Књижевне новине
STRANA 4
Kralke veli iz iWOvIFamsiva
a“
Ežen Delakroa: Autoportre (1832)
l BP.ASEN JE ATELJE SLIKARA "a DELAKROA
Društvo prijatelja Ežena Delakroa kupito je na javnoj prodaji za 4,200.000 franaka 'u sa ateljeom i baštom velikog slikara. Neki kupci, kada su saznali za nameru Društva, velikodušno su se povukli. Ova
zgrada u ulici Firstenberg, draga svima ·
poštovaocima Delakroa, biče pretvorena u muzej. Zgrada koja se nalazi u lošem stanju sađa je spasena od propadanja; u njoj će se čuvati uspomene na šefa romantičarske škole u francusicom slikarstvu.
NOVE KNJIGE O STENDALU
Skom istovremeno objavljeno je nekoliko knjiga o autoru »Parmskog kanrtuzijanskog manastira«. »Stendalovo stvaranje« od rano preminulog Žana Prevoa (izdanje Merkir de Frans) pruža minucioznu analizu spisateljskog majstorstva u delima velikog romansijera. U definitivnom izdanju svoje čuvene knjige »Stendalovo delo« (izdanje Alben—Mišel) Anri Martino, jedan od najistaknutijih francusikcih stendalologa, prikazuje razvoj misli Anri Bela prateći je kroz njegove romane, novele, eseje, putopise, dnevnike · pisma. U »Stendalu«, Objavljenom u kolekciji »Ikonografski dokumenti« (izdanje Pjer Kaje), Anri Debre je načinio izbor Stendalovih portreta, od onog koji prikazuje živahnog, bucmastog mladića iz 1807 pa do lepog Lemanovog crteža olovkom na kome vidimo Anri Bela i Čivita-Vekiji 1841.
MUZEJ PESNIKA MAKSA ZAKOBA U KENPEU
Pre šezdeset i pet godina rođen je u Kenpeu francuski pesnik Maks Žakob. Po-_vodom ove godišnjiice u muzeju njegovog rodnog grada jedna sala je posvećena njegovim slikarskim rađovima. Naks Žakob, jeđan od najznačajnijih „pewika svoga vremena, koje je, zajedno sa Apolinerom i Pikasom đuboko obeležio, debitovao je u književnosti sa umetničkim kritikama i čitavog života izdržavao se od prodaje svOjih gvaševa. Muzej u Kenpeu obratio je sada pažnju na ovu malo poznatu i još meocenjenu umetničku „delatnost pesnika Maksa Žakoba, koga su za vreme rata mučki ubili nemački okupatori.
TONJIGA O SLIKARIMA FOVISTIMA
'U švajcarskom izdanju »Troa kolin« Objavljena je luksuzno opremljena knjiga »Povisti« od G. Diujia, u kojoj je autor sakupio svoje članke štampane u časopisu »Kaje d'ar« od 1929 do 1931. Prerađeni i prošireni, ovi članci pretstavljaju istomiju, tumačenje i odbranu fovizma. U prvom poglavlju Knjige autor proučava karakteri. stike fovizma. Sa mnogo suptilnosti ispituje odnose između kineskog i fovističkOg slikarstva. Takođe ukazuje na interesanfne analogije između fovističke umetnosti ı vizantiske estetike. Slede zatim pgeneza i istorijat fovizma. Od godine 1898 Matis počinje da upotrebljava čisti ton. Grupi iz ' ateljea G. Moroa pridružuju se slikari: O. Friz, Ž. Piji, R. Difi, G. Brak, a nešto kasnije Deren, Vlamink i Van Dongen. PoGlednje poglavlje u knjizi posvećeno je Matisu kome autor zamera ravnodušnost prema čoveku u njegovim novijim delima.
VELIKA PATUSKA IZLOŽBA 1953
Gradsko veće Pariza otpočelo je zripreme za veliku izložbu koja će biti otvore! od 1 aprila đo 15 septembra 1953 u Peti ph. leu, muzeju Galijera i na Jelisejskkim Poljima. Izložba će nositi naslov »Umetnost i ulepšavanje života« i biće priređena namesto odložene svetske izložbe koja je trebalo da se održi 1955.
IZLOŽBA TIJEPOLA U VENECIJI
U Veneciji se održava od juna do oktobra, za vreme letnje sezone, izložba '"Tijepola. To ie jedna u nizu izložbi koje priređuje Venecija još od 1935 godine, među kojima su bile zapažene pre rata izložbe "Trintoreta i Veroneza, a posle rata ızložbDa Belinija. Na izložbi su prikupljena sva poznata dela Tijepola iz svih italijanskih muzeja, kao i iz Luvra, Rijksmuzeuma, ız kolekcije Ružička u Švajcarskoj, iz Hamburškog muzeja, iz Minhenske Pinakoteke, iz Kunsthistorišes- Muzeuma i ostalih „svetskih muzoja i galerija. To je đosađ najpotpunija izložba Tijepolovih dela, Među njima se nalaze i freske iz Palate Dunjani u Milanu, koje su ostale sačuvane od bombardovanja. Kao što. je poznato, ostale freske Tijepola u bpa:ati Skalci u Veneciji, u Vili Sođena, 1 u palati 'Arkento stradale su za vreme prvog i drugog svetskog rata,
IZLOŽBA TULUZ—-— (JOTREKOVIH SLIKA U ALBIJU
ĐPovođom pedesetogodišnjice smrti velikog francuskog slikara Anri de Tuluz-Lotreka otvorena je u Albiju izložba njegovih slika. Pored slika sa neđavno održane izložbe u Parizu, u albiski muzej su domesene i slike koje su đugo vremena bile izložene u američkim galerijama, tako da ova izložba pruža iscrpan pregled rada velikog majstora.
