Књижевне новине
STRANA 4
Kralke vesli iz inosiramnmsiva
OON ZN
Alber KRamis
STUDIJA O FRANCUSKOM PISCU
ALBERU KAMISU
U izdanju »TPan prezan« objavljena je studija o Alberu Kamisu jednome od najistaknutijih pisaca savremene francuske književnosti. Prva tri poglavlja ojve knjige Robera de Lipea zapremila je mutna analiza »Sizifovog mita«; ostala Kamisova dela autor stuđije je podelio u dve grupe: u prvu grupu uvrstio je roman »Stranac« i dramu »Kaligula« u drugu roman »Kuga« i »Pravedne«. »Pošto je sveo Kamisovo delo ma jednu šemu, autor ga komentariše u kratkim, konciznim rečenicama; imamo utisak da prisustvujemo uvođenju poentili-
misovo delo nije postavljeno u savremeni svet.
NOVA ZBIRKA PESAMA LEOPOLDA SEDARA SANGORA
Crnački pesnik Leopold Seđar Sangor, koji piše na francuskom #jJeziku, objavio je novu zbirku stihova »Pesme za Naetu« (»Chants pour Naett« Sedđar Sangor (rođem u Senegalu 1906) nastavnik je na univerzitetu i istaknuti javni i kulturni radnik. Izdao je dosada »Pesme senke« (1945) i »Crne moštie (1948). Dok su se u njegovim prethodnim zbirkama osećale tu i tamo u tonu poznate kađence Vitmena i Klodela, u ovome najnovijem delu Seđar Sangor je uspeo da stvori svoj sopstveni poetski izraz. Uz Emea Sezera, T.eona-G. Damasa i Žan-Žozefa Rabearivela, Seđar Sangor stoji na čelu mlade crnačke poezije na francuskom jeziku, angažovane u borbi protiv kolonijalnog ropstva i rasnih predrasuđa,
UMRLA JE FRANCUSKA GLUMICA SIZAN DEPRE
Iserpljena dugogod:šnjom bolešću neđavno je preminula velika francuska glumica Siza:, Depre, supruga čuvenog pozorišnog umetnika Linje Poa, Po želji umetnice, štampa je o njenoj smrti obaveštena tek tri dana kasnije. Nezaboravno je njeno tumačenje uloga u delima Klodela, Ibzena, Meterlinka, Strindberga. Zola je o njoj pisao: »Njen talenat je sazdan od istine i nežnosti«. To je zaista najlepše priznanje odato ovoj glumici koja je ostvarila umetnost jednostavnosti na sceni.
MALDOROR NA FILMSKOM PLATNU
Sve je više filmskih radnika koji se Zanos: mišlju đa na platnu prikažu i protumače život i dela velikih umetnika. Takvog jednog odgovornog posla prihvatio se i mlađi snimatelj Kenet Odžer. On je navodno stručnjak za »poetske« montaže i sađa priprema snimanje »Maldororovih pevanja« Da li će ovom dvadesetijednogodđišnjem mladiću poći za rukom da preveđe ma jezik slika jedinstveni svet velikog francuskog pesnika Isidora Dikasa? |
U KOPENHAGENU
iu Kopenhagenu se održava kongres Međunarodnog saveza za čistu i primenjenu
MEĐUNARODNI KONGRES FIZICARA • fiziku. U okviru kongresa, Nils Bor će or-
stvovati i njegovi učenici, fizičari svetskog glasa, kao Hajzenberg i drugi.
PORRET OTPORA U DELIMA FRANCUSKIH VAJARA
U Parizu je priređena izložba vajarskih radova posvećena borbi francuskog naroda protiv fašističkih osvajača. Izloženi projekti, makete i fragmenti spomenika izrašavaju jednu značajnu težnju u mouernom vajarstvu: monumentalnost. . Spomenik u Manu od Bizet-Lendea, spomenik na groblju Per-Lašez M učenicima iz Nengama od Pjera Onorea, Spomenik u Karkasonu od Renea Išea privlače pažnju svojim visokim umetničkim kvalitetima i ukazuju na nove mogućnosti savremene monumentalne skulpture. Priređena u okviru proslave 2000-godišnjice glavnog građa PFran'uske, ov zanimljiva izložba nije dobila zasluženo priznanje; bacile su je u zasenak druge umetničke manifestacije, bučnije i prividno značajnije,
MONOGRAFIJA O SLIKARKI MARIJI
sen koju je još 1912 godine Apoliner Dopevao u svome delu »Kubistički slikari«. Autor monografije Žorž Dej dao je lep istoriski pregled slikarkinih najčuvenijih bortreta i ilustracija za književna dela. On Je takođe uspeo đa prikaže atmosferu poezije koju je Mari Loransen stvorila oko sebe.
