Књижевне новине
je e YA) TF Va. fo a My |P + LE A
Kralke vesti ·
.
· inoviranslva
S7UAN \P o
- NASA \ „41 E Mijre: Valeri Larbo EDAMDERBETOGODIŠNJICA RODENJA i VALERIJA LARBOA
Mirancuski Mmjiževni list »Le nuvel lited?r« svečano je obeležilo seđdamdesetogodifhjicu rođemja Valerija Larboa. „Pesniku oji je, pre četrđeset godina, pored Apolinera i Bleza Sandrara, doprineo obnovi
'amcuske poezije, odali su priznanje istak_
uti pisci: Rože Marten di Gar, Žan Polan, Andre Moroa, Emil Anrio, Žil Romen, gl Sipervijel, Marsel Arlan i dr. List ta-
e objavljuje odlomke iz Larboovog evnika sa puta po Italiji 1932, Pesnik
Pesme A. O. Barnabuta« 1913), romano-
ac (»Fermina Markez« 1911), novelista
»L,jubavnici, srećni ljubavnici« 1921), eseista i putopisac, tvorac zanimljive i slo-
ene ličnosti Bamabuta (»Dnevnik BarnaTuta« 1913), Valeri Larbo već petnaest gO-
ina živi paralizovan u svome rodnom gradu Višiu. m
ČASOPIS POSVEĆEN BALZAKU
| Rad francuskog časopisa »Kurije balzasien« namenjenog proučavanju života i dela Onore de Balzaka nastavila je publikacija »Etid balzasien« kojoj stoji na čeu Žan Dikurno, Među prilozima u prvom broju ističe se ese] Huga fon Hofmanstala o autoru »Ljudske ·komedije«.
NOVA POZORIŠNA SEZONA U LONDONU
| _Lonđonska pozorišta pripremaju zani| mljiv repertoar za novu pozorišnu sezonu. TWw pozoništu Sent Džems gostovaće Žan» Luj Baro i Madlen Reno sa svojim ansamblom iz pariskog teatra Marinji. Ovo je prvi put posle niza godina da jedan francuski pozorišni ansambl gostuje u Engleskoj. Davaće se Molijer, Marivo, Žid, Klo_ del i Salakru. Žana Anuja nije potrebno | upoznavati sa londonskom publikom. Njegov »Poziv u zamak« održao se skoro šest meseca na repertoaru. Ove jeseni prikazivaće se »Ardel« i »Putnik bez prtljaga«. Posle gostovanja Baroa, u pozorištu Sent Džems Orson Uels će priwazati »Otela« u kome sam igra naslovnu ulogu. U pozorištu Old vik, u kome se takođe priprema »Otelo« davaće se delo engleske renesanse »Tamerlam Veliki« od. Bena Džonsona, Mošda majzanimljiviji pozorišni eksperiment ove jeseni biće Šekspirova »Oluja« i opera Henrija Parsela »Didona i Eneja« koji će se izvoditi u jednom malom teatru, uređenom po ugledu na pozorišta iz Šekspiro|| vog doba i snabdevenom samo onim teh-
| ničkim uređajima koji su bili poznati pre
550 godima. Poznati pozorišni i filmski Uu-
| metnik Bernad Majls uređio je ovo pozo-
l
rište u jednoj prep"avljenoi školskoj zgra—u bašti svoje vile. Sala ovog pozorišta moći će da primi svega 170 gledalaca.
PREPISKA ROMENA ROLANA BA RIHARDOM ŠTRAUBOM
i trećem broju »Svezaka Romena Rolana« (izdanje Alben Mišel) objavljena je prepiska autora »Žan-Kristofa« sa istaknu. tim nemačkim muzičarem Rihardom Strausom. Ova Korespondencija značajna je Kako za istoriju muzike tako i za francusko-nemačke kulturne Veze.
IZLOŽBA II MANIFEST SALVADARA DALIJA
U galeriji Vel u Parizu otvorena je 20 juna izložba rađova španskog slikara Salvadora Dali. Izložene su, pored ostalog, sli%e »Komad hleba« »Leđa« i »Madona iz Port Ligata« za koju je pozirala Dalijeva | ema. Senzaciju je izazvala reprodukcija u materijalu jednog kaleža, koji je izradio Dali prema lednom crtežu Paola 'Wučelo.
Kritika nije povoljno ocenila izložbu Salwvadđora Dalija. Ona je odala priznanje njegovoj majstorskoj tehnici, ali je istakla da je Dali ostao u OSmOVj jedan imitativan slikar. »Nikakav originalni doprinos pi__ sio-je nedeljnik »AT«.
