Књижевне новине

Mkovna umelnosi

| izložba slika. Živka Stoisavljevića

· Prvi utisak koji na gledaoca ostavljaju osamdeset izloženih dela Zivka Stojsavljevića, bila\ bi izvesna monohiromija u plavo-zelenom tonu, No taj ufisal. 6e, posle kraćeg posmatranja Blika gubi, jer se među njima izdva-

aju nekoliko vrsta rađova, različitih ihli po crtačkim, ili po kolorističkim ešenjima, ali zadržavajući uvek izvemne zajedničke karakteristične O5Obine. Stojsavljević je pre svega kolorist: kod njega boja nosi celokupnu strukturu Slike, Ali, za razliku od većine naših savremenih slikara kolorista, koji, puštajući na volju temperamentu, racionalni postupak u kompomovanju slike potiskuju u drugi plan. Stojsavljević slika promišljeno i veoma pedantno. Uzme li se uz to u obzir Stojsavljevićevo poznavanje slikarkog zanata, ne može &e izbeći zaključak da pred sobom imamo slikara koji u. prvom ređu razumom prilazi alici. Otuda, verovatno, neki od njegovih radova nose i Obeležja izvesne dekorativnosti: na nekim radovima ie ipostao, il: je donekle zapostavljen, enaj meposredni kontakt sa sadržajem, podjednako važan, isto kao i raciona-

lan, u stvaranju umetničkog dela. TaWvog karaktera je „na primer, slika »Dečije igralište na Kalemegdanu, na kojoj i skupina. dece u prvom planu, koja jli stoje ili sede na zemlji· leđima okremuta posmatraču, i deca u drugom planu, okupljena oko vrteške, zajedno sa kalemegdanskim gradom u pozadini, deluju više kao dobro uhva– ćen detalj sa scene, uolkviren kulisa ma, nego kao živi prizor iz dečijeg života, Donekle takav utisak ostavlja i slika »Devojka sa preslicom«, ma da ova slika pokazuje i izvesne osobine

po kojima spada u red boljih radova ·

ma-ovoj izložbi: na njoj je, kao na retko kojoj od izloženih, sprovedena mataerijalizacija, kako inkamnata, tako isto ) odeće slikane osobe. Naročito uspelo je urađena košulja bele boje sa zelemkastim .prelivima na seoskoj devojci, koja kontrastira njenom tamnom jeleku. Tako uspelu materijalizaeiju slikanih predmeta Stojsavljević je, valida, još jedino postigao na studiji glave (na izložbi pod brojem 45), ma. kojoj je, sa smelošću i uspešno, poštavio šal žute boje i zelenu baljimu jedmo uz drugo i pritom uspeo :da eve dve boje dovede u potpuni sklad. Najjaču notu dekorativnosti nosi, »'Terasu na Kalemegdanu«, slika »Na teraši«: i razmeštaj figura na slici ·i enka ispod loze koja se vere pred 'Kućom -— sve je na ovoj slici blisko scenskom razmeštaju, od celokupnog izgleda ove slike oduđara pozadina, · W\oja je, kao i na skoro svim ostalim radovima Stojsavljevića, prođubljena sa.puno tonskih nijansi, što vrednost ovoj slici, nesumnjivo podiže. Na nekim od pomenutih radova Stojsavljević otstupa od svog Ooubičajenog postupka — tonskog rešavanja Slike. Drugog su mu, međutim, karaktera radovi obavijeni u plavo-zeleni in Ovi, bilo da su urađeni stavlja nijem boje na platno kratkim potezima četke, bilo da su boje stavljene široir zima u tankim elojevima, tako da se trag četke skoro potpuno gUbi; te oštavljaju utisak Wlike rađene | pogsnim 'bojama, redovno su konse| ____Toyentno tomski rešeni, Sa bogatom ____skamlom tonova, kojima slikar postiže diisak dubine i prostranstva slikanih : predela. Bez rezerve 6e može reći da vi radovi spadaju među bolje od izleženih. Taj način rađa dolazi do izqvažaja· naročito na njemu omiljenim viđenih kroz . Na tim slikama široka sremica iza Bežanijske Kose staalekoj pozadini, sa prozrač| | Kao kontrast toj širini enoj u izmaglicu, stoji u prvom i ma Drozoru ili pored prozora, Rakija ili vaza ša cvećem. Takav je, naročito uspeo »Prvi proletnji dan«, u kome napupele grane cveća u Vazi, date lakim akcentima toplih boja, lkomtraatiraju još pomalo hladnoj atmosferi proleća, a ipak sa tom poza·'dinom čime jedinstvenu celinu, 'oliko Stojsavljević voli ovakvo produbljavanje prostora, vidi se i na jednoj od najreprezentativnijih među iploženim slikama, smeštenoj u Cenbralmi deo dvorane, na autoporiretu sa, porodicom. U sobi šu, okrenuti lieem gledaocu, sa jedne i druge strane a, koji je na sređini slike, Slikar i žena, a između njih kći, Nad sli-

