Књижевне новине

STRANA

Kralke vesli iz inoslramnslva

van Gog: Zuav

MECLOZBA PRANCUSKOG SLIKARSTVA

I XX VEKA U AMERICI Na imložbi francuskog slikarstva XIX 1

OK veka, koja je održama od 8 do 21 jamijara u Americi u čast takozvanog »Dija-

| mantskog jubileja« Filadelfijskog muzeja

· umetnosti bila je izložena i

PULICEROVA NAGRADA ZA

} - čuvena Van va slika »Zuav« (1888), iz privatne ko-

Tekccije Alberta, Laskera. Ovu sliku Lasker je kupio prošle godine, a na ovoj izložbi prikazana je u Americi prvi put. Između estalih bila su prikazana i platna Manea, Renoara, Pikasoa (iz »Plavog Ovog umetnika), Matisovi »Rascvetani bršijami« i dr.

perioda«

OBJAVLJENA PISMA ROBERTA BRAUNINGA

Osim mekih već objavljenih pisama upu-

ćenih Elizabeti Baret, korespondđenoija Ve1likog engleskog pesnika Roberta BrauninBa bila je objavljivana samo u nekim nevezanim fragmentima. Neđavno objavljema Mmjiga sadrži četiri stotine Brauningovih pisama. Ovo je prvi put posle više od šezdeset godina od pesnikove smrti da se objavljuju njegova sabrana pisma. Ova pisma osvetljavaju dosada nepoznate momente Brauningovog života i pretstavlja-

. jm koristan prilog izučavanju njegovog literarnog dela, Predgovor za knjigu napisali su Viljem Klajd de Ven 1 Kenet Lesli MWnikerboker, a objavljena je u izdanju Jelskog univerziteta.

KNJIZEVNA NAGRADA SAMERSETA MOMA ZA 1951 GODINU

Nagrađa Samerseta Moma za književ-

most za 1951 godinu dodeljena je mlađom engleskom Književniku 'onu za njegov romam. pod naslovom »Protuva«. Engleski pisac J. je za ovaj roman MRolanda Kambertona: »Oovo je momama Koje sam pročitao posle rata«.

Rolandđdu KamberB. Prisfli izjav!o jeđam ođ majboljih početničkih

MOVA STUDIJA DELA ANDRE ŽIDA Đođ maslovom »Andre Žid; etika jednog

umetnika« pre kratkog vremena objavljema je u Engleskoj, u ipzđanju edicije »Seler i Varburg«, jedna velika studija književnog đela neđavno preminulog francuskog Književnika. gleski književni kritičar D. T.. Tomas. Po mišljenju kritičara engleskog lista »Tajmsov literarni dđođatak«, OVO đelo pretstavlia »ne samo prvu potpunu stuđiji Žida ma engleskom, već i jednu od najdubljih analiza ove Vrste«,

Studiju je napisao em-

ZBORNIK. AUSTRALISKE PORBZIJE »Australiska poezija 1949—1950 godđine«

objavljena je u Engleskoj, u ipđanju eđicije »Angus i Robertsom«. U ovom ZboTmilmi je zastupliem 931 australiski pesnik, U Wrnjizi se, po mišljemju kritike, ističe elegija »Tera Australis« od pesnika Daglasa Stjuarta.

UMETNOST AMERIČKIH INDITANACA Đodđ naslovom »Umetnost severozapadnih

Tndijamaca« objavljena je u izđamju univerziteta u Kaliforniji istorija umetnosti američkih Indiianaca Sa severozapadne tevritorije Amerike. Tbert Brjus, direktor Muzeja inmtermacional– ne narodne umetnosti u Samfa PFeu, proveo

Autor ove istorije ROo-

vana mnogobrojnim reprodukcijama indđijanskih slika, primeraka umetničkog rada na tekstilu, keramici, drvetu i kamenu.

crteža, kao i fotografijama

ISTORIJU UMETNOSTI

Tstorija umetnosti »wUmetnost i život A-

merike« od Olivera v.· Larkina, profesora umetnostii pretsednika ođeljenja za umetnost magrađu Za kog Kritičara mikla« majboljih opštih istorija američke umetmosti. Knjiga je ilustrovama sa 417 reDroOdukcija koje prikazuju sve faze razvoja američke umetnosti, a objavliema jle u iz-

Smit-koledža, dobila je Pulicerovu istoriju. Po pisaniu umetničlista »San Francisko Kro-

ova Knjiga pretstavlia iednu od

· danju edicije »Rajnharte u Njujorku.