Više komentara je bilo u francuskoj
štampi o manifestu koji je objavio Dali | pod naslovom »Mistični manifest i koji _ je pročitao pozvatim novinarima. U tom manifestu, Dali tvrdi đa njegova umetnost označava novu post-atomsku epohu u umetnosti. »Mlađi naučnici koji su doveli do napretka u mođernoj nauci bili su mistici, pa i umetnici postaju mistici kad imaju posla sa naukom«. Dali veli u svom manifestu da je Pikaso uspeo da sažme vw svojim rađovima sve postojeće težnje R!a :stvarenju ružnoga i završava hvalisavo svoj manifest rečima: »Postoje dva Hgenijalna španska slikara. To su Pikaso i ja. Kako je Pikaso gotov. to ostajem samo
ja«. | SAVREMENA MEHSIKANSKA
ea UMBTNOST Be dj znavalac meksikanske likovne SoČanodH rarparita Nelken objavila je gtuđiju »Savremena meksikanska skulptura« (»pdisjones meksikanas«). Ova or ginalna nacionalna skulptura, Kao i velika platna meksikanskih slikara namenjena javnim zgrađama, odlikuje se monumentalnošču. Mođerni izraz ne sprečava meksikanske vajare da ostanu verni najlepšim trađici, - jama svoje zemlje. Vajari Ignasio Azuzolo, · Rancisko Zuniga. Ortiž Monasterio, Ger'wnan Kueto, Arenas Betankur i Geles KaTĐrera doprineli su svojim delima da Meksiko zauzme ugledno mestu u umetnosti današnjice, Knjiga je bogato jftustrovana reprodukcijama , najznačajnijih vajarski
kao prva knjiga kolekslikari«, objavljena je o uglednom sli-
lela. | U istom izdanju, cije »Meksikanski studija Margarite Nelken faru Orozku Romenu.
SAVREMENA MAKEDONSKA PROZA
(»Novo pokolenje«, Beograd 1951)
zbor makedonskih pripoveđaka u
| ovom zborniku napravio je i preveo ih D-r Haralampije Polemalković, On je napisao i opšuran uvod, u kome je dao istorijat makedonske literature, obuhvativši vreme još od Ćirila i Metodija pa sve do današnjih dana.
Razvoj makedonske književnosti išao je uporedo s razvojem političke i društvene stvarnosti makedonsko naroda, koji je imao tu tragičnu sudbinu da je u toku skoro čitave svoje istorije bio porobljavan, ugnjetavan i cepam, deljen između suseda. ROobovanje pod Turcima, Wugrožavanje nacionalnog opstamla od strane Bugara, Srba i grčke crkve to je uglavnom pečat dosađašnje istorije toga darovitog naroda, Makedonija kao takva postaje slobodna zemlja tek u Narodnooslobodilačkoj borbi jugoslovenskih naroda. Otada upravo i počinje njena nacionalna literatura u evropskom smislu te reči.
»U pnazvitku savremene makedonske književnosti ,kaže prevodilac razlikuju se dva perioda, period pre drugog svetskog rata i period borbe i izgradnje, Kako u prvom, tako isto i u drugom periođu bolji i obimniji deo pretstavlja poezija.«
Makedonski pesnici se oslanjaju uglavnom na bogatu narodnu poeziju, punu fuge i bolnog otpora, i tek u poslednje vreme oni osvajaju poseban, indiviđualan izraz, Razvoj makedonske proze, nove proze, išao je teže i sporije. Ona se rodila tek u godinama Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije. Dotle su mnogi makedonski pisci stvarali na bugarskom ili srpskom jeziku. Tek sada makedonska literatura dobija pravi nacionalni karakter, tek sad makedonski pisci mogu da nepritešnjeno stvaraju umetnička dela. Otuda ona imaju, u većini slučajeva, izvesne osobine početništva. A to već i zbog toga što su i oni sami, u vremenskom smislu, većinom, početnici. Blagoje Korubin, na primer, sem pripovetke objavljene u ovom Zborniku, nije štampao još nijednu drugu.
