Књижевне новине
F_
Fr: :1 i
e w
RP. Glavna karakteristika
jir
_ı koje bi književnici mogli da preuzmu
! BTRANA 4
_ ševnika Srbije.
Slavko Vukosavljević.
denović,
delatnosti našeg Udruženja u protekloj godini jeste: 1) nastojanje da se savladaju slabosti od kojih Udruženje književnika Srbije pati ođ svoga osnivanja i 2) iznalaženje novih formi rada, kroz
i obave one zadafke koje im postav-
lja naša socijalistička zajednica i na-
· še uznemireno i mnogim „sukobima uzavrelo vreme. Stare slabosti su nam dobro poznate: nedovoljna književna i opštedruštvena aktivnost većeg bro-
ja članstva, neđovoljno zalaganje za postavljanje, diskusiju i raščišćavanje aktuelnih književnih problema, otsustvo sugestija Upravi za oživljenje društvenog rađa, nedostatak kritike Uprave kao i podrške za preduzete a preko potrebne akcije. Upravi je,i pored povremene inicijativnosti, nedostajalo zalaganja, upornosti i bolje organizovanosti rađa. Plenarni sastanci, s malobrojnim izuzecima, nisu bili dovoljno TI ripremani; od njihovog plana se često otstupalo i krivicom Uprave Više sastanaka je održano po nevažnijim temama, dok je — s druge strane — bilo veoma važnih pitanja po kojima nisu sazivani plenumi samo zbog foga što je ta pitanja trebalo prethodno solidnije pripremiti. Rad 'wprave uglavnom se kretao po ustaljenim oblicima književnih večeri i plenarnih sastanaka, a nije bilo dovoljno nastojanja da se nađu neke nove forme rađa ili da se stare bar ožive i učine zanimljivijim.
Isto tako, Uprava nije posvetila skoro nikakvu pažnju upoznavanju pojedinačnog rađa na „književnosti naših članova, čime bi se svakako morala pozabaviti koliko rađi sticanja pretstave o pretstojećim rezultatima naše književnosti, toliko — i pre svega — radi eventualne neposredne moralne pa i materijalne pomoći piscima. Istina, krivicu za ovo s Upravom moraju podeliti članovi, koji se na jednu akciju u ovom smislu nisu hteli odazvati.
U neaktivnost Uprave treba ubrojati i činjenicu što do danas nije sastavljen i pripremljen za štampu pomenuti zbornik odabranih radova naših članova, iako je odluku o njemu 'Uprava donela pre mnogo meseci.
To su propusti i zamerke koje Uprava uviđa i sama se upućuje, ali s druge strane — mnoge od njih otpale bi da je na vreme ukazano od članstva više potpore Upravi i da su se članovi uopšte više interesovali radom Udruženja. Izvestan broj naših drugova uoptše ne dolazi na plenarne sastanke, samo mali broj na njima aktivno učestvuje, na ankete koje je 'Uprava preduzela da bi dobila potpuno sliku materijalnog položaja književnika i na osnovu foga preduzela potrebne korake, ne stižu odgovori; a šta tek reći za književno veče naših gostiju iz Hrvatske kome je prisustvovalo svega dvadesetak naših članova od 113 koliko ih ima u Udđruženju. Od početka maja 1950 godine pa do ove Skupštine imali smo 24 plenarna sastanka. Oni su uglavnom bili posvećeni čitanju radova članova, diskusiji o pozorišnim „pretstavama i aktuelnim pitanjima. Na ovim sastancima čitali su svoje pesme: Panić-Surep, Ljubiša Jocić, Slavko Vukosavljević, Vasa Popović, i Miodrag Grbić; drame: Mladen Olžača i Žak Konfino, a dvaput se diskutovalo o »Raskrsnici« Milana Đokovića, jednom o MBi-
· haljijevom filmu »Crveni cvet«, jednom o postavci Sofoklove »Antigone«, Ostali broj sastanaka bio je posvećen · femama: »O nekim problemima sa-
vremene umetnosti i književnosti« —·
O. Bihalji, »Peto zasedanje Generalne skupštine OUN« — Veljko Vlahović, »Zbornik jugoslovenske proze« V. Latković, »O 100-godišnjici Balzalove smrti« — D. Matić, »O međuna– . rodnim susretima pisaca u Dubrov· miku« — M. Bogdanović, dva puta o
· Drugom narodnom zajmu — M. Bog_ danović, »Problemi našeg jezika« —
- S. Vinaver, jednom sastanak s belgiskim književnikom Rišarom Dipjere, jedan sastanak s muzičarima za orga– nizovanje zajedničke poslovnice, i
__jeđam sa filmskim radnicima po pita| nju scenarija.
V
Da li je trebalo svim ovim pitanji-
| ma đa se bavi plenum našeg Udruže-
nja? Svakako. Nijedna od navedenih tema nije za potcenjivanje, ali je u_ očljiva činjenica da na dnevnom ređu | naših plenuma nije bilo dovoljno teo-
retskih problema, a ova ih je godina
- prosto nametfala, Zatim, nisu rasma-– {rana nikakva pitanja, kao što su: kvalitet naših časopisa, »Književnih novina«, izdavačka politika »Prosvete« i »Nopoka«, i sl. — što je nesu-
| mnjivo od prvorazredne važnosti.