Smrt. Hogorodice — detalj (Manastir Sopoćani)
|
MIRKO BANIEVIĆG:
ZVJEZDANI VOZ
(»Zora«, Zagreb 1951)
»Zore« (»Mala biblioteka«) izi-
šla pod gornjim naslovom zbirka stihova Mirka Banjevića, To su dve poeme: »Zastava, na stijeni« i »Voz prolazi« s jednom istom tematikom — izgradnja pruge Nikšić-—-OJYifograd. Pisane su na terenu, u Ostrogu, 1948 godine. One čine celinu i po sadržini i po načinu oblikovanja,
Mirko Banjević je poznato ime u našoj novoj lirici. Kao što se vidi i
Noa je u izdanju zagrebačke
iz tople beleške Gustava Krkleca o
piscu, Banjević je počeo svoj književni rad još 1930 gođine, produžio ga u Narodnooslobođilačkoj borbi i posle nje, Od dosađašnjih njegovih radova najznačajnija mm je zbirka pesama »Zemlja na kamenu« (izdanje beogradske »Prosvete«), u kojoj je »dat ' presjek i neka vrsta izbora njegova pjesničkog radđda«. »Zbirka je, kaže Krklec, izazvala pažnju naše kritike svojim pozitivnim osobinama: svježinom izraza, bogatstvom jezika i doživljajnom neposrednošću«.
Jedna od najupadljivijih odlika Banjevićeve poezije, to je kvantitativnost izraza, Njegove strofe su krcate rečima i pojmovima, nabijene. Forma im je čisto konstruktivistička. U pesmama Mirka Banjevića nema one iznenadnosti izraza, koja, najednom ozari čitavu situaciju, čime se odlikuju prefinjeni liričari. One su sadržajne više po materijalu nego po emociji. U njima je sproveđena stroga povezanost smisla i korektnost forme, što Banjevića približuje više klasičarskom nego mođernističkom shvatanju poezije.
Motivi #8u u Ovim posmama objektivni, što' poemi, kao književnom rodu,. i priliči. Ali je njihova izražajnost ipak protkana subjektvnom osećajnošću. i fo ih spasava od bezličnosti. Oseća se u njima piščev napor da usklađi objektivnu stvarnost sa svojim ličnim simpatijama. Trebalo je puno duhovnog napora i trošnje lirske energije da se ove poeme napišu. Iz njih zrači taj napor i ta energija. Vrlo je moguće da Baniević posle njih nije duže vremena mogao da po• etski stvara.
Sadržina njegovih poema je satkana od socijalističkog patriotizma. Ljubav prema svojoj zemlji. osobito prema zavičaju, izvire iz svalkog stiha. U njima se opeva herojsko doba borbi iz dalje i bliže prošlosti, toiest savremeni radni heroizam đovodi se u vezu & heroizmom nekadašnjih borbi
Da prahom kubura i oštricom sablje njjesu sreli tuđa Omer-pašu
koji plamom preli i sela i grablje, zar bi zrak grijao rodmu zemlju našu!
U zanosu izgradnje i njegovog veličanja, Banjević se intimno seća svoje rane mlađosti i njenih snova. Povođom ljubavi Šiptara Nika Zefe i Šapčarike Rađe, sklopljene na rađdilištu, Banjević evocira na dirljiv način svoje lične đoživljaje:
T ja sam nekad u mladosti htio tuda, verući se kuđa staze nema, čobanici samoj, bjelogrloj, vitoj,
gdje tka tihi šapat priroda nijema. ojislav Ilić Je u mladosti postao sa-
radnik »Otadžbine«, najvećeg našeg \ časopisa u XIX veku. To je bilo
ovako.. Jedmog prohladnogp ijutra, meseca aptila 18080 gođine, u današnjoj Staljingradskoj ulici, na „vratima „kuće doktora Vladana Đorđevića zakuca mladić u zagastosivom | „viskaputu, sa bodignutom jakom, i uđe u 4obu, u kojoi je za prepunim stolom raznih hartija •edeo urednik »Otadžbine«. Đorđević, kac lekar, mislio je da pred sobom vidi pacijenta, tim pre što je mladić bio bleda, bolešljiva lika i skrušena izgleda. Misleći da je to neki malcrozni gimnazist, doktor mu odmah reče »Svlači se!«. Ali mladić ostade ne pomičan.