»Današnji pretstavnici makedonske proze, kaže Haralampije Polenaković, sve su mladi ljudi, vaspitani na naprednoj, progresivnoj literaturi, obožavaoci i podražavaoci Maksima Gorkog. Učesnici u velikoj Narodnooslobodilačkoj borbi, već u toku same te borbe neki od njih počeli su da pišu, a ostali, posle oslobođenja, sređujući svoje utiske i materijale, pokušali su u svojim pripovetkama da još jednom, sada sa čitaocima zajedno, pređu put borbe partizanskih jedinica, put koji su, neki od njih, već jednom prešli kao borci.«
Preterano je reći da su mladi makedonski pisci baš podražavaoci Maksima Gorkog. Oni ga, nesumnjivo, puno vole, ali, možđa i pored podražavanja, oni u svoja ostvarenja unose dovoljno svoje individualnosti, Motiv
ČITAOCI NAM PISU
majke, koji se kroz ovaj zbornik 6vlači, potseća na veliku romantično: revolucionarnu poemu Gorkog, no ta sličnost, motiva odgovara makedonskoj stvarnosti naših dana. Makedonska .majka kod Vlada Maleskog, Radoslava Petrovskog i Borisa Bojadžiskog nije nikakva litenarna kopija. 1 mi Srbi znamo dobro za likove takvih majki. Njih je video, darovito osetio i u poemi obesmrtio hrvatski pesnik borac Vladimir Nazor.
Plodonosan uticaj Maksima Gorkog na mlađe makedonske prozaiste oseća se u njihovom socijalističkom realizmu, u onom aktivnom, borbenom, (a ne fotografskom) realizmu o kome je slavni ruski pisac često i rado govorio. U tome umetničkom postupku mlađih makedonskih pisaca ima, naravno, i naivnosti. Pojedini odeljci u nekim pripovelkama prelaze u novinsku reportažu. Oni izbegavaju psihološke zamršaje, i to je pošteno ne uplitati se u ono što se ne može. Ali ono što daju nije nimalo neverovalno, a često je slikano jarkim i ubedljivim bojama.
Izuzev Đorđa Abadžijeva, koji u kratkim i teškim potezima slikovito prikazuje robovanje pod Turcima, makedonski pisci u ovom zborniku obrađuju, uglavnom, nedavnu pro-
· šlost, iz koje je potekla naša dana-
šnja stvarnost. Ima kod ovih mlađih
· makedonskih pisaca i ulaženja u pši-
hološke finese. Borko hoće da učestvuje u štrajku i to poverava majci T.fti, a ona »koja se prvi put našla pred jednom akcijom, odgovori mu, možda ne ı potpunoj saglasnosti sa svojim materinskim srcem: Idi, sinko, nego šta ćeš! Ići ćeš! I malo kasnije dodađe: čim ti kažem da tako treba — tako je! I odjednom produži sa čitanjem »Mafere«, kao da se bojala da se ne bi pokajala.« (»Crvena georgina« Blaža Maleskog).
Mladi makedonski prozaisti imaju dovolino smisla za lirske ekspresije, »Jutro je bilo zaliveno teškom, zlosluinom tišinom« (»Blokađa« Jovana Toškovskog); »ceo grad kao da se bio sakrio u samog sebe« (»Tetka Marija« Radoslava Petrovskog); »čim bi zapevao Tuše, vetar je prestajao u trskama« (»Hraj jezera« Đorđa Abadžijeva) i tako dalje.
Nema nijednog priloga u ovome zborniku savremene makedonske proze koji ne bi nosio izvestan umetnički kvalitet. U skromnoj pripoveci »Jedno detinjstvo« Dragice Najčeske na dirliv način je ispričano u VOZU za gradilište jezivo detinistvo jedne devojke, tužna istorija jedne siroma-– šne porodice.
Ova lepo opremljena i znalački protumačena knjiga od strane prevodioca i priređivača Haralampija Polenakovića dostojno reprezentuje današnju makedonsku Pprozu, koja je svš u poletu i zanosu iedne zdrave i borbene mladosti, Misto RATROVIĆ
NEKE PRIMIEDBE NA TRFĆU
KNJIGU „S M
OD SLAVKA MĆA
Svakome ko u Bijeljini pročita Mićanovićevu knjigu i ko je ma i najmanje upoznat sa događajima iz iog vremena pada u oči da u knjizi postoje velike praznine. Na prvom mjestu ne osjeća se kroz ovu knjigu Revolucija, koja se baš tada najviše razgarala. Pisac vrlo lakc prelazi Dpreko krupnih događaja i uopšte ih ne pominje, iako je on ili morao učestvovati u njima ili biti neposređan posmatrač, jer je najveći dio vremena u toku rata proveo baš u ovim krajevima.
Ja bih stavila samo nekoliko primjedbi na ovu knjigu, a moglo bi se staviti na diskusiju, koliko ova djela treba da obuhvate u svom sadržaju da bi bila odraz stvarnosti i da bi se pisac koliko toliko odužio narodu sVOga kraja za ogromne napore koje je fai narod podnio u toku borbe.