' sprema se đa tokom meseca aprila ove EO„ dine uređi u svojim prostorijama reprezentativnu izložbu Kopija ravenskih mozaika. Ove kopije, izveđene u tehnici mozaika, metnosti u Raveni. Biće izloženo pedeset Mi sedam Mopija mozaika od kojih je maj\eća preko četiri metra visine ,a najmamja 25 santimetara. Kopije su izveđene prema mozalcima lı ravenskim crkvama San vitale, San Apolinare NuoVoO, sam Apolinare in Klase, TWrrstionici San Đovani, mauzolej Gale Plačidiie itd. Izložene kopije pri Č „kazivaće i one mozaike i pojedine sceme iz - njih, koji inače posetiocu pomenutih crka- Mu korektorsiu va misu dovoljno desnog smeštaja, visine, tmine

pale otvorena je neđavno velika reprezen” tativna izložba slikarskih remek dela berlinskih muzeja. Ova velika izložba putuje već gotovo pola gođine po Tvropi, a ne| davno je bila organizovana u TBrislu. Tzlošena su dela slikara Kranaha, Toša, Broj|D Reka van Ajka, Vermera, Rembranta. Fu-

nizovam festival Rkoralske pesme i folklornih plesova u Izraelu pod maslovom »Zimmija«. Testival će trajati četiri dana, a održavaće se u Jerusalimu | u Tel Avivu. Na toj će priredbi | skii pevača i folklornih plesača.

ANTOLOGIJA EVROPSKIH NARODNIH IGARA.

cijativu engleske Državne akademije igawa, objavljena je neđavmo u Tngleskoj antologija evropskih narodnih igara, Ova antologija obuhvata igre, muziku, mošniu, maroda Italije, severojstočne i istočne Evrope, Španije, Ringleske i Velsa i Škotske. Na Mmjizi su radili stručnjaci za narodne igre Lusil Armstrong, B. M.

Karpeles i L. Blejk, Knjigu je uredio Va-

jole

FILOZOFIJA WMIETNOSTI Ti izdanju MHarvardsiog univerziteta Oo-

?Đjavljena je neđavno ikmjiga pođ naslovom g »Pilozofija Ova studija pretstavlja novu »organsku« teoriju prirođe umetnosti. Tlustrujući SVOju teoriju autor studije đaie amalizu »LjuTtĐavne 5. Fliota, Po mišljenju kritike ova knjiga pretstavija Koristan prilog Za izučavamje "mođerne umetnosti.

umetnosti« od Morisa Vajza.

pesme« J. Alfređa Prufroka« od TT.

REMBE PĐDELA BERLINSKIH MUZEJA TELOŽENA U PARIZU

17 Pariskom izložbenom pavilionu Peti

ea 1 drugih.

IZLOŽBI U PARIZU Muzej francuskih spomenika u Parizu

izradila je AMkađemija likovnih Uu-

ristupačni, Zbog nepoitd. IZRARBILU

't augustu mesecu Ove godine biće orga-

sudđelovati oko 2.500 hor-

U zdanju edicije »Maks Periš«, a ma ini-

Galanti, R.

Alford. ..

: | = proglasit će tu rečenicu aljkavom i KOPIJE RAVENSKIH MOZAIKA NA

= prvi otisak svoje novele. : ! m zapeh kod jednog ispravka ... M PHSTIVAL KORALEKE PRBMBE | a ] Bg ispravka ... Moj pr

——iIBFLD-====Z=<==ES<=ZS=ZS==<==ZS=———= kHRIIžEVNENO

Aleksandirova |

romanu Iljfa i Petrova »Zlatno

tele« pojavljuje se kac spored-

na ličnost novinar Uhudšanski, tip nedarovilog i površnog redakciskog muvala. Uhudšanski je sav u šablonskoj, mrtvoj, »obaveznoj« frazi koja nema ni kapi životnog, soka. Za sve poje života on bi hleo da ima unapredi spremljenu, gotovu frazu. Šta mari što ona ustvari ništa ne odražava i ne izražava — sem nesposobnosti i krajnje ograničenosti samoB 'Uhudšanskog! Ali, na nesreću, on O-

klišeima. Promućurni junak romana »veliki kombinator« Ostap Bender, čijoj pažnji nije izmakla ta nevolja Uhudšanskog, napiše na brzu ruku i proda mu »Svečanu garnituru, nezamenljivi priručnik za sastavljanje jubilarnih članaka, prigodnih podlista– ka, kao i svečanih pesama, oda i ditiramba«. Sem rečnika od četrdesetak reči, Benderov priručnik je sadržao primere uvodnika, podilistaika, pesama, a sve se to moglo vrlo Jako i brzo napisati ako se od četrdeset reči mapra= ve različite kombinacije, prema trenutnoj potrebi.

