Књижевне новине
> o
U
GODINA IV, BROJ 40
BEOGRAD, 6 OKTOBAR 1951 GOD.
ŽIVI PROBLEMI
Našu javnost, krajnje je vreme, tre_ ba, pre svega, celovitije obavestiti bar o onim čvornim problemima koji, iako za nju možda ne sasvim vidljivi, ili našom zaslugom vidljivi nekad samo u svom naopakom smislu, vriju danas u tokovima naše književnosti i naše-
ga književnog i umetničkog života uopšte. Takav pregled nameće se Stoga što se ti problemi i ne mogu drukčije rešavati hego pred, licem i uz učešće javnosti, jer oni su i njeni, deo njenih životnih potreba.
Ma koji od tih problema da dotaknemo, uverićemo se odmah da je izvanredno zamršen i da za njeg nigde ne možemo naći rešenija gotovog u tom smislu što bi nam sada samo preostalo da ga, možda s nekim preinakama, primenimo na našu situaciju. To ne možemo ne stoga što bismo hteli da pod svaku cenu budemo originalni, nego prosto stoga što je to nemoguće i nama i svakome ko bi bio na našem mestu. Jer, ta zamršenost i originalnost koju ona traži proističu s jedne strane iz same prirode umetničkog i naučnog. stvaralaštva, a 6 druge strane iz specifičnih oblika našeg društvenog razvitka.
Zamršenost, međutim, ne znači i nerešivost, Kao i svugde tako i u slučaju naše Revolucije i naše umetnosti nalaze u bezbroj primera svoju potvrdu „Marksove reči prema kojima čovečanstvo nikada pred sebe ne postavlja probleme za čije rešenje nije ujedno pripremilo i potrebne uslove.
Ne dopustivši da joj se na ruke 1 noge stave ataljinske negve, i stalno u grčevitoj borbi protiv sličnih opasnosti iz naše sopstvene zaostalosti, naša Revolucija, u svom životnom interesu i sa svom svojom pođdudarnosti između reči i dela, proklamovala je punu &lobodu umetničkog i naučnog etvaranja, uslov bez koga se ne bi moglo doći do rešenjja „bilokojeg umetničkog, i naučnog problema, KES
Ali je to uslov koji ne samo Oomogućuje rešenja, nego i Otvara nove probleme. :
Kod nas &e, naprimer, javljaju, u daleko većoj meri nego ranije, knjičževna i uopšte umetnička (računajući tu i kritička) ostvarenja koja često do očevidnosti pokazuju da u našoj Uumetnosti. postoje rrazličite i čak oprečne siruje, Može se'reći da pesnici, prozni pisci i kritičari, podeljeni po tim strujama, biju na taj način. između sebe jednu uglavnom nečujnu, slabo viđijivu, ali svakako žilavu bitku, oni hoće da afirmišu ovakvu ili onakvu umetnost.
Ta bitka je neizbežna, ali je u njoj neprirodno to što se te struje ne 5sudaraju otvoreno tamo gde to i mogu, gde to po prirodi stvari i mo-
„0 raju, u oblasti teoretsko-umetničkoj i
Rkritičkoj. Kad je reč o takvoj borbi, niko naravno pod njom neće razume vati borbu radi borbe. Nasuprot ustajalom vazđuhu lažne harmohije iz koje ništa svetlo nikad nije niklo, reč je prosto o oštroj atmosferi principijelne diskusije, u kojoj. sve struje moraju ispoljiti pravu &voju vrednost, jedne podižući je u borbi još više, druge pokazujući da je nisu ni imale, da im je ona lažna i izmišljena, treće stapajući se sa Životnijim i đajući im možda pritom svoj pozitivni doprinos, mereći, tako svaka snagu svoga vitaliteta. To je uvek bio prirodni proces razvitka
umetnosti i nauke, pa je on nemimo~ ·
vam i kod nas, gde zacelo mora imati i neke osobenosti. j
A umesto talasom takve borbe, naša javnost zapljusnuta je danma& talasom jedne »diskusije« u kojoj su se prilično raspevali motivi ličnoobračunski, nemoralni, amoralni i primitivni, evi, samo ne principijelni.