MEĐUNARODNI KONGRES KRITIČARA UMETNOSTI
U Amsterđamu je završio rad TII međunarodni kongres kritičara umetnosti, Na kongresu su učestvovali gotovo svi poznatiji kritičari umetnosti. Pretsednici nacionalnih sekcija kritičara umetnosti održali su referate po raznim aktuelnim pitanjima iz oblasti likovne umetnosti i kritike Uumetnosti. Na kongresu se diskutovalo O
kritike umetnosti, o autorskom pravu io pravu reprodukcije umetničkih dela, Po svim ovim pitanjima donete su rezolucije sa konkretnim predlozima.
Kongres je bio vanredno dobro organizovan. U Holandiji su bile priređene specijalne izložbe o holandskoj umetnosti, održan je festival filma o umetnosti i učesnicima je omogućeno da posete sve muzeje, galerije i kolekcije u celoj Holandiji.
Od referata je bio najviše zapažen referat francuskog Writičara Rene Iga (Kuyghe) o organizaciji izložbi i O psiholo-
giji umetnosti. NEMACKA UMBTMICKA GRAFIKA
iu Amsterđamu je priređena izložba savremene nemačke umetičke grafiše, koja j pobudila pažnju umtničke kritike,
Na izložbi se ističu radovi Kirhnera. Pehštajna Kandinskog, koji su imali uti: caja na razvoj grafike u Holandiji i Svaj· carskoj, kao i radovi apstraktnog slikara Bvalda i ekspresioniste Grishabera.
Kritika je o!enila savremenu nemačku grafiku kao jednu od najboljih u Evropi. O u rika —
zma u kritiku« — piše o ovoj knjizi hro- | ničar francuskog bibliografskog časopisa »Pari« U studiji nije oblašnjen Kamisov odnos prema Žiđu i Sartru, prema. hrišćanstvu i marksizmu, jednom rečju Ka-
ganizovati u svojoj laboratoriji za atomsku · fiziku značajnu diskusiji” kojoj će prisu-
LORANSEN" U izđanju »Dofen« objavljena je monografija o uglednoj slikarki Mariji Loran-
moralnom i materijalnom položaju umet= nika, o figurativnoj i apstraktnoj umetnosti, o odnosu između istorije umetnosti i
_______ ____ __-— —
SPOREDNOSTI
rošle Je gođine Državno izdavačko
podđuzeće Hrvatske »Zora« dalo na
svijet jubilarno izđanje Marulićeve
»Judite«, posvećeno petstotoj godišnjici njegova rođenja. Izdanje je priređeno kako i treba da bude jubilamo izdanje, pogotovu starih pisaca; popraćeno je svim onim što je potrebno da toga pisca shvate i širi slojevi čitalaca, kojima bi sam tekst bez objašnjenja bio gotovo neshvatljiv. To će izdanje bez sumnje izvTšiti svoju zadaću, ono će u našim ma·sama proširiti poznavanje našeg kulturnog naslijeđa i time pridonijeti uzdizanju našeg općeg kulturnog nivoa,
Imajući na umu pažnju 1 truđ s kojima je to izđanje priređeno još nam čudnije bi . kako se u njemu mogla potkrasti jedna griješka koja nije trebalo da se propusti. Jer iako je na izgled formalne naravi, ona za sobom povlači čitav niz asocijacija koje su u suprotnosti sa svim Što se danas zna o momentu kad je knjiga nastala, te izaziva u čitao»ima krivo shva-– tanje historijskog zbivanja.
Rađi se o nacrtu za prednju i stražnju koricu knjige.
Na svijetloslvoj pozadini naštampan Je velikim bijelim glagoljskim slovima naslov LIBAR MARKA MARULA JUDIT, tako da je cijela stranica ispunjena tim slovima. Isti je crtež i na zadnjoj korici. Sve to opet služi kao podloga na kojoj je na prednjoj strani smeđim slovima današnje latinice naštampano M. Marulić,
Judita, a ispod toga su glagoljskim zna= .
kovima poređanim jedan ispod drugoga u dva stupca naznačene godine 1521 i 1950; na stražnjoj je strani na toj podlozi sme950 arapskim brojkama ispisana godina
Ne mislim govoriti o čisto slikarsko] vrijednosti toga crteža. Ja ću se pozabaviti samo onim historijskim asocijacijama koje u nama pobuđuju te korice.