Rečnik je obuhvaltio glagole: plamteti, dizati (se), pokazivati, žariti (5e), uzdizati (se), itd. imenice i pridevi sortirani su u istom. stilu. .

Iljf i Petrov nisu kazali u svome romanu (koji je u svoje vreme objavijen tek na zauzimanje Maksima GOorkog i koji posle rata nije doživeo nijedno novo izdanje, ma da se mnogo traži po bibliotekama u SSSR i vrlo rado čita) kako je Uhudšanski iskonistio Benderovu »svečanu garnituru«, ali sam život kao da je dovršio, u neku ruku, priču tih talentovanih književnika. Stotine i stotine sovjetskih pisaca manjeg i većeg ranga koriste danas u štampi, književnosti pa čak i u nauci »svečanu garnituru« koja, razumć se, ima mnogo zvaničniji i obavezniji karakter nego ona Benderova, Bitna je razlika samo u tome što je 'Uhudšan–ski iz romana »Zlatno tele« bio nesposoban da zapazi i oseti konkretne sadržaje života, likove ljudi i njihove težnje, pa je hteo da se maio pomogne u tom pogledu, dok danas »svečana garnitura« prvemstveno služi za svesno, hotimično igokretanje stvari, za namerno i sistematsko podržavanje čitavog niza krupnih zabluda, za veličanje nepostojećih »tekovina« i usrdno sastavljanje ditiramba govjetskom rukovodstvu. Uz to, znaino je prema šen hvalotočivi stil Benderove garniture, što se naročito očigledno vidi na primeru pisanja o Staljinovim radovima po pitanjima lingvistike.

Čitavih osam meseci uredništva sOvjetsicih listova i časopisa, predavači i referenti, nikako ne mogu da dođu sebi od ushićenja koje je dobilo tak-

·ve razmere (doduše, unapred predvi-

đene) da je čak i u okviru diskusije o pozorišnom »„sistemu« K. S Stanislavskog održan referat O uticaju Staljinovih rađova na taj sistem. Slušao-

cima, a i samom referentu, bilo je za-

celo potpuno jasno da Staljinovi članci »Povodom marksizma u lingvistici«, »Ka nekim pitanjima" lingvistike« i »Odgovor drugovima« ne mogu imati nikakve organske veze sa »Ssistemoma Stanisavskog, ali teško je odoleti ushićenju po naređenju koje se mora izvršiti, jer je etiketa »kosmopolit i amtipatriot« uvek spremna da se za-

lepi za svakog nedovoljno poslušnog

pisca ili predavača.

Raznovrsni glorifikatori nadvikuju se i nadmeću u što obilnijem korišćenju »svečane garniture«. A. Čiviljihin izjavljuje u Jenjingradskom časopisu »Z,vezda« da su Stajjinovi rađovi DO pitanjima lingvistike genijalni, i odmah zatim proriče sovjetskoj lingvistici prioritet u svetu, jer ti radovi tobož »doprinose da sovjetska lingvistika iz• bije na širok put i zauzme prvo mesto u svetskoj lingvistici.«

Tema Čiviljihinova članka jeste jezik književnih dela; ali bez vrlo Op-

Josip _Pavičtć · Književn

” TD) su prvi redovi povorke složno odmicali naprijed, u zadnjim redovima nastalo komešanje... Poneki Rkorektor, ako je dosljedan,

precrtati je bez skanjivanja, Ne pri-

= znaje on nikakve prve i zadnje redove = povorke, jer priznavši njih, morao bi = podjednako dopustiti, da je jedan od "tih redova najprvi i jeđan najzadnji, =a u tom grmu leži ZeC ...

Oko toga nesretnog »najprvog« vođi se bitka već poodavno. I ja sam zapao u nju, borio se u »prvim redovima« i konačno ispao iz borbe potučen do ogu. No, ispričat ću vam ..,

Jednoć —- pred tri godine — zađem sobu, da pregledam Čitajući je

votni tekst glasio je ovako:

'— >»... i1,u tom novom kajendaru vaša su imena na pivom mjestu, a tvoje ime na najprvom!«

Bvo teksta nakon ispravke:

— »... i u tom novom kalenđaru aša su imena na prvom mjestu, ai tvoje ime baš na prvom!«

' Uhvatim korektora — dobroga znanca — za šiju i pritisnem mu glavu ma api?r.

