Књижевне новине

GODINA v. BROJ 54

Josip VIDMAR

BEOGRAD 12 APRIL 19592

GOD.

·SPOR OKO IRSTA

Prirodno je, i samo po sebi razumljivo, što su jugoslovenski književnici duboko solidarni sa ogorčenjem i njegovim jednodušnim manifestacijama širom cele Jugoslavije, izazva-

nim italijanskom kampanjom za Ppri- ·

ključenje zone „A” Italiji kao i kon= ferencilom u Londonu, na kojoj se vode pregovore o Trstu, i na koju Jugoslavija nije bila pozvana, dok na njoj učestvuju pretstavnici Italije. Isto tako je samo po sebi razumljivo da su književnici svih jugoslovenskih naroda s velikom satisfakcijom primili govo» maršala Tita na poslednjem zasedanju Narodne skupštine kao smernicu za našu spoljnu npolitiku u vezi s tim pitanjem, jec su reči OVOg govora bile izraz odlučne volje naših naroda, koji nepokolebljivo · hoće da istraju i na svojim prirodnim pravima i na pravima koja projstiču iz mirovnog ugovora s Italijom. Književnik se ponosi ovom kolektivnom, voljom i sam je srastao s njom svojim punim srcem i smislom za dostojanstvo čoveka, za čovečnost i za velike pozitivne moralne vrednosti koje književnost svih vremena zastupa, razvija, saučestvuje u njihovom stvaranju.

Upravo zbog ovog naročitog smisla za visoke ljudske vrednosti, zbog naročitog staranja o njima, jugosloven= ski književnik u sporu oko Trsta oseća pored svog nacionalnog otpora i ogorčenja još i jedno drugo, šire ogorčenje i neprijatnu uznemirenost

|. koja ga uvek obuzima kad se bilo gde u svetu bezobzirno i cinički gaze prava, kad se bilo gde neuke narodne mase navode i zavode u slepa neprijateljstva, u nacionalnu ili rasnu mržnju, ukratko kađ se bilo gde i iz bilo kojih razloga vrši svesno i namerno izopačavanje i deformisanje ljudske prirode, a'utoliko više ako se to čini na osnovu lažnih, nepravednih i samoj prirođi stvari neadekvatnih pobuda. Svega toga u Italiji — povodom pitanja Trsta — ima, i to smišljeno, uz hladan cinizam tobožnjih državnika, kojima za postizanje njihovih slepo zamišljenih namera nijedno sredstvo nije na odmet.

Bezdušno rutinerski karakter italijanske politike naročito je vidljiv u obe prve faze akcije: u uvodnoj kampanji u samoj Italiji, kao i u histeričnoj dreci protiv okupacionih vlasti, 'koje su fanatizovanoj fašističkoj i kominformističkoj masi zauzdale podivljalosk. već tradicionalnu na tim granicama Italije, pa i očigledno sakcjionisanu, po shvatanjima italijanskih političara i novinara.

S otporom i gnušanjem, ali i sa žaljenjem koje izaziva jedan lažov bez

·. časti, jedan zločinac koji bljuje izmi-

šljene klevete protiv drugih kako bi skrenuo pažnju sa sopstvenog zločina, s takvim osećanjima odvratnosti svet je pratio ovu neverovatno nisku i neverovatno niskom intelektualnom nivou prilagođenu kampanju govora i članaka iz štampe, Klevete, laži, izmišljotine, sramoćenje i psovanje — sve je to u ovoj kampanji našlo majstore svog zanata, kojima su u fakvom poslu ravni možda samo još kominformovski i sovjetski specijalisti slične profesije. I kad čovek razmišlja povodom toga o svojim o·sećanjima i o pravom, skrivenom "smislu ove galame i dreke i besa, pridružuje se njegovom otporu, gnušanju i žaljenju jedna nova i veća tuga slična očajanju ,tuga zbog sveta koji sve to dopušta i gde je sve to uopšte mogućno, tuga pa i očajanje zbog one stare kulture koja živi još samo na rečima i možda u nekom mehaničkom sećanju njenih potomaka, i — nigde više.