Tako su koren takve »diskusije« i uzroci retke i kržljave vegetacije na terenu istinske diskusije damas već vrlo jasni, problem time još nije. rešen, nego se zapravo tek otvorio za re, šavanije na delu. A svaki korak .u tom rešavanju dovodiće zacelo do novih pojava, koje će tražiti novu 'analizu. , j
Tli, uzmimo' drugi jedan, isto tako
suštinski problem naše književnosti. | | To je problem. koji se kod, nas ne jedanput,potezao pod imenom kontak, ta sa životom. Bez preterivanja možo sx reći da je taj problem sve do da~ nas ostao Wiamo! kao zahtev književnosti i života, a da
#e sve oštalo u mjemu nameće kao .
predmet jedne sveštranije i dublje a. nalize, koja, više ne trpi odlaganja.
Bloženost njegova .je,u tome, što, on
/ jednom svojom stranom. urašta u vrlo zapleteni proces umetničkog stvara-
hja, a drugom mw burni proce& našeg.
društvenog razvitka, I, samo jedna analiza koja bi prokrstarila kroz jedam i drugi red činjenica može da 'nas spa3i od opasnih pojednostavljenja, ali i odđ samoobmane i laži, i da nas uključi u krvotok naše epohe u takvim oblicima u kojima ćemo moći najviše dati i mi njoj i ona nama.
IJi, drugi jedan problem, danas vrlo živ, iako doduše od posrednog uticaja na razvitak naše umetnosti.
Naša javnost, stoji pod prilično čvIatim utiskom da je pitanje materijalne
nagrađe za književni i uopšte umet- .
nički rad, nešto što je već definitivno rešeno, što je čak rešeno u preteranu korist umetnika, koja šteti i njemu i društvu. Pitamje jest rešeno u jeđnom smislu, u jednom bitnom smislu, u tom što še i ovde, kao i u ostalim oblastima, rađu priznaje puna njegova važnost. Ali tek tu se problem otvara, otvorila ga je zapravo sama praksa. Primenjivani oblici nagrađi.vanja očevidno ne rešavaju stvar, i danas se {raže novi, koje odista nije lako naći.
Došlo se u jednu stvarno kontradiktornu situaciju: da naša socijalistička država, naše socijalističko društvo, zaista hoće da daju materijalni ekviva– lenat za umetnički rad, da oni tim ekvivalentom zaista hoće da umetniku obezbede mogućmost umeliničkog rada a da ni jedan od tih oblika nagra–đivanja ne mogu da ostvare taj cilj bez čitavog niza negativnih posledica, koje katkad potiru i sam smisao 8Bkvoga masštojanja. , pe
| Trenubno nije ovde meto da se
pravi neki dublji zahvat u samu &uštinu ovog probiema, ali je vredno i neophodno upozoriti na tu njegovu komplikovanost, i istaknuti potrebu da se ispitaju mogućnosti rešenja na nekoj novoj osnovi, Trenutno će ovde biti dovoljno, ako 5e samo pomene da sva ta kontradiktomost proističe iz činjenice da je umetničko i naučno stvaranje rad nemerljiv u novcu, a da proizvodi toga rada (knjige, slike itd.) nužno poprimaju oblik robe, ulaze u svet robe i bivaju u njemu podvrgnuti igri zakona robe, iz čega po umetnost nastupaju vrlo rđave, pa ponekad i nakazne posledice. Da li se može naći neko novo rešenje na liniji umetnosti — robe ili ga je mogućno naći, i'u sadašnjim našim uslovima aprovešti, polazeći od umetnosti Rkao od novcem neizrazivog rada — to je jedan od otvorenih čvornih problema naše književnosti i našega književnog i umetničkog razvitka uopšte.
Svi ti, i niz drugih problema koji neka zasad ostanu po strani, razotkrili su se pred našim očima pod oštrim farovima polpunog idejnog ošamostaljenja naše Revolucije, i nema nika-
kvog razloga za nevericu da se oni · pod istim farovima neće moć: i rešiti.