'U kakvoj su pak atmosferi tekli ovi
| naši plenarni sastanci? Slabosti iz ra-
nijih gođina nastavile su se i u ovoj, 1510;
a) retki su bili sastanci s većim broljem posetilaca od 30 do 40;
b) diskusija je samo izuzetno imala viši nivo i obuhvatala više pisaca;
v) za plenarne sastanke članovi se nisu pripremali, sem glavnog referen-
Skupštini je pretsedđavao Mrih Koš, a referat o radu ženja u prošloj gođini podneo je Milorad Panić-Surep. i Pošto je pročitan referat otvorena je diskusija u kojoj su | ____ učestvovali Oto Bihalji-Merin, Zđenko Štambuk, Mladen Leskovac, Skender Kulenović, Ivo Andrić, Kli Finci, Oskar Davičo, Đuza Radović, Stanislav Vinaver, Roksanđa Njeguš, Bogdan Čiplić i
'vić, Josef Debreceni,
i * Osmog aprila u 2rostorijama Saveza književnika Jugoslavije u Beogradu održana je redovna god:šnja skupština Udruženja knji-
• _. 'uUdđru-
' Na Skupštini je izabrana Uprava udruženja u koju su ušli: Milan Bogdanović, Đuza Radović, Mladen Leskovac, Mihailo Lalić, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Mihalj Majtenji i Tanasije Mla-
· Za pretsednika Udruženja izabran je Milan Bogdanović, za 0 potpretsednika Mladen Leskovac a za sekretara Đuza Radović. Mu t- Donosimo deo iz referata Milorađa Panića-Surepa.
ta, iako su blagovremeno bili obaveštavani. Sasvim su izuzetno svelli momenti u ovom našem radu kao što je onaj sastanak povodom postavlja-
_ Održana je godišnja skupšt | _ Udruženja kniiževnika Srbie
nja »Antigone« ili diskusija o »Ra-
skrsnici«; ostali teško da se mogu zamisliti kao sastanci najvećeg Udruženja književnika u našoj zemlji.
Broj od 118 književnih večeri u 1949 godini, u protekloj godini je sveden na 46. A to je bilo i pravilno i korisno, o čemu smo već govorili prošle skupštine. Najznačajnije priredbe ove vrste bile su one dve na Kolarčevom univerzitetu, dobro pripremljene i date za ceo grad. Na njima se pokazalo ne samo živo i široko interesovanje publike za savremenu liriku, već i sva korisnost saradnje književnika i dobrih interpretatora — glumaca. •
Za isto vreme članovi našeg Udruženja gostovali su tri puta u gradovima drugih republika, u Splitu: Kovačević i Laiković; u Ljubljani: Andrić i Kulenović, a u Zagrebu, Splitu i Šibeniku: PFinci, Davičo, Desanka Maksimović, Mladenović i Lalić. Kod nas su gostovali u Beogradu, Kragujevcu, Zaječaru i Boru drugovi iz Hrvatske: Dobriša Cesarić, Ranko Marinković, Dragutin Tadijanović, Vjekoslav Kaleb i Živko Jeličić. Povodom proslave Prvog maja 1950 godine naše Udruženje organizovalo je u Beogradu jedno međurepubličko književno veče na kome su učestvovali: Bogdanović, Aca Šopov, Ivo Andrić, Vesna Parun, Bratko Kreft, Meša Selimović, Desanka Maksimović i Mirko Banević.
Članovi našeg Udruženja održali su i veliki broj predavanja (99) pred raznim forumima i društvenim organizacijama. Teme su bile veoma raznovrsne: iz oblasti književnog nasleđa, savremene književne delatnosti, aktuelnih političkih pitanja.