Ali ostavimo pokojne pokojnima Šta je došlo namesto onoga što je izumrlo? Sa čime treba da računamo mi koji se nalazimo u susedstvu ove nezdravo-zagušljive atmosfere? Pre svega nigde se ne čuje nijedan smiren, trezven, razuman glas. Nijedan predlog za zajedničko rešavanje spo„ra, ako ne veći za sam sporazum. Čuje se samo bezumna dđreka čiji je jedini smisao i namera — m?žnja, kao što je ujedno i odraz jednog jedinog osećanja — mržnje. Ali mržnja je slepa. Slepa ne samo,za prirodne pristojne odnose prema susedu, nego i za istinu, za dostojanstvo, čoveka, iuđe i vlastito, slepa. za sve ono što je svakom čoveku, svakom narodu, dragoceno. U takvoj mržnji.se smiŠljeno vaspitavaju. talijanske, mase čija je duhovna hrana. dnevna štampa. U toj slepoj, mržnji,vaspitavaju se ljudi onog istog pokolenja .čiji.su članovi još u sasvim bliskoj prošlosti ispoljavali u našoi zemlji.svoje herojsitvo — moram da kažemi— u brutalnim nasrtajima prema. nezaštičenima i nenaoružanima i, pre svega,

"rema onima koji su im bili fizički

'ovu razliku samu po sebi

potpuno prepušteni na milost i nemilost. |

Tako je italijanske mase vaspitavao fašizam. Današnji italijanski vlastodršci primenjuju isto vaspitanje. Po-

. sledice ovakvog Vaspitanja osećaju

se naročito na našim granicama. Dok malobrojne italijanske manjinske grupe kod nas uživaju puna prava ravnopravnih građana — izuzev prava da budu fašisti — Italija sramno postupa s našim mahjinama. Slovenci u Italiji skoro nemaju svojih škola i, gde ih i imaju, đeca mogu da ih pohađaju samo Uz izlaganje fizičkoj opasnosti. Isto tako, ohi nemaju vetske nastave na svom jeziku. U italijanskim školama se maternji jezik slovenačkoj deci najstrožije zabranjuje, čak i kad ona sama međusobno razgovaraju, itd., itd., Da li svetska javnost primećuje ovu razliku? Da li je pravilno ocenjuje? Plašim se, najme, da. Italijani i zajedno s njima još mnogi na Zapadu da “smatraju razumljivom, jer tamo još nisu zaboravljene fraze kulturnih šarlatana kao što su

- „dvehiljadugodišnja kultura”, „infe-

riorni narodi”, „balkanizam” i sl. Jugoslovenski književnik, uprkos svemu, ostaje ponosan što pripada zemlji koja postupa onako kako postupa; i on dobro zna i šta je kultura i gde je ima, i on isto tako zna kako je jevtino i ujedno zločinačko osečanje nacionalne superiornosti.

Kakav je smisao — alo pogledamo izbliza — takvog postupka italijanskih vlasti prema našoj manjini? Ako izvesnom građaninu oduzmeš pravo da se školuje, da sa prosvećuje i čak uopšte da se služi svojim vlastitim jezikom, zar on u očima onih koji ta prava uživaju ne postaje bespravan i čovek niže vrednosti? I ako uz to čitavim svojim propagandnim i novinarskim aparatom pobuđuješ i gajiš u masama mržnju prema tom

Eros SEQUI

čoveku i njegovom narodu, zar to ustvari ne znači pozivati izvesne ljude — na kakve se nažalost nailazi svuda — da svojoj mržnji prema tom obespravljenom svetu daju svakojake oduške, pa maka? to bilo i fizičkim zlostavljianjem, pa i samim uništenjem? Ako se nekome čini da je moja misao preterana, neka se seti čitavog niza ubistava koja su izvršili italijanski šovinisti poslednjih nekoliko godina nad našim svesnim lju-