Bez fraze i histerije, bez predrasuda ı oklevanja — njima treba smelo i realno tražiti rešenje. j :
ALEKSANDAR BELNŽ
0) LIMG ) SOVJEPNKA
U našoj javnosti bilo je govora O toj temi i, naročito, o krizi vezanoj sa imenom akad. N. J. Mara. Bilo je neobično da se zbog toga što je jedan naučnik izneo neprihvatljive ideje O jednom naučnom predmetu stvara kriza u celoj naučnoj oblasti. Ali to nije prvi put u Sovjetskom Savezu. Tako je bilo sa biologijom, sa geograTijom, istorijom, muzikom i sl. i tako će morati bivati i u buduće, jer uzıcci da tako ne bude nisu ni danas uklonjeni.
Nikolaj Jakovljevič Mar (1864—1934) bio je od:1901 g. profesor Petrogradskog univerziteta, a od 1912 god, i akademik. On je dobar stručnjak u oblasti kavkaskih jezika (naročito gruzinskog i jermenskog) i kavkaske elnografije; ali se od Oktobarske revolucije (a, naročito, od 1920) sa velikim oduševljenjem bacio na pitanja opšte lingvistike, trudeći se da sa njima dovede u sklad učenje Marksa i Lenjina. Ali i pored velikog truda i znatnoga broja najrazličnije vrste rasprava, njemu nije pošlo za rukom da to izvrši. Iz prostog razloga, što je njegov metod bio pogrešan. On nije izvodio zakone jezika iz jezičnog materijala, već je principe, marksizma-lenjinizma hleo, po svaku cenu, da ilustruje proizvoljno uzelim primerima iz najrazličnijih jezika. Dobivena je fantastična zgrada lingvistike koja sa pravom lingvistikom ima malo veze koja se morala srušiti Dol: prvog dodira sa ispitivanjima zasnovanim na stvarnim činjenicama.
Đavsevukratke, ukoliko-je~to moguće, pozabavimo najopštijim zaključcima Marovim. Uzimajući oblast Sredozemnog Mora sa Crnim Morem i Kavkazom, a zatim Prednjom Azijom, a tek posle i oblasti celog sveta, Mar polazi od najstarijih oblika imena njihovih junaka, plemenskih i lioponimiskih naziva, i utvrđuje, na kraju krajeva, posle izvesnog kolebanja, , svodeći ta imena na njihove glavne delove, četiri osnovna elementa: »sal«, »ber«, »jon« i »roš«, koje on, zamenjujući sve njihove glasove srodnim glasovima, nalazi u osnovnom sastavu svih jezika sveta. Tako napr. »sal« on nalazi u Tesalija, Italija, Sirija i sl. Ne treba da nas buni što u Jtalija imamo fal m. »sal«, u Sirija »sir«e m.
»sal«, jer mesto s — može stajati z, š tb Md, k,či sL; m. d < „a može ih i sasvim nestati, mesto a — 0, U,
e, i; mesto b — m, f, v i sl. Napr. lat. tribu - s (pleme) nije pleme uopšte, po Maru, već pleme sastavljeno od dva plemena: salskog (firi-) i berskog (bu), tj. iz tri »tal« skog (I – tal - ia) i bu »bu« skog (li - bio – es Libija i sl. u Africi); početno I ili li svode se takođe na plemenske nazive. Međutim oblik sal kao spirantski oblik, tj. sa postupnim iščezavanjem s, glasi i »al«, a njegovo 1 može u pauzi olpasti, tako da u novom ukrštanju salberske osnove dobijamo a- pul (naravno, pul je varijant ber- a), tj. poznati naziv Apulije u južnoj,Italiji. — Iz zamenice »sam« Mar izvodi značenje: telo, duša, nebo, sunce, kost, glava — sve u jednoj eposi, i, naravno, kombinacijom »kinetskog« jezika (pokretima) i docnijeg glasovnog jezika (v. niže). Kada se tako liberalno stave mogućnosti zamene jednog
! NA PLANINI
Davno u planini nisam bila rano,
Raspleti se, stazo! Kvasi noge, roso!
Pravo u čelo, ti koplje sunčano, udri me! Zašto biješ tako koso?
Odoh da nađem samoći izvorište. . Ve Nikoga neću sa sobom povesti, , u šumu kao u smrt sama odoh, Iziđi preda me, tišino u česti! Ukaži mi se, nikad neviđena,
ponornice vodo!