'wU protekloj godini poređ saradnje u časopisima, književnim listovima i dnevnoj štampi naši članovi izdali su 50 posebnih knjiga, i to 37 originalnih i 13 prevoda. Zbirke pesama su izdali: Oskar Davičo, Todor Tošić, Slavko Vukosavljević, Slobodan Marković (2), Ivan Ivanji, Dušan Kostić, Branko Ćopić, Desanka Maksimović (4), Gvido Tartalja, Boško Petrović, Jovanka Hrvaćanin (3 u štampi), Mira Alečković (u štampi 2), Nikola Drenovac i Radomir Konstatinović; drame su objavili Čedomir Minderović i Milan Đoković; knjige pripovedaka i eseje Oto Bihalji, Mihailo Lalić (3), Bogdan Č:plić (2, jedna izišla i jedna u
štampi), Milan Dedinaec, EKrih Koš, Mihailo Ražnatović (2, jedna izišla, jedna ı u štampi), Jovan Popo-
Đuro Gavela,
aša izđavačka pređuzeća izgleda ne vođe mnogo brige o tome da međusobno koordiniraju planove izdavanja knjiga. Dobija se utisak da, na primer, izdavačko preduzeće »Novo pokolenje« — Zagreb ne zna šta je izdalo i šta će izdati »Novo pokolenje« — Beograd. To se dešava i preduzećima u istom gradu. Nije redak slučaj da razna izdavačka preduzeća u kratkom vremenskom ıazmaku štampaju i puštaju u prodaju isto delo. Zar u vremenu opšte štednje nije važno što se — kada se radi o prevođu sa stranog jezika — često plaćaju dva, pa i tri prevodilačka honorara, a Da tržište se izbacuje više primeraka knjige nego što se može u dogledno vreme prođati? Hartija, dragocena sirovina, nepotrebno je Uutrošena, a preduzeća su umrtvila svoja novčana sredstva, jer ova leže u knjigama koje se ne prodaju. Evo. nekih primera: Početkom 1950 godine izdavačko preduzeće »Novo pokolenje« — Beograd izdalo je nedovršeni roman V. Grosmana »Stjepan Koljčugin« prevođ Krsta Radđovića, tiraž 10.000 primeraka. Nekoliko meseci kasnije izdavačko preduzeće »Glas Rađa« Zagreb štampa istu knjigu u 8.000 primeraka, a u prevodu Jakše Kušana. I posle više meseci od izlaska knjige, dosta primeraka oba izdanja mogu se dobiti skoro u svakoj knjižari, što je siguran dokaz da je jedno od njih bilo potpuno izlišno. U jesen 1950 gođine i zagrebačko i beo-
gradsko »Novo pokolenje« izdaju gotovo jednovremeno roman »Sunce nad rekom Sangan« od kineske spisateliice Din Lin
(ili u beogradskoj verziji Ting Ling). Beogradsko izdanje knjige preveo je Krsta Rađović (tiraž 8.000 primeraka), a Zzagrebačko Josip Smolčić (u Knjizi nije naveđena visina tiraža), Znači, opet dva prevodilačka honorara. Što se tiče tiraža, verujem da bi jedno, bilo beogradsko bilo za= grebačko izdanje, zadovoljilo potrebe tržišta. Ovđe bi se još moglo dodati da je zagrebačko izdanje knjige »Sunce nad rekom Sangan« tehnički daleko bolje opremljeno. Slični slučajevi su, na primer, dvostruko izdavanje romana »Spartak«• od Đovanjolija (izdavači »Novo pokolenje« — Beograd, prevodilac Živko Kostić, tiraž 10.000 primeraka i »Novo pokolenjć” — Zagreb, prevodioci Dinko Foretić i Ladislav Grakalić, tiraž 8.000 primeraka) i trostruko izdavanje Gogoljevih pripovetki (»Novo DpoRkolenje« Beograd, prevodioci D. Jovanović, V. Poljakov i drugi, tiraž 10.000 primeraka, zatim »Zora« — Zagreb, prevodilac Ramon Šovari, tiraž 10.000 primeraka i »Kultura« — Zagreb, prevodilac Ramon Sovani, tiraž 10.000 primeraka,). Zadnji slučai je karakterističan utoliko, što se »Kulturino« izdanje Gogoljevih 'pripovetki, jako je najpotpunije, a i,tehnička oprema mu je vrlo dobra, sporo prodaje, jer je 20.000 primeraka prethodnih izdanja u velikoj meri zadovoljilo potrebe. Ako je izdavačko. preduzeće »Kultura« već htelo da štampa Gogolja, zašto nije uzelo njegove »Mrtve duše«, jer je ta knjiga izašla pre nekoliko godina i retko/ gde može da se kupi.
Svi naveđeni slučajevi tiču se prošle godine. No, ni ova godina neće, izgleđa, ostati bez sličnih primera. »Novo pokolenje« — Zagreb najavljuje izdavanie knjige »20,000 milja pod morem« od Žil Verna koju je neđavno izdalo »Novo pokolenje« — Beograd i »Zastave na kulama« od Ma-
{
Janko Đonović, R. Konstantinović, Dušan Milačić. Od prevoda treba istaći Šekspirove drame »Romeo i Julija« i »Zimska bajka« u prevođu Bore Nedića, »Klošmerl« i »Put po Harcu« i izbor iz »Hiljadu i jedne noći« u prevodu S. Vinavera, Čehovljeva »Činovnikova smrf« u prevodu M. Pešića, Puškinovu prozu, bajke i dramu »Boris Godunov« u prevodu Božidara Kovačevića. Veći broj originalnih dela i književnih prevoda naših članova pređat je za štampu izdavačkim preduzećima.