Iznijeću samo neke ođ tih događaja za koje čitaoci ovog kraja smatraju da ih je Slavko Mićanović apsolutno morao spomenuti
Poređ toga što se pisac knjige nije nimalo zadržao na životu u oslohoćle: noj Tuzli i Bijeljini. a to su bili epohalni događaji za ovaj kraj, oni jed: nom riječju ne pominje partijsko ) skojevsko savjetovanje, koje je odr: žano početkom marta 1944 godine za cijelu Istočnu Bosnu i na kome su bili najviši partijski rukovodici ove Oblasti. kao što ne pominje ni prvu proslavu 8 marta, dana žena, koja se pretvorila u pravo narodno veselje, iako se uveliko znalo đa na Savi leži masa neprijateljske vojske, Baš zbog toga što je ovo propušteno, ostaje pri lično nejasno ono mjesto u knjizi gdje Mićanović govori kako je sta: novništvo Bijeljine hladnokrvno slu· šalo neprijateljske ftopove, koji su nagovještavali VII ofanzivu. Narod se zato i nije mnogo uzrujavao, jer je za vrijeme pet mjeseci otvorenog dodira sa svojom Partijom, a naroči to putem ova dva savjetovanja koj: sam pomenula. upoznao snagu Par tije i prihvatio istinu koju je ona pro: povijedala.
Najznačajniju ulogu u našem kra ju odigralo je selo Trnova, koje je bilo centar ustanka na ograncima Majevice. Trnovci imaju ogromne zasluge. pa zato je nepojmljivo kako je Mićanović fako olako prešao preko strašne tragedije koju je Trnova do živjela 16 aprila 1944 godine. Togs dana pripadnici 13 SS-divizije, uz po: moć domaćih izđajnika, otkrili su baze u kojima su bili ranjenici i bolesnici., i sve ih pobili.
Odgovorni urednik: Dušan Kos
AJFVICF | SFMBEFRIJE“
NOVIĆA
Pored toga što u knjizi ima mnogo prećutkivanja o događajima, koji su poznati ne samo Slavku Mičanoviću nego i svakom stanovniku OVOB kraja, ima u knjizi iedno mijesto koje ne daje istinite podatke.
Kažu da pisac treba da daje doga đaje onako kako ih vidi i doživi. 1 Bijeljimci zao „postavljaju pitanje:. Kako je to pisac OVE knjige video događaje koji su se odigravali za vrijeme prepada njemačkih tenkova kroz oslobođenu Bijeljinu, kad tvrdi da prilikom tih prepada nije bilo žrtava? Svako ko živi u Beljini i danas 6e sa jezom, ali i sa ponosom, sjeća pogibije Srbe Zelenovića. skojevca iz Bijeljine. Džemala Ismića, partizana. rodom iz MBijeljine, Emina Tešnjakovića, radnika u bijeljinskoj električnoj centrali.
T za sve vrijeme ovih događaja Bi· jeljina. Majevica i Semberija inten· zivno su živjele borbenim životom, a to se u knjizi ne osjeća. Ne osjeća se uopšte uloga narodnih masa u ustanku, ne osjeća se povezanost naroda ı Partije, Trnovska partijska organizacija. čiji su članovi imali ogromuih zasluga u Noprodnoj revoluciji u nji zi djeluje neuvjer]ljivo, jer su likovi njenih članova dati izolovano od na· roda. Ispada nekako da su oni Živleli za sebe a narod za sebe u loku bor be.
Ja sam iznijela samo ovih nekoliko primjedbi. jer me interesuje zašto ic Slavko Mićanović, kada je već pisao dielo u kome zahvata život i rad naroda Ovog kraja, dao blijede sjenke koje se stalno mofaju besputnim pla· ninama. stalno od nekog strepe i -“talno ofstupaju.
Moje ie mišlienje da kad neko pre: duzme da napiše jedmo djelo sa tačaom istoriskom i geografskom ndreTenošću. kad tom djelu da ime čitavog jednog kraja. onda narod toga raja ima pravo da očekuje da o sebi Žuje riječ istine, da se o njegovim djelima i stradanilma ne prećutkuje
Kad se ova knjiga pažljivo pročita, dolazi se do zaključka da joj ne pristaje naslov »S Maievice i Sembeoerije«, jer u njoj niie data ni Majevica ni Semberija onako kako su one i”gledale u vrijeme koje je knjigom obuhvaćeno. U njoj su dati lični do življaji, strogo lični, razmišljanja 1 impresije Slavka Mićanovića, pa bi, prema fome, naslov frebalo da buđe adekvatan tom sadržaju.
Milica VUJASIN
KNIJIŽEVNEINOVINF
„Mladost“ u opasnosli?