Ukraj.izvora gde se od studi ime, ~ ı
iskrmi preda me, jelensko kopitance! · n, Blesni, pojilo košute i srne, }
javi se, izvore, gde ponoć napaja
svoje vrance!
|}
" Samuoćo, sviraj, udari u strune
vi usamljenici,
KO 2 vi. zamišljen
842950 |J
Otvorite se preda mnom, cveine krune, što se otvarate jednom za svog veka! tek porođenih izvora i reka! | ~ O O
| Koprenu s lica preda mnom, goro, žbaci, al ODB Fin
O najtajnije mi pootvaraj dveri! ” o , Hodite preda me, iz pećina zveri, · . a a
i, ozbiljni Yhudraei!
Leka a re
UONDOH } *)iCT og Batipni Pol| Desanka MAKSIMOVIC" ||
- sa, zasnovi nim elemen:i
| CENA 8 DINARA
VINTI(I 0M \AVE/U
zvuka svima i najmanje srodnim glasovima i jednog značenja drugim, onda nije teško pronaći pomenute elemente ili njihove najrazličnije 'kombinacije gotovo u svakoj reči. Ali pitanje je, kako su i oni prvi elementi dobiveni. Ničim nije dokazano da su u nazivima heroja, toponomika i plemenskih naziva zaista najstarije reči čovečanstva, i pored objašnjenja Marova koje se niže iznosi; a Mar još uzima i samo ograničen broj tih naziva iz samo izvesnih pokrajina! Tako je isto proizvoljno izdvajanje iri zvUka kao sastavnih delova osnovnih elemenata. Mar na taj način, bez ikakvih naročitih dokaza, presuđuje pitamje o Osnovnom obliku reči (tj. korenima) koje je vrlo složeno i koje se ne može rešiti ovakvim apodiktičkim bezdokaznim iznošenjem, jer i »kOreni« pretstavljaju u jezicima vrlo dugu evoluciju.
Elementi koje je izvukao Mar iz različnih naziva tiču se davnoga Vremena pre rodovskog i plemenskog razvitka čovekova, tj. tiču se još lovačkog stanja, kako veli Mar, u kome se čovečanstvo pre toga vremena nalazilo i radnji u vezi s njim. Za vreme tih radnji, magiskih rituala, igara i pevanja, koja su ih pratila, elementi 'koji prvobitno ništa nisu značili (bili su samo uzvici!) počeli su se vezivati za samu magisku silu — kojoj su se kolektivi klanjali, Te su uzvike pretstavnici službe magiskoj sili stalno ponavljali i, najzad, vezivali sa samom tom silom, totemom, idolom ili bogom kojima su se ljudi klanjali; a posšle su i sami kolektivi dobijali to ime i predmeti u vVeži sa pomenutim radnjama. Tako je Mar došao do misli da te »prauzvike« nalazi u pomenutim nazivima narođa, mesta, reka, planina, krajeva i narodnih junaka.