— Svlači se, kad tL kažem. — obrecnu se đoktor Vladan — nisi. valjda gluv?!
Mladić se ušeprtlji: ni da pobegne iz sobe, ni da ie svuče, pa ipak se nefcako Uuždrža, ostađe miram, i procedi kroz zube:
— Nisam za to došao... i pruži uredniku jednu prošivenu sveščicu.
Đoktor se zavali u naslonjaču i poče mehanički prevrtati listove, me zagledajući mnogo u pesme. Ali kad se vrati na početak, on zastađe kodđ prvih stihova:
Nađ . Beograđom
Spomeniče nemi prohujalih dana. Zašto ti je čelo sumorno i tavno?
Da ]' sesećaš možđa krvavih megdana,
. Švuo đigoše u zrak tvoje ime slavno?
TP grobove broliš tuđinskih sinova, Što padoše ređom pod zidine tvoje, Zanesemi čarom osvajačkih snova, Daleko od krila đomovine .svoje?
Ređale su se sve lepše pesme: uredni! jih je pažljivo čitao pa se. najzad, o&rete mlađiću.
— Ko ti Je đao ove pesme?
— Niko.
— Čije su ovo pesme?
— Moje.
— Ko te Je poslao meni?
— Niko... Sam sam došao.
Urednik se ponovo zadđubi u stihove, na_ ročito u pesmu »Ribar« pa posle đuge pauze strogo reče:
— Slušaj, mladiću, pošteno da mi kažeš, ko ti le dao ove pesme?
— To sam ja napisao! — sleđovao je odgovor malo povišenim glasom.
— A. ko si ti? Kako se zoveš?
— Vojislav Tlić.
Pošto ga je ispitao, čiji ie, šta uči, zašto je napustio peti razređ gimnazi|e, urednik se diže, prijateljski priđe mulađiću, čiji su stihovi ličili na pesme Ljermontova, Puškina, Getea, steže mu ruku i reče:
— Vojislave Iliću, pročitao sam ti celu Kknjižicu... Objaviću tl sve ove pesme i ođ đanas primam fe za stalnog saradnika »Otađžbine«, Ali u buduće, sve što budđeš napisao, meni ćeš doneti.
Ove reči zujale su u Vojislavllevim ušiua kao muzika 1 om smeten 1 zbumjen. {ledva Je napustio ođaje Vladana Đorđevića. Docnije, u »Otadžbini«, Vojislav je objavio i pesme »Zvonite zvuci«, »Ljubim te«, dušo«, »Pod tri zvezdice«. Valja znati đa se sve one odnose na Tijanu, kćer Đure Jakšića, čija se uđovica Hristina, posle „pesnikove smrti, preselila iz Skađarllje u Viđinsku ulicu, do nekađašnje kafane »Kodđ sedam Svaba« prekoputa kuće Vojislavljevog 'oca pesnika Jove Tlića. Tijana ie često dolazila kođ. Vojislavljeve sestre Milice i tu se začela Ijubav Između nje i Vojislava. Posle feških duševnih borbi i očajanja. jer je protiv fe ljubavi blo otac stari Jova Tlić zvani u kući »Tafčana#«, Voji· slav se odlučio na tajno venčanje. Jednoga
dana on se obrati svojim drugovima, Peri ·
Petrovou, velikoškoleu | Josifu Marinkoviću. kompozitori đa mu buđu kum i stari
' svajanju crnogorskog ·.krša,
· čava se da mu poneki
90000000000000202600400020404%2
»20-tog jula« »Jedđna noć« i pesmu ~
Veličanje ljudskog rađa ma stvaranju civilizacije, u ovom slučaju na 0oizbija iz glavninoe ovih stihova. Za ljubav prema tcme rađu Banjević bez estetskog sncbivania „upofrebljava ponekad i reporterske termine. jer on hoće taj rad i da opiše. Ima, zato, u njegovim stihovima i »prelaznih zastava udarne brigade« i »graditeliskih pjesama zeroranih«, čime se nimalo ne vori opšti štimung poema, već se takvim i mnogim. drugim izrazima pokazuje samo da je autor hteo, i u tome u-
· speo, da veličanje rada spoji s njego- · . vim konkretnim opisom.
Banjević otvoreno pribegava intonacijama narodne pesme i ne ustrustih odzvoni guslarskim tonom. što ne smeta da su njegovi stihovi u jedanaestercu i dvanaestercu zvonki. Uz 10, oni odgsvaraju gorštačkom jeziku kojim su poeme pisane. Banjević ne dozvoljava sebi nikakve okscese ni u formi ni u sadržini. „Aljkavosti ked njega iman samo u psihološkopoefskom ostfvarivanju. On. na primor, žali za borcima palim u davnim i neđavnim bitkama, i, sasvim razumljivo, ne zato što su
. pali nego zato što ih više nema, ali
se iz nekakvih formalno-poetskih razloga. poveo za utiliftarizmom, pa tuži:
·Oh, da može čoviek povratiti sile
svih tu što su pali voleć zemliu rodnu,
u kakav bi zamah sve se snage zb'le, stvorile od &rša domovinu plodnu!