Odgovorni urednik:

Z. Stojsavljević: Prvi proletni dan

kom, poput kakve zavese, lebdi plavozeleni ton enterijera 8obe, vešto OžiVljen prodorom 6vetla i prostranstva u centralnom delu slike i saksijom sa cvećem toplih boja, smeštenom ispred prozora. Ima se utisak da su na ovoj slici — možda zato što su slikane OSObe, kao i ambijent, veoma bliski slikaru — najviše došle do izražaja intimne, slikareve umetničke koncepcije, i to ne samo u tehničkom, već i u idejnom pogledu: to je želja za mirnim, tihim, staloženim, skoro lirski nežnim životom, bez burnih erupcija, i bez, u životu tako.čestih, eksplozija. I toj svojoj težnji za smirenost — Tekao bih, čak, viziji apsolutne smirenosti — slikar podređuje sve oko Sebe, Takvi su mu i zabiti delovi parkova i tihih ulica periferije, kao i Sscene iz života splitske luke. Na ponekoj

i od ovih Wlika oseća se i jače nagla- ·

šena dekorativnost, kao, na primer, na slici »U bašti«, na kojoj senka drveća leži preko tamno-zelene površine travnmjaka, kao pod udarom jakog reflektora, I·ma nekolikim izloženim autoportretima slikar ne napušta taj: svoj smireni odmos prema &lici.

I samo se dve slike, malog formata,

po temperamentu nešto razlikuju od ostalih, Obe slike, sa naslovom »Plaža na Dumnmavu«, za iku od drugih, rešene su oker tonom, Snažnim &veilim akcentima mabačene 6u na.jedmoj slici u srednjem planu figure kupača;, koji razbijaju etšalpu smiremost slika, dok ma drugoj, mirnoću razbijaju oblaci sa trakom sunca, koja se kroz njih probija u poslednjem plamu.

Po svemu, dakle, slikarsko delo Živka Stojsavljevića — bar ono prikazano na,ovoj izložbi — plod je smirenmoga racionalizma.. Iako Stojsavljević . u svaku Wvoju sliku. unosi po koji detalj po kome bi se ona, u poređenju sa drugima, diferencirala, ipak je Sve to koračanje manje-više utvrđemim putem. Stojsavljević je, dugogodišnjim iskustvom, izgrađio svoj stil, i u tom stilu on postiže pun uspeh. Pa iako je taj stil pomalo amahroničam, ljubav prema prirodi i predamo&t slikarstvu madahmuto pothranjuju · delo Živka Stojsavljevića, koje ostaje prilog: Yazvoju naše savremene likovne umetnosti. Miodrag KUJUNDŽIC

XI FILMNK O

Alo se hoće da izvede neki kona čan zaključak sa revije filmova koja je blizu mesec dana u avgustu ji septembru ove godine defilovala na platnu XII izložbe međunarodne filmske