Da bi objasnio prirodu osnovnih elemenata, tj. da bi pokazao otkud dolaze one silne promene i suglasnika, i samoglasnika, i značenja, Mar je morao poći od još dublje starine, upravo od prvog jezičkog stvaranja. Mar tvrdi da se prvo čovečanstvo služilo umesto jezika pokretima, gestovima. Taj »kinetički« jezik i docnije pomaže stvaranju novih pojmova, tako da nazivi »ruke« i sl. ulaze u najrazličitije pojmove koji su se ranije pomoću ruke i njenih pokreta obele„žavali. Naravno, sve je io vrio nesigurno, a svakako nedokazano, iako Mar nije jedini koji misli da je jezik pokretima — osnovni. Ali vrlo je te-, ško, upravo, nemoguće prefpostaviti|
da se čovek, koji je znatno savršeniji,
od svih životinja, u isto vreme nije
služio i pokretom i mimikom i gla-'
som, — kada to sve životinje čine. Dalje, misli Mar, kada su potrebe zadružnog života i rada prerasle mogućnosti »kinetskog« jezika, tada su se preistavnici društva počeli služiti i zvucima, sličnim životinjskim ili »difuznim«, tj. obr»zovanim u isto vreme učešćem više organa (i nosne duplje, i ždrela. i usne duplje i sl.). U daljem razvitku čovekovu, a naročito u radu i u različnim ritualima, igrama i pesmama maga, ti se zvuci oplemenjavaju razvijajući se u posebno artikulisane zasebne glasove. Tako su radnim i magiskim procesom i dobiveni glasovi osnovnih elemenata koji su obeležavali fazlične radnje najstarijeg privrednog stanja čovekova. Iz toga izlazi da je jezik klasnoga radno-magiskog porekla, Sem toga, prema čovekovu razvitku, tj. prema njegovu odnosu prema prirodi, razvija se i njegovo mišljenje, prenoseći sa jednih predmeta (u različnim igrama, radnjama i ritualima) iste nazive na druge predmete koji u njegovim novim ritualima zauzimaju mesto prvih. Tako nem. dien-e-m' znači u jedno vreme služiti, upravo, klanjati se suncu, đokle je ranije — prema stupnju t. zv. stadijalnog razvitka, značilo klanjanje životinji ili biljci, odnosno drvnome »totemu« (tj. tajnoj magiskoj sili), nasleđu od zajednice »drvojeđa«, Prema tome, i njegov deo dđien može imati različna značenja koja tome odgovaraju (tako reči prolaze kroz različne stupnjeve: {iotemski, kosmički i, najkasniji, predmefskotehnološki). :7 l
Sve su ovo procesi nedokazani kao zakoni jezičnog razvitka koje Mar smatra kao dokazane, te tako ono što može biti kakva pretpostavka ili misao samo — on uzima kao činjenicu
na kojoj dalje zida. BMI
_ Ceo jezički razvitak on pretpostavlja kao proizvod jedinstvenog. proceana narpomenutim osnovelemenfiima:" On se deli u više etapa prema stupnjevima stađijalnog razvitka. Stadijalni razvitak jezika "Mar smatra kao rezultat: jezičkih promena izazvanih Promenama' socijal:
___ \(Nastavakna petoj strani
Ma {u
Crtež Ljubice Sokić .
ITALIJANSKIM. KNJIŽEVNICIMA
Nema nikog ko ne vidi da se diskusija o spornim pitanjima koja postoje. između Italije i Jugoslavije zaoštrava i da u italijanskoj štampi i javnosti dobija ton koji ne samo što iznenađuje, nego mora i da zabrine svakog dobronamernog čitaoca, svakog čoveka kome je stalo do mira u svetu, do mira 8a · svojim susedima u prvom redu, svakoga kome .je stalo da krvave i strašne pouke minulog rata protiv nacizma i fašizma ne budu uzaludne. i
i Jugoslovenski književnici, kojima stvar mira leži na*srcu i koji smatraju | svojom dužnošću da toj stvari dadu podršku uvek i svuda, kako u svojoj zemlji tako i izvan nje, ne mogu da sakriju razočarenje i zabrinutost pred izvesnim pojavama koje se kao zloguke aveti javljaju i italijanskoj štampi, · u tonu iZ rečniku italijanskih zvaničnih govornika i propagandista. r 3
Mi ovde ne mislimo da se ponovo vraćamo na pitanje na čijoj su strani ustvari etnički, ekonomski i istorijski argumenti, nego govorimo kao pisci pjšcima, nezavisno od toga kako će se dalje zvanično rešavati sporna pitanja da između naše zemlje i Italije. ;