• Materijalni položaj književnika, o kome su se u javnosti čule nepravedne ocene, nije naročito zavidan. Činjenica je da profesionalna organizacija književnika ima vrlo malen, upravo neznatan broj profesionalnih književnika. No i taj mali broj, gotovo bez izuzetka, n* živi od svog stvaralačkog rada, nego je prisiljen đa se bavi raznim sporednijim poslovima, kao što su redigovanje knjiga, prevođenje, pisanje za dnevnu štampu. učešće u raznim komisijama itd. itd. Na osnovu jedne ankete o materijalnom stanju književnika, ustanovljeno je da sem dvojice-irojice književnika, koji svojim književnim radom ostvaruju relativno visoke prihode ostali imaju prosečno koliko niže srednje ili više plaćeni činovnik.
No ima takođe slučajeva da se izvestan broj književnika nalazi u nezavidnim materijalnim uslovima. Nekoliko pisaca još uvek nema stana, ili bar takav stan u kome bi mogao da rađi. Mnogi su bili preko zime bez nužnog ogreva. Ima ih koji nisu u mogućnosti da se snabdeju osnovnim potrebama. Nastojanja Udruženja da u fom pogledu interveniše, ostala su, nažalost, najčešće bez rezultata.
Pokazalo se, sem toga, da velik: broj književnika, “ to upravo onih koji su i književno najaktivniji, ima znatan broj državnih, političkih i društvenih zaduženja. Ma koliko da se često pojedinci ne mogu osloboditi pojedinih dužnosti, svakodnevni zadaci sprečavaju ih. očigledno, u vršenju njihovog književnog poziva. Pun razvitak književnoga života ne može se ni zamisliti bez velikog broja profesionalnih književnika, književnika kojima je književni rad osnovna živofna briga. S druge strane, kada je pred književnike postavljeno da mogu, po slobodnoj volji, da se opređele za profesionalizam, skoro niko to nije učinio, verovatno zato što su se bojali da li će, u okviru današnje Uredbe o honorisanju, moći svojim perom izdržavati sebe i svoje porodice. Činjenica je da bi danas jedan romansijer morao o-
· bjaviti godišnje po jedan roman da bi
mogao živeti skromnim životom jednog srednje plaćenog činovnika. Međutim, činjenica } da mi nemamo i nismo imali književnika koji mogu svake godine objaviti po jednu knjigu od oko 20 tabaka.
Tim problemima našeg književnog života, nažalost, ni pojedini književnici, ni samo Udru;enje nisu posvetili dovoljno pažnje. A o tome će se, dostojanstveno i bez galame, morati povesti računa. Jer od toga, u krajnjoj liniji, zavisi i plodnost i dalji razvitak naših književnika, od toga, u znatnoj meri, zavisi sudbina naše književnosti. KRJIŽEVNE'NOVINE
ı
ina · „Zmuajeva dečja poezija na
Šiptarskom jeziku
Pitanje dječje književnosti na šiptarskom jeziku pretstavlja jedno od najvažnijih pitanja i zahteva da mu se posveti puna pažnja. Danas, nijedan od mlađih književnika Šiptara ne bavi se dečjom književnošću, a takođe ne postoji neko veće književno nasleđe iz oblasti dečje književnosti u albanskoj literaturi. Sem toga, deci je nepristupačna literatura na srpskohrvatskom jeziku, što nije slučaj sa odraslima ili sa učenicima viših razređa srednjih škola. Zbog svega tfoga, izdavanje jednog dela „Zmajeve dečje poezije na šiptarskom jeziku za svaku je pohvalu.
Ovaj težak, ali vrlo koristan posao uzeo je na sebe Anton Četa. Četi ovo nije prvi posao ove vrste, U svojim ·dosadašnjim prevodima on je pokaao da ima smisla i umešnosti za pre-
od poezije (i sam se bavi poezijom), ma da je od svih dosadašnjih prevoda na šiptarski ovaj prevod Zmaševe poezije zahtevao najviše truda, đuha i pesničkog talenta.
Zbirka sadrži oko 100 pesama, uglavnom odabranih iz zbirke »Našoj deci« u izdanju Novog pokolenja, a ušlo je i desetak pesama iz četvrte knjige Zmajevih celokupnih dela u izdanju Narodnog dela, Izbor pesama, koje su ušle u zbirku, učinjen je uglavnom tako da su uzete one koje su upućene najmlađima, kako stoji i u naslovu knjige. Pesme su fako raspoređene da prvo dolaze najjednostavnije, počinju sa »Tashin, ftashin tanana«, pa se završavaju pričama koje su i za odđrasliju decu. Na taj način, ova zbirka pesama može istovremeno da posluži i kao štivo za učenike osnovnih škola.