-
upitnika, napisao je Jurij Gu-
stinčić u »Književnim novina-
ma« od 21 avgusta 1951 članak koji vrvi napadima na upravni odbcou i radnički savet preduzeća »Novo pokolenje« Stanje časopisa »Mladost« bilo je, izgleda, samo povod da se napadne izdavačka politika našeg preduzeća, potlurajući nam sve moguće grehove.
Za šta nas sve optužuje Jurij Gustinčić? Teško bi bilo reći za šta nas ne optužuje. Naš plan je »konzervativan«, nemamo »široke kulturne perspektive«, mi smo »konzervativni Oportunisti«, naše »komercijalne tendencije« su takve da smo gori i od nekih »kulturnijih građanskih izdavačkih izdavača«, a prema časopisu »Mladost« postupam0 Prosto zločinnčki. On nama, odnosno članovima naše ređakcije, kako izgleda, zamera čak i io što smo svoj ukus izgradili kroz gimnaziju i visoku školu (gde je to Jurij Gustinčić izgrađio svoj hiperprogresivni ukus?). Ove teške optužbe Jurij Gustinčić izbacuje sa superiornom lakoćom. Da vidimo koliko sve to ima stvarne podloge.
Najpre o časopisu »Mladost«. Radi veće jasnoće, evo nekoliko kratkih podataka. Časopis je pokrenut krajem 1945 godine kao izdanje Centralnog odbora USAOJ-a i pod tim rukovodstvom ostao je — kao i naše preduzeće — do kraja prošle godine. Cena časopisu bila je u tim godinama gBotovo uvek niža od stvarnih troškova i pokrivala se planskim gubitkom. Međutim, zbog neprodatih brojeva, gubitak je ponekad bio i veći od planiranog. Rađi ilustracije, evo nekih brojki: gubitak na časopisu iznosio je u 1949 godini 421.779 dinara, a u 1950 godini 512.522 dinara. Od početka ove godine pređuzeće se, kao posleđica izvesnih nužnih mera, našlo u situa-
Pp ovakvim naslovom, samo bez
'ciji da izdaje časopis samo, bez po-
moći CK Narodne omlađine Jugoslavije i bez planiranog gubitka. Zato smo, još krajem prošle godine, izvršili malo povišenje cene časobpisu, sa 20 na 25 dinara, da bismo je učinili realnom. Međutim, gubitak se ipak pojavio, jer je od broja 1 ove godine ostalo neprodato 993 primerka, od broja 2 ostalo je 2038, a od broja 3—4 do sada 146 primeraka. Nova feškoća pojavila se kad je cena hartiji na kojoj se štampa »Mladost« povišena, kao što je poznato, šest puta. Da se Jurij Gustinčić potrudio da se malo obavesti o finansiskoj sfrukturi našeg preduzeća, onda bi mu postalo jasno da mi deficit »Mladđosti«, koji je bio neminovan, nismo mogli pokrivati ni iz kakvih »konandojlovskih izvota«, jer naše preduzeće radi bez dobiti, nema egalizacionog fonda, a od pro" pisanog rabata i marže ne može pokrivati gubitke časopisa. Nećemo se fruditi da objašnjavamo Juriju Gustinčiću ove pojmove, jer je s firme
·frebalo da se upozna pre nego što je
kić, Beograd, Pranouska broj 1 — Stampa rija •Borba•
počeo da piše.
Posle povišenja cene hartiji upraVni odbor preduzeća, na zajedničkoj sednici sa redakcijom pređuzeća, došao je do zaključka da u novoj situaciji ne može izdavati časopis »Mladost« bez dotacije od strane države ili neke društvene organizacije. Taj zaključak se i danas pokazuje kao tačan. Međutim. odluka o prestanku izdavanja časopisa bila je uslovna, a ne konačna: odlučeno ie đa se štampanje broja 3—4 zaustavi samo dok se, u najkraćem roku. ne reši pitanje pomoći. O tome je odmah obaveštena redakcija časopisa. No kako ni preduzeće ni redakcija nisu uspeli da osiguraju fu pomoć, mi smo rešili da broj 3—4 izdamo po realnoj, povišenoj ceni; da povisimo cenu pretplate u skladu sa novim froškovima i da posle toga, prema rezultatu ovoga, vidimo šta ćemo dalje. Rezultat povišenja cene nije bio nimalo ohrabrujući: velik broj pretplatnika otkazao Je pretplatu a mnogi su smanjili broj primeraka, tako da ie ukupan broj primeraka u pretplati spao sa 4972, koliko ih je bilo u početku godine, na 1343, koliko ih je danas. Sme li Jurij Gustinčić, ili neko drugi, zahtevati od preduzeća da na štetu svoga kolektiva izdaje časopis koji ne može da pokrije svoje froškove? Međutim, mi smo ipak nastavili sa izdavanjem časopisa, što dokazuje da nismo neprijatelji kulture, kao što želi da nas kao takve pretstavi Jurij Gustinčić. U međuvremenu Savet za prosvetu, nauku i kulturu NR, Srbije zainteresovao se za ovo pitanje i mi smo mu dali podatke o stanju časopisa, traŽžeći ujedno izvesnu pomoć. Rešenje n tome očekujemo.