· a0 mi smatramo da 'je umesno i opravdano da vama, italijanskim knji. ževnicima, kažemo svoja razočarenjayi strahovanja, govoreći u ime svih jugoslovenskih književnika. Na to nas potstiče visoko mišljenje koje imamo o delima i ličnostima mnogih od današnjih italijanskih književnika, za koje hoćemo da verujemo da će nas pravilno razumeti. Mi istovremeno moramo izraziti i čuđenje što se iz njihovih krugova već nije javio glas protesta na nedostojnu kampanju kojom se u italijanskoj štampi i javnosti ruži i kleveta naša zemlja, – a koja ustvari ide u prilog samo onima koji danas pofkopavaju mir u svetu, Međutim, nas na ovaj korak nagoni još jedna činjenica,
U italijanskoj štampi, Dai U izjavama odgovornih činilaca, stalno se, kao argumenat protiv Jugoslavije, ističe pitanje kulture i nekulture, tj. italijanske kulturne superiomosti i jugoslovenske kulturne zaostalosti i divljine. I kad čovek čita takve apsurdne i u suštini nekulturne tvrdnje i optužbe današnje italijanske štampe, pomislio bi da su jugoslovenske armije od 1941 do 1943 gazile italijansku zemlju, palile kuće i ubijale ljude po Toskani i Pijemontu SOEOaLO M kao što je žalosna i neizbrisiva istoriska istina, obrnuto. italijanske
šističke trupe to činile po Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Li i, maciji, · Istri, Sloveniji. zi o VI EO Ta tema o kulturnoj Ssuperiornosti, i pravima i preimućstvima koja ona treba da daje, nije za nas nova. Ona je poslužila kao maska mnogom napadaču i osvajaču naših zemalja. Pod parolom svoje kulturne superiornosti, mnogi porobljivači, od carigradskih sultana preko Habzburga sve do Hi{lera i Musolinija ugrožavali su slobodu Balkana i naročito naših narođa. Ali mi smo sve te najezde, istina po cenu skupih i mnogovrsnih žrtava, odbili, uspeli smo da O ZOTE OR ne samo nadživimo, nego da doživimo da im se strgne maska ulture i da ih svet upozna u njihovim osvajačkim, eksploa: im i du! antikulturnim namerama. j , WERAPKOI i dub?
Danas se u žestokim i antikulturnnim glasovima italij i
: ( \tikultu. 5 ftalijanskih propagandi- . sta, pa i u govorima odgovornih ljudi, upotrebljava i zloupotrebljava otrcani motiv tobožnje kultarne zaostalosti, u ime koje se brane neodmereni i uvredljivi šovinmšstički zahtevi na jugoslovenske gradove i teritorije. Naravno, kao što je to uvek slučaj kod šovinista, sve se to piše i govori bez ikakvih dokaza, kojih za 'ovakve teze ine može da bude, i, redovno, na jedan vrlo nekulturan način, sa nepoznavanjem stvari, ili, još gore, sa izvrtanjem onoga i što se zna,
1 kad sav kulturni svet sa divljenjem saznaje nove dokaze kakva bogatstva sadrži jugoslovenska kultura u prošlosti i sadašnjosti, oni je divljački negiraju
OH A čineći to, oni, izgleda, u prvom ređu misle na onaj »nekulturni« način na koji su naši narodi dočekali osvajačke vojske Musolinija. Ako je to
onda smo saglasni, Sa takvim, i još oštrijim dočekom može sa punom verovatnošću računati svaki osvajač, Jer, da se poslužimo rečima jednog starog italijanskog autora, naša sloboda i naša otadžbina nama su dragocene, jer nas/ skupo staju. A osvajači i porobljivači treba da se pomire sa činjenicom da se