— Druže, rekoh, ne valja!

—. Nema nikakvog najprvog mjesta! — otme se on. — Što je prvo prvo je, — tlo je prvi, prvi je... ji

— Čovječe, ne bud goveče! — iz-

skudeva čak i u takvim frazama —

širnog superpanegiričkog uvoda i zaključka o Staljinovim radovima +takav članak, naravno, ne bi se danas mogao objaviti ni U jednom sovjetskom listu ili časopisu. Između oslaiog, Čiviljihin kaže da su Staljinovi radovi »od ogromnog značaja za sve oblasti nauke, kulture i ideoujogije«, da su »izvanredno ubedljivi« (u svakom slučaju, Čiviljihin je ubeđen ili se pravi ubeđen) i da će »sovjetski književnici odgovoriti na brigu druga Staljina o procvatu i razvitku jezika na taj način što će iskoristiti jezičko biago koje je narod prikupio.« U ovoj prilici, međutim, nije ishoorišćeno narodno jezičko blago, već »svečana garnitura« koja s narodom nema nikakve veze. Štaviše, Čivijihin je povezao Staljinove članke O problemima lingvistike... sa sovjetskom šefildskovaršavsko-berlinskom ·»borbom za mir«: »Pored svog neprocenjivog naučnog značaja, ti su članci velelepan simbol miroljubivih stremijenja sovjei= skog naroda, pod rukovodstvom najvećeg korifeja nauke druga Staljina, ka visinama kulture i znanja, ka komunizmu.« Kad bismo otstranili iz citirane rečenice »svečanu garnituru«, pokazalo bi se đa je sve sveđeno na udruživa– nje dva osnovna nastojanja sovjetske propagande: na veličanje Staljina do nekih natprirodnih dimenzija i ma ditirarbe opsenarskoj miroljubivosfti rukovodstva SSSR.

Pročitaii smo članak A. Čiviljihina u dvanaestoj svesci časopisa »Zvezda« za prošlu godinu, okrenuli stranicu i odmah naišli na sledeću rečenicu:

»Genijalne misli vođe daju ključ za režavanje čitavog niza pitanja koja su lažno tumačema u dosadašnjoj književnoj praksi i koja sve doskora nisu našla vrednosno feoretsko rešenje.« I tako dalje, i tako daije...

Da nije prilikom prelamanja časopisa došlo do neke greške, te je ovo samo nastavak Čiviljihinova članka? Ne, po svemu sudeći ovo je ipak početak članka 1. Bventova »O novatorima i stilizatorima.« Ali otkud onđa tolika podudarnost u tvrđenjima i samom sti!u? Otud što se svi autori služe »svežanom garniturom«. Dovoljno je đa se članci razlikuju po potpisima — ne moraju se razlikovati ni po čemu drugom.

„Svečana garnitura« stvorila je odgovarajuće svečamo raspoloženje kod Mihaila Jaroševskog koji piše u »Liieraturnoj gazeti«:

»Sovjetska nauka proslavlja praznik.

J. V. Staljin stvorio je izvanredne ra=_

dove koji otkrivaju zakone najveće narodne tvorevine — jezika.« U mnastavku članka dam zaista karakterističan citat iz tih Staijinovih radova — citat koji u suštini otkriva da je nemoguće ponovo

otkriti odavno otkrivene i poznate stvari: »Semantika (semasiologija), — uka-

zuje J. V. Staljin, — pretstavlja jedan od važnih delova limgvistike. Smisaona strana reči i izraza od ozbiljnog je značaja u proučavanju jezika.«

Marljivo usklađenim glasovima hora ditirambista pridružio je svoj glas i akademik G. Aijeksandrov koji je tu skoro objavio u moskovskom časopisu »Znamja« (»Zastava«), Organu Saveza sovjetskih književnika, opširan članak »Rad.J. V. Staljina »Marksizam i pitanja lingvistike« i njegova istaknuta uloga. u razvitku društvenih nauka«, Ni od Aleksandrova, koji je poznati naučnik, čitaoci časopisa »Znamja« nisu dočekali da unese bar male promene u rečnik i ton »svečane garniture«. Aleksandrov ustvari ponavlja na gedamnaesi i po stranica zbijenog časopisnog iehksta ono što Su pre njega napisali, odnosno prepisa:i iz »Barniture« drugi sovjetski naučnici, književnici i novinari. Epiteti 8u isti, a na prvom je mestu, naravno, epitet »genijalan«: |

»Genijalna Staljinova definicija Osnove ,..«

o-zanatske

makne mi izrečica. — U imeniku toga kalendara ima više prvih mjesta, a jedno je najprvo ... Pa i inače: gdje je mnogo prvih, netko će biti i najprvi! Aha! — pokušah se prisjetiti davno zaboravljenih stihova iz Blokove »Dvanaestorice« -— slušaj:

A najprvi.......•

od mežave nedogleđiv,

od kuršuma mepovređiv ...