Mi rado priznajemo da je naša Pprvobitna uslovna odluka o prestanku izlaženja »Mladđosti«, iako ekonomski mofpuno opravdana, bila ipak krenasljena i da nismo tu dovoljno vodili računa o kulturnoj strani ptianja. Mi smo fu grešku, međutim, sami ispravili. Ali otkuđa Juriju Gustinčiću smelost da kaže kako »rukovodštvo »Novog pokolenia« posvećuje roje
Blagoje Z.VROVIC
SNpe oočoti
o samo nečiji radosni zOV uspava tišinu, zagrli suton mlak to samo mladi mesečev zrak poljubi jabuke cvetnj krov.
Osenčen, tih
klonuo „tužan stih
lagano teče, ponire
u veče
što gasne, umire.
i _________D______ZS===Z—<——=——==
BELESKE
sastanke pitanju odbacivanja odgovornosti za »Mladost«? Da li je on prisustvovao fim sastancima ili čitao njihove zapisnike? Da je to učinio, on ne bi mogao da učini ovakvu tvrdnju.
to se tiče drugog procesa štampe broja 5—6 »Mlađosti«, o tome neka se Jurij Gustinčić obavesti u štampariji »Kulture«. Mi tu nemamo šta da kažemo. A sada da kažemo nešto i o našem izdavačkom planu. Pre nego što nas je optužio za »konzervativizam« i »komercijalizam« koji »nisu slučajni«, Jurij Gustinčić je trebalo ipak da se malo raspita o tome kakav je izdavački cilj i zađatak »Novog pokolenja«. Da li je Jurij Gustinčić nešto čuo o tome da su naša izdavačka pređuzeća specijalizovana, da »Novo pokolenje« nema iste zađatke kao »Prosveta«, a ova nema iste kao »Kultura« itd.? Nećemo se truditi da mu podrobnije objašnjavamo principe našeg izdavačkog plana, jer se to može učiniti opširnije i bolje i drugom prilikom, ali ćemo napomenuti da je ono što se njemu čini konzervativjzmom ustvari izraz specijalnih zadataka »Novog pokolenja«. "a valjda neko treba da izdaje i klasične pisce za omladinu i stariju literaturu UOPpšte? Sem toga, u izradi plana »Novog pokolenja« imalo je udela više faktora, a ne samo naša redakcija, što Jurij Gustinčić verovatno dobro zna. Najzad, on je o našem ovogodišnjem planu sudio izgleda samo na osnovu članka u »Politici« koji ima sasvim dnevni karakter i u kome se govori samo o nekoliko knjiga koje će uskoro izaći. Od oko stotinu naših OVOHgOdišnjih izdanja on uzima desetak naziva i na osnovu njih čita nam bukvicu o konzervativizmu! Ne poznavajući dobro uslove naše izdavačke delatnosti i njihov razvitak, on ne shvata da su i neka stara imena u našem sađašnjem planu iu vreme kad je on donošen značila novinu, širenje vidika i izvesnu izdavačku smelost.
Što se tiče našeg »komercijalizma«, potsetićemo Jurija Gustinčića samo na jednu činjenicu: u ovoj godini naše preduzeće je izdalo osam dela savremenih domaćih pisaca, a do kraja godine izdaće još sedam, dakle verovatno više nego ijedno izdavačko preduzeće u Srbiji. Dobar deo tih knjiga nisu nikakvi »best-seleri«, nego dela mladih pisaca koja se veoma teško prodaju, o čemu bismo ga lako uverili brojkama. Nije li možda izdavanjem petnaest novih domaćih knjiga (među kojima su dva nova domača romana, poema »Mlastodonti« A. Vuča, pesme N. Drenovca itd.) učinjeno za našu kulturu više nego time šio će jedan broj »Mladosti« izaći ranije ili kasnije? Međutim, za Jurija Gustinčićča je odnos prema časopisu »Mladost« vrhovno merilo svačije kulturnosti. On čak izdaleka insinuira kao da naš ftobože nekorektni odnos prema »Mladosti« ima neke veze 5a njenim unređivanjem i sa ljudima koji u njoj pišu. Međutim, on je i sam do pre nekoliko meseci bio član redakcije »Mladosti«, pa je mogao lako da vidi da preduzeće nikad nije imalo niti tražilo da ima uticaja na uređivanje »Mladosti« i njenu sadržinu. Njemu je veoma dobro poznato da se redakcija »Mlađosti« nalazi van preduzeća, opšti s njime samo preko sekretara i to na čisto tehničkim Ppitanjima, i da je bila i danas je potpuno samostalna.