Upotreba glagoljskih slova u vezi s Mar-
kom Marulićem navođi da se faj pisac po= veže uopće s glagoljskom književnošću. Ponavljanje istog crteža i na stražnjoj korici pogotovu sili čovjeka da te dvije pojave poveže jednu s drugom, najprirodnije jednu kao emanaciju druge. A povezivanje tih dviju pojava je anahronizam iz dva razloga. Prvo, jer se glagoljica u doba Marka Marulića u Splitu nije upotreblja·vala; a drugo, Jer Marko Marulić — iako je po duhu svoga rada srodam crkvenim prikazanjima i glagoljskoj književnosti, jako I sam spominje da se ugledao u začinjavce (pod kojima bismo možda i mogli razumjeti sastavljače starih glagoljskih prikazanja) — „ipak „nlje potekao iz glagoljske kulturne sfere, Bio je potomsk patricijske porodi•e u gradu pod mulefa· čkom upravom, s bogatom romanskom tra.'. dicijom, a u doba kad se klasično obra zovanje smatralo za osnovu svakog višeg obrazovanja. Odgajao se i izgrađivao na djelima starih klasičnih pjesnika, crkvenih otaca Srednjega vijeka, starijih 1 suvremenih mu humanista, i svoja je glavna djela napisao latinski. Hrvatski je pisao uglavnom za one koji nisu znali latinski, a što je hrvatski i napisao štampao je latinicom, jer oni za koje je pisao nisu znali glagollice. Prema tome, niti je glagoljska književnost izvršila neki jači utjecaj na Marulića (ako i pretpostavimo da je možda i znao čitati glagoljicu), niti je Marulić nešto značio Za glagolisku književnost, pa vezati te dvije pojave — barem po onome što je dosad poznato o Maruliću — nije ispravno, Ako je autor crteža mislio đa je to vezivanje ipak pravilno i opravdano i ako je to htio istaći svojim crtežom, morao je onda to svoje shvatanje i naučno obrazložiti i dokazati, ili bar pokušati dokazati, da je dosađašnje shvatanje Marulića krivo. A ako to nije mislio, onđa mu crtež govori ono što nije htio reći i što i po njegovu mišljenju — nije točno,
Slavko PAVBSŠIC
Muzej Srba u Hrvatskoj organizovao izložbu povodom desetogodišnjice ustanka
U čast đesetogođišnjice Narođne revoluclje otvorena je ovih dana u Zagrebu u Muzeju Srba u Hrvatskoj zanimljiva izloŽba, koja daje kratak presek kroji istoriju srpskog naroda u hrvatskim Wrajevima u šesnaestom, seđamnaestom i osamnaestom veku. Pored toga, na izložbi su izneti i Pot matenijali iz Narodnooslobodilačkož rata.
Na izložbi su prikazani zanimljivi detalji Iz političkog i kulturnog Života Srba, čije doseljavanje u Hrvatsku počinje u sesnacstom veku. Pođatke o tom duoseljavanju gadrže knjige i drugi zap'si štampani u čtampariji na Cetinju, u Veneuliji, u Beogradu u šesnaestom i sedamnaestom veku. Slike svetog Save pretstavljaju zanimljiv pođatak o negovanju naciona]}ne umetnosti kod Srba u vreme kađa se Austrija i Rusija bore đa nametnu svoj uticaj Srbima. U osamnaestom veku javljaju se prvi tragovi naučnog rađa kod Srba u Hrvat-
sko], kađa oni izđaju razne naučne knjige: zemljopise, atlase i drugo. U to doba i skradinski trgovac Jovan Bovan osniva srpsku školu u Šibeniku.
Posebna soba posvećena je borbi Srba u Hrvatskoj za vreme Narodnooslobodilačkog ata. i
»NEDELJA DOMA KULTURE« POVODOM TRIDESETPRVE GODISNJICM, SPALJIVANJA NARODNOG DOMA U TRSTU
Na celoj fteritoriji amgloameričke zone BSTT bila je nedavno organizovana »Nedelja _ đoma kulture« povođom titridesetprve godišnjice spaljivanja Narodnog doma u Trstu. Svi prihodi kulturnih priredbi održanih u tom periodu“ priloženi su u korist izgradnje novog đoma. Prema đosađašnjim podacima sakupljeno je preko milion lira, tako da ukupna suma prikupljena u ovoj zoni iznosi već četiri miliona lira.
KNJIŽEVNE NOVINE
O JEDNOJ VAZNOJ
Lice ı mna//ć}e
NESTO O
Mi smo već navikli da nam radio. spikeri sa stanice Beograd I serviraju razna, »ugodna« iznenađenja; kao, naprimer, da je operu »Nikola Šubić Zrinjski« komponovao Ivan Susanjin (ovo navođim najozbiljnije, bez »Vi“ća«!), ili da nam ubjave Sičilijanu iz »Kavalerije Rustinikane«, « mi čujemo Žena je varljiva iz »Rigoleta«.
Možda bi se nekako i pomirili sa tim kalambuvrima koji spadaju u Veče humora, da se spiker (onaj sa basbaritonom) nije zaina' + da nam i lepi srpskohrvatski jezik »obogati« mnoš. tvom novih akcenata. Tako smo, naprimer, imali prilike da čujemo u nedelju, 22 o. m. u predavanju O rOdoljubivoj poeziji D. Filipovića od M. M. Pešića, da je Srđa Zlopogleđa ogrnuo kosmat ćurak — sa dugim Uzlaznim akcentom na prvom slogu (mesto ćurak — sa kratkim silaznim akcentom na prvom slogu), đa postoji vila — sa kratkim silaznim akcentom na prvom slogu — zagorkinja (mesto vila sa dugim uzlaznim akcentom na prvom slogu).