—. Loš prijevod ne priznajem najpr=> vogai — ustvrđo; iavio se oh.

— Odmah ću fi dokazati neđosljednost... Zaviri dobro u taj ispravljeni fekst: »... Vaša su imena na prvo! mjestu, a tvoje baš na prvyom!« Dakte priznaješ i sam, da osim prvog mjeata ima i »baš prvo«! Prema tome fi si se okomio na samu riječ, a ne na njezino značenje ... i

Bađava mu govorirt, On kao đa je gluh i slijep.

— bh, kad je tako · — planetn — DHnđa briši iz rječnika i »najzadnjega«. Alco ne postoji »najprvić, ne može postojati ni »najzadnjić. Nisu to Dioskuri, smrimi Kastor i besmrtnik Poluks, nego najobičniji blizanci ...

'Sađ se i on trže — taj »najzadnji«

nekako mu je bliže šrcu, razumljiviji,·

Jznova prijeđem u navalu i nakon kratke bitke ostadoh pobjednik: pristao je da ostavi moj prvotni tekst ·..

Nedavno — iri godine iza te vesele dogodovštine — predam istu novelu uredniku poznatih dnevnih novina; nove!n je davno štampana pa i zaboravljena, a vrlo je priklađna ao prigodno štivo. Kad je odštampnše, pročitao sam slisnutih zuba;

Jaroševski navodi je

„»Genijalno delo druga Staljina... _»Genijalni primer stvaralačkog razvitka marksizma ...«

»Svojim genijalnim radovima, a naročifo svojim izvanrednim „vadom »Marksizam i pitanje iingvistike«, Staljin je zadao ubistven udarac vulgarizatorima i banalizatorima. marksizfha ...«

G. Aleksandrov, redovni član Akademije nauka SSSR, pokušava da pretstavi naredbodavni čin s mrgodnog birokratskog vrha kao genijalno i klasično delo marksističke misli, i ni najmanje se ne ibi vapijuće apsurdnosti takvog izvrtanja stvari, — apsurdnosti koja se ne može prikriti nikakvim hvalama na Staljinovu adresu. Mimo Aleksandrovljeve volje, te hvale još jače i poraznije ističu. činjenicu postojahja skroz bolesnog, ali od: sovjetske birokratske kaste prećutno kanoniziranog odnosa krutog naređiva– nja i bezuslovne pokomosti. Sve što se govori i piše u ime »najnepogrešivije« i najpovijašćenije kaste ima da buđe prihvaćeno kao apsolutna istina i dragocen prilog razvitku marksizma, ima da bude slavljeno od zavisnih, prestrašenih iii lišenih vlastitog mišljenja. Pre pojave Staljinovih člana-

ka, po pitanjima iingvistike nijedan .

sovjetski naučnik nije se usudio da otvoreno istupi protiv teorije akademika Mara o poreklu i razvitku jezika, jer je ta teorija smatrana ozvaničenom. Danas, međutim, nijeđan naučnik u SSSR nema smelosti da ustane u odbranu Marove teorije, pošto bi u tom slučaju smesta bio proglašen za ftalmudista, kmjigočaca i vulgarizatora, otstranjen, žigosan sa »najmerođavnijeg mesta«, itd.

Aleksandrov dobro zna iz VlastitoB iskustva, iz iskustava drugih maučnika i književnika i, što je glavno, iz čitavog spleta društvenih odmosa Uu SSSR da su prava kritika i samokritika odavno stavljene u nedejstvo. Sama suština tih odnosa takva je da onemogućuje zdravo i korisno ispoljavanje kritike i samokritike, zamenjujući ih u svakom konkretnom važnijem slučaju prividom, iza kojeg stoji Opora zapovest i smerno izvršenje. Ali to nije smetalo akademiku Aleksandrovu da i u ovom pitanju pribegne rekvizitama iz »svečane garniture« i da Staljinovo nazovi-insistiranje ma Kkritici i samokritici proprati zaključkom, iz kojeg, naravno, nisu izostali omiTjeni epiteti »genijalan« i »klasičan«,

Akademik Aleksandrov pružio je na taj način zaista klasičan primer korišćenja »svečane garniture«, primer na kojem bi mu zacelo pozaviđeo onaj neuki novinar iz vAmana TIljfa i Petrova. Taav ZAHAROV