»Zvjezdani voz« Mirkn Banjevića je prilično oklopljen voz. On više imponuje svojim spoliašnjim izgledom nego unutrašnjim vibracijama, ali i Ovih ima u njemu u folikni meri da on prefsftavlja ozbiljan prilog: onome delu naše savremene lirike koji je konstruktivan, jasan, etičan i borben.
·Crteži Fedora Vaića su dovoljno izraziti.
Bisto RATKOVIĆ
Nikola DMENOVAC
KNJIŽEVNE:NOVINE
SS:
RADIO OPERA KAO NOVA MUZICKA FORMA
(Nastavak sa treće strane)
zvana forma »presjeka«, u kojoj nekoliko odlomaka povezuje konferansa, od koje se zahtijeva da stvori »drama turški mosi« u rasponu zbivanja. Radiofoniji je lakše s umetanjem novih, ili proširenjem epizodnih uloga, kojima se povjerava tekst, što je potreban za objašnjenje radnje. Kod operete pokušalo se lagano dramatiziranom vanjskom “radnjom (razgovor u zatvorenom krugu, razgovor publike u kazalištu) ilustrirati događaje samog djela, a to je dalo. đobrih i svježih rezultata.
I — last but not least --- đa progovorimo o financijskoj strani »pothvata«. Maši stvaraoci (kompozi tori i libretisti) neće se vjerojatno još više vremena naučiti na ravnopravnu Vrijednost radioopere, kao što se naši književnici još uvijek slabo zanimaju
sa radiodramom. Mišljenje da su radiooblici manje vrijedni nego kazališna djela, uzrokuju inerina shvatanja, koja nažalost tek polako odumiru. Stvaraoci se međutim sakrivaju iza financijskih pitanja, tvrdeći da se rad za scenu bolje isplati. Oni zaboravljaju da će se uspjelo radiofonsko djelo kud i kamo češće izvoditi nego djelo pisano za scenu. Uvjeti plaćanja su isti, a rad je po opsegu manji. Djelo je kraće, a izvedba je znatno jeftinija (nema scenske opreme). Za dobro pisanu muziku kompozitor se ne treba bojati da neće postati popularna, a iskustvo, što ga stekne kad
. komponira radiooperu, pomoći će mu
možda u rađu za muzičku scenu. Prema tome, ni tu nema zapreke da pozovemo naše libretiste i kompozitore: slvarajte izvornu domaću rađiooperu!
Nenaf TURKALJ
Dve kulturne manifestacije u čast · narodnog ustanka u Splitu
U čast Narodnog ustanka 26 jula u SbDlitu jie otvoren Muzej Narodnooslobodilaćke borbe građa Splita, u kome su smešteni mnogobroini istoriski dokumenti vezani za narodnooslobodiiačku borbu građa Splita i oblasti Dnlmacije.
Istoz dana likovni umetnici Dalmaciie otvorili su u novim prostorijama Galeriie umijetnina izložbu na koioci su zastupljena 32 umetnika. Izložena su 99 rađa, među kojima ima mnogo Wonii potim ođ amanteraumetnika. Od umetnika su 'zložili: Emanucl Vidović, „Rudolf Bunk, Ivo Dulčić, Ante Kaštelančić, Milan Ilić, Tvan Mirković, Jovo Knežević, Bartu! Petrik, Branko oKvačev:ć, Vinko Foretić, Ante Praničević i Đuro Pulitika. Od amaterskih rađova isti_ ču se dela Ante Ivaniševića, Liubomira Nakića, Ante Ivaniševića, Liubomira Nakića, Ante Bućana, A. Bakulića i Eugena Krsftulovića.
SPOMEMIR VASI CARAPICU U BEOGRADU
U neđelju 1? avgusta otkriven {e u Beograđu, u parku pred Centralnim domom Jugosloven“e armije, spomenik heroju iz Prvog srpskom ustanka 1804 gođine, Vasi
” Čarapšiću.
Vasa Čarapić rodio se „ Belom Potoku pođ Avalom, na domaku Beograda. U Prvom ustanku istakao ze svojim junpnštvom i postao vojvođa gročanske nahije. U juri-
( j / :{ • ; / • itam iz dna 6ebe, pun sWrdžbe i bola: Zar reči o pravdi behu samo bajke?
Gde je ta jednakost?... Zar sa vašeg stola da čekamo opet mrve i okrajke?
Zar temelj su sreći krv i ljudske kosti? Ko će misli moje lancima da veže? Radđostan je život zbog raznolikosti tužan kad ga tiran u kalupe steže!
Kudđa staza vodi? Nebom plamte munje. Za nama je džungla puna zla i tmine. Zašto rad života mora đa se gine?
. Jesu } ljudi ljudi,
il a. buri trunje?
S krovova da kriknem agoniju volje, jl' zemlji da šapnem reči ućutkane? Ja smelo koračam kroz života polje, kršeći kalupe, verige i brane!...
