirilicom, str. 494, cena?

(Crtež Feđora Valća)

KI — ——____

IZDAVAČKA DELATNOST »POLBEHTA« ŽI Izđavačko pređuzeće Centralnog komiteta NO BiH »Polet«, za nešto više od godinu dana svog postojanja, izdalo je niz dela, domaćih i stranih pisaca.

Samo u toku ove godine »Polet« je izđaa ; 15 dela, dok se u štampi nalazi 13, a u i pripremi za štampu pet dela. “

Velika potreba koja se oseća za dđečjom ! literaturom usmerila je delatnost »Poleta« | na objavljivanje literature za naše naj. | mlađe. Štampan je »Dječak Moti« od Ša. loma Alcjhema i »Srebmi papak« od P, Bažova. Uskoro će izaći iz štampe bajke za decu »Zlatni vjenčić« od Vlađimira Cer. keza, »Priče u slikama« po Sutejevu, pr] povetka »Maramica« ođ Alekse Mikića i »Zlatorogi jelen« — priče severnih narođa,

Delatnost »Poleta« naročito je posvećema izdavanju dela mlađih pisaca. Već su štampane pripovetke Emilije Stijačić »Nekrčenim putevima«, »O književnom izrazu« od Čedomira Kisića, »Stihovi« Josipa Lešića i zbirka pesama »Sjećanje« odđ Brate Pavlovića.

'U pripremi za štampu je kmjiga »Svjetlost u kasabi« ođ Derviša Sušića, zbirke pesama »Na putu« od Radivoja Papića, pripovetka »Odred Gojke Suvače« od Riste Trifkovi« ća, »Oluja«, roman iz Narodnooslobodilač< kog rata od Ahmeta Hromadžića, bajke za decu »Srebrenov pir« od Hamze Huma, i zbirka pesama Slobodana Markovića »Orao nad žicom«.

NOVA ARHEOLOŠKA NALAZIŠSTA U KONAVLJU — U blizini mesta Močici 1 qu drugim krajevima Konavlja, grupa arheologa i istoričara iz Dubrovnika otkrila je . veliki broj kamenih mogila iz preistoriskog doba. Naučnici smatraju da se verovaino radi o ostacima grobnica starih stanovni“ ka ovih krajeva. Osim u Konavlju ovakve mogile pronađene su i u srednjem · „đelu poluostrva Pelješca.

TSKOPAVANJA NA CRKVINI KOD TBLAŽUJA — Na Crkvini kod Blažuja (okos lini Sarajeva) izvršena su ovih dana otkopavanja jeđnog dela crkve za koju se, po fragmentima kamenih ukrasa, misli đa ja sagrađema megdđe u XIII veku. Poređ ka« ' menih fragmenata, pri otkopavamju rušes ' vina pronađemo je mekoliko movčića, kao i delovi staroslavenskih lonaca.

* i

ALBUM MARBEDONSKIH USTANIKA! TI REVOLUCIONARA — Naučni institut za macionalnu kulturu makeđonskog mnarođa izđao je album sa sto peđeset umetnički izrađenih slika i kratkih biografija majpo= znatijih makedonskih ustanika i revolucio= mara. Album je izdat u ređakciji Georgi Abadžijeva i sastavljen je iz tri dela: ustanici, hajđuci i revolucionari. U prvom delu, u slikama i tekstovima obrađeni su likovi tridesetpetorice istaknutih makeđonm= skih ustanika-boraca za macionalni preporod svoga naroda. U ovom delu albuma koji govori o hajđucima oživljeme su uspo= mene na Stojana vojvodu, Kone Pavla, Tlju vojvođu i druge narodne junake 'Treći deo albuma posvećem je makeđonskim macios nal-revolucionarima, ljudima Koji su stva« rali nacionalno-oslobođilački pokret makedonskog narođa.,

MAĐARSKO NARODNO POZORISTM OTPOCBLO SBZONU — Mađarsko Narodno pozorište u Subotici otpočelo je novu sezonu. U ovoj sezoni prikazivaće s6e, DpOred obnovljenih komađa, premijera »Sas blasti« od Ibzena u režiji Bele Garaja, »Tartif« od Molijera, »Novi svet« od Vajs gang Josipa, »Povlačenje« ođ Mirka Boži“ ća, »Put zločinu« od M, Kranjca, ita.