Sam autor kaže da je pesme prevođeći adaptirao, Možda i nije mogao drukčije da postupi. Prevoditi u sliku, paziti na ritam, a pridržavati se strogo originala, gotovo je nemoguće. I stvarno, kad je Četa slobodnije prilazio prevođenju neke pesme, on je davao uspele prevode, često dosta poetske, Svakako da su najuspelije pesme »Bolja mačka, nego Paja«, »Pi-pi, pi-pi«, »Materina maza«, čija treća
strofa, bez sumnje, pretstavlja najuspeliji prevod u celoj zbirci. Ponekad je prevodilac lakoću i sonornost izraza postizao i pored strogog priđržavanja teksta i davao je
. Nebolibo primedbi na našu
izdavačku delatnost
karenka, koja je pre mesec dana izašla u izdanju »Prosvete« — Beograd.
Evenftualna kritika na ovu primedbu bila bi da je potrebno pojieđina dobra dela štampati i ćirilicom i latinicom. Kako se to pitanje pravilno rešava, pokazala je »Kultura« —· Beograd — Zagreb načinom izdavanja Balzakovih i drugih dela, a i »Novo pokolenje knjigom »Davidđ Koperfild« od Čarlsa Dikensa. Ta su dela štampana obema azbukama. Prevodilac je isti, samo redakcija različita, „prilagođena osobenostima jednog i drugog jezika.
Početkom ove godine izašli su u zagrebačkom »Ilustriranom vjesniku« i beogradskim »Neđeljnim informativnim novinama« članci o planovima zagrebačkih i beogradskih izdavačkih preduzeća za 1951 godinu. Ako je to što smo pročitali sve, ili uglavnom sve što će izaći tokom godine, onda u ftim planovima postoji neshvatljiva -i neprihvatljiva nesrazmera između klasičnih i savremenih inostranih pisaca. Skoro bi se moglo reći đa se dela savremenih pisaca neće ni izdavati ove godine. Zašto se takva praksa već ustaljuje u radu naših izdavačkih preduzeća? Čitalac koji tek ulazi u literaturu (a takvih kod nas ima dosta) sa pravom bi se mogao da upita, da li je u Engleskoj posle Dikensa iko išta napisao i da li je francuska kKnjiževnost dala posle Balzaka ijednog prevođenja dostojnog pisca? Šta je sa italijanskom, nordiskom, „severno i južnoameričkom književnošću? Tamo, izgleda, suđeći po izdavačkim planovima „zadnjih pedesetak godina niko ništa ne piše.
Već su i humoristički listovi počeli da prave šale na račun velikih razmaka vremena koji proteknu između izlazaka pojedinih knjiga istog dela. Tu bi došli »Pikvikovci« od Čarlsa Dikensa. Prvu knjigu tog dela izdalo je »Novo pokolenje« — Zagreb pre godinu dana, a druge još uvek nema. Sličan slučaj je sa nekim izdanjima »Prosvete« — Beograd. Prva knjiga »Izabranih dela« Voltera izašla je početkom 1950 godine, druge još nema. Prva knjiga bajki »1001 noć« izašla je septembra 1950 godine, druge. takođe još mema. Druga knjiga dela »Drame i komedije« Ostrovskog izašla je četiri godine posle prve, usto drugačijeg izgleđa.
Uskoro će se navrš:ti peta godina kako »Kultura« Beograd — Zagreb izdđaje dela Maksima Gorkog. Dosad je izašlo dvađeset knjiga, što bi značilo prosečno četiri knjige godišnie, Nije li to suviše malo, naročito s obzirom na vrednost i popularnost dela Gorkog? Ako i preduzeće, koje će izdavati sabrana dela srpskih pisaca, PSSa primenilo sličan tempo izdavanja, završiće posao posle trideset, četrđeset godina.
Za te velike vremenske intervale između pojedinih knjiga istog dela ima, verovat-
no, i objektivnih opravdanja, kao što su .
sporost prevodioca, nedostatak hartije i drugo. Ali kako onda čovek da objasni ovo: jula 1950' godine izđavačko preduzeće Saveza novinara Jugoslavije pustilo je u prodaju prvu knjigu romana »Mala Dorit« od Čarlsa Dikensa, prevod Stanislava Vinavera. Druge knjige još nema, Međutim, u decembru iste godine isto preduzeće izdaje roman »Klošmerl« od Ševalijea, tako-
đe u prevodu Stanislava Vinavera. Znači li to da gorenavedeni, objektivni razlozi neizlaska u ovom slučaju otpadaju?
U »Borbi« od 20 marta 1951 godine rečeno je u jednom članku da izdavačka pre= duzeća ne vođe računa o zahtevima čitalačke publike, već u istom broju primeraka štampaju i dela poznatih i dela nepoznatih, pa i lošijih pisaca. Evo primera da pojedina preduzeća idu još dalje u nepoznavanju zahteva čitalaca” i, samim im, potreba tržišta.