Ali ne samo to. Uvaženi spiker je pročitao ono nekoliko citata iz PFilipovićeve poezije sa takvim nerazumevanjem feksta i poezije uopšte, da nešto slično nikad nismo čuli, pa čak ni iz usta najgoreg osnovca. Smelo tvrđimo da dotičn' spiker nije u životu pročitao ni »pradjedovsku« narodnu pesmu, a đa o umetničkoj poeziji i ne govorimo. To je bilo takvo besmisleno izgovaranje reči, da se nama, živima, dizala kosa na glavi, a verovatno bi se i nesrećni mrtvi pesnik (kad bi postojao »zagrobni život«) tri pula prevnumn u grobu. A Srđa Zlopogleđa bi ga sigurno dočekao »srđinski«e što mu je na pleća natakario ćurak (sa dugim uzlaznim., akcentom na Pp?rvom slogu). Kad bi ga počastio nekim pečenim ćurkom. možda bi mu junak i oprostio. Ovako... Pa ni silni Strahinjić Ban neće mu oprostiti što je rekao za njeogvu sabliu da će t al.k ovati dane...
Ovo spikeru: Pazite da vas zbog ovog Srđinog ćurka, (sa dugim uzlaznim akcentom na prvom slogu) neki »srditi« slušalac ne nazove — ĆUTkom! (sa dugim uzlaznim akcentom na prvom slogu) Zatim, đa vam još uzgred nanomenemo: ne kaže se ku-
Tragom stvaranja književnosti Srbije
(Nastavak sa prve strane)
kojima se javljaju umetnička uobličenja takođe su sastojak književne istorije; potsticaji koje daju književnosti takođe se ubrajaju u književne zasluge. Pokušaji na pragu umetnosti često su jača sveđočanstva vremena nego umetnička uobličenja. Kao brojniji, pomažu da se ocrta kontinuitet težnje za izrazom stvarnosti, nesagleđiv kroz izbor ođabranih umetničkih dela. Proleterska književnost traži svoju istoriju i svoje mesto u istoriji književnosti.
Od kakvog je uticaja đuhovna atmosfera u kojoj se kreće književnik,
'pokazuje jadna istorija srpske »boe-
mije« XX veka, ali i rascvat srpskog realizma sedamdesetih godina XIX-og. Idejni potsticaji pokreta Svetozara Markovića književnom stvaralaštvuto je klasičan primer koji je dovolino samo pomenuti. Ali otvara jedno dublje pitanje: pitanje o posredstvu ideja u odnosu između književnika i stvarnosti Nije realistička seoska Ppripovetka izrasla tako što je književnik išao za seljakom, pa samo beležio zgode i nezgode, razgovore i ćutanja. Neizveštačeni realizam, pa i taj seoski, rezultat je i te kakvih misaonih napora, pa čak i »kabinetskih«, bez obzira što su ti napori katkada samom književniku prilično prišteđeni, kada vreme izgradi svestranu svest O samom sebi. Sretne su epohe kađa knšiževnik može samo »verno da beleži«, jer i svi ostali idejni pregaoci iznalaze ono što je vredno da se kao karakteristično i tipičnb obeleži. Tađa se književnik koncentriše na svoj višak — umetničko uobličenje saznatih istina. A kako su jadna ona »verna« beleženja i docnijih i ranijih decenija, pri kojima kroz mutne konture stvarnosti pisca nije vodila određena misao. Milan Đ. Milićević bio je jedan od najboljih poznavalaca života Srba seljaka -— naravno sn gledišta etnogvafskih iistoriskih podataka. Srođen sa selom, pokušavao je đa pored ostalog piše i seoske pripovetke. Ali — avaj! — kako daleko od realizma i seoske stvarnosti, koju je inače znao do u te tančine kako se koji luk gde spravlja za ručak, i kako se gde vezuju opanci. Čak i kad mu je seljak Jokić, prvoborac Ustanka osamstočetvrte, u pero diktirao stvarnost i epiku ustaničkih dana, Milićević se ni na jednom ni na drugom ničemu nije naučio, jer borac nije bio.
Kada je Petar Jokić u tuđe pero diktirao svoja sećanja, on je stvaralački oživljavao prošlost. Napominjući da su mnoga poluknjiževna (po formi) uobličenja doživljenog i saznatog vrednija nego književna verbalistika (makar i realistička) i za semu istoriju književnosti, mislim na ono neocenjeno blagzo sakriveno u memoarskoj literaturi iz prve polovine XIX veka (a i docnijeg vremena). U njoj su, bez književnih pretenzija — ili sa zdravim književnim pretenzijama: da se ostavi svedočanstvo vremena, ma ko ga kad našno, kako ga ocenio, štampao ili neštampao — bez kompozicije književnih formi, golim hrono+* loškim sledom, dostignuta toliko duboka i izrazita svedočanstva vremena,
zbivanja i ljudskih likova, da su nam”
ostaie najizrazitije stranice od svega što je zapisano tih godina.