„umetnosti u Veneciji, nesumnjivo se

nameće misao: u ostvarivanju filmova scenario ne samo da dobija sve više prvorazrednu ulogu, već mu se ta uloga sve više i sve opštije i priznaje u filmskom umetničkom stvaranju širom sveta. ž \ Ove godine u Veneciji jasno je došla do izražaja činjenica da je definitivno prošlo »zlatno doba« pune hegemonije filmske režije nad scenarijom. “U bezbroj vidova se ova istina nametala objektivnom posma” traču kao rezime i suma svih utisaka koji su se mogli poneti sa ove inače neobično ozbiljne i obilne umetničke manifestacije. pie Naročito ubedljivo u prilog: OVOE zaključka govori činjenica da počevši od najsterijih reditelja Renoara (Renior), Hataveja (Hathaway) ili Rota (Rotha), pa do najmlađih italijanskih Bmera (Emer) i Djermija (Germi), u režiskom rađu nijednog od njih nismo mogli da, primetimo ne samo neke »novine«, nego čak ni pokušaje izvesnog eksperimentisanja, traženje »novih« puteva ili nagoveštenja »novih« mogućnosti, što je sve đo pre nekoliko godina bilo neobično u m0odi. Čak ni kod dokumentista, koji su okušavali prvi put svoje mogućnosti na umetničkom filmu i od kojih bi se prirodno očekivala izvesna, svežina u rešavanju režiskih zadataka, čak ni kod njih nije se mogao zapaziti Dokušaj unošenja nekog novog stila u režiju. Naprotiv. Ako bi se neke režije u Wtilu i koncepciji izdvajale od ostalih, onda to — mirable dictu nikako nije bilo u pravcu noVOB, već, sasvim paradoksalno, u znaku vraćanja na izvesne prevaziđene i 'astarele forme i koncepcije. Međutim, ova čimjenica ne sme biti 6hvaćema kao loša ocena onih režisera umetnika koji su izlagali na izložbi iako takva može izgledati u prvi mah. Daleko od toga da bi se rad ovih režisera mo gao, na Osnovu gornjih zapažanja, shvatiti kao:već ukalupljen i šabloniziran, kao eksploatisanje starih metoda i proverenih rezultata. Sasvim suprotno tome. Teško je zamisliti inventivnije, smelije i po kvalitetu režije bolje filmove nego što su, bila 'dđela japanskog ređitelja Kurosave, a” meričkih reditelja Hataveja, UuajldeYa (Wilder), Kazana (Kazan), ili italijanskog mladog reditelja Tiučijana Bmera. I ocena najboljih u Veneciji mogla bi se sumirati zaključkom da su svoje vanređne umetničke moguć= nosti maksimalno stavili u službu tema i sćenarija koje su filmski ftuma-– čili, šlužeći se pri tome raznovrsni? stilovima i formama koje najbolje i adekvatno odgovaraju i ' osnovnoj koncepdiji dela i njihovom indiviđualnom umetničkom temperamentu. Iznad svih stoji Kurosava ša SVOjim filmom. Po noveli »U šumi« ja panskog pisca Akutagave, Uuz pomoć izvanrednih glumaca, uspeo je da napravi neobično snažnu . psihološku dramu, protumačenu dubokom i iskrenom lirikom, kod koje filmski. i Vizuelni momenat ne samo da nije zapostavljen, već je nosilac te poezije. Sadržaj je vrlo jednoštavan: tri priče o jednom zločinu U šumi, upravo tri varijante jednog istog sukoba dva ljudska bića, od kojih je možda samo jedan, i tO slučajam, objektivan posmatrač. Ispričane su sukcesivno, u ruševinama starog japanskog hrama, za vreme dok kiša pada, a do trenutka kad ri namernika koja su se. tu slučajno u razgovoru našla mogu da nastave svoje različite puteve. Ta sa-

· MEDVJEDJA USLUGA

(Kiril D, Kalinov: Sovjetski maršali vam govore, Izdanje Društva novinara NR Hrvatske, Zagreb, 1951). -

Malo je koja knjiga' u posljednje vrijeme popularisana kođ has kao ova; o njoj se pisalo: čak: prije nego se pojavila. "U Zagrebu je, na Dprimjer, »Vjesnik«, ai druga štampa, donosio prikaze i neke odlomke iz te knjige. U Beograđu je to Tadđio »Nin«, koji je tu istu knjigu, štampanu Čirjlicom, pustio.u. prodaju. »Nin«-je'razvio i njenu širu popularizaciju, te je štampao čak i posebne prospekte. :1 zaista ,od toga je. bilo rezultata: knji= ga se željno. traži i čita.