»Prosveta« — Beograd izdaje početkom 1950 godine slab roman Ane Karavajeve »Zamah« u 8:00 primeraka, a odmah zatim jeđam od „najboljih romana Čarlsa Dikensa »Velika očekivanja« u svega 5.000 primeraka. Razumljivo, »Velika očekivanja« su formalno razgrabljena za dva-tri dana, dok će se »Zamah«, verujem, moći nuditi i kroz dve-tri godine, jer ga još uvek skoro sve knjižare imaju u priličnim količinama. Slično se desilo pri kraju godine. Knjiga Leonida Leonova »Soć-skakavci« štampa se u 12.000 primeraka, a jedno od eminentnih dela savremene svetske književnosti »Američka tragedija« od Teodora Drajzera opet u svega 5.000 primeraka. Ponavlja se gornji slučaj. »Američka tragedija« je rasprođata za nekoliko dana, dok će »Soć-skakavci« zbog prevelikog tiraža još dugo ispunjavati izloge i rafove knjižara.
Da se i drugim izdavačkim pređuzećima dešavaju slične omaške, dokazuje izvestan broj knjiga, koje već mesecima, pa i godinama, gledamo u knjižarama uglavnom u istom broju.
Većina naših izdavačkih pređuzeća kao i da ne zna da postoji potražnja već rasprodatih knjiga i mogućnost njihovog drugog i redom, ostalih izdanja. Čitalačka publika bi sigurno bila zahvalna »Prosveti« da joj je mesto prvog izdanja »Zamaha« Ane KaYavajeve dala drugo izdanje »Citadele« Kronina, ili dela Ljermontova i mnogih drugih knjiga, za koje su bibliofili srećni kad ih nađu u antikvarmmicama. Anketa u jednom od časopisa, »Književnim novinama ili »NIN«-u mogla bi đa pokaže želje naših čitalaca i ujedno posluži kao neka vrsta kompasa izdavačkim preduzećima.
Stručnjaci sigurno mogu tehničkoj opremi izdanja naših izdavačkih preduzeća da stave daleko veće zamerke nego što ću to ja da učinim. Sećam se jednog stručnog osvrta u »Književnim novinama« na knjige »1001 noć« i »Gargantua i Panfagruel« Rablea. Od svega što sam tu pročitao, ja lično sam mogao da zapazim samo to, da zaista boja poveza knjiga »1001 noć«e potseća na povez nekog zakonika i da su šare na koricama knjige »Garngantua i Panta gruel« slične šarama na nadgrobnim spomenicima. Međutim i laici mogu da primete izvesne grublje nedostatke u tehničkoj opremi nekih drugih knjiga. .
»Novo pokolenje« — Beograd izdaje biblioteku »Svetski pisci«, koja je, iako Dpostoji tek kratko vreme, izborom dela i vrlo pristupačnim cenama već osvojila simpatije čitalaca. Tehnička oprema knjiga je uglavnom na visini, Uzmimo sleđeće knjige te biblioteke: »Martin Tden« Džek Londona, »Mali Pjer« Anatola Fransa, »Žak«
vrlo metrički tačne stihove. Četa se trudio da sve pesme koliko je to moguće, buđu u sliku, jer je to i najbolji način da ih deca pamte i da sa ljubavlju čitaju. U tom nastojanju on je u većini slučajeva uspevao. Međutim, on se. ponekad trudio da na svaki na= čin da i slik, ma da je to bilo moguće,
. pa se tada dešavalo đa strada smisao
i stih, a rima je ostajala veštačka, nakalemljena. Tako on slikuje »tlumcaku« i »balku«, »mundimi« i »dimi«, »anđe« i »mbramje«, »lehte« i »vet« itd, / U slučajevima kađ je bilo teško naći slik, mogao je da preveđe i u slobodnom stihu, na taj način što bi pazio na ritam. A prenošenje risma iz Zmajevih pesama bilo je olakšano time što se u albanskoj poeziji obilno upotrebljava osmerac, u kome su najveći deo Zmajevih dečjih pesama, bar one koje je Četa preveo. Četa je bio prilično slobodan pri prevođenju, čime prevodi nisu ništa izgubili, Ali ponekađ on je zloupotrebljavao tu slobodu do te mere da ne znamo što je Zmajevo a šta Četino. Još gore je što Četa ponekad neki stih izostavi, ili neki po svom nahođenju doda, U pesmi »T'ashin, tashin, tanana« u šestoj strofi, prvo je od dva stiha napravio tri, a zatim je od tri napravio dva. U zagonetkama na str. 7 ima četiri stiha više. Pesma »Vrabac zimi« u originalu ima 24 stiha, a u prevođu 22, itd.