Reč je o vremenu koje je zatajilo u književnosti, bilo da književnost nije
Odgovorni urednik; Dušan Mostić, Beograd,
ni postojala kao merljiva količina, do pedesetih godina, bilo da je od pedesetih otišla u nešto — nazovimo to romantizam ili pseudoromantizam, svejedno — što je prekinulo svaku vezu sa stvarnošću. Tada je, ođ pedesetih do sedamdesetih godina, nicalo svašta, naročilo u rodđoljubivoj lirici, na koju se svaki iskreni rođoljub morao okomiti. Nije bez razloga Svetozar Marković, najavljujući istinske puteve oslobodilačke borbe, morao po toj već tada kafanskoj poeziji da udari najoštrije, ukazujući da su pravi pesnici — probuđeni delovi naroda, narodna svest o sebi samom, a njihovo pesništvo zrak svetlosti što osvetljava narodu put u njegovoj teškoj borbi. Tada se motiv rodoljubive (omladinske) književnosti kao poseban motiv, logično, izgubio.
Omladinski pokret je u izvesnim svojim političkim formulacijama —v konkretno mislim na »Obzor države« Jevrema Grujića — počeo daleko zdravije nego omlađinski književni polet. Bez obzira na to gde su pojedini fizički nosioci toga omladinskog pokreta u svome životu oklišli (dobrim delom u liberalsku reakciju), taj je pokret bio snažna borbena tradicija, koja je logičan završetak našla u Markovićevoj idejnosti i revolucionarnosti. Tu je i uspela da nadahne književnost, dobijajući u njoj dosledan umetnički izraz svojih htenja.
Omladinska književnost bila je OsObeni početak razvoja građanske književnosti, koji se neposredno ne nadovezuje na ranije kulturno stvaralaštvo Srbije. Ali te ne znači da decenije prve polovine XIX veka nisu dale velike tekovine, i da u tom vremenu hije bilo izrazitijeg izgrađivanja svih Onih nužnih preduslova književnih uobličenja, od pismenosti do idejnosti. Meni se ustanička Srbija, Srbija iz prvih deceniia XIX veka, ne priviđa
--–—___ —_-——=— >ŽO>——
Han.,a Kulenović: Zađrugar
Francuska broj ? — Štampa rija »Borba« Beograd, Kardeljeva 31,
"kao nepismena, seljačka, zaostala Srbija, — ako se ti pojmovi upotrebljavaju u svom izvikanom značenju i njima meri kultura. Prve tri decenije XIX veka ne samo da su dale pismeno uobličena dela koja znače visoke domete i revolucionarne „prelome u izgradnji knjiženog jezika, uobličenju narodnog epskog i misaonog blaga, ispisivanju istorije Srbije koja se rađala, — već i mnoga neštampana, fragmentarna sveđdočanstiva one istinske kulture narođa, koja se ne meri pismenošću i brojem škola, već pregnućima i ostvarenjima u istoriskoj praksi, nošenim izgrađenom svešću naroda o sopstvenom položaju, zadacima i putevima borbe za ostvarenje boljeg, čoveka dostojnog života.
Istina je da ono što je moglo da se uobliči ne Vukovim stranicama ,inspirisanim sfvaranjem ustaničke, slobodne „nezavisne Srbije, nije moglo u godinama ropstva. Ali ni tađa, ranije, nije ostajala neispisana žeđ za slobodom, već je svoje fragove utiskivala po manastirskim zidovima i rubovima crkvenih knjiga. U zapisima koji već od Kočine krajine označavaju rađanje nove istorije Srbije, najavljene su Vukove stranice, ali i sami ti zapisi čine značajno poglavlje stvaranja srpske književnosti. Pa ni oni nisu početak, njihovim se tragom može ići u dalje srednjevekovlje, koje nije tako mračno: narod koji se nije mirio sa ropstvom, uvek je našao po koju pismenu ruku, vičnu da ispisuje stranice letopisa stradanja i borbi za goli život i namučenu zemlju.
Nije potrebno ići dalje unatrag ako čovek hoće u jednom zahvatu da oseti tle na kome stoji i sa koga treba antejski da crpi svoju snagu. Istina je da su minule godine i decenije, zemlja menja svoj lik i ljudi u njoj, ali kada se stoji pred grčevitim koštacima, dobro je okrenuti se unalrag, fragom velikih borbi i pobeda. Umeti u borbama i pobeđama prošlosti naći iskustva i snage kojim bi se iz sopstvenih stopa krenulo dalje napred, to je neophodnost svakoga ko stvara u ma kom istoriskom trenutku, a naročito kada je taj trenutak prekretnica, epoha. :
Danas književnici stoje pred velikim zadacima, svesni su njih i traže puteve njihovih ostvarenja. Kažu da ireba znati Prusta i Žida, da su zanimljivi i Sartr i Pokner i mnogi drugi, — a ja se pitam da li su naši zapisi iz okuapcionih vremena dostigii snagu pera Hadži-RuvimovoB8, svedo čanstva iz oslobodilačkog rata izrazi. tost Vukovih stranica, pitam se kada će i kako naš realizam doreći pređene puteve tamo gde je ranija književ nost zatajila, i osmisliti ukupnost na ših današnjih zbivanja.