Ima u članku Jurija Gustinčića još mnogo ivrdnji o izdavačkoj politici našeg preduzeća o kojima bi trebalo “~pDširnije diskutovati. Međutim, kaka je cilj ovog člamka da rasvetli pitanje »Mladosti« a ne da objašnjava izdavačku politiku »Novog pokolenja«, jer bi to zahtevalo daleko više prostora, ostavićemo fo za drugu pri-
liku.
Završujući, treba reći da je zaista žalosno kad jedan kulturni radnik, u dobroj nameri dođuše, piše ovakav vehemenini napad na jeđan radni kolektiv, razbacujući se grdnjama, a da nema ni najosnovnijih znanja o stvarima o kojima piše. Uostalom, neka Jurij Gustinčić bude miran: »Mladost« nije u opasnosti, kao što on misli, a momentanu krizu, koja je nastala iz veoma jasnih razloga i koja pogađa gotovo sve časopise, ona će prebroditi. Ali to će biti samo rezultat zajedničkog truda preduzeća, redakcije i organa naše socijalističke države, koji na tome rade mnogo bre nego što se Jurij Gustinčić setio da se pojavi sa svojom nesavesnom kritikom. Ta njegova kritika može da bude samo medveđa usluga i časopisu i preduzeću koje ga izdaje.
Upravni odbor i radnički savet Izdavačkog preduzeća »Novo pokolenje«
._–”~rS~,SS, S,
Beograd, Rardeljeva 81.
' BROJ 35
randa Morić: Iz bolnice (Likovni prilog u najnovijem broju »Republike«)
IZDAVACKA PREDUZEĆA NASIH REPUBLIKA SPREMAJU IZDANJA POSVEĆENA PROSLAVI STOGODISNJICE NJEGOŠEVE SMRTI
Do kraja ove godine mnoga izdavačka preduzeća u zemlji pripremaju specijalna izdanja kojima će obeležiti jubilarnu EOdinu 100-godišnjice smrti velikog pesnika. Pored izdavanja celokupnih MNjego.evih dela štampaće se i druge knjige vezane za život i doba pesnikovo. Tako će se do 5 septembra, početka proslave na Cetinju štampati dramaturška obrađa »Gorskog vi. jenca« od Raše Plaovića. Na Cetinju će izići 1 jubilarni broj časopisa »Stvaranje«, koji će pored ostalih priloga sadržati sve skice za Njegoševe spomenike.
Izdđavačko preduzeće Srbije »Prosveta« u Beogradu završiće do kraja ovog meseca četiri prve sveske celokupnih Njegoševih dela, dok će se peta Knjiga, koja sadnži pesnikova pisma, štampati tek do krajia pgodine. Istoriski institut Srpskc akaremije nauka štampa studiju dr Ljubomira Durkovića — Jakšića »Srbijanska štampa o Njegošu i Crnoi Gori« (1883—1851), a priprema ođ istog autora i Bibliografijii Njegoševih dela, Njegošev album i Studiju »Srbijansko-crnogorski odnosi vreme Njegoša«.
U Ljubljani će se do kraja ove godine završiti štampanje luksuznog albuma liiovnih radova o Njegošu u boji. Knjige koje budu završene do proslave na Cetinju biće izložene za vreme proslave.
DRUGA SAVEZNA IZLOŽBA LIMOVNIH UMETNIKA JUGOSLAVIJE OTVORENA JE U SUBOTU NA CETINJU
'U jubilarmim danima Njegoševe proslave na Cetinju otvorena je u subotu 25 avgusta posle podne u zgradi škole »Njegoš« na Cetinju Druga savezna izložba likovnih umetnika Jugoslavije. Clanovi udruženja likovnih umetnika svih naših republika izložili su preko 300 radova, slika i skulptura koje je odabrao žiri sastavljen od umetnika Ivana Tabakovića, Pranceta Zupana, Lazara Ličenoskog i Petra Palavičinija. Izložba će ostati otvorena 20 dana.