'Karlo Napravnik: Vršac EHHRHHHHHHHHEHHHHHHHHHHERHHHHHKHHNHRHHHHHHHHHH

pošurice ·

— »... i u tom novom kalendaru vaša su imena na prvom mjestu a tvoje baš na prvom!« \

Drugi korektor — ista pjesma! ·

Što da učinim! Ne ću valjda mirnc gledati, kako hoće da osiromaše naš

·rječnik za dvije zdrave riječi. Iznova

polazim u bitku za Siamske blizance... Nastojat ću da u redovima boraca budem najprvi među prvima — ili još bolje: prvi među najprvima!

Tzdavačko poduzeće, 5 kojim radim, štampaio mi je do sada šest knjiga svih šest bez onih papirića s naknađnim ispravcima. Korektori su mu van-–redn:, poštuju tekst, nikakvu promjenu ne će izvršiti samovoljno, na svoju ruku, najprije se posavjetuju s piscem. Znaju, što je glavni zadatak njihova rađa, pa je stoga u knjigama poduzeća onaj papirić 8 ispravkama iznimka, a ne pravilo.

Nažalost, nema svako poduzeće takve korektoze. :

Ražestio se nedavno jedan poznati književnik: — OVO 5 korektorima 58– svim je zagrđelo ..· Mesto da ispraVljaju štamparske greške, oni ispravljaju pisca, njegov tekst!

Razumijem njegovu ljutnju ·.. Nedavno mi je pala u ruke knjiga, štampana prošle godine u Beogradu, djeTo domaćeg autora. Na kraju knjige priložen je papirić 8 ispravcima zaostalih grešaka. Šest grešaka, sve jedna sitija od druge. ostadoše nezapažene krivnjom korektora — priznaje papitić. zadivljen sam — 7ZbOB takVie

O ——— TI II n C-T—":

vetana qamilura akademika . SUDJENJE MAT

'T BROJ 11

U MOSTARU 1907 GODINE ·

Kalajev režim u Bosni, poznat i po svojim tendencijama da u okupiranim provincijama uguši nacionalno ime i svijest i srpsku i hrvatsku, počeo je da odumire sa smrću svoga nosiOca, poznatog mađarskog državnika i istoYika Benjamina Kalaja, a to će reći sa 1903 godinom.

Od fe godine počinju u Bosni i Hercegovini da se stvaraju, malo pomalo, i nacionaino-političke organizacije i grupe, koje izdaju svoje političke 1lstove sa jasno naglašenim opozicionim stavom prema okupatorskom režim'1. Ti listovi odigraće značajnu ulogu ne samo u buđenju i jačanju nacionalne i građanske svijesti kod svojih čitalaca nego i u kulturnom životu Bosne 1 Hercegovine. Oni su mali u svojoj redakciji, kao glavne urednike, i tako ugredne književnike kao što su Ve]jko Petrović i Petar Kočić, i jednog od naših najkulturnijih novinara i publicista kakav je bio Rinda Radulović, glavni urednik »Naroda« od početka njegovog izlaženja pa do Prvog svjetskog rata.

»Narod« je počeo da izlazi 1 januara 1907 godine u Mostaru. Iste godine je Petar Kočić pokrenuo u Banjaluci svoju »Otadžbinu«.

'U svojoj »Prvoj riječi«, na uvodnom mjestu, ređakcija »Naroda« izlaže svOje ciljeve i svoj program. Pozivajući se na tekovine Velike francuske reVvOYucije, list najavljuje da će se uporno zalagati za građanske i političke slobode i puno učešće naroda u upravi zemljom, za rješenje agrarnog pitanja, za odvajanje crkve od države, za &l0bodoumne iđeje i demokratska načela. U okviru toga svoga programa, »Narod«, u svom broju od 21 aprila 1907 ma 1, 2 i 3 strani podlistka, donosi članak Milivoja Paviovića pod naslovom »Kod Maksima Gorkog«. Članak je na” pisan vrlo živo i literarno. Pisac je posjetio Maksima Gorkog na Kapriju u Italiji, omiljenom odmaralištu i lječilištu velikog proleterskog književnika, Gorki je upravo bio stigao iz Amerike, odakle je upućivao vatrene apele svjetskoj javnosti protiv davanja zajma ruskom carskom režimu, koji se, poslije rata s Japanom i revolucionarnih pokreta wu zemlji, nalazio Wu oštroj pouitičkoj i privrednoj krizi. Pored ostalog, i o toj temi se poveo TaZgovor između domaćima i gosta..