_ dima, i neka se seti i činjenice da fa-

natična rulja u Gorici na ulicama prebija slovenačku decu kad ona idu u školu, u slovenačku školu. Međunarodno pravo pozhaje zločin koji se naziva genocid. Smatram da je takav

| postupak italijanskih vlasti bar indi-

rektan, ako nije čak i direktan genocid. To je posledica nacionalne superiornosti koju italijanski propagandni aparat uporno uliva u glave svojih jadnih čitalaca i slušalaca. Kako je bedna, kako zaostala i nekultfurna ova superiornost koja potomcima dvehiljadugodišnje kulture daje pravo da se iživljavaju u. ubistvima, pa na kraju i u premlaćivanju i sramoćenju — dece! Da li je italijanska propaganda, politika i žurnalistika svesna u kakvu preistorisku tamu

· vodi svoj narod i kakvu mu sudbinu

sprema? Zar ovi predvodnici naroda iza kojih se sakriva katolički Vatikan, ne žive u veri da političko zverstvo nije isto što i moralno zverstvo i da ono ne ostavlja pustoš samo u srcu već i daleko oko njega? Međutim, ne radi se tu samo o Italijanima, jer Italija je jedno, a Trst je drugo. Trstom upravlja vojni pret-

· stavnik zapadnih saveznika po inten· cijama svoje vlade. Od prvih dana dolaska anglo-američkih ' Trst, saveznička uprava deluje u smi-

trupa u

slu italijanskih interesa. Nipodaštavanje jugoslovenskog življa, ograni-

(Nastavak na trećoj strani)

C=NA /15 DINARA

Viktor CAR. EMIN

SKOKO U MRAČ

Razdoblje između londonskog pakta i sadašnjih »razgovora« u Londonu is” punjeno je čitavim nizom ucjenjivanja s jedne a pbopuštanja i skakanja u mračno s druge strane,

U Londonu, godine 19015, Italija je izišla s parolom: »Ili ćete mi dati što tražim, ili ću ići sa drugim!” Malo poslije iredentisti su plagirali Garibal-

dija —·bolje reći' onog neznanca koji.

je pred njime,u Marsali uskliknuo: »Roma o morte!« Rim ili smrt! Pa su taj povik primjenjivali na Rijeku, Dalmaciju, Lovćen itd. Sada je u mođi nova parola; Ili Trst ili — Staljin. To bi imalo da znači: ili ćete dati Italiji Trst ili će na izborima „ogromna većina Italijana s kominformovcima! · Koliko grube vulgarne mistifikacije u toj krilatici! Sa njome se je oper!ralo i godine 1948, uoči aprilskih izbora. I što se: dogodilo. Desilo se to da ogromna masa italijanskih birača nije se uopće ni osvrnula na onu tripartilnu deklaraciju ali je jednako dala de Gasperiju veliku većinu, a zašto? Zato, što je glavom sam sveti otac papa ušao u izbormu arenu, odr'žao na radiju govor pun prijetnja protiv onih, koji bi svoj glas dali ljevici, a pomogle su, pored toga, i gla6ine što su se u one đane širile o Madoni, koja se na više mesta prikaziva– la i opominjala ljude, da glasaju za demo-kršćane!

Slične metode su već u pogonu i za iduće izbore u maju. Pratite li tali-

jansku emisiju radio-sera? U tome se

programu ukazuje na čudesa, što su, kažu, u Italiji u, posljedmie vrijene učestala proviđenja, neočelivama Ozdravljenja, pa neke druge čudne pojave i tako redom.

U tim i takvim trikovima, a ne u

nekim londonskim razgovorima leži i tajna buduće de. Gasperijeve izbor-

ne pobjede. Sve je to kao na dlanu.