Pisac te knjige je neki Kiril D. Kalinov, pukovnik Sovjetake armije. Tokom rata, kako sam. kaže, radio. je u obavještainoj; službi: Generalštaba, te je, po' prirodi svoga posla, a i sticajem prilika, mogao :da: »iz: prve TU» ke«, od najviših kremaljskih političkih, državnih, a naročito vojhih. rukovodilaca,. čuje razna · mišljenja „O raznim značajnim , događajima i. pro blemima; mogao je da mnoge od tih rukovodilaca bolje upozna i da zapazi njihove međusobne odnoše. Sađa, kad svijetu prijeti nova :ratna opasnost, on je, kako kaže, izabrao: izgnanstvo da bi imao »svoj Život«, da bi pripadao »sam sebi« i da, živeći u :emigraciji, saopšti svijetu, »potpuno jednostavno i iskreno«, sve što je čuo: od:tih ljudi i sve što misli o njima. |

Na nekoliko prvih stranica: Kiril D Kalinov potsjeća čitaoce na 'jedno od brojnih ' obračunavanja sa' ofićirima Crvene armije (1936—1930), koja: su vršena sa strane najviših političkih i državnih rukovođilaca, a zatim. govori o nimalo povoljnoj. situaciji u Generalštabu Sovjetske armije prvih mjeseci rata sa Njemačkom. |

Ali daleko veći đio knjige. posvećen je osammaestorici sovjetskih maršala; ustvari knjiga je i pisana rađi njih,

Milan Bogdanović, Beograd, Karđeljeva 31 = Gtampari ja »Borba« Beograd, Kardeljeva, 81,

što se vidi iz samog njenog našlova.,

Sa rijetkim izuzetkom, svi „su fi maršali dati kao veliki vojnici, tako veliki te se stiče utisak da ie njincv vojni talenat još ostao potencijalan, pa oni tek u budućem. ratu treba ·da se ispolje i razviju svoje shage, iako su, po autorovom prikazu, pokazali superiornost nad svim istaknutim. njemačkim vojskovođama u Drugom svjetskom vratu. Sa Đosebnom pažnjom i ljubavlju opisan je Žukov za koga »svaki Nijemac, bio on siv, zelen, bijel ili crven, uvijek, ostaje neprijatelj«. Posljednja osamnaesta glava, na primjer, posvećena Jakovljevu, »maršalu tuljana« ili »atomskom maršalu«, čije se »igračke«, ili »pobunjeni kanarinci«, napunjeni atomskim eksplozivom, uspinju 100 do 105 km., lete brzinom od 5750 km. na sat i dostižu domet od 4000 do 5000. km., te, prema tome, mogu izazvati najstrašnija razaranja u kojem bilo „kraju svijeta, kud god ih upute njihovi gOospodari. . IO Pra

Osnovna pretstava' koju. čitalac iz knjige stiče jeste pretstava o visokoj sposobnosti sovjetskih generala i velikoj snazi Sovjetske armije, koja je spremna da slisti sve na svome putu, Ovom sovjetskom pukovniku neke negativne sitnice, koje o pojedinim ličnostima iznosi, kao đa služe za, to da kod čitaoca stvori uvjerenje.o svojoj objektivnosti; tako bi čitalac trebalo da povjeruje u ono što čini glavnu. sadržinu ove knjige. ini

A knjiga ustvari glorifikuje sovjetski peneralitet i Sovjetsku armiju i u suštini se poklapa sa propagandom ruskih imperijalista koja na sve moguće načine nastoji da demorališe sve napredne i miroljubive ljude u svijetu, ! | f Zato'će se naši čitaoci s pravom pitati zašto je bilo potrebno izdavati ovu publikaciju. N. 5.