Na nama — jer smo na prekretnici epohe — leži i dug jučerašnjice i dup današnjice. Treba zaroniti i u pro šlost, uobličiti onu noeizraženu i neis pisanu Srbiju. da se u današnjoj bor
novog sa starim ne bi samo ro” hvatalo bez šablona nego i ono staro jer ga samo tako možemo savladati iu nama samima. A tada se zaista neće desiti da nam sloboda u stvarala štvu znači spontani pad unatrag, u slutnje i.košmare moderne između dva svetska rata, ili pseudorealističko lutanja književnosti srbijanskog predvečerja XX veka.
Miroslav ĐORĐEVIĆ
SPIKERIMA
"
piti (sa dugim uzlaznim akcentom na prvom slogu) seno, nego kupiti (sa kratkim silaznim akcentom na prvom slogu) seno; kupiti (sa dugim silaznim akcentom na prvom slogu) možete cigarete ili šibice itd... Zatim, ne akcentuje se od vojkada, (sa kratkim uzlaznim akcentom na prvom slogu) neeo od vajkada (sa dugim silaznim akcentom na prvom slogu). Ne kaže se izbor pesričkih dela, (sa kratkim silaznim akcentom na prvom slogu) već izbor i pesničkih dćla. Itd. itd. .
Krajnje je vrem« da spikeri »zagreju stolicu« i nauče maternji jezik! Nije dovoljno imati spikere sa blagozvučnim glasom, v”Ć je potrebno da spikeri imaju i nešto u glavi.
P. S. PETROVIĆ
—_ __-__ – _—_—_ "_–__-–-–-–—_— —- –- --–---- XT1|1>KUFU- I —
U ČAST DESETOGODIŠNJIGE NARODNOG USTANKA
Desetogodišnjica ustanka narođa Hrvatske proslavljena je u Zagrebu nizom značajnih „kulturno-ume'ničkih priređaba i manifestacija. U atriju Jugoslavenske akademije znanosti i umetnosti otvorena je izložba rađova članova Akademije, odeljenja za likovnc umetnosti i muziku. Svoje radove izložili su Antun Augustinčić, Vanja Rađauš, Krsto Hegedušić, Ljubo Babić, Vladimir Be-ić, Tomislav Krizman, Frane Kršinić i Marin Tartalja. Izložene studije, makete, crteži i skice, specijalno probrane za ovu svečanu priliku i sađa prvi put prikazane javnosti, ističu se svojom visokom umetničkom vrednošću kao i svojom sadržajnom i iđejnom povezanošću s našom današnjom stvarnošću Izložba ostaje otVOrena do 5 augusta.
Udruženje likovnih umetnika Hrvatske takođe priređuje izložbu svojih članova slikara i vajara, koji su sudelovali u NOB. Na izložbi su između ostalih zastupljeni: Radauš, Detoni, Herman, Murtić, Parać, Postružnik, Prica, Šimaga, Reiser, Šestić Tolić, Zupa i dr, s radovima, koji se čuvaju u Muzeju narodnog oslobođenja.
U proslavi 10-godišnjice narodnog ustanka sudelovalo je i Hrvatsko narodno kazalište. U predvorju kazališta bila je od % do 27 jula organizovana izložba »Partizanske pozornice«, koja je današnjoj zagrebačkoj publici pružila priliku da se bliže upozna 5 kazališnom delatnošću na Oslobođenoj teritoriji u toku NOB. Na izložbi su bili izloženi zanimljivi dokumenti o stvaranju i delovanju partizanskih kazališnih družina: lične isprave pojedinih glumaca, Totografije, programi, plakati, akta narodnih vlasti, novinski izresci i ostali materlial u vezi s rađom partiganskih glumačkih družina, — Na glavni dan proslave, 27 jula, davana je u Velikom kazalištu svečana pretstava Gundulićeve »Dubravke«, u obradi i režiji Tita Strozzija, sa scenskom muzikom Jakova Gotovca i u inscenaciji prof. Ljube Babića. Glavne uloge tumačili su Mira Zupan (Dubravka) i Drago Krča (Miljenko), — Državni simfonijski orkestar dao je svoj svečani koncerat 24 jula u koncermoj dvo=rani »Istra«. Na programu su bila isključivo dela domaćih autora: Dramatska Uuvertira Blagoja Berse, Devčićeva »Istarska svita« i prva simfonija Silvija Bombardellija, koja je tom prilikom prvi put izvedena na koncertnom podiju.