Pismo „Književnim novinama“

Dragi drugovi,

pleb'scitarne manifestacije kojima su narcdi čitave Jugoslavije izrazili svoj jednodušan gnev prema prljavoj igri koju italijanski imperijalisti razvijaju oko pitanja Trsta čine, u neku ruku, suvišnim da pojedine ličnosti dižu svoj poseban glas odlučnog Dpro-

"testa, jer su narodne mase Jugoslavi-

je govorile dovoljno jasno i imale u drugu Titu najboljeg tumača.

Tako sam dosta, dugo razmišljao, pre no što sa mdđošao do zaključka da i moj izdvojen glas Italijana treba da se čuje. Odlučio sam se da Ppišem, jer sam siguran da izlažem mišljenje svojih sunarodnjaka koji u Rijeci i u Istri daju svoj svestran doprinos zajedničkoj izgradnji socijalizma u Jugoslaviji. :

U osećanjima Italijana i Hrvata, Srba i svih bratskih naroda socijalističke nam domovine nema nikakvih razlika. Svaki poštemi Italijan koji živi u Jugoslaviji zna da je sraman pokušaj rešavanja tršćanskog pitanja, bez sporazuma ili, još gore, uzalud-

nim ucenama jedne herojske zemlje "kakva je ova u kojoj bratski živimo i

radimo za jeđan sve lepši život, za slobodu, za pravđu i mir.

Nije potrebno isticati i borbenu gorčinu koju izaziva i u svima nama Ita-

ojeseooooopoyanonenogoBepe Bee veope ave

Ljubo. -Belogaski: PORIREB.

· ili slovenačka, kojoj su ital : i,sina „i razrušili“ ognjište, .

lijanima ıaspušteni pusti bes fašista i kominformista Italije.

Ali postoji jedan. roseban vid problema, koji se naročito tiče baš nas, pripadnika italijanske manjine u FNRJ. Radi se o buntu koji.mi oseĆamo protiv onih: koji hoće još jedanput da oblate naše inie Italijana. Mi smo ponosni što smo građani zemlje kao što je Jugoslavija, zemlje koja ide putem sccijalizma, tvrđave socijalne i naoionalne pravde, bedema slobode 1 mira. Ali smo i ljubomorni čuvari svog imena Italijana i smyrino, nas vređaju sramni razuzdani lavež po trgovima Italije i sramni manevri italijanske vlade na štetu Jugoslavije.

Mnogi od nas imali su čast da se bore u partizanskim mređovima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Borili smo se za uništenje fašizma i za uspostavljanje jednog novog i pravednog socijalnog sistema. Borili smo se za pravdu svih naroda, a u prvom redu. naroda Jugoslavije, Uugnjetenih i iskrvavljenih od italijanskog imperijalizma. Borili smo se za sve čovečanske ciljeve koje je u programu borbe naroda za oslobođemie naznačila slavna Komunistička partija Jugoslavije i u toj borbi mi smo cementirali neraskidivo bratstvo sa svima narodima FNRJ.

Ali mi smo se borili takođe kao Italijani da iskupimo naš nacionalni ponos od sramote koju nam je nanelo fašističko varvarstvo.

Kad smo, sa crvenom zvezdom na čelu i osveiničkom puškom u ruci, prolazili krajevima u dimu i ruševinama koje su prouzrokovale fašističke horde koje su govorile našim jezikom, kada smo podnosili sve tegobe partizanskog života i lili našu krv tamo gde su kriminalni varvari, naše nacionalnosti „rolevali nevinu krv jugoslovenskih ljudi, osećali smo kako se ublažava u našim srcima gorčina sramote, tako intezivno osećane, koju su nam neljudi oji govore kao i mi, naneli svojom bestijalnošću, OV

Samo or: koji je to iskusio može da azume dubinu naše radosti kad hrvafska. , Bnskiifar,

bi nas neka, mati Srpska,

od: nas, k

kad bi govo-' : | nekad svom” _idčtetu: »siledai “0 VOM al O.