. Interesanino je napomenufi đa je Četa osobene imenice šiptarizi'ao Zmajeva Ana u prevodu je Drita, Radovan-Shpend, Stako-Agron, On je ovim doprineo da pesme buđu bliže, shvatlijivije šiptarskoj deci, a „sam Zmaj nije ovim ništa izgubio, Međutim, izdavačko preduzeće i priređivači ove zbirke učinili su jednu drugu nepravdu i prema Zmaju i prema deci, Zbirka je trebalo da ima jedan pristupačan predgovor o Zmaju, samim fim što do danas o Zmaju nije ništa pisano na šiptarskom i što je to
prva zbirka Zmajevih pesama na šipftarskom. To bi doprinelo boljem upoznavanju Zmaja i njegove poezije i pobudilo ljubav dece prema njemu, koju on u svakom pogledu i zaslužuje. Hasan KALESI
Milan Konjović: U loži
Alfonsa Dodea, i »Stara prodavnica retkosti« Čarlsa Dikensa: i obeležimo ih brojevima od jedan do četiri (knjige su i izlazile redom koji sam naveo). Moja zamerka bi bila u tome što se, ako navedene knjige stavimo jednu pored druge onako kako stoje knjige u ormanu ili na polici, dobija utisak da »Martin Iden« i »Žak« ne pripadaju istoj biblioteci, kojoj i »Mali Pjer« i »Stara prodavnica retkosti«. Naime, zadnja, platnena ivica prve i treće knjige potpuno se razlikuje od zadnje ivice druge i četvrte knjige. Osim toga, druga i četvrta knjiga imaju posebne omote, koje prva i treća nemaju, (Napominjem da se ovo odnosi samo na primerke u tvrđom povezu. Meko povezani primerci svih navedenih knjiga imaju slične omote po kojima se odmah vidi da pripadaju istoj biblioteci). Ovo „zaista izgleda sitnica, ali znam bibliofile koji su kupovali i primerak knjige u mekom povezu samo zato da bi u njen omot stavili primerak iste knjige u tvrdom povezu, pošto se ovaj svojim izgledom izdvajao od ostalih knjiga iste biblioteke. Nezgoda ovakvog postupka je dvostruka. Onaj koji ie kupio dva primerka iste knjige pretrpeo je štetu u novcu, a istovremeno je lišio nekog drugog čitaoca mogućnosti đa dođe do dobre knjige.
U prednjem slučaju radilo se o raznim knjigama iste biblioteke. Međutim, evo primera da slično može da se desi i kad se radi o pojedinim knjigama istog dela. Kod romana »Žan Kristof«• — Romen Rolana, izdanje Hrvatske seljačke tiskarne — Zagreb, platneni deo poveza sasvim je drukčiji na prvoj i drugoj, a drukčiji na trećoj i četvrtoj Knjizi, Izdđalje posmatra-– no, dobija se. utisak da se radio dva dela koja međusobno nemaju nikakve veze. Neshvalljivo je zbog čega je to tako učinjeno, pogotovu kadđ se zna da su sve četiri knjige u isto vreme puštene u prodaju.
Čovek se dalje pita zašto roman Teodora Drajzera »Američka tragedija•, izdanje »Prosvete« — Beograd, nije povezan na isti način kao »Bebit« Sinkler Luisa, »Sedmi krste Ane Zegers, »Titan« Teodora Drajzera i druge knjige koje pripadaju »Prosvetinoj« biblioteci »Savremena zapadna književnost« i kojoj bi, poj|logici, trebalo da pripadne i »Američka tragedija«? Isto bi se pitanje moglo postaviti i za skoro izašli roman J. Bojera »Velika glad«.
Harmonija je lepa i prijatna stvar. Zašto nam izdavačka preduzeća luskraćuju radost da vidimp hatmoniju i u ormanu za knjige?
Zadnjih meseci »Novo pokolenje« — Beograd izdalo je, pored ostalih, i sledeća dela: »Tajanstveno ostrvo» i »20,000 milja pod morem« od Žil Verna, »Ostrvo s blagom« Stivensona i »Robin Hud« Gilberta. Ideja da se naveđena dela izdaju potpuno je na svom mestu, jer literatura ove vrste interesuje pionire i omlađinu, a sa vasbpitne strane ne može im se ništa prebaciti, Međutim, tehnička oprema tih knjiga je jako loša. Mislim da je dovolino da bilo koja ođZd njih prođe kroz ruke wdva-tri dđečaka, kojima je uglavnom i namenjena, pa da. se pretvori, kako se to kaže, u gomilu kupusnih listova. Zar nije bilo mopućnosti đa se mali broj knjiga, barem onih za javne biblioteke, bolje povežu? Nasuprot ovome, slična izdania »Novog pokolenja«•« — Zagreb, kao »Djeca kapetana Granta« Žil Vema, »Petar Prvi« A. Tolstoja i druge, ukusno su opremljene i sve knjige povezane u poluplatno.
Miomir MANJIČ
Odgovorni' urednik: Jovan Popović, Beograd: Franeuska broj ? — SŠtam parija »Borba« Beograd, Rardđeljeva 31.
BROJ 15
U Skoplju se otvara umetnička
galerija
Uskoro će u Skoplju biti, prvi put, otvorena Umetnička galerija. Ona će biti smeštena u prostorijama Dautpašinog amama, koji, sam za sebe, kao arhitektonski spomenik pretstavlja
istorisku monumentalnost. l m U zbirci umetničkih dela zasada će
uglavnom biti zastupljena umetnost jugoslovenskih naroda. Skroman broj slika i skulptura ove galerije pretstavljaće ono što je najbolje stvoreno na polju umetnosti u našim narodnim Te publikama. Na taj način, ona pruža opšti pregled umetničkih postignuća.