Broj. čekovnog računa 1029032020

Lj apps ——_—_—C a ——

FILMSKI PREGLE

i MLOŽBV U VEMICIJE

“

ZNAKU SCENARIJA

držina, iako kao tema nije nova, (se timo se čuvenog memog film »Slika« po originalnom 'scenariju Žil Tnomehia) dobila je u interpretaciji japanskih glumaca, a u režiji Kurašove, dubinu osećanja i misaonosti, trajnu vremen–sku vrednost i. jednostavnu monumentalnost narodnih priča. Pri tome se Kurasova nije služio nikakvim posebnim . režiskim metodama, Njegov stil je savršeno lišen režiskih efeka= ta i virtouznosti. »Sa filozofskom mirmoćom« mogli bismo reći, njegova kamera beleži strasti.i istine o čoveku. kroz likove koji majstorski igraju njegovi glumci, a ritam je usporen od ı samog početka filma, da bi se gledalac što više odvratio od spoljne akcije i sav skoncentrisao na pšihološku radnju.

Kazan i Uajlder, prvi sa režijom »Tramvaj koji se zvao želja«, po drami Uilijamsa (Williams) a drugi po originalnom 'scenariju »Veliki karnevale, u kome je sam učćstvovao (Uajlder je počeo svoj rad na filmu kao scenarista), Hatavej u filmu »Četrnaest časova« (scenario | rađen prema novinarskoj reportaži o autentičnom događaju), Cukor u filmu »Juče rođena« (po istoimenoj drami G. ganina, koji je istovremeno i autor scenarija) prikazali su vrednost šavremenog američkog filma. Sva četiri filma su po svojoj ftematici vrlo ozbiljni i daleko su od one isključivo zBbavne formule koja je tako dugo dominirala američkom filmskom proizvodnjom. j · Od tih filmova nagrađeni su samo Uajlder ·i Kazan, i to ovaj poslednji posebnom nagradom radi »pokazanih vrednosti u filmskoj interpretaciji jednog. pozorišnog dela«, Ima se utisak da je žiri sa pravom hteo da podvuče razliku koja se nesumnjivo manifestuje između filmova vađenih po originalnim scenarijima i filmova raz đenih „po pozorišnim komađima. 1 Uajlder, u jednom filmu koji ima za temu patologiju novinarskih senzacija, obrađene preko novinara, stvara od spasavanja poluzatrpanog čoveka u napuštenom oknu »dramu« koju

reko štampe prati cela Amerika, a Po? prikaz mase patološki žedne za takvom, golicavom, senzacionalnom, tobože humanom movinom, i Hatavej u opisu poslednjih 14 sati samoubice spremnog da skoči niz fasadu oblakođera uz prisustvo orgromne mase sveta, vatrogasaca i policije, pokazali šu veću slobodu i' gipkost u rađu sa svojim scenarijima, veće bogatstvo i lakoću li' svojim ostvarenjima nego njihove kolege u radu na pozorišnim adabtacijama. Kazan, a naročito Cukor, i pored sveg iskustva i majstorstva misu uspeli do kraja. da se otrgni izvesmoj konvenćionalnoj statičnosti hametnutoj materijalom sadržanim u pozorišnim komadima. Kazan je uspeo da tu teškoću uspešnije zaobiđe insištirajući na psihološkom nijansiranju igre svojih glumaca, pomoću obilja krupnih planova (neobično inventivnih u kadriranju), punih pokreta. To je i nagnalo žiri da mu 'oda Dosebno priznanje. Cukor nije imao taj izlaz. Kod njega je bila u pitanju komedija situacije: ljubavnica novopečenog milionera, učeći se »bontonuć, nauči »0snove američke demokraftije«, kako se to u filmu naziva, i pobuni se pro-, tiv svoje sredine korupcionaša i po/ divljalih milionara, Takva tema, sva u 'iskonstruisanoj situaciji, bez dovoljmo psihološke opravdanosti, sva u komici spolinih zapažanja. i crtanja ame#*ičkih tipova, nije omogućila Cukoru da filmski ponovi ono što je pokazao u »Plinskoj svetlosti«, iako je i OVOE pula učinio veliki podvig da maksimalno omogući glumcima đa dođu do izražaja. j