Sećanje ng Vojsiava Ilića
svat. Za devera uzeli su Žiku Nikolića, službenika uredništva »Beogradskog dnev-
nika« i tako, na brzu ruku prikupljeni svatovi, 14 novembra 188, Krenu kolima u Vaznesensku crkvu. Kako je bi-
lo desetak drugih venčanja Vojislav posle dugog čekanja, povuče verenicu za rulav i iziđe iz ciwve, Svedoci prilično zbunieni ovim postupkom, požure za mladencima i ubrzo 6e svi nađu pređ oltarom Palilulske crkve. Za vreme venčanja, prota Vasa Milić zatraži od mlađenaca burme, a Vojislav razrogačeno pogleda u svešten'Kca.
— Pa ja nemam... — reče on zbunjeno.
Srećom priskoči kum Jeow'f Marinković, 1 stari svat pa dđađoše mladoženji svoje. Tek posle venčanja svi su se zapitali »kuda će sađ«. Mlađenoi nisu smeli ići kući, dok bar nekog cd Voiislavljeve pot“ điee ne obaveste. Ali Vojislav se ipak doseti.. U Takovskoi ulici boj 1 u prvoi koputa porte, stanovala je učiteljica Jelenaz Stojadinovićeva, đocnije žena profesora Velike škole Jana Lukića, pr jjateliica i rođaka Tlićeve poromliee. Vojislnv predloži svedocima da zaiednički navrate do .nje i da ioj ispričaju celu stvar,
Domaćica ih je đočekala s radošću, Dpočastila i dok su se gosti zabavljali hitno je poslala služavku Tatkaninoj kući sa saopšteniem »da se maločas u crkvi svetog Marka, venčan Vojislav sa Tijanom, ćerkom Đure Jakšiča«.
Kum Josif Marinković i dđever Žika Nifcolić odmah napustiše društvo... Samo je Pera zvani »dđivlii Njegoš«, ostao da mladencima čuva strah i da sačeka Tatftkanin odgovor.
Nežna i bolešljiva Tijana ušla je rađosnn u gostoprimljivu kuću staroga Ilića ali je ubrzo umrla. Ostao je Vojislav, ponovo usamljen, zamišljen, sumoran, u tankom sivom vrskaputu sa mek:m napred natučemim i malo naherenim šešimom,, Tlivek sam Fa takvog viđao i kao takvog zapamtio. Simpatični »Šilja«, kako su ga zvala braća Milutin, Dragutin i Žarko, išao je ravnomernim hodom, kao i svi Ilići, &oji se nikad nikud nisu žurili, ali Vojislav uvek sa cigarom u ustima. Kad uiutru krene ođ kuće svraćao je »Kod seđam Švaba«, »Praga« »Dardanela« gde je uz kafu čitao dnevne listove i slušao novosti. Posle bi se prebacio u »Pozorišnu kafanu« gde Je provodio vreme u pošalicama i zadirkivanju sa glumcima čika Đurkom, Kolarevićem „čiča Ilijom, Dinulovićem, koji je tada bio ljubimac »treće galerije, i drugima. Pređ podne je kod »Žmurka« gde ga je obično čeMwao Kočika zvani »Družina+, to lest Kosta Anastasijević, Vojisav!jev komšija i dmug iz đetinistva. Bio je on štampa poznati pisac »Velikaške borbe u Srbijl« i urednik univerzitetskog časopisa »Misao«, koji le docnije tragično završio život davl|enjem u Dunavu. Tu je Vojislav dolazio .i zbog Mite Avramovića, zvanog »Munja« po satiričnom listu koji je uređivao. U »Munji« je Ilić napisao pesmu »U lov«, zbog koje je prvi broj bio zabranjen. Za Vojisavljevim stolom bio Je i ređovni gost Daviđ Špoljarić, novinar #nače austriski oflcir koji je pobegao u Srbilu. Austriske vlasti su ovoga čoveka i ovđe ganjale. đa se- morao skloniti u Malu Azim gđe le icrajem devedesetih gEOdina umro u krajnjoi beđi kao čistač cipela na jeđnoj železničkoj stanici u Turskoli. Oko podne kod »Žmurka« iskuplialo se i nekoliko trgovaca iz najbliže okoline, kao i velikoškolaca koji su voleli Vojislava 1 rađo slušali niegova, pričania u čemu le on bio velik] maistor. Tu se, kako se ondđa povn”"= wkrokala« komovicn i dobra
kući pre-,
»šljivka« uz luk u sirćetu:.