Zbirka počinje delima s kraja XIX veka. Impresionizam Slovenaca pretstavljaće jedan od najeminentnijih slovenačkih slikara Jakopič. Srbija će biti zastupljena Nadđeždom Petrović i glavnim nosiocima srpskog slikarskog realizma: Kostom Miličevićem, Pajom Jovanovićem i Urošem Predićem, dok dalmatinsko slikarstvo prefstavlja Vlaho Bukovac. Na čelu takozvanih modernista iz XX veka, koji SU pod uticajem francuske škole, nalaziće se i veliki majstor Ivan Meštrović.
Grupisana po narodnostima, zbirka će uglavnom biti sastavljena iz dela od početka XX veka do danas. Meštrović je zastupljen sa dva portreta, Antun Augustinčić skicom za spomenik »Pobeda« (glavna figura spomenika izlivena je u prirodnoj veličini u bronzi). Umetnik Krsto Hegedušić — kompozicijama na motive iz istorije hrvatskog naroda, poznatim delom »Buđenje«, izrađenim od mermera u prirodnoj veličini, Sem toga, galerija raspolaže delima grafičara Tomislava Krizmana, umetnika Tartalje, Uzelca, Šimunovića, Price, Detonija, Glihe i drugih.
Najbogatije je zastupljena srpska umetnost. Pored pomenutih starih maj=stora Nadežde Petrović, Paje Jovano= vića i Uroša Predića, u galeriji se na= laze i dela majstora grafike Ljube Ivanovića, koji je zastupljen velikom zbirkom originalnih crteža majstora Đorđa Andrejevića-Kuna, umetnika Čelebonovića, skulptora — majstora Tome mRosandića, skulptora Sretena Stojanovića, Riste Stojovića, Dolinara i Palavičinija, slikara Petra Dobrovića, Jovana Bijelića, Zore Petrović, Predraga Milosavljevića, Đorđa Popovića, Nikole Grabovca, Koste Hakmana, Antona Hutera i drugih.
Slovenci su zastupljeni Božiđarom Jakcem, skulptorom majstorom Borisom Kalinom, Karelom Putrihom, Rikom Debenjakom, Maksimom Sedejem, Božom Pengovim, Mihom Malešom i drugim.
Mlada nova makedonska umetnost pretstavljena je najboljim delima svih njenih umetnika.
Znamenitost galerije u svakom slu- „ čaju, čine dela naše srednjovekovne umetnosti. Ovaj deo Galerije je istovremeno i najpotpuniji. Naše odlične ikone * kopije poznatih fresaka, koje su većim delom bile izložene na Izložbi srednjovekovne umetnosti u Parizu, koja je doživela redak uspeh,
smeštene su u Galerij: N. MARTINOSKI
BIBLIOGRAFIJA
Radičević: Izabrane pesme, Iz-
Pranko danje |»Jugoslovenske „knjige« Beograd 1951, ćirilicom, str. 223, cema ?
Laza Lazarević: Pripovetke, Izđanje »Jugoslovenske Knjige« Beograd 1951, ćirilicom, str. 266, cena ?
Janko Veselinović: Bela vrana, pripovetka. Izdanje »Prosvete« Beograd 1881P ćirilicom, str. 39. cena 9 din.
Stefan Stefanović: Smrt Uroša petogy.. tragedija u pet činova. Izdanje »Prosvete«, Beograd 1951; ćirilicom, str. 204, cema 48 din.
Dosite}) Obradović: Odabrami listovi. Izdanje »Novog pokolenja« Beograd 1955h, ćirilicom, str, 278, cena 65 din.
D. Mažar: Dva kurira. Izdanje »Svjetlosti«, Sarajevo 1951, latinicom, str. 396, cijena 110 din.
Rasim Pilipović: Za Kkruhom, drama u tri čina. Izdanje Nakladnog ppoduzeća »Glas rada«, Zagreb 1951, latinicom, str. 85, cijena 16.50 din.
M. Gorki: Mati, roman. Izdanje Nakl nog poduzeća »Glas rada«, Zagreb 10eP. o tinicom, str. 348, cijena 68 din.
A. Tolstoj: Hiperboloid inženjera Garima., Pobreo j ta ROOOVIĆ: Izdđamje ?DONDĆ pokolenja«, Beograd 1951, ćirili + ORO Bal, irilicom, str. 380,
KK ------- ———<EO_m· UREDNICI Dušan Kostić, Tanasije Mlađeno-
vić, Jovan Popović a o :——–—I—- S .—————=
Broj čekovnog računa 102-9032020 Pošt. fah ređakcije 617 Poštanski fah administracije 629'
Rukcpisi se ne vraćaju
ya Mb ZO
~:
|