Dok je američka proizvodnja bila pretežno u znaku adaptacije pozorišnih komada, francuski udeo na izložbi bio je karakterističan po tome što su u prikazanim filmovima Dpoznatija imena scenarista Žansona i Šarl Spaka od imena režisera: Delanoa (Delannoy), Kristijan Žaka (Jacque), Lakomba (Lacombe) i Bresona (Bresson). Žanson je 'dao originalan scenario za film »Divlji dečko«, koji se Do svom uspehu u Veneciji mora posebno izdvojiti. Priča o dečku. koji je do svoje desete godine živeo kao pastir u Savojskim Alpima, i koga majka, baveći se »najstarijim zamatom na svetu« u problematičnoj četvrti Marselja, mora najzad da uzme i sebi i dovede u svoju sredinu, nije u svojoj suštini nimalo nova tema. Ali iz toga osnovnog zapleta rađa se neobično humana i sa puno mere i

kojoj.je Žan6on uspeo često da še dovine do istinski nadahnutih poetskih mesta. Jako se režiji Delanoa ne može zameriti nikakva veća greška, u filmu se oseća da je režiski postupak neki put po inspiraciji ispod scenarija i da je režiser isuviše monoton i mlak u svojim tumačenjima,

»Plavobradi«, u čijem je scenariju Žanson samo sarađivao, a dijalog je sam napisao, ostaje trajno u uspomeni isključivo po glumi Pjer Brasera (Pierre Brasseur) u naslovnoj ulozi u izvanrednom sjaju Žansonovog duha u dijalogu: (Ređifelj je, sa svoje strane, pokazao diskretan ulkus u primeni boje u filmu). Sama fabula — paradoksalno i moderno tretiranje bajke —. podbacila je, nemajući one ubedljivosti koju u'umetnosti mora i paradoks da ima. Ta promašenost došla je naročito do izraza u završetku filma, koji je i pored talenta Trasera i Žarisona ostavio daleko slabiji utisak nego što zaslužuje.

Nedostatak mesta ne dozvoljava duže zadržavanje na francuskoj proizvodnji, koja zaslužuje daleko više priznanja nego što su nagrađe koje je dobila za slab, smešan u svojoj zastameloj tehnici i čisto katoličko propagandni film »Dnevnik jednog seoskog sveštenika« (prva od tri druge nagrade) od Bresona (scenario i režija), po e stoimenom romanu Bernansoa, za dObru, ali ne tako istaknutu glumu Žan Gabena, i kameru Birela (Burel). Imao se utisak da je žiri hteo mimo Žansona da nagradi doprinos francuskog filma, jer se ovaj sam isključio iz nagrađivanja. (Tražio je da se sudskim putem spreči prikazivanje njegovih filmova u Veneciji postavivši pitanje autorstva filmova. Sudske. vlasti su odgovorile negativno, ne sprečivši prikazivanje filma uprkos zahteva autora scenarija).

Engleska je bila pretstavljena vrlo

zao društveno neizbežno sudbinu po yodice beskućnika koja propada u zločinu i bedi. »Bahda sa IlLavander brda«, drugi engleski prilog ovogodišnjoj izložbi, dobio je nagradu u sVO” me žanru komedije, pune fantazije, duha i humanosti. Treći engleski film čije je prikazivanje trajalo blizu četiri sata, ima za motiv ubistvo Tome Baketa, kenterberiskog arhiepiskopa, docnije posvećenog pod imenom sveti Toma Baket. I pored vanredne fototografije i interesantne igre u glavnoj ulozi jednog neprofesionalnog glumca. kritika je ocenila film »Ubistvo u katedrali« — ubistvenim.