I eto, đanas,dostojni potomci onih.

protiv kojih smo se borili i za oslobođenje nsroda Italije, potomci onih protiv čijih krivičnih dela. smo ustali, iskupili našu čast Italijana boreći se Ta, = WaPrame sa svim narođima Ju-

goslavije, ti potomci nam danas U-

pravljaju preteće povike i nastoje da ponovo gurnu nesretni italijanski narod na put nepravde ugnjetavanja,

propasti i sramote. Ali mi se bunimo. Mi, Italijani Jugoslavije, bićemo čvrsti

bude potrebno , boriti rame uz rame s vama, braćo Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci, Borićemo se sa istom odlučnošću kao i vi jer , u sebi nosimo blago naše socijalističke i dubcke čovečanske svesti. Mi ćemo, Italijani Jugoslavije, braniti slobođarske tradicije Garibaldija, braneći time i slobodu samog italijanskog naroda, koji slobode i svetlosti buđućnosti neće imati sve dok po gradovima Italije mogu slobodno da besne neofašistički olpaci i sluge povezane s Moskvom; sve dok vladi Italije nepoštenje ne postane neljudsko; sve dok se oni koji upravljaju sudbinom Italije ne sete da nema slobode za narode koji ugnjetavaju druge narode i na . kraju shvate da se prema novoj Jugoslaviji ne mogu upravljati pretnje i ekspanzionistički zahtevi, nego se mora pružiti ruka braftske saradnje. Mnogo bi se, dragi drugovi, moglo reći, kad bi hteli da adekvatno izrazimo naš gnevni protest.. Ali meni je u prvom ređu stajalo na srcu da istaknem kako italijanski imperijalizam najsurovije vređa i našu, čast I-

" talijana. | |

potsefe ida u zemljama, Jugoslavije, zmleđur milion i sedamsto hiljada paih Jugoslovena, trepefe još i kosti ekoliko' hiljada partižana italijanske · narodnosti koji šu pali u borbi protiv · fašizma. ,iskupljujući i ime Italije,

i postojami kao i drugi narodi ove zemlje. A naša odluka je pojačana našom voljom da ne dozvolimo prljanje našeg imena. Mi nećemo dozvoliti da nepravda i fašizam pobede. Mi ćemo se, ako to

obebanonesepebeeBe eee

Pravo je čudo što to Zapad ne vidi već nasijedajući sveđer alijanskim iredentistima pravi sve dublje skoRkove u mračno iz jedne provalije u drugu. ı

Gospodin Anmtoni Idn, sadašnji engleski ministar za inostrane poslove jmao je u prošlosti mnogo udjela u jednoj avanturi koja je svojom dramaktičnošću privlačila pažnju čitavog svijeta — pune {ri godine. To je bilo u doba, kada je Musolini upirući se ma svoju parolu: »O espansione O esplosione« izašao pred svet 6a SVOjim imperijalističkim „prohtjevima prema Ekhliopiji, jednoj sasvim miroljubivoj zemlji.

U ono vrijeme imali smo u Ženevi

famoznu Ligu naroda u kojoj je go-”

spodin Idn, može se reći, vedrio i O– blačio. Svijet je sa pravom očekivao

neku odlučnu gestu, kojom će se stati

na rep fašističkom diktatoru i njegovim elspamzionističkim prohtjevima a to nije bilo ni teško. Zamislite samo kakvu je kartu držao tada Zapad u svojim rukama! Suecki Kanal! zatvorite mu vrata i već ste agresoTu presjekli put. Kad tamo — Zapad je obvorio još jedna vrata — ona što vođe k popuštanju. Na dlaku kao i danas... Fošao je i korak dalje. Poslao je gospodina Idna u Rim sa torbom punom vanrednih ponuda. Tu su, ma mapi bili nacrtani neki najbogatiji krajevi što će se voljom evropskog Zapada otkinuti od etiopiskog carstva i pokloniti Ttaliji sve u svrhu da se izbjegne rat. Da, ali pokažite vi talijanskom imperijalisti prst pa da vidi-

“te kako će od vas mahom tražiti obje

ruke! Musolini odbi, Štaviše: on je ono svoje ne! propratio i jednim grdno uvredljivim izrazom, koji je ušao čak i u historiju...