za
JUBILARNA IZDANJA IZDAVACKOG PREDUZEĆA »SVJETLOST« U SARAJEVU POVODOM PROSLAVE DESETOGODISNJICE NARODNE REVOLUCIJE
Izdavačko preduzeće »Svjetlost«• u Sarajevu priprema. povodom proslave desetogodišnjice Narodnog ustanka šest svečanih izdanja. Kao prva knjiga izašla je iz štampe mapa crteža Daniela Ozme, napređnog sarajevskog slikara, ubijenog od ustaša u Jasenovačkom logoru 1942 godine, U štampi se nalazi i knjiga »Izbor književnih rađova&« najistaknutijih bosansko-hercegovačkih književnika, nastalih u periodu između 1941 i 1951 godine. U zbornmiku »Kroz borbe i pobede« štampaće se najbolji članci iz Narodnooslobodilačke borbe, među kojima članci Rodoljuba Čolakovića, Slavka Mićanovića, Draga Mažara i drugih. Pored toga, priprema se za štampu zbornik rađova književnika palih u narod_ nooslobodilačkogm ratu i zbirka narodnih pesama iz istog periođa, a verovatno će se izdati i najbolji rađovi partizanske štampe.
»KNJIŽEVNOST« BROJ 7
Najnoviji broj »Književnosti« donosi priloge od: Isldore SeKulić »Kultumi dodiri sreća su ljudi«, Pet pesama Ribeira Kouta, Dušana Matića »Samoća« i »13 februar« (pesme), Marsela Prusta »Mala Madlena«, Vlađana Desnice »Posjeta«, Đuze Rađovića Dve pesme, Miodraga Pavlovića Dve pesme, Živana Milisavca »Dušan Vasiljev u Beogradu«, Slobodana Movaka »Tetka 'Tonica«, Puniše Perovića »Sjećanje na Savu Kovačevića«, Petra S. Pecije »Povođom »Rasicrsnice« M. Đokovića«, Pavla Stefanovića »Nevesta od Cetingrada« i KMli Finmcija »Stvarnost i iluzije«. U Beleškama Tanasije Mlađenović — Bora Pavić — dr Stevan Jowifović — Risto Ratković i Ante Cetineo.
KNJIŽEVNOST I UMJETNOST BROJ 6
U broju 6 časopis »Republikas donosi priloge od: Jure Kaštelana »Bliže književnom djelu« Tina Ujevića »Stabla po zimi« (pesma), Isaka Samokovlije »Davokova priča o Jahijelovoj pobuni«. Jure Kaštelana Pet pjesama, Živka Jeličića Pjesme o proljeću. U rubrici Dokumenti i ko. mentari članak dr Stjepana Pulišelićn »Nad palimpsestom sovjetskog »matvksizma•. U rubrici Osvrti članke od Marina Franičevića »Bileške uz poeziju Dobriše—-Cesarića«, Žarka Muljačica •Jedno neobjavliemo pismo Stanka Vraza« Šime Balena »O sjevernoameričikim oerncima i njihovoj književnosti«, A. R. »Proslava jubileja Sianka Vraza«. U rubrici Bilieške — Gostovanje ljubljanske i riječke drame — Dvije sDOmen-priredbe u čast Vladimira Naora Djela Šenoe, Šimunovića i Ćipika na slovenskom — Veče novije slovenske lirike — Književnici i likovni umjetnici — člaOV: JO BOJ OKS, akademije — Jubilej
para Ivana MKMerđića — Četv i Rađio-Zagreba. OOIStOIJSRR
BIBI IOGRAFIJA
Čeđomir Minderović: „Orđen, oriš' komad u tri čina. Izđanje SEDORVBIČNI BBS grad 19551, ćirilicom, str. 80, cena 40 din.
PF. Engels: O propadanju feuđalizma i Bastajanju buržoazije. Izdanje »Kulture«, Beograd 19551, ćirilicom, str. 18, cena 12 din.
F. Engels: Prilog istoriji ranog hrišćanstva. Izdanje »Kulture«, Beograd 1951, ćirilicom, str. 36, cena 15 đin.
Bibliografija dJugoslavlje, knjige, brošure, muzikalije. Izđanje »Jugoslovenske Kkmjige«, Beograđ 1951, ćirilicom, str. 7602, cena ?
Bilten Udruženja izdavačkih pređuzeća NR Srbije. Bro} ? — avgust 1951, Beograđ, ćirilicom, str. 39, cena 10 din.
: UREDNICI: Dušan f(ostić i Tanasije Mladenović
Bro1 čekovnog računa 102-9032020 Pošt. fah ređakcije 61? Počtansk] fab admiplerrnret, 29
Wukrpist se ne graćaloe