' Ttalijanška proizvodnja je očekivama sa interesovanjem, Tiuučijano Emer čiji je film »Neđelja u avgustu« već prošle godine doneo mladom rediteliju zasluženu slavu i van granica Italije, potvrđio je oVe godine filmom »Pariz je uvek Pariz« svoje visoke kvalitete. Simpatična i vedra, o italijanskim futbalskim navijačima koji su na jednodnevnom boravku u Parizu, oduševila je sve gledaoce svežim humorom, oštrim i tačno pogođenim likovima i vanrednim realizmom u slikanju Pariza onakvog kakvim ga vide turisti. Međutim, dok je Timer naišao na vanredan prijem, naročito kod publike, druga dva italijanska filma »Varož se brani« od Petra Đermija i »Senke po kanalu Grandu« od mla-· dok dokumentariste Pelegrinija pretstavlja razočarenje. Dok se Pelegrini jednostavno pokazao kao suviše mlad, nedovoljno vičan filmskoi dramafurgiji, otkrivajući šamo izvesne pozitiVne Vrednosti iz svoje dokumentarne prakse, izražene naročito u slikanju ambijenta Venecije, dotle, je Đermi napravio film od priličnih zanatskih kvaliteta ali bez trunke istine u sebi, stalno na ivici kiča od početka do kraja,

Uwprkos energičnom zviždanju publike na premijeri, žiri je našao za shodho da nagradi baš taj film, dok se Timer morao zadovoljiti oduševljenim aplauzom publike,

Ostale države učesnice: Holandija, Danska, Izrael, Nemačka, Švedska, Argentina i Španija nisu izložile filmove koji bi zaslužili da se posebno istaknu.

Zasebno poglavlje pretstavljaju pored .Gerpmia slučaj, Renoara koje je isto tako uprkos zviždanja, nagrađen neobično slab film u boji »Reka«, i meuspela pojava Peter Lorea nekađa slavnog nemačkog i američkog glumca u novom svojstvu filmskog režisera.

ukusa tretirana dramska situacija, u R. NOVAKOVIĆ , 1 Ki: c. |. 9 n VR IN 2 i ff Oea (5 \ bi 6 ved VAO/3 fd a / 1 | | Ću NSSOBMO:AC SAO Oae4ćb e #55 *VTOA i (Ba 3 bo i. Po CD ONA o [E MJ MIO DAN Ć 2

7

i RO AV ·— 7 „40 OZ AM [0 A t peri OT. Mi (7552 CAO VO aa aa e „24 ala 2 - Pi

— .

Poši, fah redakcije 617. Poštanski ki fah admuinjskracije 629, Rukopisi so na vaaćaju,

| PO

{

\ |J ooo ala MAR |N

Crtež Ljubice Sokič |

*

dije. Izdanje ozbiljnim filmom Paul Rote »Nigde Beograd, 1951, mesta«. U dokumentarnom stilu, lišen cena svakog režiskog efekta, rađen asket- Vjenceslav Novak: skom jedmostavnošću, film je prika- | pančići. Izdanje »Jugoslovenske knji-

O O U O O O NK O U O OL

i \

PROJ 40

BIBLIOGRAFIJA

ı

Ivo Andr Izabrane pripovetke. Izdanje »NovoB pokolenja«, Beograd, 1951, ćirilicom, strana 517, cena 220 din. .

Milovan Đilas: Razmišljanja o raz” nim pitanjima. Izdanje »Kulture«„ Be: ograd, 1951, ćirilicom, strana 59, cena 20 din. |

Hugo Klajn: Osnovni problemi re” žije, Izdanje »Rada«, Beograd, 1951, ćirilicom, strana 548, cena :

Radomir Plaović: Obrađa dramske uloge. Izdanje »Rada«, Beograd, 1951, ćirilicom, štrana 129, cena 53 din.

Dr. Đorđe Živanović: Problemi povorišnog jezika. Izdanje »Radat, Beograd, 1951, ćirilicom, strana 115, cena ?

Hrvatska književna kritika, HI, Raz” đobije realizma, Priredio Antun Barac. Izdanje »Matice hrvatske«, Zagreb, 1951, latinicom, strana 313, cena 260 din. \

Jovan St. Popović:

»Jugoslovenske knjige#, ćirilicom, strana 2984,

Izabrane kome-

Poslednji Sti-

ge«, Beograd, 1951, ćirilicom, strana

206, cena ?'