Ono je bio tek prvi čin tragedije a kakav li joj je bio bjedan završe-

' tak! Sjećate li 6e? Epilog se odigrao

u Ženevi. Nekoliko mjeseci nakon zauzeća Adis Abebe. Italija dobro naoružana pobijedila je goloruku žrtvu i podvrgla sebi čitavo Negusovo carsbvo i jednog julskog dana emo nje pobjednice gdje pristupa ženevskom dženfimenskom areopagu da se brani? Da se opravda za sva ona zločinstva, što su ih njeni vojnici počinili Abisimiji? Ni govora! Naprotiv: ona je došla pred Ligu naroda da od mje zadobije rehabilitaciju i još koješta drugo, I zaista: tađašnji se žemevski džentlmeni požurili da Italiju prikažu u svjetlu nedđužnosti. Nedužnošti Što otsjeva sa lica pomipejske madone koju je papa Pije XI otpremio u Mongadišio da bdije nad pokorenom .katolicizmu novostečenom zemljom Abisinijom, U isto vrijeme i u istoj veličanstvenoj, tek sagrađenoj palati Lige naroda odigrao se i jedan vanredno dirljiv prizor. Sastanku bio je nazočan i Haile Selasije, etiopski car u Dprogonstvu. Njegov ulazak u dvoranu bio je popraćen divljom mačjom deračinom, što su mu je priredili na zočni fašistički novinari. Ne osvrćući se na pogrde kojim &u ga obasipali Musolinijevi slugani sa svoje tribine crni je čovjek otpočeo da govori ne-

Ljubinka Jovanović:

aseveeeeoyabaee6BWBe69B9 690966

Nekoliko Dr0blema likovno

KRKA :

umetnosti

Često je kod mas rečeno da umetnost pripada mayrodu, da oma, u našoj zemlji treba da dospe i tamo gde je do sad nije bilo, da joj treba prošiviti delovanje. Činjemi su i Yazmi pokušaji u tome pogledu, meki su pokazali uspeha, drugi misu, a, čitav miz problema i potreba ostao je još uvek po strani. Kako među ovim, zadnjim, ima i takvih bitanjda, čije bi rešenje zato doprinelo baš proširenju umetničkog delovanja u narodu, proširenju opšteg imteresovanja i razumevanja specijal= no likovne wwetnmosti ma Koju ObDde mislimo, to želimo da ulažemo na meka od mjih, koja mam ne izgledaju tako teška da bi opravdala, dalje odlaganje.

Veći deo tih broblema vezom je za lkovnu kritiku onih, umetničkih, de= la koja su đo sada samo retko bila njem predmet. Mislimo maročito ma slučajeve većih, projekata, otkupDa i porudžbina, kad su w pitanju, sbomenici, ukrasni radovi, uwređeji jJaDmih, zgrada i paykova. Dobro bi bilo da, se takve kritike u izvesnom, obimu, izvrše i ramije, pre mego što su 'orojekti izvedeni, ali je meophodnQo čuti jaomu, reč kada se radovi dovrše. postave ili otkriju.