CLANOVI ULUSA OTVORILI SU PRVU PRODAJNU IZLOŽBU RADOVA SA VEOMA PRISTUPACNIM CENAMA
U Galeriji likovnih umetnika Srbije na Terazijama u Beograđu otvorena je izložba likovnih radova manjeg formata sa najvećom prodajnom cenom 10.000 dinara. Cilj ovakve izložbe je da se omogući ljubiteljima slika i vajarskih rađova kupovina umetničkih dela. Izlagači su spremni da se prilikom prodaje radova sporazumeju sa kupcima i O eventualnom ustupanju slika na otplatu. Usled visokih !:ena lilXovnih dela na ređovnim prolećnim i jesenjim izložbama, njih su mogli da kupuju uglavnom državne ustanove i razne društvene organizacije. Na ovoj izložbi umetnički radđovi postali su pristupačniji i ostalim ljubiteljima likovne umetnosti.
'GIPSOTERA SREDNJOVEKOVNIH STEĆAKA U SARAJEVU
Povođom proslave desetogodišnjice Narodnog ustanka u Sarajevskom zemaljskom muzeju otvorena je gipsoteka srednjovekovnih nadgrobnih spomenika — stećaka. Među njima ističe se obelisk visok preko četiri metra iz petnaestog Veka. Zanimljiva je i originalna ploča sa pismom iz vremena Kulina bana, nađena kod Visokog, Pored odliva stećaka u Sipa eci se nalaze i crteži i fotografije kojB, daju sistematski pregled oblika? ukrasa na stećcima, i fotografije raznih interesantnih nadgrobnih spomenika po Bosni i Hercegovini.
REPERTOAR HRVATSKOG NARODNOG RAZALIŠTA U NOVOJ SEZONI
THrvatsko narodno kazalište, koje je sVOju ovogodišniu sezonu završilo 27 jula svečanom izvedbom Gundulićeve »Dubravke« u čast desetogodišnjice narodnog ustanka, pripremilo je repertoar za idđuću kazališnu sezonu, koja će početi sredinom septembra. Dramski ansambl prikazivaće veći broj novih domaćih i stranih većinom klasičnih dela. Od domaćih autora na repertoaru se nalaze dela Miroslava Krleže »Maskerate« i »Legende«, drama »Protiv vjetra«, koju sa zajednički napisali Marin i Jure Franičević, Strozzijeve _»Utvare«, Nušićevo »Opštinsko dete«, „»Pepeljuga« Jakše Kušana i još jedno savremeno dramsko delo. Tz stranog repertoara izvešće se dela Šekspira (Julije Cezar i Na tri kralja), Eshila (Agamemnon), Šoa (Sveta Ivana i Ljubavnik od zanata), Bomaršeov Seviljski brijač kao i drama savremenog talijanskog dramatika De Filipa »Napuljski milionari«, — Operski ansambl izvešće među ostalim novu operu Jakova Gotovca »Mila Goljsalićeva«, a od stranih majstora Vagnerovu operu »Loengrin«, Verdijevu »Travijatu« i Donicetijev »Ljubavni napitak«. Osim toga i drama i opera izvešće veći broj dela iz svoga lanjskoga repertoara,
NAJNOVIJI BROJ »REPUBLIKE«
Najnoviji broi »Rtepublike« đonosi sledeće priloge: pBrvin Šinko »Borba protiv naiuralizma ili strah od ljudskog«, Gustav Krkle: »Ni pjesma ni priča« (pesma), Vla– dimir PoDpović »Lirske minijature« (pesme), Ivo Andrić »Proba«, Olinko Delorko Četiri pjesme, Augustin stipčević Tri pjesme, Novak Simić »Hladni gnjev«, Đuro Šnajder Dvije pjesme, vladimir Čerkez Tri pjesme. U rubrici Dokumenti i komentari:
Ladislav Žimbrek »Mladi Cesarec«. U rubrici Osvrti: Živko Jeličić »Marginalije uz prozu Vjekoslava Kaleba«, Vlatko Pavletić „Bilješke uz lirsko kazivanje Grigora Viteza«, JOsip Barković »Milan Nožinić: Demonja«, Augustin Stipčević »Dvije dramske premijere«, Josip Tomić »Alphonse Daudet«, B.. »Stogodišnjica smrti J. PF. Coopera« Ivo Frangeš »Jedđan talijanski humorista«, Julije Benešić »Kozerija o korektorima«, U rubrici Bilješke: ptbin Kristan — U spomen Hijacintu Petrisu — Stogodišnjica rođenja Laze Lazarevića — Matica slovenska obnavlja svoju djelatnost — V. Novak u slovenskom prijevodu — ĐDramsko djelo Prežihova Voranca — Prancuski književni časopisi o Jugoslaviji — Biblioteca Italiana — Jugoslovenska književnost u Italiji -- Vjesnik bibliotekara Hrvatske i đr.