PF. Milčinski: Ptičice bez” gnezda. Izdanje »Novog pokolenja, Beograd,

1951, ćirilicom, strana 340, cena 125

din. Slobodan Džunić: Zrna, Pripovetke. pokolenja«, Beograd,

Izdanje »NOoVOE strana 210, cena 78

1951, ćirilicom, din,

Aleksandar Hercen: Prošlost i raz" mišljanja. Knjiga druga. Izdanje »Kulture«, Beograd, 1951, ćirilicom, strana 709, cena 140 din.

Filđing Berk: Sinovi tuđinca. Izdanje »Novog pokolenja«, Beograd, 1951, ćirilicom, strana 452, cena 160 din.

Aleksej Musatov: Stožeri, Izdamje »Novog pokolenja«, Beograd, 1951, ćirilicom, strana 326, cena 110 din.

— ci II: _L HT TLRT6IČčMerr

Beleške

IZLOŽBA NIKOLE GRAOVCA

U Galeriji UL&US-a u Beograđu otvorena je 930 septembra o. BE. izložba slika, Nikole Graovca. Izloženo je preko sto uljanih radova, koji su privukli naročitu pažnju.

IZLOŽBB U LJUBLJANI

U Narodnoj galeriji u Ljubljani održava se sada izložba slovenačkog slikara Fortunata Berganta (1720—1769), Izloženi su EOtovo svi poznati rađovi ovoga slikara, koji je mahom radio oltarne slike, žanr slike i odlične portrete.

IZLOZBA JUGOSLOVENSKE NARODNE UMETNORSTI U PARIZU

U Muzeju za narodne umetnosti i trađicije održaće se, od druge polovine aprila do kraja maja iđuće godine, izložba Jugosiovenske „narodne umetnosti, što je ovaj muzej već objavio. c

NOVA KNJIGA G. FRANCIS JOURDAIN-A

G. Tirancis Jourđain, umetnik-dđekorater, ali više poznat kao javni radnik i bpisac mnogih tekstova. iz oblasti istorije umetnosti od impresionizma na ovamo,, dao je tekst za novu Knjigu sa reprodukcijama O Toulouse Lautrec-u (Braun et Cie). U vezi s time, potsečamo đa je pre nekoliko meseci u Parjzu bila veoma potpuna retrospektivna izložba dela ovo velikog slika ra, koji je oštrim i nemilosrdnim posmatranjem Montmartre-a. i njegovog noćnog života dao svome delu liudski karakter, redak po svojoj snazi u istoriji umetnosti.

SMRT GLUMICE PITOPRE

Posle smrti Žuvea, francusko pozori zadesio je još jeđanm gubitak OK OL. u svojoj 55 gođini, umrla je Ludmila Pitoev, istaknuta glumića. Naročite uspehe postigla je u komađima Ibzena Čehova i Šoa, u čijoj je »Jovanki Orleanki«, po mišljenju Kritike, ostvarila najbolju kreaciju naslovne uloge, koja je do sađa data.

»PISMA« GOSPOĐE DE SERIGNE

M poznatoj francuskoj biblioteci «MP jad« uskoro treba da iziđe zbirka Gale. .: gospođe de Sevinje (Sćvimmć). U ranijim zbirkama Više od' polovine pisama objavljeno je u skraćenom obliku i sad če se prvi put pojaviti celokupna prepiska ove pomate frančiske književnice XVII veka. U istoj biblioteci biće objavljena i »CeloW\ipna pesnička dela« Apolinera, čija je udovica, ispitujući niegovu imjiževnu zaostavštinu, pronašla miz pesama koje ranije nisu-bile pomate ili su samo u odđ}omcima bile objavljeme.

ČLANCI RATARINE JOVANOVIC

Mi našeg DrVOE litografa „Anastasa Jovanovića, Katarina Jovanović „prevođilac »Gorskog Vijenca« i neđavno objavljene zbirke matodnih pesama, »Kosovske pesme« na nemačkom, koja stalno živi u Švaljcarskoj, povodom ovogodišnje proslave Njegoševe stogodišnjice objavila je U majistakmutijim Svajcarskim listovima dva zapažena članka o velikom našem pesniku i održala jedno pređavanje. A

—————Z——= === GRBDNICI Milan Bogdanović · Skender Kulenović

___________--_ — —tTr ——1— qH ! Ao