Kad je bilo više novaca išlo se posic vakije na pivo kod »Kolarca« gde se sa stajali drugovi i prijatelji, koji su vodil. beskrajne razgovore o politici i književnosi. A uveče obično sem. sedelo u »Esnafskoj kafani« ili kođ »Dva anđela«... Vojislav nigde nije bio zaposlen, iako su u svim ministarstvima postojale njegove molbe za službu. Nijeđan ministar nije ga hteo postaviti zato što je imao, po njihovom mišljenju, jednu glavnu manu bio je pesnik, Vlade su se meniale ali niko nije uzimao u razmatranje njegove molbe. A kad je neko od prijatelia pokušavan da kaže neku lepu reč o Vojislavu u vidu preporuke za ma kakvo mesto, novi ministar bi se zlovolimo nasmejao, odmahnuo rukom i proceđio kroz zube: »Koješta«) Monite se toga! On je pesnik!«
Sve je to trajalo tako, dok za ministra prosvete nije došao tada već poznati reakcionar i demagog Stojan Ribarac. O njemu e svugde s negođovaniem govorilo, pa je i vojislav napisao na njegov račun poznati epigram:
»*k,sele paprike 1 mlađ beii
»Bezobraznom javnom mnjenju Učtivo skiđam kapu, ! A posle zbora o Vavedenju Na Ustav mećem šapu«
Ribarac sena ove stihove samo nasmejac i kako je slučajno na svome ministarom stolu naišao na VojislavljevVu molbu, za službu ođmah je naređio da se napiše ukaz o njegovom postavljeniu. A kad je om objavljen i u »Službenim novinama«, nastala su čestitanja zalivama »rakljom uz meze« u svima kafanama u koje je Vojislav zalazio. Kada je pesnik Kkrenuo iz »Kolarca« u ministarstvo da zahvali ministru na uhazu, pesnik Milorad ' Mitrović pri jspraćajiu pročitao je pred svima epigram:
»Ribarac te šopio... Mađ bi mogo Vojo, Tipigram bi popio
TI ko meze pojo Mesto da si u kazni, Ti · postađe ukazni«.
Kad je Ilič zahvalio ministru na postavljenju upitao ga je »šta će raditić,
Vojislav Ilić
Odgovorni urednik: Dušan Mostić, Beograd, Francuska broj ? — Stampa rija •Borbas Beograd, Kardeljeva 31,
· rukovodi naš poznati
šu na Beograd 1806 godine poginuo je i shnhranjen je nedaleko od Beograda, u manastiru #od Rakovice.
Spomenik Vasi Čarapiću, jeđan iz niza spomenika koji će se za vreme proslave desetogodišnjice Narodne revolucije podići u Beogradu znamenitim ličncstima naše istor'ske prošlosti, izradio je vajar Radeta Stanixović.
RODNB KUCE VELIKIH SLOVNENACKIH KNJIŽEVNIKA PREŠERNA I ČANKARA PROGLAŠENEH ZA KUNTURNE
SPOMENIKE U Vrbi, u Gorenjskoj, lež. rođna. kuća najvećeg pesnika „Slovenije XIN veka,
Tranceta Prešerna. Kuća sa svim predmetima, vlasništvom pesnikovim kao i njena najbliža okolina proglašeni su za kulturni spomenik. Istu odluku Savet za kulturu i prosvetu Slovenije doneo je i za rodnu kuću velikog slovenačkog realiste Tvana Cankara, koja se nalazi u Vrbnicl. Obe kuće ostaju i dalje pristupačne posetiocima
IZLOŽBA KULTURNOG NASLEĐA | CRNE GORE
Priilkom proslave stogođišnjice Njegoševe smrti na Cetiniu će biti otvorena izložba kulturnog nasleđa Crne Gore. U osam crnogorskih crkava i manastira kopiraju se. tim povodom. freske 1 odlivaju nadgrobni spomenici-stećei. Ovim radovima umetnik i kopista fresaka, profesor Jaroslav KMratina iz Beograđa, koji Je sam kopirao veliku fresMu sma portretima zefskih vladara, braće Balšića, Cara Uroša i Save Nemanjića.
NAJNOVIJI UMETNICHI PILM AVALAFILMA »DECAKRK MITA« PRIKAZIVACE SE NA PESTIVALU U VENBCIJI U Venecijt se održava ovih đana filmski festival dokumentarnih i naučnih filmova, pa kome će se pored ostalog prikazati i nainoviji film proizveđen u »AVala-filmu« u Beograđu, »Dečak Mita«. „Scenario za film đao Je kniževnik Oskar Davičo, a rePirao ga je Radoš Novaković. Početkom jeseni film će se prikazivati i u Beogradu.
NAJNOVIJI BROJ »ARHITERTURE«
Izašla Je »Arhitektura« 1—4 za 1951 godinu. — Generalni plan Beograda — na 180 strana u 4 boje, s prilogom, na povećanom formatu velike osmine. Ovaj. četvorobroj je iscrpna monografija Beograda od osnivanja do danas: 21 Članak. sa preko 200 slika osvetljava svestrano Dpitanje geološke, klimatske i privredne osnove razvoja Beograđa, zatim aktuelna pitanja s područja arhitektonsice, urbanističke i komunalne politike, Cena četvorobroja u knjižari: 860 a u pretplati 270 dim. Naručuje se kod »Arhitekture«, Zagreb — Piero. tijeva br. 4
0000000000002000200200200000000200200022004,
Ribarac se zeadovolino nasmejao i rekao mu: »To je vaša SstvVaT,..«
— Pitam — ponovio je zbunjeno Ilič šta ću raditi i gde, u kojoj kancelariji?