Razgovor je spočetka, kako kaže M. Pavlović, bio »suV, usiljen, beznačajan«. Ali kad se pove:a riječ o jednom šlanku Maksima Gorkog o ruskom zajmu, i kađ mu je neko od sabesjednika prebacio da taj članak pretstavlja neprijateljski akt prema sopstvenoj otadžbini, Gorki je ustao sa syoga mjesta, sav izmijenjen u licu i duboko uzbuđen, »u tom trenutku izgledao je lijep i veličanstven .. . njegove oči zasinuše čudnim sjajem... nije to bio više običan čovjek, nego apostol jedne nove reiigije, apostol koji duboko vje-

alt On. 1 UL OR Lai aa a a odani

sibnice nije trebalo štampati ie ispraVke: na trista stranica šest sitnih grešaka! No — pomislih — bit će i to neka vrsta autokritike ...

Onih pedeset štamparskih grešaka težeg kalibra, što sam ih ja našao u tekstu, nisu zabilježene na papiriću. Šuma je bila tako gusta, da se od nje nije vidjelo drveće, pa prema tome za te greške nije odgovoran nitko.

No, »konac djelo krasi« — i U papirić s ispravcima uvukia se jedna štamparska greška. Na sreću, ostala je nezapažena, jer bi i zbog nje valjda odštampali nov papirić ...

III

Davno je to bilo, još za Kočićeva Davida, »ćorave vlađde« i cara Vranje Josipa, kad sam pohađao četvrti razred gimnazije. U drugom polugodištu dobismo novog profesora iz grčkog i hrvatskog: mlad, žučljiv, diktatorski strog — i pristran. Iz grčkog sam odmah zlo prošao zbog »iote suipscriptum«, a iz hrvatskog još gore, zbog »nisam«.

Odgovatam mu prvom Jekcijom iz hrvatskoga — on me naglo prekida, ispravljajući moj urođeni »nisam«:

— Nijesam, sinko, nijesam «...

Još me jednoć ispravio istim riječima, a treći puta iskosi se grubo:

— Nijesam, magare, nijesam!

Gotovo zauvijek! Više nije bilo na svijetu takve sile, koja bi me prim0orala, da ikađ izgovorim »nijesam« ...

Sretnem kadgod toga profesora, i danas: starac je, ne pozna me, bio je u mom ražređu samo pola godine. No prolazeći mimo njega uvijek se u meni probudi onaj dječak i šapne prkosno, 'izazovn0: »Nisam!«

No, začudo — da kod Matavulja ili Mihajla Lalića nađem l1aj »nisam«e mjesto »nijesam«, pobunio bih se, to bi mi kvarilo jezični sklad njihova teksta. Taj »nisam« moja je lična povlastica, stečena u borbi...

ruje u istinu sVvOje, propovijedi, koji toj vjeri sve poklanja . · •«

Gorki je rekao: »Vi ne znate šta govorite! Ne poznajete vi Rusiju. Maksim Gorli nije protiv otadžbine! On je protiv onoga sramnoga i užasnoga birokratskoga sistema koji truje čitavu Rusiju i narod ruski davi i drži u mraku neznanja. On je protiv onoga lupeškog sistema koji je Rusiju i ruskog mužika odveo na mandžursku granicu. Ja sam 5e obratio civilizova– nim državama i finansijerima Bvrope da ne daju Rusiji zajam, jer to nije zajam Rusiji, nego iom lupeškom sistemu. Taj novac ne :de u narod nego dolazi u ruke onih koji su stalno decenijama Rusiju najsramnije harali i pljačkali . . .« -

Kad je jedan od sabesjeđnika primijetio Gorkom da je njegov #+la ak protiv zajma rđavo primljen u Srbiji, jer Srbija gleda u Rusiji svoga prirodnog saveznika i eventualnog zžaštitnika od navale Austrije, Gorki se još više uzrujao i uzbudđio:

— Zar ova i ovakva Rusija vaš saveznik? — rekao je Gorki. — Ona vaš zaštitnik? Kad vas je dosad zaštitila? Kađ je ona pomagala Južne Šlovene? Dala je dvije srpske zemlje austrijskom prevlašću, što nikad ne bi moglo biti da Rusija ima narodnu Dpoiitiku. Tamo su oduvijek Nijemci vlađali u

politici. — Ali Rusija će pomoći oslobođenje podjarmljenih Srba — prekinuo Je

Gorkoga sabesjednik.