Kod nas međutim, stvari, majčešće, stoje sasvim, drukčije, Dok. likovna kritika u dmevonoj i bovwremenoj štampi redovno prati izložbe slika i skulptura, dotle se vrlo retko šta „Kritički, napiše o movobostavljewiy spomenicima ili o izvedenim, zidnim, dekoracijama. Čak je majčešće, slučaj da vesti u dnevnoj štampi ili na -·TYadiu o otkYyivamju kojeg sDpomemnika me sadrže uopšte wi ime, a kamo li koji drugi bodatak. o autoru i mjegovom, delu. Dalje, izvršuju se dekorativmi radovi i uređaji većeg obima, a da miko o tome me obavesti javnost il, bar me kalvwim, kritičkim, osvrtom. Ako se ma u vidu da suto Yadovi s kojima dolazi u dodir veliki broj ljudi, il da su oni u drugom, smislu javnog karaktera, i da više opterećuju javne budžete mego li relativno mali otkupi sa izložaba, onda postaje jasmo koliko je velika potreba da se o mjima govori i piše. Ne samo zato da bi se neko pohvalio ili osudio, već je i to jedam, terem, za uspostawljanmje boljeg kontakta izmedu, široke javnosti i umetničkih problema, dobra, prilika za sticanje veće i bolje obavešteme umetničke publike.

Pozorište je takođe mesto gde se oO-

kuplja mnogo ljudi, među kojima i

omladina, ma koju će svaka pret-

stava, verovatno ostaviti svoj traje ni utisak. To pozorište očigledmo nije samo scema sa koje se govori, mije samo misao, Yeč i zaplet, 9cć je isto tako i prizor u svoj svojoj današnjoj koncepciji, sličan wmetnmičkoj slici, s atributom, da možda jače od, nje bogađa maštu, onih gledalaca, koji nemaju još dovoljno kontakta sa samim, slikavstvom. I

„ 1.bilo bi dobro. da se neofašisti Rima

kim tankim umornim glasom, glasom trojanske porodice koje nitko ne sluša. Ukazao je na smrfne opasnosti što ih držanje Lige naroda u sebi krije ·za čitavo čovječanstvo, a što je pak do nagrađe kojom su gospoda obdarila agresore, ono — reče — znači smrt savjesnosti, sigurnosti i pravde u svijetu. '

Otada proteklo je otprilike petnaest godina. Svirepi događaji, što su nakon toga slijedili, ona nevjerojatna skakanja is jedne jame bezdanice u drugu — kao posljedica nepojmljivog popuštanja zavojevaču zar ne pružaju dovoljno dokaza iskustvu kuda može sve da dovede svijet jedna ovakva nepromišljena politika?

Ni pola jada, da se sa tog pogibelj'nog puta skrenul]lo! Kad tamo stara se 'pesma ponavlja. Mandolina. je ista, 'prsti što po:njoj prebiru su isti i · džentlmeni gotovi da pripevaju tako·đer su od prije poznati. Razlika je samo u tome što se ovaj put na paza'rištu ne nalazi Etiopija, već bi na nj htjeli da izvedu našu Jugoslaviju. Tu “bi oni htjeli da podijele haljine njene, „a ona da to gleda šutjeći sva pocijepana; poderana, ogoljena i da do kraja ·odigra ulogu afričkog crnog čovjeka, 'svrgnutog cara Haila Selasija. I opet „jedan račun bez Maršala Jugoslavije.

On nije čekao, da. nas izvedu pred neko pazarište već jednog histori:skog dana stao na svoje slobodno tlo i pred svojim ljudima olsjekao: ne “dato! I obrazložio je to odlučno, nepobitno, razlozima ~ „potkrijepljenim neumoljivom željeznom | logikom. A Što je na to svijet? „Dobronamerni :povladiše, a zainteresovani zapadoše u ljutnju, Bolje. tako negoli da. nas hvale!

dok pozorišne ' kritike redovno i sa vaznih, strama osvetljavaju broblematiku pozorišne literature, režije i glume, one se vYlo retko i tek bo mekom, rečenicom, osvrću ma dekor i kostim, koji su ustvari bil, isto toliko spoma između sadržaja Kkomada i doživljaja gledalaca koliko + igra samih glumaca, a da me go-

(Nastavak na drugoj strani)

OITOOIIIOIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIOI II III III III III

· Građimđdy-