Ministar „pogleđa pesnika, tobož prijateljski mu stavi ruku na rame i demagoški reče:
— Šta ćete raditi? — I to je vaša stvar. Ono što ste i dosad. A gde? — Pa, gđe znate, gdegod hoćete, gde možete. U Paliluli kod »Žmurka«. ili kođ »Dardanela« u šumi, kod kuće na Kalemegdanu, gde vam je volja. Samo radite i dalje kao dosada. Pišite. Makar i epigrame. Kakva kancelarija, kakvi delovodni protokoli! Nije to za vas! Više će koristi imati država od Vvašeg' pisanja nego da vodite sve protokole i registre.
Tako je Vojislav dobio prvi ukaz...
Kod kuće pesnik je provodio časove pored knjiga, ne mareći za posete neželjenih ljudi. Lala sloga u kući, koga 1lić često pominje u svojim pesmama, brinuo se o njegovom miru. Domaćica Cica i on bili su gotovo članovi porodice. Lala je vodio računa o snabdevanju kuće, Imao je punomoćstvo za primanje penzije staroga Jove Tlića i brinuo se o svima utrošcima. U njihovu kuću došao je još kao golobrađ mladić iz mBamata, i ostao tu preko dvadeset godina. Kad se porodica počela razređivati, bilo seliđbom ili smrću, sudbina ovog čestitog sluge takođe je pošla naniže, Napustivši »Ilićevo gnezđo« on je pokušavao da se nekako održi, Ali nespretan i neumešan, završio je život u starom Bengrađu kao nosač pred nekada šnjom kafanom »Makedonijom«, u Vasinoj ulici, gdđe je satima tupo i sumorno seleo na svome samaru. A Vojislav ga je ovekovečlo u pesmi »Orgije« koja počinje stihovima o dosadmim posetiocima:
»Nemati nimalo mirz, Pa to jie doista pseći, Lalo. zatvoii vrata.
Pa slušaj šta ću ti reći: Dođe li poznanik kakav, da moju malenkost traži, a ti ga učtivo primi,
pa onmđa ovako Kaži: »Gospodin na domu nije, i tek će uveče stići
pa da vam ne buđe dugo — možete slobodno ići...
Vojislav je u državnoj službi dobio zvanie korektora državne štamparije. Docnije, 1892 „godine postao je učitelj u TurnSeverinu, u Rumuniji. Ubrzo posle toga postavljen je za vice-konzula u Prištimi, gde se na čelu konzulata nalazio Branislav Nušić, književnik. Iz ovoga vremena poznata Je pesma koju su njih dvojica uputili kao akt blagajni Ministarstva spollnih poslova, tražeći da im se isplate zaostale prinadležnosti. Tu se između ostalog kaže:
»Izvolte, dakle, s patriofskim smislom Poslati novac pod ranijim čislom,
Jer molbi našoj priđružuje glase —
Naš Partijalnik i naš Dnevnik ksnse!
A kađ iednom 1 to izravnamo
Mi nove molbe mislimo đa đamo TI napisane sa krvlju i znojem
Pođ poverljivim poslaćemo brolem —
Da spomen na nas vekovima živi
'U vašoj kasi i vašoj arhivi!!«
Pre dolaska u Prištinu. vo#Msiav je bio kao rezervista na manevrima u Požarevcu, pa je tu nazebao i čim je stigao u Tursku lečio se wu Skoplju, kod svoga prijatelja
doktora Šuškalovića. Mao grudobolni pri-
lično se vukao, i najzađ, umro je od tuberkuloze u svojoi triđeset četvrtoi godini u
Heopradi, 21 januara 1894-te godine kao
»najbolji pesni svoga pokolenja.
- Mile PAVLOVIĆ
7
Lajči Paudur: Zaprega (Likovni prilog, u najnovijem broju časopisa »Mova obzorja«)
STRANI SLAVISTI U JUGOSLAVIJI
U Sarajevu. već duže vremena boravi grupa slavista iz Francuske, Nemačke, Au- , strije, Švajcarske, Švedske, Norveške, Danske, Velike Britanije, Holandije i Italije, Na filozofskom fakultetu oni slušaju pređavanja iz srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti. Predavači su profesori svih fakulteta naših glavnih reubličkih gradova: Jova Vuković iz Saraeva, Vice Zaninović i N. Hreste iz Zagreba, Antun Slodnjak iz T,jubljane, VoJa Đurić iz Beograda. Blažo Koneske iz Skoplja, književni Ivo Anarić, Eli Finci | drugi.
Svoje slobodno vreme strani slavisti provođe u obilaženju „sarajevsiih kulturnih ustanova i njegovih znamenitosti, i u izletima u lepu sarajevsimu okolinu. U Sarajevu oni ostaju još nekoliko dama, a pre povratka u svoje zemlje oni će posetiti hidrocentralu u Jablanici i gradove Dubrovnik, Split i Rijeku.
PRVI DORUMBNTARNI FILM O JUGOSLOVENSKOJ ZONI STT
U Icopru je ovih dana prikazan u letnjem bioskopu prvi dokumentarni {ilm O Jugoslovenskoj zoni STT, u kome su prikazani zajednički uspesi Slovenaca, Hrvata + Italijana na socijalističkoj izgradnji. Film obiluje i uspelim snimcima sliovitih pejzaža.