od njih sve živo na ovome svetu brani, pa i onda kad se osvajanje i porob- i ljavanje vrši u ime tobožnje kulture. | Mučno je razočarenje za svakog prijatelja mira videti da se u italijanskoj „dnevnoj štampi javljaju povampirene aveti šovinizma, nadmenosti i netrpeljivosti, a ipak, mi bismo odgovor na takvo pisanje osthvili našoj štampi. Međutim, kad se u toj šovinističkoj harangi protiv naše zemlje stalno potrže pitanje kulturne nadmoćnosti s jedne strane i tobožnje nekulturnosti s druge. Sttanč, pisci Jugoslavije ne mogu ostati ravnođušni. Mi takve optužbe moramo odbiti, a naročito odlučno moramo odbiti bezumne pretenzije koje se kriju iza proizvoljnih teza o kulturi i nekulturi. Mi znamo da profesionalnim frovačima dobrih odnosa između naroda ne bi vredelo dokazivati neopravdanost i štelmost O rabote, ali mi moramo da se obratimo vama i svima radnim i naprednim ljudima u Italiji, i izvah nje, i da skrenemo vašu pažnju na ove pojave, koje nikad i nigde nisu vodile dobru. i
talijanski novinari i govornici vole, kad im to treba, da pred javnim . mnenjem sveta upiru prstom na zvonike Trsta kao na neke kamenove međaše evropske kulture, čineći to sa providnim ciljevima, koji nemaju veze sa kulturom. Ali, znamo dobro, iz iskustva, i to da se ti tobožnji kamenzvi međaši d mogu da postavljaju i pomiču, već prema ciljevima i trenutnim snagama eks- \ panzionista. Oni su danas u 'Prstu, a već sutra mogu hteti đa budu i mnogo dalje na istok i na jug. Mi smo uvereni da se u svetu ne može naći niko ko će poverovati u ovakve agresorske argumemte, Utoliko pre što Jugoslavija | danas u celome svetu ima hiljade visoko kulturnih svedoka koji će se, po
· · | 8) · • ' + očiglednom osvedočenju, zgražati i smejati na ovo šovinističko bezumlje i
fr Jugoslovenski pisci uzimaju aktivna učešća u borbi naprednih ljud; za mir i mirno rešavanje svih sporova u svetu, jer veruju da je takav mir ·DOguć j i da će ga slobodni i ujedinjeni narodi najposle izvojevati i tako otvoriti nom i svetliju eru u istoriji čovečanstva. + i
Danas su, nažalost, međunarodni odnosi još uvek puni nesuglasica i nepoverenja, a na granicama država vlada napetost. Mi iskreno žalimo što naša zajednička granica s Italijom nije pošteđena od toga, usled čega ponekad dolazi do slučajeva koji ne bi smeli da se dešavaju. Kad ovo pišemo mi mislimo na nedavnu smrt dvoje mladih italijanskih građana na našoj granici, Nećemo reći O da je u tome slučaju — koji je poslužio kao željeni povod današnjoj kampanji M italijanskih irendentista — jedino tako i nikako drukčije moralo da bude iako 3 · • · : -j je takođe tačno i to da je svakom vojniku na granici prva dužnost da ovu. čuva. Ali ne bi trebalo zaboraviti da su jugoslovenske granice već više od iri | godine pod žestokim svakojakim pritiskom i vatrom, ie je budnost naših graničara, makar i preoštra u nekom konkretnom slučaju, opravđana i ragumljivš · za svakog čoveka koji stvarno stoji na strani mira i iskrene saradmje među narođima. Stoga je Sasvim prirodno d a naš ispunjava nelagodndšću i zabrinjuje Š pisanje štampe i stav izvesnih ljudi u velikoj susednoj zemlji. I mi 'smaframo da je najbolje da ovim putem damo izraza tim osećanjima, koja nisu samo , naša, jer ih dele široke mase naših naroda, da se obratimo našim drugovima. italijanskim piscima, sa željom i očekivanjem·da.nas shvate, da obrate pažnju na nedostojno i nemiroljubivo pisanje mnogih italijansktih listova o našoj zemlji – NM i povodom nje, i da sa svoje strane učine što mogu. da se takvo pisanjč spreči. |
ili da bar ne, ostane bez odgovora, i}, Be; ; \ |
I sa tim osećanjima, mi ostajemo sa drugarskim poštovanjem i sa iskre
nom željom za što bržim otklanjanjem svega što. nas deli i, naročito, za što. | TOVA POO TN LO JUL
tešnjom kulturnom saradnjom i sa vašom velikom zegnjjofun, ;
· Miroslav KRLEŽA, Viktor CAR EMIN, Ivan DONČEVIĆ, Eyvin ŠINKO
Josip VIDMAR, France BEVK, Miško KRANJBC, Ciril KOSMAČ, Isidora
SEKULIĆ, Veljko PETROVIĆ, Ivo ANDRIĆ, Milan, BOGDANOVIĆ, Bidže
KONESKI, Slavko JANEVSKI, Aco ŠOPOV, Isak SAMOROVILIJA, Nika MiHI-
ĆBVIĆ, Mihailo LALIĆ, Dušan KOSTIĆ, | 2 ·. 7
ri
/ ee e ANN 3
7 R»eSMHFiOJAR MAF ; % 74% e 53 ”