· skupštine
BROJ 31
Oton Posternžnik: Djevojčica (Likovni prilog u najnovijem broju »Republike«)
OTRRIVENA SPOMEN-PLOČA IVANU GORANU KOVAČIĆU
w Mlinarskoj ulici br. 16 u Zagrebu, na kući gdje je Ivan Goran Kovačić od godine 1939 do 1942 živeo, i odakle je, potkraj 194), krenuo u partizane, otkrivena je 25 jula spomem-ploča, koju je u poočast palog pesn:ka postavio Savez boraca Prvog rejona, Prigodom svečanosti otkrića govoriu je u ime Saveza boraca prof. Stanko Dvofžak, a u ime Društva književnika Hrvatske Mnjiževnik Grigor Vitez. bodilačke borbe.
»IZLOŽBA OTPORA NAŠIH NARODA KROZ VEKOVE« OTVORIČE SE U DUEROVNIKU Dubrovački Arhiv republike i druge kulturmmo-istoriske ustanove Dubrovnika raspolažu obimnim materijalom koji omogućuje da se organizuje jedna izložba sa prikazom otpora Dubrovačke republike, drugih primorskih građova i susednih krajeva protiv tuđinaca —č zavojevača. Već je i izabrana zgrada u kojoj bi se mogla otvorit: izložba. U obzir su bile došle, po svo= me prostranstvu, stari manastir svete 'Klare i palata Sponza. Pošto će adoptacioni rađovi na palati Sponza pre biti završeni
u njoj će se i organizovati izložba.
STOGODISNJICA ROĐENJA IVANA TAVCĆARA
Sto gođina od rođenja poznatog slovenačkog pisca, autora poznatog romana »Visočka hronika«, navršava se 28 avgusta ove godine, Tim povodom osnovan je još proletos, na inićijativu kulturnih i prosvetnih radnika iz Škofje Loke, rodnog kraja piščevog, odbor za proslavu, čiji je pokrovitelj, pretsednik. Prezidijuma „Narodne Slovenije, književnik, Josip Vidmar, )
Od 25 avgusta do 2? septembra odbor. organizuje niz pređavanja o Tavčaru, književnih večeri posvećenih p'iščevim delima i izložbi Tavčarevih štampanih dela i rukopisa. U pozorištima Slovenije prikazuje se dramatizacija njegovih romana »Visočka hronika« i »Cveće u jesen«. Slovenačka 'zZdavačka preduzeća obeležiće ovu godišnjicu obiavljivanjem novih izđanja odabranih Tavčarevih romana i pripoveđaka.
PREDJAMSKI ZAMAK KOD POSTOJNE — ZNAČAJAN RULTURNO ISTORISKI SPOMENIK. BIČE OBNOVLJEN
Nekoliko arheologa, članova Akademije znanosti i umetnosti iz Ljubljane, zajedno sa studentima radi na naučnom sređivanju 1 obnavljanju čuvenog Prediamskog. zamka kod Postojne, koji potiče iz Srednjeg veka. Veoma je interesentno i preistorisko nalazište iz kamenog doba koje se nalazi ispod samog zamka. Nedaleko od poznate Postojnske Jame, obnovljeni zamak postaće novo privlačno mesto za tu-, riste koji i inače u velikom broju posećuju ovaj živopisni kraj naše zemlje.
DORUMENTARNI FILM »TRUBAR MEĐU NAMA«
Slovenačko filmsko pređuzeće »Triglavfilm« završilo je nekoliko novih dokumentarnih filmova. Poređ ostalih, snimljen je povodom proslave četiristogodišnjice izlaženja prve slovenačke knjige, i film »Trubar među nama«. Primož Trubar veliki slovenački reformator smatra se pokretačem šlovenačko književnosti na narodnom je“ ziku,
BIBI IOGRAFIJA
e Marinković: Geste i grimase, kazališne kritike, Izdanje Državnog izdavačkog pođuzeća Hrvatske »Zora«, Zagreb 1951, laftinicom, str, 255, cijena 90 din.
Prežihov Voranc: Gosposvetsko polje. Preveo Ladislav Žimbrek. Izdanje Državnog izđavačkog poduzeća Hrvatske »Zora«, 200 1951, latinicom, str. 104, cijena 65
Heinri»h Heine: Poezija. Izđanjie Državnog izdavačkog poduzeća Hrvatske »Zora«, DM 1951, latinicom, str. 43, cijena 56
n. i
Ivan Đaja: Ljudi na vodi, pripovetske. Izdanje »Matice srpske« Novi Sad 1951, ćirilicom, str. 127, cena ?
Hajnrih fon Klajst: Razbijeni krčag, vesela igra. PreVeo Boško Petrović, Izdanje »Matice srpske« Novi Šad 1951, ćirilicom, str. 1523, cena '?
V. G. Koroljenko: Pripovijesti., Preveo Ljubomir Jesih. Izdanje »Novog pokoljenja«, Zagreb 1951, latinicom, str, 446, cijena 198 din.
| – i os —I —1J e=—
UREDNICI: Dušan ICostić i Tanasije Mladenović
Broj ćekovnog računa 102-09032020 Pošt. fah ređakcije 617 Poštansk] fah administracije 629
fukcplsi 6e ne vraćaju