MUZEJ RIJECKOG KAZALISŠTA
Na Rijeci'se vrše pripreme za otvaranje muzeja Riječkog narodnog kazališta, prvog muzeja ove vrste u našoj zemlji. Oktobra ove godine u jednoji zgradi neđaleko od teatra izložiće se razni dokumenti koji prikazuju razvoj.pozorišne umetnosti u ovom gradu, u toku poslednja dva stoleća, Jedno odeljenje muzeja biće posvećeno delatnosti kompozitora Ivana Zajca, koji je
lovinom prošlog veka bio direktor i d
gent riječke opere, a Jedno će sadržati sa mo dokumente o pozorišnoj družini »Otokar Keršovani«. koja je za vreme Narodnooslobodilačkog rata delovala na terito-
„riji današnje Riječke oblasti.
TURNEJA ANSAMBLA NARODNIH IGARA SRBIJE PO VELIKOJ BRITANIJI, HOLANDIJI I BELGIJI
Oko mesec dana provešće ma tumeji po Velikoj Britaniji, Belgiji i FHoiandiji, Ansambl narodnih igara Srbije, koji krajem avgusta kreće na put. Prvi koncerti daće se u gradovima Velike Britanije. Na programu Ansambl ima pesme i igre svih narođa Jugoslavije.
»NOVA OBZORJA« BROJ 7—8
Najnoviji broi slovenačkog časopisa ?NOva obzorja« u broju 7—8 donosi sledeće loge: A. Melik »Celovec, Maribor, Gor: a: Trst« T. Ujević-IT. Potokar »Vsakodmevna tožna pesem«, Gaber »Joži« B. Rudđolf »Srečanje z mescem« i »Ponočna zbranosšt«, PF. Filipič »Zgodba o mesecu«, V. Taufer »Prave«, M. Žnidaršič »Najina pesem«, P. Marinc »Pismo«, J. Strmec »Jutro« B. Kranjiec »O nisem ja» ob prašni cesti veja« M. Skorjanec »Jutro v vinograđu« i »November«,. Lj. Nenađovič »O Njegošu«, K. Kovič »Obmi list« i »Zdravica«, B. Teply »Podložniško v prašanje v stoletju perdđ marčno revolucijo«, A. Ingolič »Človek na meji«, O. Huđales »Petindva;jset let odrske umetnosti Mileve Zakrajškove» T. P. »Tin Ujević« B. Krajnc »Anton Gvalc — slikar brez problematike«, A. Baš »O starejših smrtnih običajlh pri Slovanih« „U rubrici Ocene i poročila: M. Mejak »Poezžja Jožeta Smita«, F. Šrimpf »Jack London in trije prevodi njegovih đel«, B. Rudolf »Sergej Obrazcov, Igralec z lutko«, B. Hartman »Operacija« Mire Pucove — prvi ROBHOD celjskega poklicnega gledališča«, PF. Šijanec« »Razstava Društva slovenskih upodabljajočih umetnikov v Ljubljanie. U rubrici Zapiski: FP, Baš »France Marolt vV Slovenski Bistrici«, T. P. »Smrt Hiacinta Petrisa«, B. Teply »Obnova rojstnega dđoma Stanka Vraza in slovesnost ob stoletnici pesnikove smrti«. Slike: L. Pandđur i A. Gvaje.
BIBI JOGRAFIJA
Josip Barković: Tri smrti, pripovetke.” Izdanje Državnog izdavačkog pođuzeća Hrvatske »Zora«, Zagreb 1951, latinicom, str. 139 cijena 85 din.'
Miodrag Borisavljević: Vukovi, pripovetke. Izdanje »Prosvete« Beograđ 1951, ćirilicom, str. 87, cena 75 din.
Narodne junačke pesme, knjiga druga. Izdanje »Novog pokolenja« Beograd 1951, ćirilicom, str. 34 cena 35 din.
Ivo Senković i aga odđ Ribnika, narodna esma, Izdanje »Novog pokolenja«, Beograd 1951 ćirilicom str. 24, cena 25 din. Mopasan: Vir pripovetke. Preveo Marko Vidojković. Izdanje »Prosvete« Beograd 1951, ćirilicom, str. 52 cena 15 din.”
TLajam O'Plaerti: Za hlebom, pripovetke Prevela Ljubica Popović. Izđanje »Prosvete«, Beograd „1951 ćirilicom, str, 44, cena 15 dim.
| —-—— ————–—_———-- --– — ——---—-–— —— –———c—I–— ISPRAVKA U prošlom broju našega lista ispušten je datum pisanja pesme »Jesenja slutnja« ma Dunavu« od Jovana Popovića. Treba da stoji: 1940. Molimo čitaoce đa ovo uvaže.
UREDNICI: Dušan Kostić i Tanasije Mladenović
Broj čekovnog račana 102-9032020 Pošt, fah ređakcije 617 Poštanski fah administracije 629
Qukrpligsi se ne vraćajo