IZLOZBA SLOVENACKIHM SLIKARA U CRELOVCU — U Celovcu je otvorena izložba rađova slovenačkih slikara iz Trsta. Na izložbi, koja će biti otvorena do pelnaestog septembra, zastupljeni su rađovi tršćanskih slikara Cesara, Groma, Hlavatija, Lukežića, Saksiđa i Soacala.

POCETAK POZORISNE SEZONB U BANJOJ LUCI — Premijerom »Sluge« ođ Ivana Cankara oblasno Narodno pozorište u Banjoj Luci počeće krajem ovog meseca novu sezonu. Pored ranije prikazivanih komađa, ansambl Banjalučkog pozorišta staviće na scenu: »Bez krivice krivi« ođ Ostrovskog, »Cvrčak na ognjlištu« od Dikensa, »Dosetljiva dđevojka« ođ Lope. de Vega, »Kako vam drago« ođ Šekspira, »Sumnjivo lice« od Nušića, »Sudđanija« ođ Petra Kočića, i dečji komađ »Crvemkapa« od V. Nazora. Kao i prošle godine. Pozorište će organizovati postovanja dramskih amsambla iz Sarajeva i Zagreba i operskih i balet skih ansambla naših centralnih pozorišta.

TUZLANSKO POZORISTE PRED NOVU SEZONU — Premijerom drame »Vatra i pe peo« od Mire Pucove počeće Tuzlansko narodno pozorište 15-og septembra novu sezonu. Umetnički ansambl Pozorišta pripremio je još pet đrama, koje će u novoj pozorišnoj sezoni biti stavljene ma repertoar, Pored drame »Vatra i pepeo«, izvođiće se Molijerov »Tvrdica«, Strindbergov »Otac«, Držičev »Dundo Maroje«, Nušićeva »Gospođa ministarka« i »Izbiračica« od K. Trifkovića. Povećanje umetničkog 1 tehmičkog ansambla omogućiće prikazivanje pretstava pet puta neđeljno.

DVA JUBILEJA HRVATSKIH PEDAGO GA — Iđuće godine proslaviće se Peđagoško-književni zbor u Zagrebu 60-gođišnjict svoga osnivanja i rađa. U isto vreme proslaviće i Hrvatski školski muzej 50-gođišnjicu švoga' postojanja. Tom prilikom održaće se u Zagrebu kongres nastavnika Jugoslavije i izdati prigodni zbornik s prilozima članova Zbora.

Pedagoško-književni zbor osnovan je EOđine 19871 s glavnim „zađatkom, da izđaje stručna pedagoška dela, časopise, kao 1 omladinsku literaturu. Na tom području razvio je značajnu delatnost.

KULTURNI ŽIVOT NA GRADILIŠTU STUDENTSKOG. GRADA Kultu život na gradilištu „Studentskog gra” đa u Dubravi kraj Zagreba bio je naročito živ. Pored zajedničkih priređaba na= ših 1 stranih brigadista, održano je preko dvadeset priredđaba na kojima su nastupa“ la zagrebačka kulturno-umetnička društva, solisti zagrebačke opere i baleta i đr. Za strane „brigadiste održano je preko 170 pređavanja. Između ostalih, rpeđavali sU Milan Bogdanović, Ervin Šinko, Aleksandar Vučo, Dušan Timotijević 1 đrugl.

__—-- –_—— _- ——.

|| Redalccioni odbor: |

Fran Albreht, Jovan Boškovski, Joža Morvat, Dušan Kostić, Tanasije Mlađenović, Jovan Popović, Mehmeđ Selimović i Histo Tošović.

)

PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE.

Za našu zemlju na 3 meseca 50 dinara, n&

6 meseci 95 dinara { na godinu dama 190 dinara

Za inostranstvo: na 3 meseca 65 dinara a 6 meseci 130 dinara I na godinu dana PG dinara

Rukopisi se ne vraćaju. Broj čekhovnog računa 101-903305 Poštanskh} fah 617

II ---________ ____ n —