— Ova i ovakva, njemačka Rusija, nikađa! — produžio je Gorki. — Ona treba sama prvo da se oslobodi i preporodi. Uostalom, ko je Srbiju Ooslobodio? Rusija? Bože sahrani! To pričaju slovenofilske famtaste, Ona se 5ama oslobodila. Svaki narod sam sebe mora da oslobodi...

Na ovom mjestu, umjesto prođuženja teksta, zjapi bjelina. Bosanska okupatorska cenzura brisala je riječi Maksima Gorkoga, jer one nisu smjele u cjelini da dopru do užiju porobJjenih ali nepokorenih stanovnika BOošne i Hercegovine. 1 kako nije mogla da zbog njih osudi Maksima Gorkoga, koji je bio van domašaja njene policije, kao, iz istih razroga, ni pisca članka, poznatog srbijanskog javnog rad-

ika M. Pavlovića, ona je osudila uNŠUnika »Narođa« Rindu Radulovića,

U svom broju od 28 aprila, »Narod«-

obavještava svoje čitaoce: »Prošli, Vaskršnji broj »Naroda«... zaplijenilo je državno odvjeiništvo u Sarajevu radi jednog stavka u podlistku »Kod Maksima Gorkoga«. Radi dvanaest zaplijenjenih reda, morao se broj ponovo štampati«. A u broju od 26 maja »Narod« saopštava da je njegov glavni Uurednik uhapšen navodno zato što »Dpostoji sumnja da će pobjeći u inostran= stVO&.

U avgustu je održana glavna raspyrava protiv, urednika »„Narođa« zbog „zločina smetanja javnog mira iz S 142 k. z, koji je počinio štampanjem podlistka pod naslovom »Kod Maksima Gorkog«. ı Rinda Radulović je Osuđen na dvjesta kruna globe ili dvadeset dana zatvora, umjesto Maksima Gorkog čije su riječi donesene u citatu.. 'Pako se veliki umjetnik i veliki čovjek Maksim Gorki proveo na bosanskoj »sudaniji« avgusta mjeseca 1907 godine, T

Opozicioni list »Narod« nije se ovom presudom dao omesti u svojoj borbi za svoja liberama građanska shvatanja o slobodi i pravima naroda na samoupravu i nezavisnost. Kao ni ostali opozicioni listovi, »Otadžbina«, »Srpska riječe i »Musavat«, na čijim je stranicama redovno bilo bjelina, mjesta koje je brisala okupatorska preventivna cemzura, jako 'su njihovi Urednici, kao i »Narodovi«, nekako u isto vrijeme a i inače, vrlo često, ležali u zatvoru, izvođeni na sud i SUđeni. Tlija KECMANOVIĆ

Uranio Kraljeviću Marko, Uranio, brke štucovao...

Oko vrata krutu kragnu meće, Na noge je sokne navukao,

A preko njih svilene pantufle...

Itd

Pomislit ćete da zbijam šalu... Mogao bih sličnim desetercima ispuniti još mnogo stranica, pa opet ne bi bila šala. Evo, zašto! knjige, originalne ili prevedene, treba pisati dobrim jezikom — onim, kojemu su izvor i Osnov živi govor narođa i njegove pjesničke tvorevine. A. ovih nekoliko deseteraca ispjevao sam »narodnim« jezikom, kakvim je. preveden prvi dio Knjige »Pad Pariza«, Da nastavim s pjesmom, ala biste se čudili — i obogatili svoj rječnik!

Dakako, to je bilo davno, pred tri godine. Odonda &u prevođiocima malo jače stali na žulj.

Niiko se onda nije našao, da javno »pohvali« tu neobičnu umjetničku t+vorevinu. Poneki čuvar marodnog jezika imao je u to doba važnijeg posla, kako će vam to dokazati idući otsjek..,

Tzišavši vam sretnem druga.

— Kamo ćeš?

— Idem unuftra.. Vani je hladno, a unuftri je toplo.

U ono doba pred ri godine očerupao jedan kritičar s mene sve književničko perje... Zamjerio mi mno-= gošta, no zbog jedne riječce zapao u jarost, uzviknuvši sa zgražanjem: » On piše »unu{iri«!« Tako je naglasio aljkavost moga jezika u čitavo) jednoj Wnjizl.

Prilično sam tvrđoglav, pa pišem taj »unutri« još i danas. A sada malo citata iz knjige jednog filologa:

»Rođeni kajkavci dobro bi učinili, kad bi poznatu im razliku između mjesnih priloga »van« i »vani« primijenili i na štokavske riječi »unutra«

gIMU GORKOM ·

> “